- Nauka -

100 godina Solvejeve konferencije

Pre tačno sto godina, u Briselu, počinju da se organizuju Solvejeve konferencije, koje će postati verovatno najznačajniji skupovi svetskih fizičara i hemičara u istoriji nauke

Slobodan Bubnjević
Podeli

Mada nisu dovoljno poznate u najširoj javnosti, Solvejeve konferencije su dugoročno obeležile naučni i tehnološki razvoj – u najbukvalnijem smislu vodeći svetski naučnici su tokom ovih skupova suočavali raznovrsne koncepcije i viđenja strukture sveta, koji su decenijama potom trasirali način razmišljanja o prirodi. Prva Solvejeva konferencija održana je pre sto godina, 1911, u hotelu Metropol u Briselu.

Na ovom kongresu raspravljalo se o zračenju i kvantima, a među dvadeset četiri učesnika bili su Ernest Raderford, Maks Plank, Hendrik Lorenc, Marija Kiri, Anri Poenkare, Arnold Zomerfeld i u to doba jedan od najmlađih, Albert Ajnštajn. U suštini posvećen odnosu klasične i kvantne mehanike, kongres je pokazao da je u tadašnjoj nauci došlo do konačnog raskida sa Njutnovim pogledom na svet i da fizika ulazi u novo doba.

Skup je organizovao belgijski naučnik i industrijalac Ernest Solvej (1838–1922). U drugoj polovini XIX veka, Solvej je otkrio nekoliko značajnih hemijskih procesa, uključujući i postupak dobijanja sode, to jest natrijum-karbonata, koji je i danas poznat kao Solvejev proces. Na temelju svojih otkrića podigao je niz fabrika koje su mu donele ogromno bogatstvo, a jedan njegov ne tako mali deo uložio je u afirmisanje nauke i kulture. Godine 1911. Solvej je sazvao tada najpoznatije fizičare u Brisel, da bi i sam učestvovao na skupu koji je zapravo bio prvi svetski kongres fizičara.

Pošto se kongres pokazao kao uspešan, Solvej se odlučuje da redovno finansira slične konferencije. Od tada na njima učestvuju samo naučnici po pozivu, izabrani tako da predstavljaju sam vrh svetske fizike i hemije. Na konferencijama nema samoprijavljenih učesnika, a samo nekolicini probranih belgijskih naučnika dozvoljeno je da sede u publici i slušaju diskusije. Za svaku od konferencija, na zadatu temu, materijali se spremaju unapred, tako da učesnici budu upoznati sa temom diskusije. Inače, konferencije se održavaju tako da se na svake tri godine okupljaju fizičari, zatim nastupa godina pauze, pa se sastaju hemičari, i onda se ciklus ponavlja.

U istoriji Solvejevih konferencija, bez sumnje je najznačajnija bila peta po redu. Ona je održana nakon Solvejeve smrti, u oktobru 1927. godine, i okupila je dvadeset devet svetskih fizičara, među kojima je bilo čak 19 dobitnika Nobelove nagrade. Oni su u okviru teme "Elektroni i fotoni" raspravljali o interpretacijama kvantne mehanike i o Hajzenbergovom principu, a skup je obeležila mitska debata između Alberta Ajnštajna i Nilsa Bora o tome da li "Bog baca kocke". Diskusije su bile tako napete i prepune terminoloških digresija da je austrijski fizičar Pol Ehrenfest u jednom trenutku izašao i na tabli napisao citat iz Biblije o jezicima Vavilona.

"Nespremnost da se odrekne determinističkog opisa prirode, u principu, najviše je pokazivao Ajnštajn. On nas je izazivao argumentima", napisao je četrdeset godina kasnije tvorac kvantne mehanike Nils Bor. Naime, nakon pete Solvejeve konferencije kvantna mehanika postala je zaokružena kao nauka. Smatra se da je posle velike debate Borovo stohastično tumačenje prevladalo Ajnštajnov skepticizam i nova fizika je oživela – u narednim decenijama ona će, korak po korak, dovesti do razvoja nuklearne tehnologije i nastanka atomskih oružja, ali i razvoja tranzistora i elektronike koju danas poznajemo, kompjutera, digitalnih kamera i optoelektronike.

Bila je to jedna od najznačajnijih raskrsnica na putu razvoja moderne civilizacije. U jednom trenutku, učesnici konferencije su izašli u obližnji park Leopold i fotografisali se. Tada je nastala slika sa najviše nobelovaca fotografisanih na jednom mestu.

Više o ovoj temi u Vremenu nauke.

Nauka

Zašto zaboravljamo?

„Ključevi! Gde su mi ključevi?!“, „Kako beše ide onaj broj telefona....”, i “Ko je bio onaj tip..?” su svima poznate fraze. Starenje nosi svoj ceh, i obično znači da postajemo malo zaboravni, što ume da dovede do svakodnevnih neprijatnih situacija.

Nauka subota 30.04. 13:43 Komentara: 6

Koliko je daleko Černobilj?

Na koliko se kilometara od Beograda nalaze balkanske nuklearne centrale? Srbijа je okružena nuklearnim reaktorima čija je ukupna snaga veća od 5700 MW na pragu. U četiri susedne države trenutno je operativno devet reaktora, a grade se još dva.

Nauka utorak 26.04. 09:00 Komentara: 12

50 godina Instituta za fiziku

U Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauke i umetnosti u četvrtak, 21. aprila je otvorena izložba „Physics4U - prvih pola veka Instituta za fiziku u Beogradu“ posvećena petodecenijskim dostignućima ove prestižne naučne institucije u našoj zemlji.

Nauka subota 23.04. 14:23 Komentara: 3

Hemijska veza

Francusko-poljska naučnica i verovatno najpoznatija hemičarka svih vremena Marija Kiri, svoju drugu nobelovu nagradu dobila je pre tačno sto godina. No za razliku od Ajnštajnove čudesne 1905. i galilejeve 1609, koje su bile povod obeležavanja međunarodnih godina fizike i astronomije, 1911. za madam Kiri nije bila godina uspeha, već period – najmučnijih iskušenja

Nauka ponedeljak 18.04. 13:14 Komentara: 4

Ima li nauka u Srbiji budućnost?

Ima li izgleda da u Srbiji dođe do napretka? O tom pitanju, kao i o trenutnom stanju nauke u Srbiji u četvrtak se razgovaralo na tribini “Budućnost nauke u Srbiji” koju je organizovao Kulturni centar Beograda u saradnji sa nedeljnikom “Vreme”.

Nauka petak 15.04. 09:34 Komentara: 23

50 godina Kosmičke ere

Tog 12. aprila 1961. godine čovek je po prvi put otišao u Svemir. Povodom 50 godina ovog jubileja pogledajmo koji su dometi ruske kosmonautike.

Nauka utorak 12.04. 10:54 Komentara: 3

Zablude o staroj Sparti

Nijedan drugi polis u staroj Grčkoj nije tako jasno definisao svoje ciljeve i uložio trud da ih ispuni i održi kao što je to Sparta činila i radila. Uprkos podacima kojima raspolažemo, iznenađujuće je teško napisati istoriju Sparte.

Nauka sreda 6.04. 11:01 Komentara: 9

Mršavite molekularno

Sada su istraživači jedan korak bliži pobedi u borbi protiv gojaznosti. Našli su da način pretvore ćelije kože u ćelije masnog tkiva koje umesto da čuvaju kalorije, upravo rade obrnutu stvar - sagorevaju ih.

Nauka sreda 30.03. 12:49 Komentara: 6
strana 1 od 4 idi na stranu