Bakterija preti Evropi

Prvo su bili krastavci, potom zelena salata i paradajz, pa meso, pa "hrana koju više vole žene" (?!), pa sojine klice i pasulj, pa nijedno od toga. Prvo je bila Španija, a onda se ispostavilo da je Nemačka. Stručnjaci već dve nedelje bezuspešno pokušavaju da otkriju odakle vreba nova vrsta ešerihije koli, superbakterije koja je do 7. juna usmrtila 22 ljudi, zarazila više od 2000 Evropljana i raširila se u deset zemalja na starom kontinentu.

Mediji sve glasnije postavljaju pitanje šta je uzrok opasne enterohemoragične infekcije ešerihijom koli (EHEC infekcije), ukazujući da su milioni ljudi nesigurni, a trgovci povrća jedva i da prodaju robu, dok broj obolelih svaki dan raste. Povrh svega, enterhemoragična ešerihija koli, osim epidemije, preti da izazove političku krizu, pa i trgovinski rat.

Španski krastavci

Sve je počelo krajem maja u Nemačkoj. Ljudi su dolazili u bolnicu mučeni teškim prolivom, nekima su otkazali bubrezi, pa jetra i za par dana umrlo je jedanaest osoba. Naučnici su brzo otkrili vinovnika – ešerihiju koli nove vrste (vidi okvir!), da bi već nekoliko dana kasnije, 30. maja, stručnjaci Instituta za higijenu u Hamburgu pobedonosno izjavili kako su oni prvi otkrili da su uzročnici EHEC bakterijske infekcije krastavci uvezeni iz Španije.

U tom trenutku, u Nemačkoj je, pored jedanaest prvih žrtava, registrovano oko 1200 inficiranih, u Švedskoj 36, u Danskoj 11, a u Velikoj Britaniji i Francuskoj po tri zaražena pacijenta.

Posle "dobre" vesti iz Instituta u Hamburgu, ministar zdravlja Austrije Alojz Šteger najavio je sveobuhvatne kontrole kao meru za borbu protiv infekcije smrtonosnom bakterijom EHEC. U saopštenju je navedeno da su u Austriji 33 bio-prodavnice dobile isporuke povrća od španskog trgovca za koga se sumnja da mu je roba zaražena EHEC bakterijom. Lista radnji, koje su dobile isporuke, objavljena je na internetu i preko teleteksta, sa savetom za potrošače – da povrće kupljeno u tim prodavnicama odmah unište i da posle toga odmah operu ruke.

Zbog pojave EHEC-a Belgija je momentalno obustavila uvoz krastavaca iz Španije i u tome nije ostala usamljena. Rusija je 2. juna uvela zabranu uvoza svežeg povrća iz svih zemalja Evropske unije.

Dva dana nakon "otkrića" nemačkih stručnjaka, stiže vest da španski krastavci izgleda ipak nisu krivi za zarazu. Testovi na 141 uzorku krastavaca, paradajza, mlečnih proizvoda, tikvica i piletine urađeni 1. juna u pokrajini Šlezvig-Holštajn, koja je najviše pogođena infekcijom, nisu pokazali prisustvo EHEC-a. Ni testovi urađeni u još jednoj severnoj pokrajini, Meklenburg–Zapadna Pomeranija, nisu rezultovali otkrićem uzročnika infekcije.

Oštre replike

Uzaludna potraga za izvorom zaraze

Sutradan se sa istom informacijom zvanično oglasila i kolateralna žrtva – i bez optužbi na ručun njenih krastavaca privrednom krizom pogođena Španija. Obraćajući se javnosti putem državnog radija, španski premijer Hoze Luis Sapatero je potvrdio da "nema ni najmanjih indicija koje bi ukazivale da teška zaraza dolazi od bilo kojeg španskog proizvoda" i istakao da će njegova zemlja zatražiti odštetu za gubitke koje je pretrpela španska poljoprivreda, od trenutka kada su španski krastavci "optuženi" za tešku zarazu.

"U tom smislu, voleo bih da čujem jasniju reakciju Evropske komisije", rekao je Sapatero slušaocima, a onda je 4. juna imao dug i ne naročito prijatan telefonski razgovor sa nemačkom premijerkom Angelom Merkel. Zvanično, Merkelova je pokazala razumevanje za aktuelne brige španskih uzgajivača povrća. Nezvanično, zapretila je Sapateru da bi njegovo insistiranje na odšteti moglo ozbiljno da ugrozi buduće odnose dve zemlje.

