Srpski naučnici na zvezdanim stazama

Piše: Nina Vukić

Izvor: "Večernje novosti", štampano izdanje

O najvećem projektu američke i svetske posmatračke astronomije s površine Zemlje u ovoj deceniji, za „Večernje novosti“ govorio je dr Darko Jevremović, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu, koordinator srpskog učešća u LSST-u i rukovodilac za astroinformatiku.

„Ideja projekta je da se celokupni vidljivi deo neba s vrha planine u Čileu skenira teleskopom prečnika 8,6 metara približno dva puta nedeljno. To je moguće postići velikim vidnim poljem teleskopa – prečnika sedam vidljivih prečnika Meseca i uz pomoć najveće do sad napravljene astronomske kamere od 3,2 gigapiksela“, objašnjava Jevremović.

„Projekat će omogućiti kompletno mapiranje Sunčevog sistema, popis skoro svih zvezda u našoj galaksiji, otkrića i proučavanja promenljivih zvezda i eksplozija u vasioni, karakterizaciju tamne materije, energije i kosmologije.“

Doprinos grupe sa Astronomske opservatorije je u razvijanju simulatora alerta za LSST. Alerti su upozorenja astronomskoj zajednici koja će biti emitovana za svaku promenu koja se uoči na nebu u roku od 60 sekundi od realizacije snimka.

„Svrha našeg simulatora je u tome da bude u stanju da, pre nego što glavni proces počne, testira komunikaciju sa spoljašnjim primaocima upozorenja, a očekujemo da će deo softvera biti upotrebljen i za generisanje i distribuciju alerta. To znači da će naš deo softvera biti upotrebljen za skoro sva otkrića sa LSST-om“, dodaje Jevremović.

LSST je potpuno nov koncept teleskopa čiji softver će moći da obradi i analizira ogromnu količinu podataka svake noći i da astronomima u realnom vremenu prosledi upozorenja.

Izgradnja se odvija po planu – kompletirana je oko 20 odsto. Završetak teleskopa očekuje se krajem 2019, a posle toga slede skoro tri godine testiranja i kalibracije instrumenata i završetak kamere.

Prvi početak prikupljanja astronomskih podataka planiran je za kraj 2022. godine, a radna faza će trajati barem deset godina.

„Celo nebo koje je vidljivo sa vrha Cepo Pačon u Čileu će se u proseku dvaput nedeljno snimati, tako da možemo da kažemo da će se sve, šta god da je na nebu, videti. Očekujemo da će biti uočena deveta planeta koja se ovih nedelja spominjala u medijima“, kaže astroinformatičar.

„Ali i svi objekti koji su potencijalno opasni za sudar sa Zemljom. LSST će biti korišćen za optičku detekciju izvora gravitacionih talasa. To je jedini instrument koji može u kratkom roku da skenira veliki deo neba, što je neophodno zbog nepreciznosti u određivanju pravca iz kojeg gravitacioni talasi dolaze. Analizom supernova doći ćemo do značajnih novih saznanja o karakteristikama tamne energije."

Vrednost celog projekta iznosi oko milijardu i dvesta miliona dolara, a projekat ima više faza i različiti su izvori finansiranja za svaku od njih.