- Nauka -

Šta CERN misli o Srbiji?

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) izuzetno je zadovoljna saradnjom sa srpskim naučnicima, veoma ceni podršku srpske vlade njenoj misiji i rado će ugostiti premijerku Srbije Anu Brnabić u Ženevi, izjavila je generalna direktorka CERN-a, Fabiola Đanoti.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: EPA / Salvatore Di Nolfi
Foto: EPA / Salvatore Di Nolfi

"Ono što veoma cenimo jeste podrška vaše vlade našoj misiji, a premijerka je istakla jasnu želju i opredeljenost Vlade Srbije da podrži nauku i istraživanja i međunarodnu naučnu saradnju. Tako da sam veoma, veoma zadovoljna zbog takvog stava i interesovanja predsednice srpske vlade. Biće nam veoma drago da dođe u Ženevu", rekla je Đanoti u intervjuu za današnju "Politiku" izražavajući lični utisak o spremnosti Srbije da se pridruži CERN-u u punopravnom statusu.

CERN je osnovan 1954. godine da bude centar vrhunskih istraživanja u oblasti fizike, a njegova misija je podsticanje saradnje zemalja Evrope u nauci, tehnologiji i obrazovanju, rekla je ona i dodala da je "logično da želimo da u toj naučnoj kolaboraciji bude što više zemalja".

"Mislim da svoj veliki doprinos na tom putu mogu da daju sve države, naročito Srbija, i bili bismo veoma, veoma srećni da se Srbija pridruži našoj porodici i ojača CERN", rekla je Đanoti.

Ona je rekla da komisija CERN-a koja je bila u Srbiji tek treba da sastavi izveštaj i da ga predloži Savetu CERN-a na usvajanje.

"Do tada mogu da vam kažem da smo izuzetno zadovoljni saradnjom srpskim naučnicuma, među njima ima i fizičara i inženjera i mnogo mladih i oni su važan deo naših najvećih projekata poput "Atlasa" i SMS-a", rekla je Đanoti.

Ona je naglasila da i lično poznaje neke od tih naučnika, kao i da je sa njima sarađivala na projektu "Atlas", jednom od dva eksperimenta koji je doveo do otkrića Higsovog bozona ili Božije čestice.

Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider, LHC), CERN-ov akcelerator, obično se zatvara tokom zime i sada je ponovo pokrenut, a ona navodi da je tokom ove godine koja je poslednja pred dugu pauzu u radu akceleratora, planirano da se unapredi sistem akceleratora koji prethodi Velikom sudaraču hadrona (LHC) i koji "ubacuje" snop u akcelerator kao i neka važna unapređenja na samom Velikom sudaraču.

"Cilj je da kada 2021. godine ponovo startujemo akcelerator on bude u mogućnosti da radi snažnijim snopom. Takođe, radiće na nešto višoj dostupnoj energiji sudara - sada je ona 13 TeV, a tada će moći da postigne svih 14 TeV, što je energija za koju je LHC projektovan", navela je ona.

Na stav velikog broja naučnika da nauka i religija ne mogu da idu u jednoj rečenici, Đanoti je rekla da se ona trudi da lični život i uverenja zadrži u privatnosti ali istakla da sloboda mišljenja mora da postoji.

"Nauka ne može da dokaže da Bog postoji, ali isto ne može da dokaže ni da bog ne postoji, tako da je to stvar verovanja svakog pojedinca bio on naučnik ili ne", zaključila je ona.

Đanoti (58) je od januara 2016. godine na mestu generalnog direktora CERN-a, što je verovatno najmoćnija i najuticajnija funkcija koja postoji u savremenoj nauci.

Ona je ekspert za fiziku elementarnih čestica, a 4. jula 2012. godine je svetu obeznanila otkriće Higsovog bozona.

Nauka

Petnica: Otvorena izložba u Beogradu

Govoreći na otvaranju Izložbe akademik Vidojko Jović je rekao da mu je rad sa talentima u Petnici pružio mogućnost da svoje buduće mlade kolege upozna mnogo pre njihovih studija, jer je Petnica mesto koje okuplja naučnike i one koji žele naukom da se bave.

Nauka sreda 25.04. 14:38 Komentara: 1
strana 1 od 5 idi na stranu