- Nauka -

Tri najveća dešavanja iz sveta nauke do kojih će doći 2018.

Mnogo je toga čemu se možemo nadati u ovoj godini, smatraju naučnici. Bi-Bi-Si je predstavio neke od najvećih naučnih priča koje će se desiti ove godine.

Izvor: Net.hr
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Svet u pokretu

Ove godine najavljen je veći broj svemirskih misija koje naglašavaju međunarodnu prirodu današnjeg istraživanja svemira. Prva je Čandrajan 2, nastavak indijske revolucionarne misije na Mesec iz 2008.

Dok je njen prethodnik bio samo orbiter, Čandajan 2 će se sastojati od orbitera, ledera i rovera koje je razvila svemirska agencija ISRO. Lansiranje misije pomoću rakete GSVL zakazano za mart, iz Svemirskog centra u Anda Pradešu.

U maju NASA bi trebala da lansia svoj svemirski brod Insajt na Mars. Insajt će koristiti sofisticirane instrumente kako bi vršio istraživanja duboko ispod površine Crvene planete, u potrazi za naznakama kako je nastao. Prisluškivaće i moguće potrese, koji bi mogli da otkriju nešto više o unutrašnjoj strukturi planete.

Evropa i Japan mogli bi zajedno da organizuju istraživanje Merkura. Misija Bepi Kolombo pokušaće da donese nova saznanja o ovoj planeti.

Bepi Kolombo čine dva svemirska broda lansirana na jednoj raketi. Misija bi trebalo da izvrši detaljno mapiranje i istraži magnetna polja planete. Naučnici se nadaju da će pronaći odgovore na ključna pitanja, poput onog zašto se Merkur sastoji od ogromnog gvozdenog jezgra sa samo tankom ljuskom magmatskih stena na površini.

Lov na asteoride

U junu će svemirska letelica Hajabus 2 japanske svemirske agencije stići na svoju metu – asteroid 162173 Rjugu, s kog bi trebalo da donese uzorke na Zemlju. Njegov prethodnik Hajabusa postao je svetski poznat 2005. kada je dosegao asteroid Itokavu.

Iako je misija imala brojne poteškoće, donela je na Zemlju sitne količine asteroidnog materijala, dovoljno da naučnici dođu do nekih informacija. Inženjeri su izvršili nekoliko poboljšanja na Hajabusu 2, koja namerava da nastavi tamo gde je njen prethodnik stao tako što bi se vratila s još asteroidnog materijala i uspešno postavila nekoliko sondi na površinu asteorida Rjugu.

Japan neće biti jedina država koja će ove godine posetiti asteoride. NASA-ina svemirska letelica Osiris-Reks, lansirana 2016. trebala bi da dođe u kontakt sa svemirskim objektom po imenu 101955 Benu. Cilj Osiris Rekaa isto je sakupljanje uzoraka tla i stena koje bi trebalo zatim doneti na dodatnu analizu.

Komercijalna svemirska trka

Ove godine bi kompanija Elona Maska Spejs X trebalo S iskoristi jednu od najmoćnijih ikad sagrađenih raketa – Falkon Hevi. Mask je u decembru prošle godine tvitovao očaravajuće fotografije ogromne letelice koja se sastavljala u Svemirskom centru Kenedi na Floridi.

Ova 70 metara duga raketa projektovana je da može u svemir da lansira teret težine do 57 tona, što će omogućiti Spejs X-u ulazak na nova tržišta lansiranja satelita i na kraju i slanje astronauta i izvan Zemljine orbite.

Privatne kompanije bi mogle isto tako da preduzmu značajne korake kada je reč o prevozu posade na Međunarodnu svemirsku stanicu, ali je moguće da će to sačekati 2019. godinu.

Spejs X i Boing bi trebalo da zajedno izvrše prvo lansiranje s posadom s američkog tla još od jula 2011. godine. Od tada su SAD prisiljene da koriste ruske rakete Sojuz za prevoz posade na stanicu, što teško pada mnogima koji rade u američkom sektoru za svemirske letove.

Obe kompanije planiraju testiranje svojih sistema za lansiranje tako što će izvesti probne letove bez posade kako bi prikupile podatke za inženjere. A zatim bi trebalo početi sa lansiranjem i astronauta. Ako testiranja budu uspešna, NASA će sertifikovati oba sistema, pa će Spejs X i Boing početi da prevoze astronaute u svemirsku stanicu.

Kasnije bi ovim letelicama trebalo da se pridruži i NASA-in lansirni sistem – dugo iščekivana kapsula Orion i raketa SLS, koje će se koristiti za lansiranje ljudi i dalje od niske Zemljine orbite. Ako sve bude išlo po planu, Orion bi mogao da se lansira bez posade 2019., a s astronautima 2021.

Nauka

"Sateliti bi mogli da nas otkriju vanzemaljcima"

Dok jedan deo naučnika smatra da će ljudi vanzemaljce najlakše uočiti po satelitima i drugim telima koje bi morali da imaju oko svojih planeta, drugi odvraćaju od potrage tvrdeći da bi to upoznavanje moglo da bude previše opasno za čovečanstvo.

Nauka sreda 4.07. 21:39 Komentara: 56
strana 1 od 160 idi na stranu