Koliko ima istine u teorijama zavere?

Foto: debaird™/ Flickr.com

Avion ”boing 777” “Malezija erlajnsa” pao je u blizini ruske granice. Čak 280 putnika i 15 članova posade je poginulo. Avion je leteo na udaljenosti od 50 kilometara od ruskog vazdušnog prostora iz Amsterdama za Kuala Lumpur. Ukrajinska vlast i ukrajinski Rusi, koji su u građanskom ratu, međusobno su se optuživali da su raketama oborili letelicu.

Umesto stručnog izveštaja o nesreći, svetska javnost je u međuvremenu zatrpana nagađanjima, raznim teorijama zavera, sa neverovatnim tumačenjima uzroka pada aviona i stradanja putnika, u koja se sve više veruje.

“Moja lična verzija kao novinara, na osnovu onoga što sam mogao naći na internetu, jeste da postoji tesna povezanost između oborenog aviona u Ukrajini i aviona iste kompanije koji je u martu 2014. nestao iznad Indijskog okeana. Zapravo, avion u Ukrajini je onaj koji je nestao u Aziji. Njega su oteli Amerikanci i držali u vojnoj bazi ‘Dijego Garsija’. Napunili su ga eksplozivom, leševima i automatskim pilotom poslali za Ukrajinu. Brojevi dva aviona iz Melezije i pasoši putnika su gotovo identični. To potvrđuje moju tezu da su Amerikanci planirali da obaranjem aviona okrive Ruse i započnu treći svetski rat”.

Ovu tezu izneo je anonimni ruski novinar na blogu “Jurasundi” i izazvao pažnju svetske javnosti. A onda su se pojavile još najmanje tri teorije zavere o nestajanju i rušenju malezijskih aviona. Na njih je upozorio britanski list “Dejli mejl”:

- Ova tragedija golemih razmera privukla je i mnoge teoretičare zavera da i oni doprinesu slučaju svojim mišljenjem. Prvo je ruska agencija Interfaks obajvila priču da je lično američki predsednik Barak Obama naredio napad na avion, kako bi ugrozio život ruskog predsednika Vladimira Putina. Navodno je oboreni malezijski avion iznad Ukrajine leteo na istoj ruti kao i Putinov, i to u razmaku od samo 40 minuta. Pojavila se i teorija da je glavni krivac dinastija Rotšild, jer su “hteli da ubiju Putina zbog BRIKS banke i pada dolara, a udarili su u pogrešan avion”.

U sve se sumnja

Teorije zavere su sve rasprostranjenije i poslednjih decenija dominiraju medijskim prostorom.

- Svet nije onakav kakvim ga prikazuju, već sasvim drugačiji. A mi znamo kakav je... - poručuju oni koji stvaraju i oni koji veruju u teorije zavere.

Prvobitno su teorije zavera definisane kao pokušaj da se objasni krajnji razlog nekog, najčešće društvenog, političkog, ili istorijskog događaja, kao tajni plan nekog udruženja moćnih osoba. Autor termina “teorije zavere” je čuveni britanski filozof Karl Poper. On ga je koristio za označavanje bilo koje političke ili kriminalne tvrdnje. Beogradski psiholog Zoran Milivojević ističe da sve veća popularnost teorija zavere u današnjem svetu govori o opštem nepoverenju u institucije i autoritete.

- Živimo u vreme sumnje. Ljudi su izgubili poverenje u autoritete. Ne veruju čak ni nauci. A kada se pokaže da su neke teorije zavere bile opravdane, uzimaju se kao potvrda svih drugih teorija - objašnjava Milivojević.

Te priče često prerastaju u neformalno mišljenje ili čak politički stav. Zastupnici konspiracijskih teorija tvrde da su “tvorci zavera protiv čovečanstva” tajne vlade, tajne službe, moćne korporacije, međunarodne organizacije, tajna društva, predstavnici određenih naroda ili religija ili čak vanzemaljske civilizacije. Ivonik Denoel, istoričar, izdavač i obaveštajni stručnjak, u knjizi “Tajna istorija 20. veka” objašnjava kako je nastala američka teorija zavere protiv Sadama Huseina i čitavog sveta:

- Dvojica ministara, pod budnim okom kamera, uzimaju reč pred Savetom bezbednosti UN 14. februara 2003. godine. Njihovo sučeljavanje ući će u istoriju, na jednoj strani SAD, koje zastupa državni sekretar Kolin Pauel, traže podršku UN za pokretanja drugog rata protiv Iraka, na drugoj Francuska, koju predvodi ministar inostranih poslova Dominik de Vilpen, prednost daje mirnom rešenju krize.

