- Nauka -

Najstariji uzorak sperme na svetu pronađen u ćilibaru FOTO

Naučnici su pronašli najstariji uzorak životinjske sperme skriven u 100 miliona godina starom komadu ćilibara.

Izvor: B92, CNN
Podeli
Ilustracija: Deposit photos/Voyagerix
Ilustracija: Deposit photos/Voyagerix

Paleontolozi su otkrili uzorak u reproduktivnom traktu drevnih ženskih rakova umočenih u smolu - jednog od nekoliko uzoraka rakova iz Mjanmara.

Ranije nepoznata vrsta rakova, koja se danas naziva Myanmar Cyprus hui, liči na modernu dagnju i primer je školjkastog račića. Šta su školjkasti račići?

Školjkasti račići su male životinje koje su postojale još pre otprilike 500 miliona godina i još uvek mogu da se nađu u okeanima, slatkovodnim jezerima i rekama. Korišćenjem 3D rendgenske tehnologije rekonstrukcije naučnici su analizirali nekoliko uzoraka školjkastih račića, proučavajući njihove udove i reproduktivne organe.

Stručnjaci su otkrili zrelu spermu u delovima tela ženki rakova koje su našli u lepljivoj smoli drveća.

"Ova ženka se sigurno parila malo pre nego što je zatvorena u smolu", rekao je He Vang iz Kineske akademije nauke u Nanđingu.

Najstariji fosil u kom su pronađene stanice sperme

Naučnici su rekli da ovo otkriće označava najstariji fosil u kom su konačno identifikovane stanice sperme.

Rezultati "udvostručuju dob najstarije nedvosmislene fosilne životinjske sperme", napisali su autori izveštaja u nalazima objavljenim u časopisu "Royal Society" u sredu.

Primeri fosilizovane sperme vrlo su retki - prema autorima izveštaja, najstarija poznata sperma školjkastih račića stara je 17 miliona godina, a prethodnu rekordnu starost od 50 miliona godina imala je vrsta crva.

Analiza na uzorcima školjkastih račića, koji potiču iz razdoblja Krede, takođe je otkrila retke detalje unutrašnjih i reproduktivnih organa rakova.

Dok većina muških životinja proizvodi velik broj malih spermatozoida, školjkasti račići, kako kažu autori izveštaja, proizvode mali broj prevelikih spermatozoida, s dugim pokretnim repovima.

Istraživači su dodali da su dokazi o upotrebi divovske sperme pre 100 miliona godina dokaz uspešne dugoročne reproduktivne strategije.

"Složenost reproduktivnog sistema u ovim uzorcima postavlja pitanje da li bi ulaganje u divovske stanice sperme moglo da predstavlja evolucijski stabilnu strategiju", kaže Renate Macke-Karaš, geobiolog s Ludvig-Maksimilijans Univerziteta u Minhenu, koji je bio uključen u morfološku analizu uzoraka, navodi "CNN".

strana 1 od 10 idi na stranu