- Nauka -

Novi superkompjuter u Srbiji

U nabavci kapitalne opreme za potrebe naučne zajednice u Srbiji, Laboratorija za primenu računara u nauci Instituta za fiziku opremljena je superračunarskim postrojenjem PARADOX IV.

N. Božić
Podeli

HP PARADOX je postrojenje integrisano u sve regionalne i panevropske superračunarske infrastrukture. Ovom instalacijom laboratorija na Institutu za fiziku postaje vodeća u jugoistočnoj Evropi, imajući u vidu t oda je opremljena postrojenjem računara visokih performansi najnovije generacije.

“Superračunarski klaster predstavlja integrisano, vodom hlađeno postrojenje, sa ukupno 2500 procesora najnovije generacije organizovanih u 220 nodova različite namene, sa preko 4 terabajta RAM-a, 106 Tesla grafičkih kartica i ukupnom procesorskom snagom od preko 110 teraflopsa. Klaster je ujedno i postrojenje za masivno skladištenje digitalnih podataka sa ukupnim kapacitetom od 200 terabajt",– kaže dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku.

Osnovna ideja ovog projekta je brži razvoj superračunarstva u Srbiji i regionu. Korisnici iz akademske zajednice Srbije mogu pristupiti Paradoxu IV kroz Nacionalnu Grid infrastrukturu Aegis, a korićenjem superračunarske mreže pristup imaju i istraživači širom Evrope.

Institut za fiziku u Beogradu je vodeća naučno-istraživačka institucija u Srbiji u oblasti fizičkih nauka i njima pridruženih tehnologija. Institut trenutno ima 300 zaposlenih: 120 doktora nauka, 80 doktorskih i posledoktorskih studenata, 50 zaposlenih u visokotehnološkim preduzećima, čiji je Institut većinski vlasnik, i 50 u administrativnim i tehničkim službama. Istraživači sa Instituta čine oko jedan posto ukupnog broja naučnika u Srbiji, a proizvode deset posto ukupnog novog znanja.

Instalacija PARADOX-a omogućava višestruko povećanje resursa i računarske snage raspoložive istraživačima i na ključan način povećava njihovu međunarodnu kompetitivnost, kako u istraživanju, tako i u razvoju.

Prema predstavnicima Hjulit Pakarda u Srbiji, ovo je važan trenutak za srpsku nauku, jer nabavkom superkompjutera Srbija stupa na svetsku mapu zemalja s ovim tehnologijama. Primena ovih računara je velika, ne samo u nauci, nego i u privredi, za dalji razvoj istraživanja i napredak. Sada Srbija ima šanse da postane regionalni centar u superkompjutingu.

Nauka

Kako su nam gravitacioni talasi ipak pobegli

Pre nekoliko meseci bili smo svedoci najave potencijalno vrlo velikog otkrića – primordijalnih gravitacionih talasa koji su indirekti dokaz za teoriju inflacije. Euforija je bila velika, pominjale su se i Nobelove nagrade, ali sada mislimo da je za posmatrani signal odgovorno nešto mnogo manje spektakularno – polarizovana emisija prašine u našoj galaksiji.

Nauka ponedeljak 29.09. 22:58 Komentara: 23

I osnovci u Petnici

U Istraživačkoj stanici Petnica upravo je završena tradicionalna Letnja naučna škola, jedini petnički program namenjen učenicima osnovnih škola.

Nauka utorak 23.09. 13:03 Komentara: 9

Vek Panamskog kanala

Navršilo se punih sto godina od završetka izgradnje jednog od najvećih građevinskih poduhvata u istoriji – Panamskog kanala.

Nauka nedelja 14.09. 12:02 Komentara: 4

Nobelovac u poseti Srbiji

Nobelovac Timoti Hant od danas je u petodnevnoj je poseti Srbiji sa ciljem da pomogne razvoj domaćih naučnih projekata kroz fondove Evropske komisije.

Nauka sreda 10.09. 12:17 Komentara: 3

Utiče li klima na finansije?

Sve više delova ekonomije zavisi od klime – od poljoprivrede do šou biznisa – a sa tim trendom raste i upotreba „vremenskih budućnosti“, finansijskih instrumenata koji su vremenske prilike pretvorili u robu. Strahovanje od onoga šta nas čeka ‘sutra i odande’, od onog odozgo i odozdo, ovaploćeno je u mesečnim premijama na konto ‘letnjih i zimskih derivata’ osiguravajućih kuća

Nauka sreda 10.09. 11:14 Komentara: 2
strana 1 od 5 idi na stranu