"Ovo nije stvar na koju astronom nabasa svaki dan"

"DES16C2nm (ime koje je dobila ta supernova) je krajnje udaljena, ekstremno sjajna i ekstremno retka, nije to stvar na koju astronom nabasa svakog dana", objasnio je Metju Smit, glavni autor studije u saopštenju koje je objavio britanski Univerzitet Sautempton.

Pojava se dogodila kada je masivna zvezda iz vrlo udaljene galaksije 'umrla' kataklizmičkom eksplozijom poznatom pod imenom supernova.

Smrt zvezde prate pojave koje su vrlo silovite jer je materija koja čini zvezdu izbačena brzinama od nekoliko hiljada kilometara u sekundi.

Zbog neverovatne količine oslobođene energije, ta pojava sjaji kao 200 miliona sunaca i može se uočiti sa Zemlje.

Svetlost emitovana tom nebeskom pojavom dosegnula je našu planetu 10,5 milijardi godina nakon što se dogodila i otkrivena je prvi put u avgustu 2016. Njenu udaljenost i ekstremni luminozitet potvrdila su u oktobru 2017. tri različita teleskopa.

Međunarodna ekipa astronoma pod vođstvom Univerziteta u Sautemptonu izradila je studiju objavljenu u utorak u Astrofizičkom žurnalu (Astrophysical Journal) i svrstala je tu zvezdu među "superluminozne supernove", koje su najsjajnije i najređe.

"Osim što je otkriće vrlo uzbudljivo, ekstremna udaljenost supernove DES16C2nm daje nam jedinstveni uvid u prirodu supersjajnih supernova", rekao je Smit.

"Ultraljubičasta svetlost emitovana tom supernovom podučava nas o količini metala proizvedenog eksplozijom i o temperaturi same eksplozije, a to su dve informacije bitne za razumevanje uzroka tih kosmičkih eksplozija", rekao je Smit.