Najhladnije je kad je Sunce - najbliže

Zemlja se oko Sunca kreće po eliptičnoj putanji, dok je Sunce u jednoj žiži te elipse. Najbliža tačka Zemljine putanje Suncu se naziva perihel, a najudaljenija afel.

Zemlja je Suncu najbliža početkom januara, a najdalja od matične zvezde početkom jula meseca. Udaljenost Zemlje od Sunca u perihelu iznosi oko 147,1 miliona kilometara, dok je u afelu ta udaljenost 149,6 miliona kilometara.

Položaj Zemlje oko Sunca tokom godine

Na postojanje godišnjih doba na planeti Zemlji najviše uticaja ima nagnutost ose rotacije naše planete u odnosu na ravan po kojoj se kreće oko Sunca. Taj ugao iznosi 66.5 stepena. Dok je ugao između normale na tu ravan i naše ose 23.5 stepena.

Nagnutost ose rtotacije dovodi do toga da je ugao pod kojim sunčevi zraci padaju na površinu Zemlje različit na različitim geografskim širinama, i da se menja tokom godine.

Zemljina polulopta okrenuta ka Suncu je tada tako okrenuta da sunčevi zraci na njenu površinu padaju pod oštrim uglom. A kod Zemljine polulopte okrenute od Sunca, svetlost pada pod tupim uglom.

Upravo je ugao upadnih zraka sa Sunca, u kombinaciji sa dužinom obdanice „kriv“ za postojanje godišnjih doba, a ne i sama blizina planete Zemlje Suncu.

Nagnutost Zemljine ose

Naša planeta će se u perihelu, tj najbliža Suncu, 2012. godine naći 5. januara, dok će najdalja od Sunca biti 5. jula.

Osa Zemljine rotacije je u prostoru stalno nagnuta na istu stranu, tako da se zbog revolucije Zemlje oko Sunca menja položaj Sunca u odnosu na nju. Kada je osa severnim polom okrneuta ka Suncu u toku je leto na severnoj hemisferi, a zima na južnoj, dok je obrnuto kad je osa južnim polom okrneuta ka Suncu (slika).

Solsticij, ili suncostaj, kako se ovi trenuci nazivaju, može biti zimski i letnji. Najčešće se navodi da je letnji solsticij 21. juna (dugodnevica), a zimski 21. decembra (kratkodnevica), međutim ovi trenuci nisu fiksirani. U 2012. godini će dugodnevica biti 20. juna, dok će kratkodnevica biti 21. decembra. Ovi datumi se uzimaju i za početak leta, odnosno zime, na severnoj Zemljinoj hemisferi.

Položaj Zemlje oko Sunca, pogled

Kada se osa Zemljine rotacije nalazi u položaju „paralelnom“ ka Suncu, tj kad osa ni jednim polom nije okrenuta ka Suncu, dolazi do pojave ravnodnevice. Tada je cela Zemljina polulopta okrneuta Suncu „ravnomerno“ osvetljena, a nama Sunce na nebeskom svodu dostiže najveću ugaonu udaljenost od nebeskog ekvatora.

Za početak proleća i jeseni se uzima upravo ravnodnevica. Za početak proleća se uopšteno uzima 21. mart, a za početak jeseni 22. septembar. Međutim i ovi datumi nisu fiksirani, nego se moraju izračunati. U 2012. godini proleće će početi 20. marta, a jesen 22. septembra.

Iako kalendare shvatamo često „zdravo za gotovo“, oni su samo slika astronomskih dešavanja u Sunčevom sistemu, i svaka pojava i kalendarski segment ima svoje jasno objašnjenje. A ponekad, nama najlakša objašnjenja nisu i ona istinita, kao što je to slučaj sa udaljenošću Zemlje od Sunca tokom zime na severnoj hemisferi.

Srećna vam Nova 2012. godina!

A kada prođu prva, druga i treća repriza, i kada se malo odmorite setite se da smo tada najbliže Suncu.