Naučno umrežavanje Balkana

Od 1945. do 1990. godine, razvoj naučnih, obrazovnih i istraživačkih kapaciteta u fizici na Balkanu sledio je političke i ekonomske pravce tih zemalja. Jugoslavija i njenih šest federativnih republika su razvili veze – u manjoj ili većoj meri - i sa Istokom i sa Zapadom, dok su Rumunija i Bugarska postale dobro integrisane u naučni sistem Sovjetskog saveza i Istočnog bloka.

U ovim zemljama, i na celom Balkanu, ovaj period obeležen je značajnim povećanjem broja naučnika, prvenstveno se osvrćemo na oblast (teorijske) fizike, i naučnih publikacija. Zabeležen je i značajan porast u nivou univerzitetskog obrazovanja i naučne infrastruktura, koja je bila slabija pre Drugog svetskog rata ili ograničena na mali broj izuzetanih, ali po pravilu izolovanih pojedinaca ili manjih institucija. Grčka i Turska bile su uglavnom povezane sa SAD ili Zapadnom Evropom, dok je Albanija bila u samonametnutoj izolaciji tokom dužeg dela ovog perioda.

Godine koje su usledile posle 1990. donele su značajne promene, koje su bile izrazito dramatične i negativne za zemlje koje su nastale posle raspada Jugoslavije. Ratovima na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i ogromni ekonomski problemi rezultirali su potpunim razaranjem naučnih kapaciteta, odlaskom uglavnom mladih fizičara, i zaustavljanjem mnogih programa i nekada tradicionalnih naučnih skupova – pre svega svetski poznatog "Jadranskog skupa" (fizičara). Manje dramatične ali značajnije promene dogodile su se u Bugarskoj i Rumuniji, pa čak i Moldavija i Ukrajina - zemljama na periferiji Balkana, ili njihovom ‘’komšiluku’’.

Broj i ‘’kvalitet’’ studenata koji su diplomirali fiziku, kao i finansijska ulaganja u svim oblicima naučnog-obrazovnog rada, značajna su opali. Broj istraživača i studenata doktorskih studija je toliko opao u većini univerzitetskih centara, da je izgubljena kritična masa neophodna za nastavu na postdiplomskom nivou, kao i za timski rad i konkurentnost. Preostale grupe mlade istraživača i studenata, mada ponekad udaljene samo nekih stotinak kilometara, nisu imale nikakvu formu komunikacije, razmene ili saradnje. Evropske integracije, ako su uopšte počele, odvijale su se sporo, dok su mnoge ranije uspostavljena veze prekinute.

Ves i WIGV

Poreklo Mreže institucija za matematičku i teorijsku fiziku Jugoistočne Evrope (Southeastern European Network in Mathematical and Theoretical Physics, SEENET-MTP ) povezano je sa velikim fizičarem Juliusom Vesom (Julius Wess) i njegovom inicijativom “Wissenschaftler in globaler Verantwortung” (WIGV) - "Naučnici u globalnoj odgovornosti " - pokrenutoj 1999. godine (Möller 2012). Ves je bio profesor na Ludvig Maksimilijan Univerzitetu (LMU) u Minhenu i direktor Maks Plank instituta (MPI) za fiziku u Minhenu.

Kao i većina ljudi u Evropi, bio je duboko ožalošćen ratovima u Jugoslaviji devedesetih godina godina. što je na preraslo u rešenost da se direktno angažuje u uspostavljanju naučne saradnje sa naučnicima iz bivše Jugoslavije tokom “Triangle meeting”, Zagreb 1999. godine. Ves je prikupio informacije o preostalim vezama između naučnika u novim državama nastalim nakon raspada Jugoslavija, sa ostatkom sveta, a posebno unutar bivše Jugoslavije. On se takođe upoznao sa institucijalnom i ekonomskom situacijom na univerzitetima i institutima.

Prvi sastanak WIGV inicijative održan je u Mariboru, Slovenija, maja 2000. Usledile su aktivnosti kao što su ‘’Osma Jadranska konferencija’’ u Dubrovniku, u Hrvatskoj, i Prva Nemačko-srpska škola moderne matematičke fizike u Soko Banji, Srbija, 2001. godine. Tri dvogodišnje postdoktorske stipendije i mnoštvo stipendija za kraća usvaršavanja obezbeđene su za boravak u Minhenu, uz podršku Nemačkog servisa za akademsku razmenu (DAAD), Nemačke istraživačke fondacije (DFG) i Federalnog ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke (BMBF).

