- Nauka -

Sakriveni genije

Oštećenje mozga je pokrenulo izvanredne talenate u maloj grupi inače običnih pojedinaca. Da li će nauka moći da pronađe način da svako pronađe svog unutrašnjeg virtuoza?

Piše: ADAM PIORE/Popular Science
Podeli

Derek Amato je stajao iznad plićeg kraja bazena i pozvao prijatelja da mu iz đakuzija baci fudbalsku loptu. Bacio se kroz vazduh glavom unapred i raširenih ruku. Mislio je da bi mogao da se okrene preko ramena kad uhvati loptu, a onda sklizne u vodu. To je bio grozno loša procena. Vrhovi Amatovih prstiju zakačili su fudbalsku loptu i tada je njegova glava udarila u betonsko dno bazena takvom snagom da je osetio kao da su mu kosti eksplodirale. Izvukao se na površinu, pljeskajući se rukama po glavi, uveren da mu se voda slivala niz obraze, u stvari ga je oblila krv koja je šikljala iz njegovih ušiju.

Na ivici bazena, Amato se srušio u ruke svojih prijatelja, Bila Petersona i Rika Sturma. To je bilo 2006., kada je 39-godišnji instruktor prodaje iz Kolorada, gdje je živeo, bio u poseti svom rodnom gradu Sioux Falls, u Južnoj Dakoti. Kada su ga njegova dvojica prijatelja iz srednje škole odvezli do majčine kuće, on je lebdeo na granici svesti, insistirajući na tome da je on profesionalni igrač bejzbola koji kasni na prolećni trening u Feniksu. Amatova majka je odjurila s njim u hitnu pomoć, gde su mu lekari dijagnostikovali težak potres mozga. Oni su ga poslali kući sa uputstvom da se budi svakih nekoliko sati.

To je bilo nekoliko nedelja pre nego što je puni efekat Amatove povrede glave postao jasan: 35 posto gubitka sluha na jednom uvu, glavobolje, gubitak pamćenja. Ali, najdramatičnija posledica pojavila se samo četiri dana posle nesreće.

Amato se probudio konfuzan posle skoro kontinuiranog sna i krenuo prema Sturmovoj kući. Dok su dva prijatelja razgovorali u Sturmovom improvizovanom muzičkom studiju, Amato je uočio jeftine električne klavijature.

Bez razmišljanja, ustao je sa stolice i seo ispred njih. On nikad nije svirao klavir i nikada nije imao ni najmanju sklonost za to. Sada je izgledalo da su mu prsti našli ključeve po instinktu i na njegovo čuđenje, preleteli preko njih. Njegova desna ruka je počela nisko i pela se u lirskim lancima trijada, preskačući preko melodijskih intervala i arpeđa, završavajući na visokim notama, da bi onda ponovo krenuo od niskih i gradio melodiju nazad. Njegova leva ruka sledila je desnu, svirajući basove, birajući harmoniju. Amato je ubrzavao, usporavao, ostavljajući tonove da vise u vazduhu, a zatim ih rešavao u bogatim akordima, kao da svira godinama.

Kada je Amato konačno podigao pogled, Sturmove oči su bile pune suza. Amato je svirao šest sati, napustivši Sturmovu kuću rano ujutro neverovatno začuđen. On je pretraživao internet pokušavajući da nađe objašnjenje, upisujući u pretrage reči kao što su talenat i povrede glave. Rezultati su ga zapanjili.

Pročitao je o Toniju Cicoria, ortopedskom hirurgu iz New Yorka koga je udario grom, dok je razgovarao sa majkom iz telefonske govornice. Cicoria je posle toga postao opsednut klasičnim klavirom i sam naučio kako da svira i komponuje muziku. Pošto je pogođen u glavu loptom za bejzbol kada je imao 10 godina, Orlando Serrell je mogao da kaže dan u nedelji za bilo koji datum. Težak pad kada je imao tri godine, ostavio je Alonzu Clemonsu trajno kognitivno oštećenje, ali i talenat za pravljenje skulptura komplikovanih replika životinja.

