- Novo doba -

Zelena terapija

„Pošto je stres u realnom životu gotovo nemoguće izbeći, treba da naučimo kako da se s njim nosimo, kako da ga ublažimo, smanjimo i prevaziđemo. Zbog toga je neophodno da na vreme počnemo borbu s njim, a jedan od veoma uspešnih metoda jeste hortikulturna terapija“, kaže dr Matilda Ðukić.

Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot

Podeli

Iskonski, čovek je vezan za prirodu i otuda ta večna, organska potreba da joj se vraćamo i crpemo iz nje životnu snagu. „Poznato je da je vrtlarstvo verovatno jedna od najstarijih ljudskih delatnosti koja je primenjena u zdravstvu. Pre nego što je psihijatrija ustanovljena kao naučna disciplina, rad u vrtu preporučivao se za lečenje bolesti uma i nervnog sistema“, kaže dr Matilda Đukić, profesorka fiziologije biljaka na odeljenju pejzažne arhitekture i hortikulture na Šumarskom fakultetu.

Objašnjavajući na koji način bavljenje biljkama može da nam pomogne, ona ističe da je suština hortikulture zapravo akcija. „Čovek radi sa biljkama, gaji ih, umnožava, štiti, neguje i sve to omogućava njihov rast i razvoj. Sama ta aktivnost dovodi do niza terapijskih koristi. Recimo, fizička aktivnost pozitivno deluje na određene fizičke smetnje, kao i na emocionalni aspekt tih fizičkih poremećaja. Na taj način može se popraviti integracija svesti i tela.

Šta to znači? Na primer, osoba sa invaliditetom kao posledicom bolesti, saobraćajnog udesa i slično, koja sebe doživljava kao bespomoćno i beskorisno biće, u hortikulturnoj terapiji može da nauči da zaliva biljke, odstranjuje uvele listove i cvetove, plevi i na taj način shvati da može nešto korisno da učini. Pored toga, shvata da postoje i druga bića kojima je potrebna pomoć i postaje zainteresovana za to da učestvuje u pomaganju drugima, dobija volju za život.

Posmatranjem rasta i promena tokom razvića biljaka čovek uči o životu i stiče razumevanje koje može primeniti i u drugim oblastima života. Osobe koje su vezane za zatvoren prostor, sobu ili bolnicu osećaju se posebno bespomoćno. Zato delić prirode u vidu vaze, saksije sa cvećem različitih boja, oblika i mirisa, posude sa začinskim ili ukrasnim biljkama na prozoru, ili čak slika, poster sa motivima iz prirode ili biljkama može ozračiti sobu i doneti delić individualnosti i optimizma.

Kada postoji odnos sa živim, stalno rastućim biljkama, neminovno dolazi i do određenih problema, javljaju se bolesti, insekti, a borba s njima pomaže ljudima da nauče da se bore i sa drugim frustracijama u svakodnevnom životu. Potvrđeno je da hortikulturna aktivnost može biti uspešan deo programa za lečenje zavisnosti od droge, alkohola, interneta... Istraživanja su pokazala i da je povećan učinak na poslu u firmama koje imaju cveće po hodnicima i kancelarijama“, kaže dr Đukić.

Komunikacija bez reči

Govoreći o koristi hortikulturnog angažovanja, stručnjaci posebno naglašavaju da oduševljenje koje nas obuzima dok radimo sa biljkama podstiče stalnu pažnju. „Poznato je da, ako se potpuno koncentrišemo na svoj rad u vrtu, zaboravljamo na druge stvari i praktično se odmaramo od svakodnevnih napora, briga, stresa i drugih opterećenja. Pored navedenih, rad sa biljkama ima i niz drugih fizičkih korisnih efekata kao što su jačanje mišića, bolje disanje, kondicija…

Tokom hortikulturne aktivnosti dolazi i do kontakata sa drugim ljudima sličnih interesovanja. Svet biljaka, dakle, omogućuje široku i uspešniju komunikaciju, čak i bez reči. Koristi od grupnih aktivnosti u hortikulturnoj terapiji jesu postizanje emocionalne stabilnosti u timskom radu, iskustvo takmičarskog duha, zajedničke podrške, konfrontacije.

Međusobni odnosi ljudi koji su imali problema sa socijalizacijom kroz hortikulturnu psihoterapiju dovode postupno do integracije u društvenu zajednicu, tj. socijalno aktivan život. Hortikulturna terapija može imati svoje specifične programe koji zavise najviše od osoba na koje se primenjuje, ali je krajnji cilj svih njih unapređenje mentalnog i fizičkog zdravlja pojedinca. Treba napomenuti da te aktivnosti ne moraju da budu skupe, tj. dostupne su svakome jer gajenje jeftinih, običnih biljaka može da pruži podjednako zadovoljstvo i terapijsku korist kao i gajenje onih skupih, egzotičnih biljaka. Važno je da se u gajenje unese mnogo entuzijazma i ljubavi, a biljke će odgovoriti svojim lepim izgledom, pa zadovoljstvo neće izostati“, zaključuje dr Matilda Đukić.