I dok Madrid zahteva obeštećenje, Brisel traži objašnjenje i to od Moskve. Zaboravljajući, izgleda, da odgovarajuće evropske regulative nalažu iste, ili još oštrije mere embarga usmerene na zemlje u kojima se pojavi i najmanji (pred)znak kontaminacije prehrambenih artikala namenjenih za izvoz, zvaničnici u Briselu uputili su Rusiji niz veoma oštrih replika, zbog odluke da zabrani uvoz povrća iz EU. Evropska komisija saopštila je da je mera Moskve disproporcionalna, a izaslanik EU u Moskvi Fernando Valenzuela rekao je da je zabrana neopravdana i da se protivi odredbama Svetske trgovinske organizacije, što može da potkopa napore Rusije da postane članica tog tela.

Ruski premijer Vladimir Putin nije im ostao dužan, odgovorivši da Rusija (koja, uzgred, od EU godišnje uvozi povrće u vrednosti između tri i četiri milijarde evra) nema nameru da truje svoj narod ukidanjem zabrane. Najavio je da će se lično postarati da proveri da li je zabrana opravdana, dok "čeka dodatne informacije evropskih partnera", aludirajući na to da Brisel nije obezbedio dovoljno informacija o izvoru infekcije.

Svako sumnja na svakoga

Brisel, ruku na srce, i pored toga ima dovoljno briga u svojim redovima. Češka je počela da testira i meso uvezeno iz Nemačke. U Holandiji je prva tona krastavaca koje više niko ne kupuje poklonjena zoološkom vrtu u Emenu i podeljena tamošnjim slonovima, a u Rumuniji štetu broje u stotinama hiljada evra dnevno.

Iako u toj zemlji do utorka ujutru nije zabeležen nijedan slučaj trovanja bakterijom, krastavce niko ne kupuje, a dodatno otežavajuća okolnost je blokada izvoza u zemlje EU. Tako je do utorka u Rumuniji tri hiljade tona krastavaca bačeno u smeće, a ministar poljoprivrede Valeriju Tabara je izjavio da će od Evropske komisije tražiti odštetu. Tabara je naveo da Evropska komisija namerava da pruži odštetu samo "organizovanim grupama proizvođača" koji prodaju na pijacama i da je to diskriminacija jer su rumunski proizvođači i izvoznici drugačije organizovani.

U međuvremenu su iz Parlamenta Evropske unije stigle dosta oštre reči kritike na račun nemačkog ophođenja sa EHEC-infekcijom. Komesar Evropske unije za zdravlje Džon Dali obećava "samo stručno i kompetentno postupanje". Kako je objasnio, to znači da će informacije o izvoru infekcije ubuduće biti plasirane isključivo na osnovu bakterioloških analiza, a ne kao do sada samo na osnovu sumnji, "što je dovelo do neopravdanog straha među stanovništvom širom Evrope i stvorilo probleme u prodaji namirnica u okviru EU i van nje".

Indirektnoj kritici se mnogo direktnije pridružila i strana štampa. U tome, nimalo neočekivano, prednjače španski mediji, "revanširajući" se za krastavce. "Lista smrtnih slučajeva im je sve veća", piše "El Mundo" o nemačkim vlastima, "ali u traganju za žarištem bolesti – nema napretka".

Ipak, u ponedeljak smo u celoj priči čuli i jednu dobru vest. U Hamburgu, epicentru širenja zaraze, uspešno je izlečena prva pacijentkinja. Četrdesetjednogodišnja Nikoleta Pabst iz Hamburga razbolela se prošle nedelje i u četvrtak 2. juna ujutro primljena je u bolnicu.

Odmah je priključena na infuziju, a lekari iz hamburške bolnice odlučili su da je leče antibioticima (uprkos suprotnoj preporuci Svetske zdravstvene organizacije). "Za vikend sam se već osećala bolje, od trenutka kada sam primljena u bolnicu dobila sam četiri litra krvi putem infuzije, a u petak uveče dobila sam antibiotike. To je izgleda delovalo jer sam u naredna dva dana ozdravila", rekla je Nikoleta Pabst, prva osoba izlečena od zaraze kojoj se još uvek ne zna izvor.

Prema Nedeljniku Vreme.