Konačno Amato je pronašao ime Darolda Trefferta, svetski priznatog stručnjaka za Savant sindrom - stanje u kojem pojedinci koji su obično psihički oštećeni, pokazuju izvanredne sposobnosti. Amato mu je poslao e-mail i ubrzo je imao odgovore. Treffert, penzionisan sa Medicinskog fakulteta univerziteta Viskonsin, dijagnostikovao je da je Amatos "Stekao Savant sindrom". U tridesetak poznatih slučajeva, obični ljudi koji dožive moždanu traumu, iznenada razviju skoro nadljudske nove sposobnosti: umetničku briljantnost, matematičko majstorstvo, fotografsku memoriju. Jedan od njih bio je brutalno pretučen prilikom pljačke, a onda je postao poznat kao jedina osoba na svetu koja je u stanju da nacrta složene geometrijske uzorke koji se zovu fraktali, on takođe tvrdi da je otkrio grešku u broju pi (π). Moždani udar transformisao je drugog od blago vaspitanog kiropraktičara u slavnog vizuelnog umetnika čiji rad se pojavio u publikacijama kao što je The New Yorker i ima izložbe po galerijama, a prodaje ih za hiljade dolara.

Neurološki uzroci stečenog Savant sindroma su teško razumljivi. Ali Internet je olakšao ljudima kao što je Amato da se povežu sa istraživačima koji proučavaju Savant sindrom, a poboljšane tehnike snimanja mozga omogućile su da naučnici počinu da ispituju rad jedinstvenih neuronskih mehanizama. Neki su čak počeli da dizajniraju eksperimente koji istražuju intrigantnu mogućnost da genije leži u svakom od nas, samo čeka da se oslobodi.

Nesreća je ostavila Dereka Amata sa teškim potresom mozga i iznenađujućom sposobnošću da svira klavir. Jedna od teorija je da se njegov mozak reorganizovao, čineći pristupačnim postojeća sećanja na muziku. Druga je da njegov mozak više ne filtrira senzorne informacije, što mu je omogućilo da čuje pojedine note, a ne melodiju.

BRUCE MILLER upravlja UCSF centrom za memoriju i starenje u San Francisku, gde kao bihejvioristički neurolog tretira starije osobe obolele od Alchajmerove bolesti kao i od psihoza ponog životnog doba. Jednog dana sredinom 1990.-ih, sin jednog pacijenta istakao je očevu novu opsednutost slikarstvom. Kako su se simptomi njegovog oca pogoršavali, čovek bi rekao, njegove slike su se poboljšavale. Uskoro, Miller je počeo da identifikuje druge pacijente koji su pokazivali neočekivane nove talente kako je njihova neurološka degeneracija napredovala. Kako demencija pustoši moždane regije povezane sa jezikom, procesuiranjem višeg reda i društvenim normama, njihove umetničke sposobnosti eksplodiraju.

Iako ovi simptomi prkose konvencionalnoj nauci o bolestima mozga kod starijih osoba, umetnici sa Alchajmerom obično gube umetničke sposobnosti, Miller je shvatio da su u skladu sa drugom populacijom opisanom u literaturi, savantima. To nije bila samo sličnost. Savanti često pokazuju opsesivnu potrebu da vrše svoju posebnu veštinu, a pokazuju deficite u socijalnom ponašanju i jeziku, što su nedostaci koji postoje kod dementnih pacijenata. Miller se pitao da li tu postoje i neurološke sličnosti. Iako tačni mehanizmi rada mozga kod savanta nikada nisu identifikovani i mogu varirati od slučaja do slučaja, nekoliko studija koje datiraju iz 1970.-tih pronašle su oštećenja leve hemisfere kod autističnih savanta sa čudesnim umetničkim, matematičkim i memorijskim sposobnostima.

Miller je odlučio da sazna gde tačno u levoj hemisferi regularnih savanta, čije sposobnosti običnopostaju očigledne u ranim godinama, ti nedostaci postoje. On je pročitao sken mozga petogodišnjeg autističnog savanta koji je u stanju da reprodukuje zamršene scene iz sećanja na tabli za crtanje. Singl-foton emisiona kompjuterizovana tomografija (SPECT), pokazala je abnormalnu neaktivnost temporalnog režnja u levoj hemisferi - potpuno isti rezultat kao kod njegovih dementnih pacijenata.

