"Definitivno smo pregrejali planetu"

Čupao je rasade na poljima genetski modifikovane hrane, igrao se noću mačke i miša s žandarmerijom po francuskom poljima, stavljale su ga vlasti i iza rešetaka, ali nije odustajao, niti je to umanjilo njegovu harizmu. Jednakom energijom, u akcijama na terenu, ili kao evropski poslanik, Bove se tuče s vetrenjačama mondijalizma, pokušavajući da planetu vrati na ispravan put.

Poslednji izveštaj Međuvladinog panela za promenu klime pod pokroviteljstvom UN dao je veoma zabrinjavajuće podatke - kaže Bove u intervjuu za „Novosti“. - Definitivno je potvrđeno da je pregrevanje planete vezano za ljudsku delatnost i da su za to u velikoj meri odgovorni industrija i fosilna energija. Na Zemlji će u proseku biti za dva stepena toplije već 2030. godine, iako je to prethodno bilo predviđeno tek za 2100. godinu. Tim ritmom, na kraju veka povećaćemo temperaturu na planeti za 4,6 stepeni. Ušli smo u potpuno samodestruktivnu logiku, koju uopšte nećemo moći da kontrolišemo ako se nešto odmah ne promeni. To sada više nije problem ove ili one države, već je obaveza čitave međunarodne zajednice da pronađe rešenje i smanji pritisak.

* Jesu li obični građani toga svesni?

- Mnogi vide da postoji problem, ali ne znaju šta da rade. To se danas često događa kada je reč o velikim izazovima. Građani se osećaju nemoćni u odnosu na svoje vlade, čiji izbor će direktno uticati na njihove živote. Nekada se mislilo da je rešenje u individualnom gestu. Istina je da je neophodan lični angažman i da svako treba da uradi sve što može da bi se spasla planeta. Ali, realnost je takva da sada treba da se uspostavi odgovorna kolektivna politika. Mora da postoji strateški izbor energije, da se povežu energetski izvori, da se napravi investicioni plan za transport, izolaciju stanova, proizvodnju obnovljive energije. Ne može svaki građani to spontano sam da uradi.

* Šta savetujete građanima Srbije koji žele da odbrane tradicionalni način proizvodnje hrane i kada uđu u EU?

- Zemlje kao što je Srbija i druge države u regionu na neki način su, dosad, imale sreću da budu zaštićene od globalizacije u ishrani. To treba održati. Treba biti ponosan na svoju prehrambenu kulturu. Hrana je najvažnija kultura. Ono smo što jedemo. I to ostaje suština. Ulaskom u EU treba odbraniti sopstvenu poljoprivrednu politiku, da većina malih gazdinstava nastavi da živi i da mladi ostanu na zemlji. Ovde je reč o politici koja se vodi na dva nivoa. Vlada svoj stav treba veoma jasno da nametne u pristupnim pregovorima, ali, građani, takođe, moraju da budu sastavni deo te debate.

Izvor: Novosti.rs