- Nauka -

"Čovečanstvo nema plan za odbranu od udara asteroida"

Čovečantvo u ovom trenutku nema spreman scenario za odbranu od eventualnog udara velikog asteroida u Zemlju, bez obzira na brojne holivudske vizuelne pretpostavke koje smo gledali u proteklih 10 godina, kaže za Tanjug Branko Simonović, iz Astronomskog društva Ruđer Bošković.

Izvor: Tanjug
Podeli
FOTO: TANJUG/ ZORAN ZESTIC
FOTO: TANJUG/ ZORAN ZESTIC

On naglašava da je skoro nemoguće kontrolisati udar velikog asteroida iz kosmosa u Zemlju.

"Asteroidi koji dolaze iz pravca sunca su prakticno nevidljivi....Jedan je pre par godina pao na tlo Afrike i otkriven je praktično par sati pre nego što je udario u Zemlju. Sudar tog asteroida sa Zemljom je praćen u realnom vremenu...Sreća, pa taj steroid nije bio veliki", kazao je Simonović i dodao da je dobra vest da veliki broj asteroida čiji je prečnik veći od kilometra jesu u radaru naučnika i za sada se njihove predviđene putanje ne sudaraju sa zemljinom orbitom.

Učestali zemljotresi, udari super uragana, vulkanske erupcije, globalno zagrevanje i dejstvo Sunca na život na Zemlji u proteklih 20 godina provociraju maštu ljudi katastrofičnim scenarijima uništenja naše planete ili naše civilizacije.

Simonović kaže da je veoma teško govoriti o jasnim previđanjima budućnosti naše planete.

"Postoje različite katastrofične pojave. Neke mogu da ugroze apsolutno život na zemlji, a neke samo da vrate civilizaciju na neki niži kod, u kojem bi, u totalno promenjenim uslovima, ljudi praktično krenuli iz početka. Naravno, katastrofične pojave mogu poreklom biti zemaljske i vasionske... Nažalost, ljudi imaju ceo vek iza sebe u kojem se sami na katastrofalan način ponašaju prema svom okruženju", kazao je Simonović.

Prema njegovim rečima, jako je teško predvideti pojave kao što su super vulkani, mini ledeno doba ili nuklearni rat, koji bi radikalno izmenili uslove života na zemlji.

"Moramo biti spremni na iznenađenja, jer nas istorija tome uči, a ljudi kao civilizacija još uvek nisu stigli do realne mogućnosti da predvide prirodne katastrofe, kao što bi, na primer, bila erupcija vulkana Jeloustoun, koja bi za posledicu imala vulkansku zimu. Ta vulkanska zima bi nastala zbog gustog oblaka prašine koji bi zaklonio delovanje Sunca na našu planetu. Sve bi to za posledicu imalo nestajanje brojnih životinjskih i biljnih vrsta i nasrušavanje krhkog balansa ekosistema koji je uspostavljen na Zemlji", objasnio je on i dodao da naučna analiza globalnog rizika nema izrazito egzaktan karakter...

Kako kaže, prenaseljavanje određenih delova planete, sve izvesniji sukobi oko pijaće vode i globalno zagrevanje su katastrofični rizici za našu planetu na koje čovek može da utiče.

"Čovečanstvo se ponaša kao domaćin koji stoji u dvorištu i zapanjeno konstatuje: ''Gori kuća!'' Osim akademskih upozorenja na sve teže stanje u koje nas vodi proces globalnog zagrevanja, ljudi skoro ništa konkretno ne preduzimaju da bi popravili stvari. Vreme za akciju je bilo juče, jer je globalno zagrevanje akumulativni proces koji se ne zaustavlja... Kada sami budemo izazvali sušu biblijskih razmera ili ledeno doba, biće kasno za akciju", ukazuje Simonović.

Za njega nema dileme da delovanje Sunca, uz asteroide, predstavlja najveći rizik za život na Zemlji uz svemira.

"Sunčeva aktivnost je važna i mnogi misle da je ona predvidiva, ali realnost je sasvim drugačija...Sunce je u stabilnom periodu, ali ono je i tada u stanju da izazove eksploziju, koja bi radikalno uticala na život na Zemlji... Sunce ide ka minimumu svoje aktivnosti 2019. i 2020. godine. Ta aktivnost se smenjuje u intervalima koji traju 11 godina", istakao je Simonović i dodao da je u 17. veku Evropa bila izložena mini ledenom dobu zbog izostanka sunčeve aktivnosti.

"Tako nešto verovatno može da nam se ponovi u godinama ispred nas, jer je sunce naredne dve godine na minimumu svoje aktivnosti. Tako beznačajna promena na Suncu može da izazove efekte koji su radikalni za život na zemlji, ali su sada ljudi spremniji za takve izazove", zaključio je on.

Nauka

strana 1 od 13 idi na stranu