Najsrećniji čovek na svetu ima tajnu kako to postiže, otkrili su je nakon skeniranja njegovog mozga

Kako znamo? Prema 12-godišnjoj studiji neuronauke sa američkog Univerziteta Viskonsin-Medison, koja je proučavala moždane aktivnosti ljudi koji tek počinju da meditiraju, dugotrajnih meditatora i ljudi koji uopšte ne meditiraju.

Pokazalo se da moždani talasi ljudi koji meditiraju ukazuju na smanjen nivo stresa i negativnih osećanja i pokazuju da su smireniji i srećniji. Ali od svih ispitanika, Matje Rikar, budistički sveštenik i dugogodišnji meditator, zapeo je za oko. Za njegovu glavu bilo je pričvršćeno 256 senzora koji su merili električnu aktivnost njegovog mozga dok je meditirao.

Njegov mozak je proizveo neuobičajeno visoke nivoe gama talasa, onih koje povezujemo sa svešću, pažnjom, učenjem i pamćenjem – nikada ranije zabeležene u neuronauci.

Ali što je još važnije, Rikarov mozak je pokazao neobično visoku aktivnost u levom prefrontalnom korteksu, u poređenju sa desnim, dajući mu ogromnu sposobnost da doživi sreću i smanji sklonost negativnosti. U osnovi, njegova sposobnost da se oseća srećnim i na odgovarajući način reaguje na stres bila je veća nego kod svih ostalih ispitanika.

Iz tog razloga je nazvan najsrećnijim čovekom na svetu.

Tokom prvih deset godina dvehiljaditih, naučnici su proučavali njegov mozak, ispitujući ga sve naprednijim metodama. Funkcionalno skeniranje magnetnom rezonancom 2015. pokazalo je slične, ali još tačnije rezultate.

Matje, po rođenju Francuz, odrastao je u ateističkom okruženju, a pre nego što ga je privukao budizam, zbog čega se preselio u Nepal, bio je molekularni biolog.

Dakle, njegove društvene i genetske predispozicije nisu ukazivale na takve potencijale, iako je nemoguće znati kako je njegov mozak funkcionisao pre nego što se uhvatio za rigoroznu praksu meditacije.

Ali sve novije studije pokazuju da meditacija menja mozak, smanjujući na primer amigdalu, koja je odgovorna za doživljavanje straha i intenzivnih emocija.

Vežbe za um

Sam Rikar tvrdi da je izuzetno srećan čovek, ali ističe da je za sreću i mir potrebno vežbati um, kao što vežbamo mišiće u teretani. Dok mi koristimo tegove za mišiće, za vežbanje sreće, prema njegovim rečima, najbolje su meditacija i vežbanje usmeravanja pažnje.

Iako preporučuje dobro poznati i naučno dokazan osmonedeljni program za smanjenje stresa zasnovanog na svesnosti, on kaže da meditacija dolazi u mnogim oblicima i "ne uključuje samo sedenje u lotosovom položaju ispod drveta".

Svaki oblik prakse koji nas uči kako da bolje razumemo i posmatramo navike našeg uma, načine na koje on proizvodi stanja i raspoloženja, zapravo je meditacija. Iako deluje samo ako se primenjuje na duži rok, Rikar kaže da je dovoljno samo 15 minuta dnevno da počnemo da menjamo unutrašnju atmosferu koja će uticati na to kako doživljavamo svet.

Takođe ističe da se sreća povećava praktikovanjem ljubaznosti prema drugima.

Ističe da to nije zasnovano na moralu, već na činjenici da samoopterećenje stvara bolnu unutrašnju atmosferu i podstiče nas da spoljašnji svet doživljavamo kao pretnju, a pomoć drugima donosi ispunjenje.