- Nauka -

Najhladnije je kad je Sunce - najbliže

Iako ovo nije standardna zima u kojoj bismo očekivali sneg za doček Nove godine, svesni smo činjenice da je ovo najhladniji period godine. To, zatim, može navesti na zaključak da smo tokom zime najudaljeniji od Sunca. Ali nije tako.

Nikola Božić
Podeli

Zemlja se oko Sunca kreće po eliptičnoj putanji, dok je Sunce u jednoj žiži te elipse. Najbliža tačka Zemljine putanje Suncu se naziva perihel, a najudaljenija afel.

Zemlja je Suncu najbliža početkom januara, a najdalja od matične zvezde početkom jula meseca. Udaljenost Zemlje od Sunca u perihelu iznosi oko 147,1 miliona kilometara, dok je u afelu ta udaljenost 149,6 miliona kilometara.

Na postojanje godišnjih doba na planeti Zemlji najviše uticaja ima nagnutost ose rotacije naše planete u odnosu na ravan po kojoj se kreće oko Sunca. Taj ugao iznosi 66.5 stepena. Dok je ugao između normale na tu ravan i naše ose 23.5 stepena.

Nagnutost ose rtotacije dovodi do toga da je ugao pod kojim sunčevi zraci padaju na površinu Zemlje različit na različitim geografskim širinama, i da se menja tokom godine.

Zemljina polulopta okrenuta ka Suncu je tada tako okrenuta da sunčevi zraci na njenu površinu padaju pod oštrim uglom. A kod Zemljine polulopte okrenute od Sunca, svetlost pada pod tupim uglom.

Upravo je ugao upadnih zraka sa Sunca, u kombinaciji sa dužinom obdanice „kriv“ za postojanje godišnjih doba, a ne i sama blizina planete Zemlje Suncu.

Naša planeta će se u perihelu, tj najbliža Suncu, 2012. godine naći 5. januara, dok će najdalja od Sunca biti 5. jula.

Osa Zemljine rotacije je u prostoru stalno nagnuta na istu stranu, tako da se zbog revolucije Zemlje oko Sunca menja položaj Sunca u odnosu na nju. Kada je osa severnim polom okrneuta ka Suncu u toku je leto na severnoj hemisferi, a zima na južnoj, dok je obrnuto kad je osa južnim polom okrneuta ka Suncu (slika).

Solsticij, ili suncostaj, kako se ovi trenuci nazivaju, može biti zimski i letnji. Najčešće se navodi da je letnji solsticij 21. juna (dugodnevica), a zimski 21. decembra (kratkodnevica), međutim ovi trenuci nisu fiksirani. U 2012. godini će dugodnevica biti 20. juna, dok će kratkodnevica biti 21. decembra. Ovi datumi se uzimaju i za početak leta, odnosno zime, na severnoj Zemljinoj hemisferi.

Kada se osa Zemljine rotacije nalazi u položaju „paralelnom“ ka Suncu, tj kad osa ni jednim polom nije okrenuta ka Suncu, dolazi do pojave ravnodnevice. Tada je cela Zemljina polulopta okrneuta Suncu „ravnomerno“ osvetljena, a nama Sunce na nebeskom svodu dostiže najveću ugaonu udaljenost od nebeskog ekvatora.

Za početak proleća i jeseni se uzima upravo ravnodnevica. Za početak proleća se uopšteno uzima 21. mart, a za početak jeseni 22. septembar. Međutim i ovi datumi nisu fiksirani, nego se moraju izračunati. U 2012. godini proleće će početi 20. marta, a jesen 22. septembra.

Iako kalendare shvatamo često „zdravo za gotovo“, oni su samo slika astronomskih dešavanja u Sunčevom sistemu, i svaka pojava i kalendarski segment ima svoje jasno objašnjenje. A ponekad, nama najlakša objašnjenja nisu i ona istinita, kao što je to slučaj sa udaljenošću Zemlje od Sunca tokom zime na severnoj hemisferi.

Srećna vam Nova 2012. godina!

A kada prođu prva, druga i treća repriza, i kada se malo odmorite setite se da smo tada najbliže Suncu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 5 idi na stranu