Šta je veštačka inteligencija?

Cilj ove naučne oblasti je usavršavanje računara kako bi ove mašine mogle da funkcionišu instinktivno i kompleksno po ugledu na mehanizme rada ljudskog mozga. Samostalno donošenje odluka i izvršavanje kompleksnih aktivnosti od strane računara omogućeno je isključivo zahvaljujući sistemu koji je poznat pod nazivom – veštačka inteligencija.

Zajednički imenitelj i upravljač skorašnjih velikih tehnoloških napredaka poput automobila kojima nije potreban vozač za upravljanje ili naprednog softvera za prepoznavanje lica je -veštačka inteligencija, koja podrazumeva simulaciju ljudske inteligencije koju koriste mašine, odnosno napredni i kompleksni računarski sistemi.

Za sada su nam poznate četiri osnovne vrste veštačke inteligencije a podela je izvršena na: svest, rekativne mašine, mašine sa ograničenom memorijom i teoriju uma.

Svest

Svest se smatra jednim od najsloženijih aspekata inteligencije i mnogi istraživači u oblasti veštačke inteligencije veruju da je dostizanje svesti krajnji cilj ka kom se stremi.

Međutim, postoji mnogo različitih teorija o tome šta svest zapravo predstavlja i kako se ona može simulirati u mašini. Takođe, postoje mnogobrojne nedoumice koje se tiču dostizanja svesti kod mašina. U ovom trenutku, svest kod mašina je još uvek pripada domenu naučne fantastike i neophodno je obaviti dalja i kompleksnija istraživanja kako bi se saznalo više o ovom pitanju.

Reaktivne mašine

Reaktivne mašine rade na temelju trenutnih ulaznih podataka i ne pamte prethodne informacije. Oni reaguju na situaciju u trenutku i njihove akcije su direktno povezane sa trenutnim okolnostima. Reaktivne mašine se često koriste u aplikacijama poput robota za kućne poslove, bespilotnih letelica, autonomnih vozila i slično. Ovaj tip mašina je jednostavan za dizajn i razvoj u odnosu na druge vrste robota koji su u stanju da pamte prošlost i planiraju budućnost.

Mašine sa ograničenom memorijom

Mašine sa ograničenom memorijom su u stanju da se sete pojedinih prethodnih događaja ili informacija koje su dobile preko sopstvenih senzora.

Ove mašine se koriste za aplikacije za čije pokretanje i funkcionisanje je nephodno da se mašine odlikuje određenim nivoom pamćenja u vezi sa prošlošću jer je cilj da upravo svojim radom donosi bolje odluke u budućnosti.

Primer mašine sa ograničenom memorijom su roboti koji se koriste u proizvodnji, a uče iz prethodnih iskustva i tokom procesa učenja poboljšavaju svoje performanse.

Takođe, mašine sa ograničenom memorijom su koristi u oblasti prepoznavanja lica, a njihova glavna karakteristika je mogućnost da se detektuju lice koje nisu imale prilike ranije da procesuiraju.

Teorija uma

Teorija uma se bazira na psihologiji ljudskih osećanja, sećanja i drugih moždanih procesa koji utiču na ponašanje, gde je glavni fokus na razumevanju procesa ljudskog razmišljanja a cilj je da se ovakav proces primeni na samoj mašini.

Omogućavanje mašini da razume ljudske emocije, sećanja i razmišljanja bi dovelo do povećavanja njene sposobnosti za komunikaciju i interakciju sa ljudima. Međutim, ova teorija još uvek predstavlja relativno neistraženu oblast i potrebna su dalja istraživanja kako bi se razumelo kako simulirati sve karakteristike ljudskog uma u kompleksnoj mašini.

Čemu služi veštačka inteligencija?

Sistemi veštačke inteligencije uče i poboljšavaju se na osnovu podataka koje konstantno dobijaju, a ova okolnost im omogućava da se na što brži i efikasniji način prilagode novim situacijima.

Razumevanje i komuniciranje koje veštačka inteligencija izvodi se postiže obradom prirodnog odnosno svakodnevnog jezika, dok vizuelna anliza i prepoznavanje vizuelnog sadržaja sistemima omogućava da shvati slike i video sadržaje. Pored obrade raznovrsnog sadržaja veštačka inteligencija ima i sposobnost donošenja odluka i planiranja aktivnosti te se zbog svih navdenih karakteristika primena ovog sistema može naći u različitim sferama života.

Gde se koristi veštačka inteligencija?

Veštačka inteligencija primenu nalazi u različitim oblasima i industrijama, a neke od njih su: finansije, zdravstvo, automatizacija proizvodnje, transport, edukacija, bezbednost i tako dalje.

Svoju primenu u sferi finansija veštačka inteligencija nalazi u analazili podataka koji se tiču tržišta kao i u analizi kreditne istorije kako bi se donosile što povoljnije odluke o kreditiranju i investiranju. Dijagnostika bolesti, planiranje radioterapije, analazi snimaka i slika su samo neki do zadataka koju se mogu prepustiti veštačkoj inteligenciju u oblasti zdravstva.

Povećanje sigurnosti i efekasnosti vozila poput aviona i automobila kao i kompletna automatizacija vozila je još jedna od stavki iz sfere transporta i bezbednosti koja se potpuno može prepustiti veštačkoj inteligenciji. U oblasti edukacije veštačka inteligencija se primenjuje ukoliko je potrebno izvšiti automatizaciju administrativnih zadataka, analazu podataka o učenicima, ali ovaj sistem primenu nalazi i tokom razvijanja personalizovanih planova učenja.

Veštačka inteligencija zanimljivosti

Prvi radovi na veštačkoj inteligenciji počeli su još tokom pedesetih godina prošlog veka. Tokom ovog perioda glavni fokus u istraživanjima iz ovog domena bio je na razvoj računara koji bi mogli da razumeju i koriste jezik kojim se ljudi svakodnevno koriste.

Upotrebom sistema kao što je veštačka inteligencija u oblasti zdravstva moguće je izvršiti veoma preciznu dijagnostiku bolesti poput kancera i dijabetesa. Cilj primene veštačke inteligencije u ovoj sferi ogleda se u mogućnosti koja nudi ranu detekciju ovih zdravstvenih stanja, ali i njihovoj potencijalnoj prevenciji.

Veštačka inteligencija se koristi u razvoju prostorno-vremenskih modela za predviđanje vremenskih prilika, a praksa je pokazala da je preciznija od meteorologa.

Veštačka inteligencija se koristi za generisanje sadržaja, kao što su video igre, muzika, i tekstovi, što omogućava računarima da formiraju originalan sadržaj bez intervenisanja ljudi.

Deep Blue je računarski sistem koji je razvijen od strane IBM-a i koji je 1997. godine pobedio šahovskog prvaka Garija Kasparova u šestodnevnom meču. To je bila prva pobeda računara u šahu protiv šahovskog prvaka u istoriji. Deep Blue je koristio veštačku inteligenciju za analizu i planiranje poteza, što mu je omogućilo pobedu koja je označila važan prekret u istoriji veštačke inteligencije i pokazala da su računari postali konkurentni ljudima prilikom rešavanja određenih zadataka.

Šta je AI chatbot?

AI Chatbot je računarski program koji se koristi za komunikaciju. Ovaj program je dizajniran da razume i odgovara na poruke koje čovek upućuje mašini. AI chatbot se koristi za različite zadatke, a među njima se izdvajaju automatizacija posla, pružanje podrške korisnicima i generisanje sadržaja.