- Nauka -

Srpska studentkinja biologije u svetskoj eliti

Saradnica Istraživačke stanice Petnica i studentkinja Biološkog fakulteta u Beogradu, Iva Atanasković, bila je članica tima Univerziteta Dekart u Parizu, koji je, među 204 tima, pobedio na prestižnom svetskom takmičenju za studente biologije iGEM, o kojem su danas svi mediji pisali. Ivi je stigla čestitka i od ministra prosvete i nauke. B92.net je dobio ekskluzivnu priliku da o svemu porazgovara sa gospođicom Atanasković.

Nikola Božić
Podeli

Na početku želim da ti čestitam na ovom uspehu.

Hvala mnogo.

Da li nam možes pojasniti značaj i ozbiljnost samog iGEM takmičenja?

iGEM je savršena prilika za srednjoškolce i studente širom planete da se bave veoma ozbiljnom naukom kroz maštovit, kreativan, pa čak i pomalo detinjast način. Uz pomoć mentora, studenti smišljaju projekat od početka do kraja, sami traže sponzore, i sami prave sajt na kojem će prezentovati svoje rezultate.

Otkrivaju nove oblasti nauke, povezuju znanja iz matematike, hemije i molekularne biologije, a sve sa ciljem rešavanja nekog velikog problema - da doprinesu dijagnostikovanju ili lečenju neke bolesti, da pronađu novu alatku za izučavanje biologije eukaristokih ćelija, da kreiraju proizvođače električne energije ili biorazgradive plastike. To su samo neki primeri inovativnih projekata sa ovogodišnjeg iGEM-a, o kojima možete više pročitati na igem.org.

Da li to znači da se studentski timovi u stvari bave pravom naukom tokom ovog takmičenja?

Svakako. Ovogodišnji radovi će čak biti i objavljeni u jednom od prestižnih naučnih časopisa - ACS Synthetic Biology.

Šta ste vi u stvari osmilili ove godine?

Tim Paris_Bettencourt, čiji sam član bila, ove godine se borio protiv tuberkuloze pomoću modernih oružja. Smislili smo način da dostavimo lek protiv mikobakterije, izazivačice tubrekuloze, direktno u unutrašnjost inficiranih ćelija imunog sistema.

Potom smo napravili poseban biosenzor koji pomaže u otkrivanju mikobakterija koje su rezistentne na antibiotike i našli način kako da utišavamo gene koji daju tu rezistentnost.

Na kraju smo ispitali preko 1000 potencijalnih medikamenata koji bi u budućnosti mogli poslužiti u bržem i efikasnijem lečenju tuberkuloze.

Kao što vidite, na više novih i originalnih načina smo pristupili rešavanju jednog veoma starog problema.

I šta je bilo najteže u celom procesu rada na ovom projektu?

Najteže je bilo doći do svih rezultata na vreme. Naime, za izvođenje svojih projekata, svi timovi imaju rok do kraja oktobra. Dakle, imaju svega nekoliko meseci da realizuju veoma ozbiljnu naučnu zamisao. Zato je ovde ključan bio timski rad - nas 13 je radilo i po 16 sati dnevno. Bili smo u laboratoriji, naravno, i u toku vikenda i dobijali smo podatke do poslednjeg dana. Sada smo svakako sigurni da se naporan rad isplatio!

Koliko sam shvatio, ne vrednuje se samo nauka na ovom takmičenju, nego i neki drugi aspekti? Koji?

Veoma je bitno i dobro prezentovati sve rezultate. Dizajn i sadržaj sajta je jedna od glavnih stavki pri ocenjivanju rada. Naš tim je i ovde postigao veliki uspeh - osvojili smo specijalnu nagradu za najbolji sajt, koji možete pogledati na sledećem linku.

Koja ti se ideja iz prethodnih godina najviše svidela? Koji studentski izum?

A mogu li da izaberem izum od ove godine?

Dakle, pored našeg projekta, veoma mi se dopao i izum tima Bielefeld iz Nemačke, gde su napravili bakterijske baterije opremivši E coli sa različitim korisnim genima koji omogućuju ovoj bakteriji da prenosi elektrone.

Čak su na svom sajtu podelili kod za 3D štampač pomoću kojeg možete da odštampate svoju bakterijsku gorivnu ćeliju. Oni su inače osvojili drugo mesto na ovom takmičenju.

Verujem da ti je rad u francuskom IGEM timu doneo mnogo iskustva i prakse. Kako je to izgledalo u Parizu? Kakav je bio odnos ostatka tima, s obzirom na to da si ti bila jedini uljez?

Uopšte se nisam osećala kao 'uljez'. Brzo sam se sprijateljila sa svima - to je ipak gomila mladih ljudi punih entuzijazma, tako da mi nikada nije bilo dosadno. Neka dinamika dana izgledala je otrpilike ovako: oko 10 časova stignemo u laboratoriju, radimo do 22-23 sata, onda izađemo i ostanemo napolju do 6 ujutru, potom spavamo neka 3 sata i vraćamo se na posao. I opet nismo bili umorni. Valjda zato što nam je sve bilo toliko zabavno i uzbudljivo.

Ti si tamo otišla zahvaljujući Petnici?

Da, naravno. Da nije Petnice, nikada ne bih stigla do ovog sjajnog tima! Petnica i Univerzitet Rene Dekart su započeli saradnju još prošle godine. Njihovi studenti dolaze kod nas u Petnicu na dvonedeljnu praksu i moj odlazak na njihov institut je bio neka vrsta razmene. Sve to ne bi nikada bilo moguće bez rukovodioca seminara bilogije, Tomice Mišljenovića, koji me je povezao sa vođom francukog tima, Jake Wintermuteom.

Shvatio sam da je rad sa IGEM timom veoma zahtevan i može biti skup. Možemo li naredne godine očekivati naš tim?

Sve zaista zavisi od novčane podrške. Znam da u našoj zemlji investiranje u nauku nije naročito popularno, ali se nadam da će ovogodišnji uspeh francuskog tima čiji sam član bila možda podstaći neku promenu na ovom polju.

Srpski IGEM je savršena prilika da pokažemo svetu kako kod nas ima puno sjajnih i talentovanih mladih ljudi, sposobnih da svojim znanjem i naukom rešavaju ozbiljne probleme i menjaju svet!

Ivo, hvala za razgovor. Još jednom sve čestike!

Nema na čemu. Hvala za čestitke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 8 idi na stranu