- Nauka -

Ljudi u gvozdenom dobu radili su jednu stvar isto kao i mi

Od prerasle odeće za bebe do rasparene šoljice za kafu koja nam je ostala od roditelja, postoje neki predmeti od kojih nam je neobično teško da se rastavimo. Istraživanje koje su sproveli arheolozi govori da takav odnos prema običnim svakodnevnim predmetima možda datira najmanje 2000 godina u prošlost.

Izvor: RTS
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

U članku objavljenom u časopisu "Antikviti", dr Lindzi Baster, arheolog sa Univerziteta u Jorku, tvrdi da su kašike izrađene od kostiju i delovi igračaka pronađeni na zidovima kolibe iz gvozdenog doba otkrivene u škotskom seocetu Broksmutu, kao i istrošeno kamenje za brušenje, mogli biti vekovni primer ove neobične vezanosti za beskorisne predmete, piše "Gardijan".

Replika kuće iz gvozdenog doba, Škotska, Foto: Profimedia
Replika kuće iz gvozdenog doba, Škotska, Foto: Profimedia

Slučajnost nije bilo ni mesto na kome su pronađeni ovakvi predmeti, smatra dr Baster, a njihova gotovo nikakva vrednost dokazuje da nisu čuvani zbog toga. Umesto toga, ona misli da su to takozvane "problematične stvari" - predmeti koji se iz emocionalnih razloga ne mogu baciti, čak iako više nisu ni potrebni ili čak i omiljeni.

"Postoje predmeti, poput onih koji se sahranjuju sa pokojnicima, a koji su im po verovanju potrebni u njihovom zagrobnom životu, a imamo i ostave na posebnim mestima u kojima su odlagani određeni predmeti koje su ljudi prinosili kao darove za bogove ili su ih čuvali zbog njihove vrednosti", navodi Lindzi Baster.

"Ali tu je i ova kategorija artefakata - ti mali nikakvi predmeta koji nisu niti oprema za pokojnike, niti imaju ikakvu materijalnu vrednost ili egzotični kvalitet, ali očigledno nisu samo obično smeće. Oni su namerno čuvani", ističe Baster.

Arheološkinja primećuje da među obrednim predmetima prilikom sahranjivanja u periodu gvozdenog doba nije bilo ovakvih "problematičnih stvari".

"Zato mislim da su oni krasili zidove koliba", dodaje Basterova.

Do ovih zaključaka, kako objašnjava, došla je posle razgovora sa mnogim ljudima o smrti, tugovanju i gubitku u današnjem društvu i njihovih priča o tome kako im je teško da se odvoje od nekih svakodnevnih predmeta.

Baster navodi da u onim drevnim društvima gde pokojnici nisu sahranjivani sa upotrebnim predmetima iz svakodnevnog života, da su njih verovatno čuvali potomci, ali i da su neki sahranjivani zajedno s njima što možda baca novo svetlo na tumačenje artefakata nađenih u grobnicama.

Pincete iz gvozdenog doba, Foto: Profimedia
Pincete iz gvozdenog doba, Foto: Profimedia

Jedan od takvih primera je pribor za čišćenje noktiju pronađen u nekim praistorijskim grobovima, ali je nalažen i u kućama iz gvozdenog doba na granicama Škotske.

"Svi imamo onu kutiju na tavanu prepunu nekih drangulija - ili u ormaru ili ispod kreveta - sa kojima ne znamo šta da radimo, ali nismo spremni da ih bacimo. Možda pripadaju nekom preminulom rođaku. Možda nas jednostavno podsećaju na neka minula vremena", kaže arheološkinja.

Basterova podseća i na mali mač u drvenim koricama koji je pronađen u jednoj grobnici iz rimskog perioda u Kanterberiju koji je možda bio omiljena igračka iz detinjstva koju je pokojnik čuvao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 12 idi na stranu