- Nauka -

Razlog ledenog talasa u Evropi uznemirio naučnike: "Nije dobro"

Ledeni talas koji je okovao Evropu i u britanskim medijima dobio naziv „Beast from the East“ (zver sa istoka) naučnici objašnjavaju porastom temperature u rasponu do 30 stepeni na Severnom polu, što je više od zimskog proseka za ovo područje.

Izvor: B92
Podeli
foto: getty
foto: getty

Sve učestaliji ledeni talasi

Ovakvi vremenski ekstremi su se događali četiri godine između 1980. i 2000. godine, a sada se ponavljaju četiri godine zaredom u poslednjih pet godina.

Uzrok ledenog talasa je „upad toplog vazduha“ koji donosi veliku vlagu na Severnom polu. Naučnici ističu da se ovo i ranije događalo, ali nikada učestalo i intenzivno kao u poslednje četiri godine.

Promena klime na Severnom polu izazvala je pomeranje hladnog arktičkog vazduha ka Evropi, a to bi lako mogao biti i ljudski faktor, odnosno sve češća posledica naglih klimatskih promena.

Meteorološka stanica Kejp Moris Džesup na krajnjem severu Grenlanda zabeležila je rekordan 61 sat temperature iznad proseka za ovo geografsko područje samo od početka 2018. godine, a koje se povezuju sa otopljavanjem u zimskom mraku Arktika.

“Nikada nije bilo tako ekstremno“, kaže Rut Motram, naučnica sa danskog Meteorološkog Univerziteta.

Retka snežna oluja pogodila je Rim u ponedeljak, dok je London okovala mećava zbog koje su svi vozovi otkazani.

“Glavno pitanje je da li će se ovakve pojave dešavati češće. Ovo je samo jedan događaj, pa je teško napraviti vezu sa budućim“, kaže profesor Lars Lakešk za britanski „Telegraf“.

Ipak, rezultati nedavnih studija pokazuju da strujanje toplog vazduha povećava svoju učestalost na Severnom polu, a redukcija leda na Arktičkom okeanu dozvoljava toplijoj vodi da isparava u atmosferu, što izaziva mešanje struja i pomeranje hladnog talasa ka jugu. Štaviše, meteorolog Robert Rohd ističe da su pojedini delovi Severnog pola trenutno topliji od Evrope.

Nauka

Arheolozi iz Srbije došli do novih svetskih otkrića

Arheolozi iz Srbije Andrej Starović, Dušan Borić i Dragana Antonović su među 117 istraživača koji su došli do novih saznanja o DNK-a i genomima drevnih populacija, iznetim u studiji "The Genomic History of Southeastern Europe" koja je objavljena u novom broju londonskog časopisa "Nature".

Nauka četvrtak 22.02. 16:15 Komentara: 29

Srbija dobila prvi Institut od nacionalnog značaja

Institut za fiziku u Beogradu postao je prvi institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Time je Srbija, po ugledu na najrazvijenije države koje odavno prepoznaju koncept nacionalnog instututa, dobila novu vrstu istraživačke ustanove gde se obavljaju prioritetna, vrhunska istraživanja i koncentrišu istraživački napori koji mogu da odgovore na ključne društvene izazove.

Nauka ponedeljak 12.02. 11:06 Komentara: 4

"Kako je fizika dobra kad uzmeš telefon, a ovamo 'Zemlja ravna'"

Istorijski podvig Ilona Maska, odnosno njegove kompanije Spejs X, koja je u svemir poslala automobil marke Tesla raketom “falkon hevi” koja može da prenese dvostruko veći teret od svake druge, bila je glavna vest svetskih medija prošle nedelje. Da li će Ilon Mask zainteresovati mlađu generaciju za nauku, ali i kako opravdati zabrinjavajuće veliki broj teoretičara zavera u Srbiji za B92 govori fizičar doc dr Boža Nikolić sa Fizičkog fakulteta.

Nauka ponedeljak 12.02. 10:28 Komentara: 159
strana 1 od 7 idi na stranu