Najveća i, u izvesnom smislu, najvažnija aktivnost bila je Naučna informatička mreža za Jugoistočnu Evropu (SINSEE / SINYU), projekat za uspostavljanje nove internet mreže velike brzine pomoću optičkih kablova, namenjenu prvenstveno naučnoj zajednici sa područja bivše Jugoslavije.

Nažalost, između leta 2002. i 2003. WIGV inicijativa je izgubila zamah. Mnogi ad-hoc finansijski instrumenti kreirani za region završeni su u tom periodu. Ves je takođe morao da napravi pauzu zbog ozbiljnih zdravstvenih problema u 2003. godini. Međutim, u periodu od oktobra 2000. do decembra 2002. pojavila se ideja o "Jugoistočno Evropskoj" , pre nego "jugoslovenskoj", mreži matematičke i teorijske fizike, koja je i evoluirala tokom diskusijama između Vesa, mene i monogbrojnih kolega koji su posečivali i boravili u Minhenu, ili učestvovali u brojnim sastancima podržanim od strane WIGV.

Naš utisak bio je da se kritična masa studenata i istraživača u regionu bivše Jugoslavije, teško može postigne i da je neophodno pokušati sa širim pristupom - Balkanom. Pored bivše Jugoslavije, ovo bi uključivalo Bugarsku, Grčku , Rumuniju, Tursku itd. Nadali smo se da će ovakav pristup pored naučne imati i poltičku dimenziju, kao i druge pogodnosti. Dogovor je brzo postignut i ‘’rođeno’’ je ime - Mreža institucija za matematičku i teorijsku fiziku Jugoistočne Evrope (Southeastern European Network in Mathematical and Theoretical Physics - SEENET-MTP).

Sa ličnim preporukama Vesa, posetio sam CERN Ženeva, Međunarodni centar za teorijsku fiziku (ICTP) Trst, sedište UNESCO-a u Parizu i UNESCO kancelariju u Veneciji promovišući ovu ideju. Tokom ovih razgovora, postavljene su osnove buduću podršku Mreže.

SEENET-MTP Mreža

Za osnivački skup izabrana je naučna konferencija - radionica Balkan Workshop (BW2003) Matematički, teorijski i fenomenološki izazovi iza standardnog modela (čestica) - perspektive Balkanske saradnje, koja je održana kao satelitski sastanak Pete Generalne konferencije Balkanske fizičke unije, u Vrnjačkoj Banji, Srbija, krajem avgusta 2003. To je omogućilo održavanje i vrhinskoh naučnog i regionalnog skupa sa predstavnicima iz skoro svih zemalja regiona.

Za razliku od prve Nemačko-srpske škole i neke drugih aktivnosti, nemački doprinos budžetu BW2003 nije činio vipe od jedne trećine. Priprema radionice nije bila bez kontroverzi. Bila je to teška, ali i važna lekcija u pisanju finansijkih aplikacija, predloga projekata i njihove implementacije. Radionica, koji je imala iyvrsne predavače, završila sa ratifikacijom pisma o namerama, a zatim i mojim izborom za koordinatora Mreže i Vesa za koordinatora naučno-savetodavnog komiteta Mreže (Đorđević 2012).

Iako izdvajanje uloge pojedinaca može ispasti neprikladno, ovom priliko je zadovoljstvo istaći ulogu Bojke Aneve u motivisanju kolega iz Sofije, Mihaia Višineskua za ključni doprinos u uključenju Rumunije, Goran Senjanovića iz ICTP za ulogu koordinatora Mreže SAC (2008-2013) i prvog i sadašnjeg predsednika Reprezentativnog komiteta SEENET-MTP Mreže, Radu Constantinescua iz Krajove (2009-2013) i Dumitru Vulcanova iz Temišvara.

Osnovni ciljevi mreže i njenih aktivnosti i rezultati mogu se sumirati na sledeći način.

• Da organizuje naučne i istraživačke aktivnosti u regionu i unapređuje međuregionalnu saradnje kroz umrežavanje, organizovanje naučnih skupova i programa mobilnosti. Mreža je organizovala 15 naučnih skupova (škole i radionice) i podržala još desetak dodatnih. Oko 1000 istraživača i studenta učestvovalo je u ovim aktvnostima. Kroz projekte UNESCO, a zatim ICTP projekta "Kosmologija i strune" PRJ-09, bilo je više od 200 razmena istraživača i studenata u regionu, oko 150 seminara i više od 100 zajedničkih naučnih radova. U saradnji sa vodećim izdavačima kako u regionu tako i u ostatku sveta, mreža je objavila brojne zbornike, tematske brojeve časopisa i dve monografije. Takođe implementirano je 15 projekata, uglavnom podržanim od strane UNESCO-a, ICTP i nemačkih fondacija.

