- Nauka -

Kako su pre skoro 100 godina ljudi u Srbiji zamišljali Mars?

Kao i svakog četvrtka, donosimo vam jedan tekst iz stare štampe. Ovoga puta, u pitanju je priča iz "Ilustrovanog lista" iz 1929. godine.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Screenshot, Digitalna Narodna biblioteka Srbije
Foto: Screenshot, Digitalna Narodna biblioteka Srbije

Pročitajte još:

"Dve čudne geometrijske figure, koje su astronomi čak krstili naročitim imenima – Helas i Elizijum – pojavljuju se na površini Marsa, kad god nam je ovaj najbliži. Šare i crte su simetrično poređane, ali je svaki put raspored pruga sasvim drugačiji.

Helas ima dijagonalno 1667 kilometara, a Elizijum oko 2225 kilmetara. S obzirom na to što mi ove figure vidimo sa daljine od 90.000.000 kilometara i bez nekih naročitih pomoćnih sredstava da odredimo njihovu pravu prirodu, mi na zemlji možemo ih s podjednakim pravom smatrati i za veštačke konstrukcije i za prirodne pojave.

Ovako veliki hijeroglifi mogu biti i kanali kroz neku veliku pustinju. Pojasevi bilja i rastinja oko ovih vodenih puteva mogli bi se videti za nas kao tamnozelene linije, dok su kanali isuviše mali da bi se mogli videti. Nilske doline izgledale bi tako, otprilike, stanovnicima Meseca.

Foto: Screenshot, Digitalna Narodna biblioteka Srbije
Foto: Screenshot, Digitalna Narodna biblioteka Srbije

Ako ovi Marsovci zaista hoće da otvore interplanetarni saobraćaj, onda bi jedini dostojan i pogodan odgovor sa zemlje bio da i mi odgovorimo našim hijeroglifima i da očekujemo rezultat."

Beograd, "Ilustrovane novine", 5. januar 1929.

Izvor: Digitalna narodna biblioteka Srbije

strana 1 od 15 idi na stranu