Prvi insistira na “neoborivim dokazima” o postojanju oružja za masovno uništenje u Iraku. Drugi, pak pompezno brani stav svoje zemlje “drevne civilizacije”, prijatelja Amerike, ali i zastupnice nastavka procesa ispitivanja, koji je u toku u Iraku - kaže Denoel.

Naime, iskusni francuski tim je načinio najjasniju moguću sintezu svoje procene, preneo je direkciji DGSE, lično direktoru, a ovaj predsedniku republike i predsedniku Vlade Francuske, ministru odbrane i ministru spoljnih poslova. Taj izveštaj je bio više nego nedvosmislen, pobijao je američku argumentaciju i mogao je da odvrati one koji su zagovarali rat sa Irakom.

Na veliko čuđenje svih Francuza i njihovih prijatelja, Dominik de Vilpen ova saznanja DGSE nije iskoristio za govornicom UN. Procenjeno je da nije mudro s govornice UN optužiti SAD za laž i obmanu, što bi ostavilo trajan pečat loših odnosa i otežalo kasnije izmirenje Pariza i Vašingtona.

Vašingtonske tajne

Neuhvaćene u laži, SAD su krenule u rat protiv Iraka i uhvatile i ubile Sadama Huseina. Zapravo, američki političari, vojne službe i agenture su izmislile zaveru i plasirale teoriju o zaveri Iraka protiv čovečanstva, da bi opravdali intervenciju SAD na Biskom istoku, oteli joj naftne izvore i zavladale ovim delom sveta. Uostalom, 44 odsto Amerikanaca danas je uvereno da ih je Bušova administracija ciljano obmanula pričama o Sadamovom oružju za masovno uništenje, a još 12 odsto ispitanika smatra da je moguće da su prevareni.

Slična teorija zavere smišljena je u Vašingtonu tokom 2014, kada su SAD odlučile da okrive Rusiju za krizu u Ukrajini i krenu u hladni rat protiv Moskve, uvlačeći u njega i države EU. Na “dokazima” o ruskoj intervenciji na teritoriji Ukrajine stvorena je nova teorija zavere, ovog puta Rusije protiv demokratskog sveta. O tome kako funkcioniše američka, pa i svetska politika kroz sistem zavera, politički analitičar Miroslav Božinović iz Detroita kaže:

- Američka spoljna politika je javna zavera da SAD dominiraju svetom. Njeni ciljevi dominacije su poznati svima unutar Stejt departmenta i Bele kuće. Ta zavera se jasno artikuliše kroz korišćenje kombinacije američke vojne sile, ekonomske moći, savezništva sa drugim državama, posebno sa EU i kroz sve moguće medije. Cilj je uvek isti, da druge države i narodi čini ono što Amerikancima odgovara. Američka zavera o dominaciji svetom stvorena je u Komitetu za spoljne odnose, ali se njene teorije i planovi plasiraju u svet kroz neformalne i tajne kanale Trilateralne komisije i Bilderberg grupe. Kada se preko njih izvrši uticaj na strane države, zavera se potom prepušta “institucijama”. Institucije su regrutna mesta za buduće vladare sveta. U njima zvanično funkcionišu mozgovi koji imaju ambiciju da postanu vladari. Sve ove aktivnosti koordiraju se iz Bele kuće, u kojoj se svake četiri godine menja čovek, predsednik SAD, koji nadgleda sprovođenje ove zavere i ponekad mora da naredi vojsci SAD da izvrši sve ono što tajne svetske organizacije odluče.

I kulturolog Zorica Tomić zagovornik je teze da teorije zavere postaju sve otvorenije i otkrivaju kako skrivene strukture moći pretenduju da savremeni svet organizuju saglasno svojim (ekonomskim) ciljevima. Dr Tomić je kao primer navela seriju “tajnih samita globalno orijentisanih ljudi” iz G 20, Bilderberg grupe, Bila Gejtsa i Džordža Soroša, koji su pre nekoliko godina razmatrali problem “preneseljenosti planete” i kontrole rasta stanovništva.

Samiti bogatih

Činjenica da makar i pod plaštom “humanitarne pomoći” jedna mala grupa bogataša razmatra problem “prenaseljenosti planete” u najmanju ruku deluje zastrašujuće. Kako je vest o sastanku ipak došla u medije, učesnici skupa su, posežući za nekom vrstom alibija, objasnili da je svrha samita, koji je održan u Americi, zapravo, da pametno i u humanitarne svrhe investiraju deo svojih ogromnih bogatstava.