U većini slučajeva, naučnici pripisuju povećanu moždanu aktivnost neuroplastičnosti, sposobnosti mozga da se posveti razvijanju sposobnosti koje se poboljšavaju praksom. Ali, Miller je ponudio potpuno drugačiju hipotezu za mehanizme rada kod stečenih i urođenih savanta. Savant sposobnosti, kako Miller tvrdi, javljaju se jer su područja opustošena bolešću, povezana sa logikom, verbalnom komunikacijom i razumevanjem, zapravo bila inhibirana latentnim umetničkim sposobnostima prisutnim kod tih ljudi sve vreme. Kad se leva polovina mozga pomrači, strujna kola koja održavanju desnu polovinu mozga pod kontrolom nestaju. Veštine se ne pojavljuju kao rezultat novostečene moći mozga, one se pojavljuju jer po prvi put, područja desne strane mozga povezana sa kreativnošću mogu da rade nesmetano.

Teorija se uklapa sa radom drugih neurologa, koji sve više pronalaze slučajeve u kojima oštećenje mozga spontano, i naizgled intuitivno, dovodi je do pozitivnih promena - eliminiše mucanje, pojačava memoriju kod majmuna i pacova, čak i vraća izgubljeni vid kod životinja. U zdravom mozgu, sposobnost različitih neuronskih strujnih kola, za obostrano međusobno pobuđivanje i blokiranje, igra ključnu ulogu u efikasnom funkcionisanju. Ali u mozgu dementnih pacijenata i nekih autističnih savanta, nedostatak inhibicije u područjima povezanim sa kreativnošću dovodi do željenog umetničkog izraza i skoro kompulzivne potrebe za stvaranjem.

U nedeljama posle nesreće, Amatov um je galopirao. A njegovi prsti su želeli da se mrdaju. Uhvatio je sam sebe kako kucka određene šeme, budio se iz dremanja sa prstima koji su tapkali po nozi. Kupio je klavijature. Bez njih, osećao je uznemirenost, bio je prestimulisan; sada je mogao da sedne i svira, obuzelo ga je olakšanje, a zatim i dubok osećaj mira. On bi se zatvorio, ponekad i po dva, tri dana, samo sa klavijaturama, istražujući svoj ​novi talenat, pokušavajući da ga razume, puštajući muziku da teče iz njega.

Amato je doživljavao i druge simptome, mnoge i ne baš dobre. Video je crno - bele kvadratiće, kao da se transparentan filter stvorio pred njegovim očima, i pomerao se u kružnu šemu. Mučile su ga glavobolje.

Prva ga je pogodila tri nedelje posle nesreće, ali su ubrzo trajale i po pet dana. One su mu činile glavu teškom, a svetlo i buka su bili razarajući. Jednog dana, onesvestio se u bratovom kupatilu. Drugi put, skoro se onesvestio u prodavnici. Ipak, Amatova osećanja su nedvosmislena. On je bio siguran da je dobio talenat, a to nije bila samo lično zadovoljenje muzikom: njegovo novo stanje, brzo je shvatio, ima ogroman komercijalni potencijal.

Kulturološka fascinacija savantima pojavila se davno kad i samo stanje. U 19. veku, "slepi Tom" Bethune postao je međunarodna zvezda. Bivši rob koji je mogao da reprodukuje bilo koju pesmu na klaviru. On je svirao u Beloj kući kada je imao 11 a obišao je svet sa 16 godina. Tokom svog života zaradio više od 750.000 dolara, ogromno bogatstvo u ono doba. Dustin Hoffman je upoznao milione gledalaca sa savantom kroz svoju ulogu u filmu Kišni čovek, 1988. godine. Od tada, čudesni savanti postali su potrošna roba u programima kao što su 60 minuta i Oprah. Ali stečeni savanti, naročito, su savršena hrana za društvo opsednuto samopoboljšanjem, reality televizijama i ​pop psihologijom.