Mini-voće

Moda postoji i u gajenju biljaka jer ljudi traže promene. Minijaturno voće sada je hit! Mini-jabuke, mini-breskve, mini--višnje… koje se gaje na terasi. Ali, ako nemate terasu, možete u sandučić na kuhinjskom prozoru da posadite peršun, nanu, bosiljak.

Žene koje su veoma zaposlene treba da odaberu manje zahtevne biljke, začine ili kaktuse, koji ne traže mnogo nege.

Kaktusi i kompjuteri

Biljke poseduju bioenergiju, one su te koje transformišu energiju svetlosti u energiju kretanja u svojim ćelijama. Taj biopotencijal imaju i biljke kao i drugi živi organizmi, tako da je moguće da postoji interakcija i da one mogu da upijaju eventualnu negativnu energiju.

Gajenje biljaka u domu može da pretvori vaš kuhinjski prozor u pravi mali medicinski priručnik. Antioksidansi u začinskim biljkama osnažuju naš imunitet, štite srce i mozak i smiruju napete nerve.

Eksperimentišite sa žalfijom, ruzmarinom, bosiljkom, matičnjakom i mentom. Lako se gaje i održavaju. Pored toga što ćete uživati u zelenoj terapiji, od njih možete praviti lekovite čajeve i koristiti ih kao inovaciju u svojim kulinarskim eksperimentima. Menta će vam pomoći kad imate problem sa stomakom, matičnjak će vas smiriti i prijatno uspavati, dok će ruzmarin podstaći cirkulaciju i poboljšati imunitet. Bosiljak, sveta biljka, smanjuje stres i osnažuje nas. Žalfija će nas pročistiti i pomoći oko kašlja ili problema sa grlom.

NovoDoba

Zašto yoga a ne fitnes

Na našim prostorima većina ljudi, na žalost, još nema skoro nikakve informacije o enormnoj vrednosti yoge. A od onih koji i nešto znaju, dosta njih ne ume da poveže i iskoristi ono što yoga nudi sa svakodnevnim životom.

NovoDoba ponedeljak 8.09. 12:00 Komentara: 62

Slow living - sporo je lepo

Kada se stvari odvijaju prebrzo, niko ne može da bude siguran ni u šta, ama baš ni u šta, pa čak ni u samog sebe, pisao je Milan Kundera u svom romanu Usporavanje (Slowness). Sve ono što nas međusobno povezuje i čini život vrednim življenja, ljubavna veza, porodica, prijatelji, hrani se onim čega nikada nemamo dovoljno: vremenom.

NovoDoba sreda 27.08. 12:20 Komentara: 29

Lekcije iz ljubavi: pokažite više srca

Svi mi imamo savršenu sliku o tome kakva bi veza trebalo da bude. Neke stvari su krucijalne: neslaganja oko monogamije, alkohola i dece mogu i treba da budu pravi kamen spoticanja. O drugim pitanjima može da se pregovara i više nego što mislite.

Ljubav četvrtak 21.08. 11:55 Komentara: 7

Kako i zašto oprostiti

Kad smo zaista povređeni, poslednje što nam pada na pamet jeste da oprostimo. Nešto iznutra traži osvetu. Oko za oko, suza za suzu, zub za zub, ljutnja za ljutnju. Logika emocionalne odmazde: želim da osetiš kako se ja osećam, želim da ti vratim taj paketić emotivnog otrova.

NovoDoba ponedeljak 18.08. 12:18 Komentara: 7

Vodič za miran život

Spokoj je ono čemu svi težimo, ali kad nastupi nemir, teško je da se vratimo na pravi put. Odabrali smo za vas nekoliko saveta koji će vam pomoći da okrenete leđa stresu...

NovoDoba četvrtak 31.07. 10:00 Komentara: 2

Najbolje biljke za žene

Konvencionalni analgetici i antibiotici sjajna su stvar, ali i medicina ima svoje favorite. Donosimo vam spisak efikasnih prirodnih lekova za ženske tegobe koji su sastavili ugledni svetski fitoterapeuti.

NovoDoba četvrtak 24.07. 11:00 Komentara: 6

4 sporazuma

Stara poslovica kaže: „Učitelj se javlja onda kada je učenik spreman“. Kada smo spremni i otvoreni za promene, na životnom putu pojavljuju nam se određeni, pravi ljudi. Isto je i s knjigama. Misao, odgovor na pitanje koje nas muči, ponekad dolazi kroz reči nekog poznanika ili prijatelja, ponekad i od onih koje smatramo neprijateljima, a vrlo često i sa stranica neke knjige.

NovoDoba sreda 2.07. 14:00 Komentara: 16