- Nauka -

Spavamo na dijamantima, ali ne možemo do njih

Istraživanje naučnika iz celog sveta pokazalo je da u Zemljinoj kori postoje nezamislivo velike količine ovog skupocenog minerala.

Izvor: CNN
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Naučnici tvrde - dijamanti nisu nikakva retkost i ima ih mnogo više nego što se misli. Zapravo, prema istraživanjima Masačusets Institita za tehnologiju - kad bi doprli do svih zaliha koje se kriju u zemlji, cena bi im drastično pala, piše CNN.

Nova studija interdisciplinarnog tima istraživača koristila je seizmičku tehnologiju - istu vrstu koja se koristi za merenje potresa. Došli su do otkrića da duboko u zemlji leži 1.000.000.000.000.000 tona dijamanata. To je bilijardu tona - odnosno hiljadu puta više od jednog biliona.

Svejedno, do njega nećemo tako skoro dopreti. Naime, ova ležišta dijamanata nalaze se na dubinama koje je poznatim tehnologijama nemoguće dohvatiti. Nalaze se na dubini između 150 i 250 kilometara ispod površine.

Ako se zna da je dijamantni rudnik Mir u Rusiji - druga rupa po dubini na svetu, duboka tek oko 400 metara, teško da će se za našeg veka pronaći tehnologija koja bi mogla da dopre do ovog vrednog nalazišta. Naučnici su do ovih fascinantnih brojki došli koristeći zvučne talase za merenje, jer se njihova brzina menja u zavisnosti od sastava, temperature i gustine stena i minerala kroz koje putuju.

Duboko u zemlji su kratoni, mase stena oblikovane poput planina okrenutih naopako i nastale su pre otprilike 500 miliona godina i najstariji su deo Zemlje, pa su preživeli stvaranje i razbijanje kontinenata. Nalaze se na dubinama od oko 200 kilometara.

Oni su obično hladniji i manje gusti od okolnih stena i rezultiraju bržim zvučnim talasima. Međutim, naučnici su primetili da su talasi još brži kad se kreću kroz dno kratera, tzv. korene. Stoga su spojili virtuelne stene, izrađene od mogućih kombinacija različitih materijala i pomoću trodimenzionalnih modela, upoređivali brzine zvukova u različitim varijacijama.

Zvuk putuje dijamantom dva puta brže nego kroz ostale vrste stena, pa je tim shvatio da mora postojati i u kratonima.

"Dijamanti savršeno odgovaraju jer su malo gušći, a potrebno nam je njih mnogo", rekao je Ulrih Faul, istraživač na MIT-ovom Odseku za Zemlju, atmosferske i planetarne nauke i viši saradnik na studiji.

Faul, koji je radio u laboratoriji sa timom seizmologa, geologa i drugih naučnika, malo je povećao količinu dijamanta u virtualnim stenama dok nisu postigli kombinaciju koja je stvorila iste brzine prolaska talasa koje su iskazane pri merenjima seizmičkim tehnologijama u Zemlji.

Ono je iznosilo 1-2% u odnosu na kraton. Zatim su taj procenat pomnožili s ukupnim volumenom kratonskog korena u Zemlji, koji su procenili mapiranjem novih i starih formacija stena. Tako su došli do brojke od jednu bilijardu dijamanata, što je 1000 puta više nego su očekivali. Faul kaže da je vrlo logično da su se dijamanti formirali upravo na tom mestu jer je za njihovo stvaranje potreban ekstremno visoki pritisak i ekstremno visoka temperatura. Težina svih stena pruža idealne uslove za njihovo formiranje duboko u Zemljinom jezgru.

Dijamanti koji završavaju u ogrlicama i prstenju potiču sa zemljine površine, a formirani su obično tokom vulkanskih erupcija, rekao je Faul CNN-u.

U studiji su učestvovali istraživači iz raznih naučnih institucija, uključujući i kalifornijski Univerzitet Berkli, zatim Harvard, pa Univerzitet u Melburnu, kao i Univerzitet za nauku i tehnologiju iz Kine i mnoge druge.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 9 idi na stranu