Jon Sarkin kaže da je video stvari drugačije, više živo, pošto je pretrpeo moždano krvarenje i moždani udar. I dok se kao kiropraktičar oduvek bavio umetnošću, odjednom je postao opsednut time da je stvara. "Pre osam godina, nisam crtao neko vreme i saznao sam šta se dogodilo", kaže on. "Imalo sam nervni slom. I crtam prilično konstantno od tada.”

Jon Sarkin, kiropraktičar koji je postao umetnik, postao je i predmet profila u GQ i Vanity Fairu, biografijama, i TV dokumentarcima. Tom Cruise kupio je prava na njegovu životnu priču. "Da budem iskren, ja više i ne spominjem mojoj ženi kada mediji zovu," Sarkin kaže. "To je deo života." Jason Padgett, savant koji može da crta fraktale, potpisao je ugovor za knjigu pošto je predstavljen na Nightline-u i u magazinima i novinskim člancima. Razgovarajući telefonom, žalio se da mu njegov agent ne dozvoljava da daje intervjue. "To je vrlo frustrirajuće", rekao je on. "Želim da razgovaram sa vama, ali oni mi ne dozvoljavaju."

Za Amata, stečeni savantizam izgleda kao prilika koju je čekao celog života. Majka mu je uvek govorila da je izvanredan, da je stvoren da napravi velike stvari. Ipak, sledila je serija neinspirišućih radnih mesta na kojima je bio posle srednje škole - prodaja automobila, dostava pošte, odnosi sa javnošću. Bio je na audiciji za televizijski šou američki gladijatori i nije prošao test. Otvorio je firmu za sportski marketing i predstavljanje MMA boraca, koja je propala 2001. Sada je krenuo u novom pravcu. Amato je počeo da planira marketinšku kampanju. Želeo je da bude više od umetnika, muzičara i izvođača. On je hteo da ispriča svoju priču i da podstakne ljude. Amato je imao još jednu ambiciju, cilj koji je zadržao iz života pre virtuoznosti, onda kada je imao samo svoj nagon za takmičenjem. Hteo je, više od svega, da učestvuje u Survivoru. Dakle, kada su ga pozvali na prvi razgovor iz lokalne radio stanice, Amato je bio spreman za razgovor.

Malo ljudi je pratilo pojavu stečenih savanta sa više interesa od Allan Snyder-a, neurologa sa Univerziteta u Sidneju u Australiji. Od 1999., Snyder je svoje istraživanje fokusirao na proučavanje toga kako njihovi mozgovi funkcionišu. On je otišao dalje u spekulativne teritorije nego što bi većini neurologa bilo prijatno: pokušava da proizvede iste izvanredne sposobnosti kod ljudi sa neoštećenim mozgom.

Prošlog proleća, Snyder je objavio ono što mnogi smatraju njegovim kapitalnim delom. On i njegove kolege dali su grupi od 28 volontera geometrijsku slagalicu koja je zbunjivala laboratorijske subjekte više od 50 godina. Izazov - spajanje devet tačaka, raspoređenih u tri puta tri reda, koristeći četiri prave linije bez izlomljenih linija ili dizanja olovke. Niko od ispitanika nije mogao da reši problem. Zatim su Snyder i njegove kolege koristili tehniku ​nazvanu transkranijalna stimulacija istosmernom strujom (tDCS) da bi privremeno imobilisali isto područje mozga koje je uništeno demencijom i kod Millerovih stečenih savanta. Neinvazivna tehnika, koji se obično koristi za procenu oštećenja mozga kod bolesnika sa moždanim udarom, emituje slabu električnu struju na kožu kroz elektrode, depolarizujući ili hiperpolarizujući neuronska kola dok se ne uspore na minimum. Posle tDCS, više od 40 posto učesnika u Snyderovom eksperimentu je rešilo problem. (od kontrolne grupe koja je dobila placebo tDCS niko nije otkrio rešenje).

