- Nauka -

Sve je matematika

Kada upitate prosečnog građanina Srbije koji mu je bio omiljeni predmet u školi, on će reći da je to – odmah posle fizičkog vaspitanja – bila matematika. Sasvim kontradiktorno – kad pitate koji predmet je najmanje voleo, većina će takođe odgovoriti vrlo ubedljivo da je to – matematika. Centar za promociju nauke je zato pokrenuo veliku naučnopopularnu manifestaciju Maj mesec matematike. Predstavljeno je i istraživanje o našem odnosu prema matematici.

Nikola Božić
Podeli

Matematika ljude asocira ne samo na brojeve i računanje, već i na mučenje i neko loše osećanje. Tek dva odsto njih, prema kvantitativnom ispitivanju stavova koje je CPN sproveo u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu, reći će da ih matematika asocira na mozgalice i razmišljanje i isto toliko reći će da je matematika osnova za sve i da je korisna i neophodna.

Matematika je za mnoge ljude bauk, ono što ih je morilo tokom detinjstva ili mladosti i ono što ih je plašilo i bilo nepoznanica kada su odrasli. No, to je samo jedna, uglavnom iskrivljena slika matematike.

Kako bi građanima približio matematiku, naizgled ozbiljnu, strašnu i dosadnu disciplinu i pokazao i njena druga lica – matematiku kao kao igru i strast – Centar za promociju nauke zajedno sa Matematičkim institutom SANU-a, kao i brojnim partnerima, pokroviteljima i sponzorima, pokrenuo je nacionalnu naučnopopularnu manifestaciju Maj mesec matematike.

U Srbiju povodom ove manifestacije dolazi više uglednih matematičara iz Evrope. No, srž programa čini više gostujućih matematičkih izložbi, ali i brojni interaktivni matematički eksponati koji su razvijeni u Srbiji. Svakoga dana, u više prostora, organizuju se radionice za sve zainteresovane posetioce, radionice koje su prilagođene đacima, zatim takmičenja, kvizovi, kao i popularna predavanja i debate.

Cilj svih ovih akcija je da prikažu matematiku onakvom kakva zapravo jeste – kao kreativnu veštinu na granici umetnosti i nauke.

Tokom maja 2012. u petnaest gradova Srbije organizovan je raznovrstan program kojim matematika izlazi na ulice, trgove i rečne obale, osvaja galerije, muzeje i druge javne prostore.

Svečano otvaranje Maja meseca matematike održava se 27. aprila u 12 časova u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti čije je predsednik, akademik Nikola Hajdin, pokrovitelj manifestacije Maj mesec matematike.

Istog dana, 27. aprila, u Galeriji nauke i tehnike SANU-a (Đure Jakšića 2), biće održana promocija knjige Smem li da brojim? prof. dr Gintera Ciglera, poznatog matematičara, popularizatora nauke i međunarodnog pokrovitelja manifestacije. Na istoj lokaciji ujedno se otvara i Interaktivna izložba Imaginary koja posetiocima omogućuje da oblike poput pomorandže, jabuke, limuna i smokve pogledaju očima matematičara. Izložbu je osmislio autorski tim Instituta za matematička istraživanja iz Obervolfaha.

Najveći broj izložbi, radionica, takmičenja i drugih događaja iz bogatog programa manifestacije Maj mesec matematike dešava se u galeriji u prizemlju Robne kuće „Beograd“ u Knez Mihailovoj ulici broj 5. Međutim, druga dešavanja tokom maja održavaju se na brojnih brogradskim lokacijama, kao i u još 14 srpskih gradova. Više o programu manifestacije kao i kalendaru dešavanja saznajte na sajtu manifestacije Maj mesec matematike, www.m3.rs.

Koliko se plašimo matematike?

Prve asocijacije prosečnog građanina Srbije na matematiku su cifre i računanje, ali nemali broj njih pomisli i na „nešto loše“, i matematike se nerado seća. Neki se odmah prisete pismenog i kontrolnog rada, neki misle na sabiranje, profesora ili komplikovan, težak predmet.

Ovi podaci deo su obimnog istraživanja o stavovima prema nauci, koje su u martu 2012. godine sproveli Centar za promociju nauke i Filozofski fakultet u Beogradu. Njihovi ispitanici, kada su govorili o matematici, pominjali su – mada ređe – i neke druge asocijacije: jednačine, novac, finansije, ekonomiju, školu, vežbanje i učenje, loše ocene, popravni ispit. Oko dva odsto ispitanika koji su učestvovali u istraživanju matematika asocira na razmišljanje i mozgalice, simbol je za osnov svega, nešto korisno i neophodno, a asocira i na geometriju, tablicu množenja, Pitagoru i nauku uopšte.

Naizgled pomalo duhoviti podaci o strahu od matematike, koji podsećaju na detinjstvo i pismene zadatke, nisu ni najmanje simpatični ako se uzme u obzir da je Srbija, prema saznanjima OECD-a (Organizacija za ekonomsku kooperaciju i razvoj), jedna od osam zemalja u svetu čiji se đaci plaše matematike. Taj strah, nazvan matematička anksioznost, opisan je pre više decenija.

Kako tvrdi Mark Eškroft, profesor psihologije sa Univerziteta Nevade u Las Vegasu, u pojedinačnim slučajevima matematička anksioznost svodi se na izbegavanje da se suoči sa matematičkim pitanjima i rešavanjem matematičkih problema. Neki teoretičari čak navode da se strah od matematike na đake prenosi sa profesora koji takođe imaju nekakvu vrstu anksioznosti koja je povezana sa odnosom prema sopstvenim sposobnostima i znanjima o matematici.

Međutim, u slučaju Srbije, kao i nekih drugih zemalja, reč je o generalno raširenom i opšteprihvaćenom stavu da matematika nije zanimljiva i da je teška. Na osnovu pomenutog istraživanja Centra za promociju nauke, 16 odsto ispitanika reklo je da im je omiljeni školski predmet bio fizičko vaspitanje, dok odmah za njim (14 odsto) ide matematika, koja je ispred srpskog jezika, istorije, biologije, geografije i likovnog. S druge strane, kada su upitani koji su školski predmet najmanje voleli, ubedljiva većina, 42 odsto ispitanika, rekla je da je to matematika. Sledeći predmet na spisku je hemija, koju je tek devet odsto ispitanika najmanje volelo u školi.

Sve ovo odražava se i na ocenu o sopstvenom znanju iz matematike. Većina, 38 odsto ispitanika, smatra da je njihovo poznavanje matematike „ni dobro ni loše“, dok svega pet odsto smatra da je jako dobro, a osam odsto smatra da je jako loše. Svojim znanjem iz matematike zadovoljno je 29 odsto ispitanika, a veoma je zadovoljno njih pet odsto.

I konačno, ubedljiva većina, na pitanje da li volite/da li ste voleli matematiku odgovara: „Ne, nimalo je ne volim i nisam je voleo.“ Kada se u ovu jednačinu dodaju sasvim raširene zablude i predrasude da je matematika beskorisna i da se u njoj vekovima ništa novo nije dogodilo, ne čudi što ne postoji još neka disciplina prema kojoj je toliko izražen ambivalentan odnos: strah i ljubav. Jer, matematika nije samo školski predmet, već disciplina koja prožima svačiji život i sa kojom se, plašili se ili ne, suočavamo svaki dan.

strana 1 od 4 idi na stranu