- Nauka -

Izuzetna karijera Stivena Hokinga

Poznati naučnik Stiven Hoking veći deo života boluje od poremećaja koji ga je trajno vezao za invalidska kolica, ali to ga nije sprečilo da nauci doprinese mnogim otkrićima iz fizike i kosmologije

Izvor: Glas Amerike/Rozen Skribl
Podeli

Američki nacionalni muzej aeronautike i svemirskih istraživanja, u Vašingtonu, spada u najposećenije u svetu jer godišnje prima 8 do 10 miliona posetilaca. Kustos i istoričar svemirskih istraživanja, Dejvid Devorkin, kaže da ljudi dolaze ovde da bi nekoliko sati posvetili istraživanjima tajni svemira – što Stiven Hokin radi celog života.

“Njegova osnovna strast je bilo razumevanje fizičke realnosti. Šta je vreme? Šta je prostor? Šta je masa i u kakvom su međusobnom odnosu”, kaže Devorkin.

Kao mnogi drugi fizičari njegovog ranga Stiven Hoking pokušava da premosti jaz između Ajnštajnove teorije relativiteta, koja objašnjava kako gravitacija utiče na kretanje zvezda, planeta i drugih nebeskih objekata, i kvantne fizike koja se bavi subatomskim česticama. Svoje ideje izneo je 1988. godine u knjizi Kratka istorija vremena, koja je postala bestseler.

“Veoma strastveno brani ideju da je svemir logičan i da u njemu vladaju određena pravila”, kaže Devorkin.

Prigodna izložba u londonskom Muzeju nauke upoznaje posetioce sa Hokingovim uticajnim otkrićima u vezi sa crnim rupama objektima beskrajne gustine sa tako snažnom gravitacijom da čak ni svetlost ne može da je izbegne. Kustoskinja muzeja, Alison Bojl, predstavlja model koji je Hoking koristio sedamdesetih godina da objasni svoje viđenje te neobične svemirske pojave.

“Snažna gravitacija crne rupe nastaje kada neka velika zvezda implodira tako da se njena materija sabije do beskrajne gustine, odnosno do nečega što se naziva singularnost”, kaže Alison Bojl.

Hoking je gotovo sasvim paralizovan bolešću nervnog sistema i može da govori samo pomoću kompjutera. Za 65. rođendan dobio je specijalan pokolon – mogućnost da leti avionom u kome astronauti uvežbavaju ponašanje u bestežinskom stanju.

“Bestežinsko stanje je divno i nije mi stvorilo nikakav problem. Voleo bih da je trajalo duže”, rekao je tada Hoking.

Povodom 50. godišnjice američke svemirske agencije NASA, 2008. godine, Hoking se založio za otpočinjanje nove ere u istraživanjima svemira, sličnih onima kojima su je pre 500 godina Evropljani otkrili Ameriku.

“Širenje u svemiru imaće još veći efekat. Potpuno će promeniti budućnost ljudske rase, a možda će odrediti i to da li ćemo uopšte imati budućnost”, rekao je tada Hoking.

Hoking kaže da ta istraživanja zavise od obrazovanja nove generacije naučnika sa duhom radoznale dece koja dolaze u Muzej aeronautike i svemirskih istraživanja. Jednoga dana, neko od ove dece možda će krenuti stopama Stivena Hokinga u istraživanju svemirskih misterija.

Nauka

Šta ako produžimo život?

Da li je za dugovečnost dovoljno jesti hranu sa antioksidansima i sačuvati ćelijske strukture od slobodnih radikala? Koji geni utiču na dužinu života? Međutim, i uz najbolju disciplinu, smanjeni rizik i unošenje antioksidanasa, ćelije tela neumitno stare.

Nauka utorak 29.01. 19:18 Komentara: 18

Koliko se menjamo?

Zašto ljudi uglavnom donose odluke zbog kojih se kasnije kaju? Jedan razlog je izražena iluzija o sebi samima u budućnosti. Vreme je moćna sila koja omogućava ljudima da se transformišu, da preispitaju vrednosti u koje veruju, da promene svoje ličnosti, a pretpostavka je da ljudi generalno potcenjuju mogućnost sopstvene promene.

Nauka petak 25.01. 23:55 Komentara: 13

Kloniranje neandertalca - da ili ne?

Bilo je sigurno i čudnijih oglasa za roditeljstvo u istoriji, ali ovo je nešto potpuno drugačije – ugledni profesor genetike sa Harvarda traži "ženu izuzetno sklonu avanturama " koja bi bila surogat majka za kloniranu bebu neandertalca.

Nauka utorak 22.01. 10:51 Komentara: 88

Koja pitanja nauke još nisu rešena?

Koja pitanja nauke još nisu rešena? Selekcija predstavljenih nerešenih naučnih problema je inspirisana člankom Ten unsolved mysteries, koji je u novembru 2011. u časopisu Scientific American objavio čuveni engleski fizičar, hemičar i popularizator nauke Filip Bol, urednik časopisa Nature.

Nauka ponedeljak 14.01. 21:38 Komentara: 40

Vol Strit Džornal: Tesla je najveći

Život i delo Nikole Tesle proslavljeni su na dvodnevnoj energetskoj konferenciji održanoj od 5. do 7. januara u hotelu "Njujorker" u Njujorku, a "Vol Strit Džornal" tim povodom donosi tekst pod naslovom "Najveći štreber koji je ikada živeo".

Nauka četvrtak 10.01. 14:15 Komentara: 117

Aktivnost Sunca menja vreme na Zemlji

Čak i sasvim mala kolebljivost aktivnosti Sunca menja vreme na Zemlji, ali ne i klimu, zaključili su američi naučnici posle višegodišnjeg osmatranja i merenja, upravo je objavila američka svemirska agencija Nasa.

Nauka sreda 9.01. 15:57 Komentara: 9

Mikroskopom u Novu godinu

Želja da vidimo još manje strukture i u još boljoj rezoluciji je dovela do neverovatnog spektra različitih tipova mikroskopa. Jedan od njih je konfokalni laser-skenirajući mikroskop. Pogledajte fotografije mikro sveta dobijene u Petnici tokom novogodišnjih praznika.

Nauka ponedeljak 7.01. 09:30 Komentara: 4
strana 1 od 6 idi na stranu