Eksperiment, kako Snyder tvrdi, podupire hipotezu da sposobnosti posmatrane kod stečenih savanta, isplivaju kada područja mozga koja se obično drže pod kontrolom,postanu slobodna. Presudna uloga levog slepoočnog režnja, kako veruje, je da filtrira ono što bi inače bila vrtoglava poplava senzornih nadražaja, njihovo sortiranje kroz prethodno naučene koncepte. Ti koncepti, ili ono što Snyder naziva setovanja uma, omogućava ljudima da vide stablo, a ne svaki individualni list i da prepoznaju reči a ne samo slova. "Kako bismo mogli da se nosimo sa svetom, ako bismo morali da analiziramo svaku novu sliku, kako bismo je u potpunosti shvatili?"

Savanti mogu da pristupe sirovim senzornim informacijama, koje su obično van granica svesnog uma, jer perceptivna regija mozga ne funkcioniše. Da bi se rešio problem sa devet tačaka, mora da se produži linija van kvadrata koji formiraju tačkice, što ostavlja po strani unapred stvorene ideje o parametrima. "Ceo naš mozak je usmeren na pravljenje predviđanja, tako da možemo da funkcionišemo brzo", kaže Snyder. "Ako vam nešto prirodno pomaže da zaobiđete filtere tih setovanja uma, to je baš moćno."

Treffert nalazi da su rezultati eksperimenta uverljivi. "Bio sam malo sumnjičav zbog Snyderovog ranijeg rada, koji je često uključivao zahteve pacijentima da nacrtaju slike", kaže on. To je izgledalo prilično subjektivno: Kako da ocenite promene na njima? Ali, njegova nedavna studija je korisna. "

Snyder misli da Amatovo muzičko čudo dodaje još jedan dokaz da neiskorićen ljudski potencijal leži u svakome i dostupan je uz prave alate. Kad ne muzičar čuje muziku, on opaža veliku sliku, melodije. Amato, kako Snyder kaže, ima "bukvalni" doživljaj muzike, on čuje pojedinačne note. Millerovi pacijenti sa demencijom imaju tehničke umetničke veštine, zato što crtaju ono što vide - pojedinosti.

Berit Brogaard veruje da je ideja "levi-mozak", "desni-mozak" pojednostavljivanje. Brogaard je neurolog i profesor filozofije u Centru za neurodinamiku na Univerzitetu Misuri-St. Louis. Ona ima drugu teoriju: Kad moždane stanice odumiru, one otpuste baraž neurotransmitera, i taj potop delotvornih hemikalija može ustvari da ponovo premreži delove mozga, otvarajući nove neuronske puteve u područjima koja su prethodno bila nedostupna. "Naša pretpostavka je da imamo sposobnosti kojima ne možemo da pristupimo", kaže Brogaard. "Pošto ih nismo svesni, ne možemo njima manipulisati. Neka reorganizacija se odvija i omogućava svesni pristup informacijama koje su bile tamo, ali su ležale uspavane. "

U avgustu, Brogaard je objavila rad istražujući posledice serije testova koje je njena laboratorija izvela na Jasonu Padgett. Otkrili su štetu u vizuelnom korteksu - području uključenom u detektovanju pokreta i granica. Područja parijetalnog korteksa povezana sa novim vizuelnim slikama, matematikom i planiranjem akcija bila su nenormalno aktivna. U Padgetovom slučaju, kaže ona, područja koje su postala super napunjena, nalaze se uz ona koja su pretrpela štetu - stajala su na putu neurotransmitera otpuštenih verovatno usled smrti velikog broja moždanih stanica.

U Amatovom slučaju, kaže, naučio je akorde na gitari u srednjoj školi, pa je čak i svirao u garažnom bendu. "Očigledno je da je imao neki interes za muziku i pre, a njegov mozak je verovatno snimio neku muziku nesvesno", kaže ona. "On je sačuvao sećanja na muziku u svom mozgu, ali im nije pristupao." Nesreća je nekako izazvala reorganizaciju neurona koje je donelo tu muziku u njegov svesni um, pretpostavlja Brogaard. To je teorija za koju se ona nada da će da je istraži sa njim u laboratoriji.

