- Nauka -

Suspendovan srpski naučni časopis

Zbog zloupotreba u procesu prihvatanja naučnih radova za objavljivanje „Arhiv bioloških nauka“ je suspendovan sa nacionalne liste referentnih naučnih časopisa. Istovremeno je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržalo najavu da će Upravni odbor Srpskog biološkog društva, inače izdavača ovog časopisa, podneti ostavku.

B. Nikolić
Podeli

Odluku o suspenziji „Arhiva bioloških nauka“ sa SCI liste, na kojoj se nalaze sve relevantne naučne publikacije, doneo je Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON) koja vodi ovaj indeks. U pitanju je nezavisna naučno-tehnološka opservatorija, koja okuplja istraživače i stručnjake iz više domaćih istraživačko-razvojnih organizacija koji se bave problemima evaluacije u nauci i visokom obrazovanju.

„Obaveštavamo vas da smo u svojstvu izdavača SCIndeksa - Srpskog citatnog indeksa kao i člana Međunarodnog komiteta za etiku publikovanja (COPE) privremeno isključili vaš časopis Archives of Bilogiacal Sciences (ABS) sa popisa referisanih časopisa. O tome smo obavestili i MPNTR uz predlog da se časopis suspenduje, tj. da se privremeno izostavi sa liste kategorizovanih naučnih časopisa. Svoju odluku smo doneli na osnovu rezultata istraživanja uređivačke prakse u časopisu ABS. Taj postupak je pokrenut na osnovu indicija iz obrazloženja skorašnje odluke da se taj časopis stavi na Listu predatorskih časopisa (http://scholarlyoa.com/).“ – stoji u dopisu koji potpisuje dr Pero Šipka, predsednik Centra, sa još 10 profesora i doktora nauka.

Potpisnici CEON dopisa su: dr Pero Šipka, dr Pavle Pavlovi,prof. dr Jelena Knežević-Vukčevi, prof.dr Neda Mimica Dukić, prof. dr Ružica Igić, dr Borislav Grubor, dr Koviljka Krtolica-Žikić, dr Snežana Pajović, dr Jelena Begović, dr Ljiljana Vićovac-Panić i prof.dr Rajko Gnjato.

Sve je počelo pre desetak dana kada je svetski poznati sajt koji se bavi proverom naučnih časopisa i razotkrivanjem onih koji objavljuju neproverene rezultate, iako tvrde da recenzije postoje „Scholarly Open Access“, objavio je članak o srpskom „Arhivu bioloških nauka“, a zatim tu informaciju prosledio emailom biolozima širom naše zemlje.

Ovu informaciju preneo je i B92, objašnjavajući da je autor pomenutog sajta Džefri Bil, svetski poznat borac za otvoren pristup naučnim informacijama, inače kreator poznate Bilove liste „predatorskih izdavača“, objavio iskustva koja je sam imao u pokušaju da objavi naučni rad u ovom srpskom časopisu.

Glavni urednik „Arhiva bioloških nauka“ dr Božidar Ćurčić, inače redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kako navodi Džefri Bil tražio je naknadu od 1785 evra za njegovo objavljivanje. Uz dodatnu naknadu ponuđeno je i štampanje rada po ubrzanoj proceduri. Rad je prihvaćen za objavljivanje za manje od 24 sata bez recenzije nezavisnog stručnjaka iz te oblasti (što je pravilo u nauci).

Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci u svom dopisu dalje navodi da je „verodostojnost ovih optužbi neposredno vidljiva iz kopija dokumenata datih u prilogu obrazloženja. Proverili smo ih dopunski upitom Džefriju Bilu, uredniku bloga i autoru liste, a njegovim posredstvom i autoru koji je žrtva neetičkog postupka ABS.“

„Na upit smo dobili zadovoljavajuća uveravanja. Zatražili smo objašnjenje i od GU ABS, prof. dr Božidara Ćurčića poslavši mu zahtev da odgovori na pitanja koja se tiču uređivačke prakse ABS. Na taj zahtev poslat elektronskom i redovnom poštom nismo o datom roku (7 dana) dobili bilo kakav odgovor iz čega smo zaključili da on nije u stanju da ospori pomenute optužbe.“ – nastavlja dr Šipka.

Detaljna analiza kvaliteta rada ABSa od strane CEON sadrži i sledeće primedbe:

  • Glavni urednik je u ABS, dakle u časopisu koji uređuje, sistematski objavljivao nedopustivo velik broj sopstvenih i radova dva člana svoje uže porodice, sina i ćerke.
  • U ABS smo registrovali brojna svedočanstva manipulativnog citiranja, usmerenog na veštačko uvećanje impakta... Gomilanje "svežih" citata, tj. onih starih do dve godine (jedinih koji se uzimaju u obzir pri izračunavanju tzv. impakt faktora) krajnje je atipično u odnosu na sve druge časopise iz svoje grupe (Biologija).
  • Pomoću odgovarajućeg softvera (iThenticate) samo u radovima iz 2013 godine registrovali smo čak 21 rad koji bi u valjanoj proceduri morali biti proglašeni plagijatima, kao i 10 radova koji bi se morali kvalifikovati kao autoplagijati.
  • ABS pribegava suptilnim vidovima marketinga koji su tipični za tzv. predatorsko ponašanje.

Zaključak CEON je nedvosmislen:

Na osnovu tih i drugih nalaza ocenili smo da je narušavanje međunarodnih publicističkih standarda u ABS poprimilo takve razmere da bi nastavak njegovog indeksiranja ugrozio legitimnost upotrebe SCIndeksa u evaluativne svrhe. Ako bismo propustili da sankcionišemo ABS i sami bismo postali saučesnici etički neprihvatljive prakse i doprineli defamaciji domaćeg naučnog izdavaštva na čijem unapređenju radimo već više od deset godina. Polazeći od toga da ovakve razmere nepopštovanja elementarnih etičkih normi nisu mogle biti nepoznate članovim uredništava ABS, pozivamo vas kao (sa)izdavača da po hitnom postupku smenite uredništvo ABS, a svakako GU. Predlažemo da s tim, takođe hitno, upoznate Thomson Reuters kao izdavača WoS/JCR. Smatramo da se jedino merama te vrste i takvih razmera časopis ABS može zaštititi od (inače skoro izvesnog) isključenja iz pomenutih baza.

Na vest o tome da je Upravni odbor Srpskog biološkog društva, zbog skandala oko „Arhiva bioloških nauka“, odlučio da na Skupštini Društva podnese kolektivnu ostavku, reagovalo je i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja svojim saopštenjem.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pozdravlja ovaj čin kao očekivani i dobrodošao i izražava uverenje da će u narednom periodu biti uložen značajan napor da se ovakva situacija prevaziđe i da se povrati ugled ovog međunarodnog časopisa.“ – navodi se u saopštenju Ministarstva.

strana 1 od 7 idi na stranu