• Promoviše razmenu studenata i podstiče komunikaciju između talentovanih učenika orjentisani ka prirodnim naukama i njihovih škola. Tri sastanka i takmičenja "Nauka i društvo" organizovana su u Rumuniji uz učešće oko100 srednjoškolaca i studenta. Mreža je bila stalna podrška, uz UNESCO, i pokretačka snaga u uspostavljanju i razvoju desetak generacija darovitih srednjoškolaca u Nišu, Srbija, i umrežavanje ovog Specijalnog odeljenja sa sličnim programima u Evropi.

• Da kreira bazu podataka kao temelj ažurnog pregleda rezultata dobijenih u različitim istraživačkim organizacijama, i, kroz to, institucionalnih kapaciteta u fizici i matematici. SEENET-MTP kancelarija u Nišu, osnovana 2009. godine, u saradnji sa Univerzitetom u Krajovi i Kancelarijom UNESCO u Veneciji, pokrenula je i realizovala projekat "Mapa izuzetnost u fizici i matematici u jugoistočnoj Evropi - SEE MP e-Survey Projekat". U okviru ovog projekta prikupljen je kompletan set podataka o 40 vodećih institucija u fizici i matematici u sedam zemalja Balkana.

BW2013: deset godina Mreže

Balkanska radionica BW2013 - Fizika čestica i kosmologija iza standardnih modela, održana je od 25. do 29. aprila u Vrnjačkoj Banji, Srbija, kao i prva - osnivačka. Ovaj naučni skup je bio i prilika da se obeleži 10 godina rada Mreže, koju sada čini 20 institucija, iz 11 zemalja u regionu, 14 partnerskih institucija i više od 350 individualnih članova iz celog sveta. BW2013 organizovao je Prirodno-matematički fakultet i SEENET-MTP kancelarija u Niš, u saradnji sa Grupom za teorijsku fiziku CERN-a, Međunarodna škola za napredne studije (SISSA) i ICTP iz Trsta, uz Društvo fizičara Niš kao lokalnog suorganizatora.

Radionica je ponudila platformu za razgovore o tri teme: fizika visokih energija iza Standardnog modela, svakodnevna praksa u fizici čestica i kosmologiji, i regionalna i međuregionalna saradnja u nauci i obrazovanju. Prva dva dana su posvećena naučnim temama, uključujući i nove trendove u fizici čestica i astrofizici, kosmologija (klasična i kvantna), inflacija, tamna materija i tamna energija, kvantna gravitacija i ekstradimenzije, strune i nekomutativni i ne-arhimedovi kvantni modeli.

To je bila prilika da se okupe vodeći stručnjaci iz ovih oblasti, ali i studenti iz EU i istočne Evrope. Program trećeg dana je činio niz okruglih stolova o održivom razvoju društava zasnovanim na znanju, sa nekoliko predavača po pozivu i moderatora iz Centralne Evropske Inicijative (CEI), UNESCO, Evropskog Društva fizičara (EPS) itd.

Uprkos, pomalo i neočekivanom uspehu SEENET- MTP inicijative, njena budućnost suočena je sa brojnim izazovima: da obezbedi srednjoročne i dugoročne finansijske osnove kroz EU fondove, da dokaže svoju sposobnost da doprinese aktuelnim-glavnim pravcima istraživanja u svom domenu, da proširi aktivnosti sa naučnih skupova u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji na druge zemlje u Mreži, da organizuje više akcija ukoherentni i stalni program u okviru tematskih jednonedeljnih seminara za studente master i doktorskih studija u svojim čvorovima i, eventualno u budućnosti, zajedničke master i doktorske studijske programe.

SEENET-MTP mreži i fizičarima u regionu jugoistočne Evrope i dalje je je potrebna pomoć ali i partnerstvo sa vodećim institucijama, organizacijama i pojedincima, pre svega, iz Evrope. Pored LMU / MPI Minhen, čija je uloga bila presudna u periodu 2000-2009, i dugoročnih partnera UNESCO i ICTP, najperspektivnija partnerstva bi treball da bud ona sa EPS, SISSA i CEI, kao i CERN-a i njegove Grupe za teorijsku fiziku.

***

Tekst u originalu možete pročitati na sajtu "CERN Courier".