Predivnog oktobarskog dana prošle godine u Los Anđelesu, pratio sam Amata i njegovog agenta, Melody Pinkerton, do Penthausa na krovu Shangri-La Hotela u Santa Monici. Daleko ispod nas, malo pristanište je uronilo u okean a Pacific Coast autoput zagrlio je obalu. Pinkerton se smestila uz Amata na kauču, osmehujući se toplo i trepćući svojim očima srne, dok su trojica muškaraca sa ručnim kamerama kružili oko njih. Oni su pravili snimke za pilot reality TV seriju o ženama koje pokušavaju da uspeju u Hollywoodu. Pinkerton se takmičila u VH1 reality emisiji Frank zabavljač i pozirala za Playboy, ako serija dobije zeleno svetlo, Amato će u njoj redovno da nastupa kao jedan od njenih klijenata.

"Ceo moj život se promenio", rekao joj je Amato. "Ja sam usporio, iako sam u trci i produkujem tempom koji mnogi ljudi ne razumeju, znate? Ako je Beethoven komponovao 500 pesama godišnje nekad davno i smatra se prilično briljantnim umom, a lekari mi kažu da sam ja komponovao 2.500 komada godišnje, primećujete da sam malo zauzet. "Amatu je udobno pred kamerama, uprkos pritisku. Mesto u realitiju bi predstavljalo korak napred u njegovoj karijeri, ali ne i veliki skok. Tokom proteklih šest godina, Amato je bio u novinama i televizijskim emisijama širom sveta. Bio je jedan od osam savanta predstavljenih na Discovery Channelu u specijalu 2010. koji se zvao Genijalni umovi, a bio je i na PBS Nova ove jeseni. On se nedavno pojavio u emisiji koju vodi njegov idol, Jeff Probst, koji je i domaćin Survivora. U junu, Amato se pojavio i u Today Show.

Muzička slava (i isplate) tek bi trebalo da dođu. Izdao je svoj prvi album 2007. U 2008., svirao je pred nekoliko hiljada ljudi u New Orleansu sa poznatim jazz - fusion gitaristom Stanley Jordanom. Zamolili su ga da napiše muziku za nezavisni japanski dokumentarac. Ali, dok Amatovo muzičko umeće uvek izaziva čuđenje u medijima, recenzije njegove muzike su pomešane. "Neke od reakcija su dobre, neke su fer, a neke i nisu tako dobre", kaže on. "Ne bih rekao da je bilo koja od njih super. Ono što mislim da će biti super je rad sa drugim muzičarima. "

Ipak, dok smo, posle snimanja, šetali Santa Monica bulevarom prema suši restoranu, on jedva da je mogao da izgleda srećnije. Za stolom, Amato se široko nasmešio, gestikulirajući mesnatom podlakticom sa tetovažom muzićkih nota i bockajući po vazduhu svojim štapićima da bi naglasio.

"Tu je stvar sa knjigom, tu su nastupi, predstave, dobrotvorne organizacije", rekao je on. "Tu su TV ljudi, ljudi sa filma, poslovni ljudi koji su u pozadini stvari. Ja znam da sam propustio još pola tuceta njih. To je kao da sam u avionu koji ide 1.000 na sat! Uživam u svakoj sekundi vožnje! "

Amato nije baš bio skroman u svojoj želji za slavom, šaljući pakete materijala novinarima, bombardujuči Facebook zahtevima kolege stečene savante, i stalno ažurirajući svoju fan stranicu - što je ponašanje koje je izazvalo neke dileme među stručnjacima.

Rex Jung, neurolog sa Univerziteta u New Mexicu, postao je sumnjičav prema Amatu posle čitanja o njegovoj istoriji promotera ultimat fajt borbi. "Ja ne mogu da budem skeptičniji", kaže on. Jungove studije o kreativnosti i traumatskim povredama mozga, a on je proveo neko vreme sa Alonzom Clemonsom, savantom koji oblikuje životinje. On veruje da je stečeni savantizam legitimno stanje. Ali, ističe da Amato ne pokazuje druge simptome koji su se mogli očekivati.

Mnogi savanti, kaže Jung, pokazuju "fine" računarske ili umetničke kapacitete, ali "gotovo uvek na štetu drugih stvari koje mozak radi." Clemons, na primer, ima ozbiljne teškoće u razvoju. "Ja sam vrlo skeptičan prema savantima koji su u stanju da vežu pertle i ažuriraju svoje Facebook strane, a kamoli prema marketinškim kampanjama kako bi istakli svoje savant sposobnosti, sve u isto vreme."

