- Novo doba -

Da li ste radoholičar?

"Živeti - to ne znači disati, nego raditi".

Tatjana LOŠ
Podeli

Foto: herval / Flickr.com

Tako je govorio filozof Žan Žak Ruso, a citirali su ga svi koji su slavili rad. Ova izreka je najdraža onima koji su se od vrednih osoba pretvorili u radoholičare i neshvatljiva za ljude koji nemerljivo više vole slobodno vreme.

Kako izgleda profil nekoga ko previše vremena provodi na radnom mestu, šta se krije iza te potrebe? Gde prestaje poželjna marljivost i odgovornost, a počinje neumerenost? Lidija Filipovski, psiholog i porodični psihoterapeut iz Savetovališta za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad, "razotkriva" ovaj fenomen.

Naša sagovornica, pre svega, "markira" radoholičara kao osobu koja je rastrzana između potrebe za slobodom i sigurnošću.

- Radoholičar teško podnosi trenutke privatnosti, jer tada popuštaju odbrambeni mehanizmi, pa mogu da se otvore pitanja i dileme koje potiskuje baveći se pragmatičnim potrebama. Slobodno vreme poistovećuje sa neprijatnim osećajem dosađivanja, ne zna šta će sa sobom i od sebe, štiti se bežanjem u stalne aktivnosti. O tome je govorio socijalni psiholog Erih From, misleći na ljude koji izgrađuju odbrambeni mehanizam poznat kao bekstvo od slobode - kaže Lidija.

Tipični radoholičar provodi najmanje 10 sati dnevno na radnom mestu - i kada mora, ali i kada je posao završen. Obaveze su mu uvek prva, a privatno zadovoljstvo poslednja stavka u životu. Čak i kada ga kolege opomenu da previše radi i da bi trebalo da se odmori i uživa, ubeđen je da je u pravu i da se sasvim ispravno ponaša. Takav stav razvija i vremenom sve više učvršćuje, jer ne dopušta trenutke u kojima će "razgovarati" sa sobom.

Posao je zadovoljstvo, paravan i utočište. Prema slobodnom vremenu ima prezriv stav, a upravo je ono, objašnjava Lidija, najvažnije za autonomiju ličnosti i izgradnju individualiteta.

- U trenucima slobode imamo mogućnost da istražujemo, preispitujemo se i vraćamo sebi, shvatamo šta hoćemo, čemu težimo, koji su nam ciljevi, šta je životni smisao. Ono što je posebno važno, ali i najteže, razvijamo kritičku svest i sopstveno mišljenje. Do toga dolazi tek kada se oslobodimo od raznih socijalnih uloga i svakodnevice koja ograničava - tvrdi psiholog.

Radoholičari se najčešće "rađaju" i opstaju u vremenima ekonomske krize, kada je društvo osiromašeno ili se dešavaju promene u državnom uređenju, pa su potrebe za zaštitom i sigurnošću - da se preživi i očuva egzistencija, prioritet. - U krizama je pitanje duhovne slobode i autonomije uglavnom marginalizovano. Privatnost i sloboda su pod kontrolom društva, a ne individue - objašnjava psiholog.

Međutim, mnogi nemaju hrabrosti da se bave sobom, pa "beže" u obaveze, rade prekovremeno i tako se bolje osećaju. To ne znači da su zaista srećni, ali toga nisu svesni, čak ni kada ih članovi porodice uporno kritikuju zbog toga. Dugogodišnja revnosna posvećenost profesiji, prekovremeni rad, "predoziranost" poslom i teško balansiranje između kancelarije, partnera i porodice - ima mnogo posledica po život radoholičara i njegovih najbližih. Naša sagovornica kaže da takva osoba među najbližima obično zauzima autsajdersku ulogu. Teško uspostavlja bliske odnose sa ljudima oko sebe, a to opravdava nedostatkom vremena i obavezama, ali i potrebom da finansijski obezbedi porodicu.

- U emotivnim odnosima se često uspostavlja obrazac "utrougljavanja", tako partneri regulišu tenziju u odnosu, a bliskost i distancu kompenzuju nečim sa strane. U ulozi trećeg može da se nađe osoba (dete, majka, vanbračni partner, prijatelj) ili posao, novac, alkohol, kocka, politička ili religiozna ideja - objašnjava psiholog.

Ona dodaje da čak i kada radoholičari imaju očuvane emocionalne i socijalne potrebe, oskudevaju u veštinama kojima mogu da ih zadovolje. Nemaju razvijenu svest o značaju otvorene i konstruktivne komunikacije sa partnerom i drugim članovima porodice, izbegavaju je i sabotiraju. Tako ulaze u začaran krug - udaljavajući se od drugih, opet beže i otuđuju se od sebe. Iz njihove perspektive su svi neradnici i lenštine. Dok se oni znoje od obaveza, ostali "kradu Bogu dane" i koriste svaku priliku da eskiviraju obaveze.

Još ozbiljniji problem je, kaže psiholog, to što se potisnuta energija ambicioznosti manifestuje kroz naporan, iscrpljujući rad Radoholičar je pun destruktivne energije i depresivnog naboja. Stalno je izložen stresu, što može da dovede do patoloških promena u duhu i telu. Tek kada snažno "udari glavom o zid", ozbiljno naruši fizičko i mentalno zdravlje ili ostane sam, shvata da život čine i lična zadovoljstva, a ne samo uspeh na poslu. Ako ste se prepoznali u ovoj priči, možda je trenutak da najzad porazgovarate sa sobom. Nije teško, samo probajte!

Izvor: Novosti.rs

strana 1 od 4 idi na stranu