Dr Zorica Tomić dalje objašnjava da se preko navodne brige zbog prenaseljenosti planete krijumčari ideološko konstruisanje u kojem tema pročišćenja sveta - od nepodobnih ideologija, preko vitalnih naroda, do inferiornih nacija, otvara prostor za nesmetano renoviranje jedne “mekane” rasističke doktrine. Ona je ovu teoriju zavere protiv čovečanstva uporedila sa idejom o “napretku” koju je sprovodio i Hitlerov režim.

Po njenom mišljenju, sprega projekta kontrole rasta stanovništva, sa pomaganjem siromašnima i gladnima, deluje istovremeno providno i cinično. Tomićeva ukazuje na opasnost od upotrebe termina teorija zavere, posebno u njegovom pejorativnom značenju, kao jedan od najlucidnijih instrumenata upravo onih institucija ili interesnih grupa, koje bi familijarizovanjem sveta sa ovim pojmom trebalo da prikriju projekte koji su im u osnovi.

- Zar nije termin teorija zavere i konstruisan zato da bi svako ko pomisli da neko, recimo, namerno proizvodi viruse i sprovodi eksperimente in vivo, da nikakav avion nije udario u zgradu Pentagona, ili da su međunarodni sukobi zapravo samo dobro “odigrani”, što je uostalom i elaborirano u filmu “Psi rata”, bio jednostavno proglašen za diletanta, amatera ili neznalicu - pita se Zorica Tomić.

Tako se pokazuje da je, uprkos deklarativnom zalaganju za načela demokratije, za principe liberalnog građanskog društva, suverenost država i slobodno tržište, najveći učinak neoliberalne mantre novog svetskog poretka i njenih spin doktora u tome što su nas ubedili da smo kao individue nemoćni, i da je naš glas, ma kome ga dali, ustvari beznačajan.

Da li imaju masterplan?

Foto: FuFu Wolf / Flickr.com

Kao glavni krivci u mnogim teorijama o zaverama spominju se iluminati. Većina ljudi na društvenim mrežama uverena je da je sve ovo deo dugogodišnjeg masterplana kojem je cilj treći svetski rat i uspostavljanje novog svetskog poretka.

Iluminati su bili tajno društvo prosvećenih, kako sebe zovu. Dr Adam Vajshaupt, bivši jezuita i profesor crkvenog prava, 1. maja 1776. godine osnovao je red iluminata u okviru postojećemasonske lože Nemačke sa ciljem da okupi moćne, koji će da se suprostavljau državi i crkvi, a da vladaju svetom. Oni su osmislili Novi svetski poredak, oličen u američkom dolaru koji je oslikan na zelenoj novčanici odmah ispod masonske piramide sa svevidećim okom. Među iluminate danas komentator Dejvid Ajk u svojoj knjizi “Najveća tajna” ubrojao je kraljicu Elizabetu, Henrija Kisindžera, Džordža Buša, Bila i Hilari Klinton.

Nemerljiv uticaj Rotšilda

Porodica jevrejskog porekla Rotšild je u 19. veku bila ubedljivo najbogatija i najmoćnija porodica sveta. U vreme industrijske revolucije i procvata kolonijalizma još više se obogatila i povukla sa javne scene, da bi diskretno vladala svetom. Rotšildi su danas stub ekonomije u SAD, EU, posebno u Velikoj Britaniji i Francuskoj. Predvode ih baron Jakob Rotšild i naslednik Natan Rotšild, koji je vlasnik mnogobrojnih međunarodnih korporacija, između ostalih i “Britiš petroleuma i “Rio Tinta”.

Preko svojih zastupnika drže u vlasništvu na stotine multinacionalnih kompanija. U našoj zemlji su, inače, poslednjih godina poslovno boravili Oliver Rotšild i Natan Rotšild. Poznati korporativni strateg i biznismen Oliver Rotšild je u Beogradskoj poslovnoj školi prošle godine održao predavanje o inovacijama u poslovanju. Tada je istakao da je zainteresovan za investicije u Srbiji:

- Ja već investiram ovde na taj način što edukujem studente u Srbiji - našalio se Oliver Rotšild. Prilikom posete Beogradu pre pet godina Natan Rotšild je pred srpskim i stranim privrednicima rekao da je njegova porodica zainteresovana za ulaganja u rudarske basene, energetiku, prehrambenu industriju i medijsko tržište.

Izvor: Novosti.rs