Ne postoji način da se konačno dokažu ili opovrgnu Amatove tvrdnje, ali određen broj naučnika sa kredibilitetom je spremno da garantuju njegovu autentičnost. Andrew Reeves, neurolog na Klinici Mayo, radio je MRI skeniranje mozga Amata za Genijalne umove. Ispitivanja su otkrila nekoliko belih mrlja, za koje Reeves priznaje da su mogle da budu uzrokovane prethodnim potresima mozga.

"Znali smo kada smo ulazili u to da je malo verovatno da će pokazati bilo kakve značajne promene", kaže Reeves. Ali Amatov opis onoga što on doživljava "se uklapa previše dobro u ono kako je mozak ožičen, u smislu koji delovi su u blizini kojih delova, da bi mogao da ih izmisli, po mom mišljenju." Reeves veruje da se crni i beli kvadratići u Amatovom vidnom polju nekako povezuju na njegov motorni sistem, što ukazuje na atipičnu vezu između vizuelnih i auditivnih regija njegovog mozga.

Dok sam se vozio ulicama Los Angelesa sa Amatom prošle jeseni, činilo mi se da je bilo nešto neosporno američki u njegovim naporima da iskoristi svoju nesreću - koja ga je pogodila kad je imao blizu 40, i gledao u bezdan osrednjosti srednjih godina i odjednom se transformišući iz anonimnog instruktora prodaje u komercijalni proizvod, u inspirativni simbol ljudske mogućnost za sticanje legije potencijalnih navijača koji sanjaju o slavi. Treffert, Snyder i Brogaard govore oduševljeno o otkrivanju fenomena stečenog savantizma, kako bi se jednog dana omogućilo svima da istraže svoje skrivene talente. Dereci Amatosi širom sveta daju nam mogućnost da stremimo tom cilju.

Pošto je parkirao na Sunset Bulevaru, nekoliko blokova ispred rok svetišta Roxy i Viper Room, Amato i ja smo krenuli u Standard Hotel praćeni razdraganim hipsterom sa australijskim naglaskom kroz predvorje do bara sa prigušenim svetlima. U centru prostorije bio je polu koncertni klavir, a njegove dirke od slonovače su svetlucale. Stolice su stajale prevrnute na stolovima, a sudovi zveckali u obližnjoj kuhinji. Klub, zatvoren za klijente, bio je samo naš. Kad je Amato seo, činilo se da mu se napetost cedi niz ramena.

Zatvorio je oči, stavio nogu na jednu od pedala, i počeo da svira. Muzika koja je krenula bila je prijatna, puna cvetnih trilera, dubina i pa brišućih visina u talasima kaskadnih nota, lepljiva, emocionalna vrstu muzike odgovarajuća za romantični vrhunac filma kao što je Odavde do večnosti pre nego za tmurni noćni klub u srcu Sunset Stripa. Amato me nije pogodio kao čudni, retki savant, kao što je slepi Tom Bethune, čija veštine će impresionirati, čak i osobu sa godinama treninga.

Ali to nije bilo važno. Tu je bio izraz, melodija i veština. I ako su mogli da nastanu spontano kod Amata, ko može da kaže da takve spektakularne sposobnosti možda ne leže uspavane u svakom od nas?

MASTER MINDS
Bez obzira da li su ljudi stekli savant sindrom ili su rođeni sa njim, oni pokazuju niz zapanjujućih sposobnosti. većina deli jednu zajedničku osobinu - neverovatnu memoriju.

KIM PEEK - Inspiracija za Kišnog čoveka, Peek je mogao da čita dve strane knjige istovremeno (po jednu sa oba oka) i da ih odmah spakuje u memoriju. Njegovo sećanje na više od 12.000 knjiga činilo ga je hodajućom enciklopedijom. Peek, koji je umro 2009., mogao je da sabere kolone brojeva u telefonskom imeniku.

