- Nauka -

Broj zvezda u svemiru veći je od broja zrna peska na Zemlji?

Više od 600 naučnika i naučnih demonstratora iz svih krajeva Srbije i sveta, prirediće publici svih uzrasta nezaboravnu avanturu kroz niz eksperimenata, šou-programa, interaktivnih radionica i filmova na 6.500 kvadrata na Beogradskom sajmu od 29. novembra do 2. decembra u okviru programa 12. Festival nauke.

Izvor: Tanjug
Podeli

Svemirska odiseja biće spremna da primi svoje prve putnike i odvede ih na put do svemirskih stanica, korak bliže ka brojnim zvezdama.

Da li ste znali da se procenjuje da je broj zvezda u svemiru veći od broja zrna peska na svim plažama i pustinjama na Zemlji? Uprkos tome, ukoliko bi putnik namernik seo u auto i vozio brzinom od 160 km/h, do prve sledeće zvezde u našoj galaksiji trebalo bi mu 365 milijardi godina.

S druge strane, ljubitelji pomorskih avantura biće u prilici da saznaju koliko daleko danas ide brodogradnja i kako će izgledati brodovi budućnosti.

Zahvaljujući spoju različitih naučnih disciplina, ovi brodovi biće izgrađeni od karbona, a njihovi propeleri proizvedeni uz pomoć 3D štampača.

Razmišljajući o Zemlji budućnosti, Festival nauke baviće se i inovativnim arhitektonskim rešenjima koja su već sada nadohvat ruke.

Naučnici će tako inspiraciju pronaći u najzelenijem gradu na svetu - Kopenhagenu, ali i u najvišoj zelenoj zgradi Taipei 101, visokoj 509,2m, koja se nalazi u Tajvanu. Posebno ohrabruje podatak da zelene zgrade troše između 30 i 40 posto manje energije u odnosu na zgrade konvencionalne gradnje, kao i da stvaraju 70 posto manje otpada. Čak je prilikom izgradnje Burdž Kalife, najviše zgrade na svetu, korišćen bio-beton.

Izuzetna pažnja biće posvećena i novim izvorima energije, koji bi našu planetu mogli da sačuvaju od daljeg propadanja, a naš život učine podjednako lakšim i zdravijim.

Primera radi, za samo jednu sekundu Sunce nam daje energiju 35 miliona puta veću od struje koja se tokom čitave godine proizvede u SAD.

Toga je sigurno bio svestan i čuveni Leonardo da Vinči, koji je još tokom godina provedenih u Vatikanu planirao industrijsku upotrebu solarne energije, koristeći konkavna ogledala koja bi usmeravala solarno zračenje i grejala vodu.

Festival nauke krenuće malo dalje, pa će solarnu energiju preusmeriti na pokretanje pravih malih aviona.

Posetioci Zemlje budućnosti biće u prilici da saznaju sve o tome kako će zaista naša planeta izgledati u prilično dalekoj budućnosti.

Baš kao što je nekada umesto sedam naša planeta imala jedan superkontinent nazvan Pangea, tako se i superkontinent budućnosti naziva Pangea Ultima.

Iako se njegovo pojavljivanje može očekivati tek u narednih 250 miliona godina, izvesne naučne pretpostavke postoje već sada i njima će se tokom četiri dana, zajedno sa posetiocima, baviti mladi srpski naučnici.

O brojnim naučnim saznanjima i zanimljivostima posetioci ovogodišnjeg Festivala nauke bliže će se upoznati prilikom posete Beogradskog sajma, koji će okupiti više od 60 naučnih i obrazovnih institucija iz zemlje i sveta.

Festivalske ulaznice, po ceni od 500 dinara, mogu se kupiti na Eventim prodajnim mestima u celoj Srbiji, a za vreme trajanja manifestacije, pored pomenutih prodajnih mesta, ulaznice će moći da se kupe i na samoj lokaciji - Beogradskom sajmu. Festivalska ulaznica važi za jedan festivalski dan u halama 3, 3A, kao i za halu 5, u kojoj je smeštena eksplozivna Naučno-fantastična bina.

Deca do pet godina starosti, uz pratnju roditelja ili staratelja, ne plaćaju ulaz. Prva tri dana Festivala nauke, četvrtak, petak i subota namenjeni su prvenstveno za školske posete, dok je nedelja Porodični dan.

Generalni sponzor Festivala nauke šestu godinu zaredom je NIS, kompanija koja se svakodnevno u svim segmentima poslovanja oslanja na savremene tehnologije i inovacije.

Prijatelj manifestacije je MTS, a podrška manifestaciji su su MTS, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Francuski institut, Austrijski kulturni forum i Centar za promociju nauke.

Koorganizator manifestacije je Beogradski sajam.

Nauka

Kako je Habl snimio "smajli" u svemiru?

Zamislite da se zagledate u zvezdano nebo, i onako sami u mislima, u zvezdama tražite oblike i onda ugledate "smajli". Teleskop Nase Habl tako je, naime, uspeo da snimi zanimljivu fotografiju, na kojoj, ako se zagledate, možete da vidite nasmejano lice.

Nauka sreda 7.11. 12:00 Komentara: 22
strana 1 od 9 idi na stranu