LESLIE LEMKE - Slep od rođenja, Lemke ima verbalni IQ 58. Kad mu je bilo 14, njegova porodica gledala je film u kojem je bio i klavirski koncert Čajkovskog. Par sati kasnije, njegovu majku je probudila muzika koju je Lemke svirao. Nastupao je širom sveta, a može da reprodukuje hiljade pesama iz glave.

DANIEL TAMMET - Tammet može da izrecituje pi sa 22.514 decimala, savlada neki novi jezik za nedelju dana, a izračunavanja izvodi brzinom munje. Upitan od strane jednog istraživača kako bi izračunao 37 na ​četvrti (odgovor: 1.874.161), on je to učinio kao iz topa. On doživljava brojeve i dane kao različite boje i emocionalne tonove.

STEPHEN WILTSHIRE - Wiltshire, koji je autističan, crtao je zgrade od osme godine. Kao odrasla osoba, on je napravio neverovatno tačne portrete gradova iz memorije. U 2007, leteo je iznad Temze petnaestak minuta, a zatim skicirao jedanaest kvadratnih kilometara londonskih ulica, reka i zgrada, precizno do broja prozora.

FLO AND KAY LYMAN - Identične bliznakinje, autistični savanti mogu da imenuju dan u nedelji za bilo koji datum, prošli ili budući. One imaju i ogromnu autobiografsku memoriju i mogu da se sete šta su večerale bilo koje večeri, šta su nosile, kakvo je vreme bilo kao i sve ono što su radile tog dana.

JIM CAROLLO - Stečeni savant, Carollo posle oporavka od teške automobilske nesreće kada je imao 14 godina, stekao je neverovatnu matematičku sposobnost. Samo mesec dana kasnije, postigao je savršen rezultat na master testu geometrije mada nije studirao. Kasnije je prošao i ispit iz trigonometrije iako je nikad nije učio.

U aprilskom broju časopisa Popular Science čitaćete:

* Premrežavanje mozga
Kako će se neurologija u budućnosti boriti sa pet problema starosti
* Skriveni genije
Kako je oštećenje mozga pokrenulo izvanredne talente u maloj grupi inače običnih pojedinaca
* Uzdizanje supervisokih
Napredak inženjeringa pomaže težnju arhitekata za soliterom milju visokim
* Vozači napretka
Kojih pet tehnologija će oblikovati automobile budućnosti
* Planetarna promena
Umetnik Michael Benson kombinuje slike iz kosmosa sa novim pogledom na Sunčev sistem
* Kako je Mazda ponovo izmislila dizel motor
* Neobični toalet
* Uradi sam: vertikalni baštenski sistemi
* Za tvoju informaciju: šta je starije, kokoška ili jaje?

Ilustracije u tekstu: PAUL LACHINE I GRAHAM MURDOCH

Nauka

Petnici ekološko priznanje

Povodom Dana planete Zemlje, 22. aprila, Istraživačka stanica Petnica je nagrađena Velikom poveljom „Zelena planeta“ za doprinos promociji zaštite životne sredine u prethodnih 30 godina postojanja i rada.

Nauka utorak 23.04. 23:45 Komentara: 0

Šezdest godina od otkrića DNK

U četvrtak 25. aprila navršiće se tačno 60 godina od kada su Frensis Krik i Džejms Votson prvi put u jednoj studiji opisali strukturu dezoksiribonukleinske kiseline - DNK

Nauka ponedeljak 22.04. 16:29 Komentara: 1

"Vinča" obeležava 65 godina

Najveći institut u Srbiji po raznovrsnosti oblasti kojima se bavi i broju zaposlenih, Institut za nuklearne nauke "Vinča" obeležiće danas 65 godina rada, na svečanosti u Rektoratu Univerziteta u Beogradu.

Nauka ponedeljak 22.04. 09:31 Komentara: 4

Postoji li gen za nacionalnost?

Nakon izuzetne posećenosti tribina o produženju života, CERN-u, tamnoj strani svemira i prolasku komete pored Zemlje, večeras će u Studentskom kulturnom centru biti organizovana tribina na temu „Da li geni imaju nacionalnost?“.

Nauka petak 19.04. 11:58 Komentara: 25
strana 1 od 5 idi na stranu