- Nauka -

Zašto je Mark Zakerberg ličnost godine?

Jedan od ključnih razloga može ležati u činjenici da je povezao preko 500 miliona jasno uspevajući da prikaže i njihovu celokupnu interakciju, zato što je stvorio potpuno nov sistem razmene informacija, i ako vam to nije dovoljno, Mark Zakerberg je u potpunosti promenio način na koji živimo naše živote.

Izvor: Time
Priredio: Uroš Jelić, B92

Podeli

U podne 16. novembra Mark je predvodio sastanak u Akvarijumu, jednoj od brojnih konferencijskih sala koje Facebook poseduje. Ovaj naziv dolazi iz činjenice da ovaj ogroman radni prostor poseduje staklene zidove sa tri strane tako da skoro svako ko je zainteresovan može da vidi šta se unutra dešava.

Konferencijske sale su u Facebooku izuzetno važne pošto su to jedina mesta gde zasposleni mogu da imaju malo privatnosti pošto je sav ostali radni prostor otvorenog tipa gde svako može da vidi i čuje šta radite – nema kancelarija, vrata, samo nepregledna ravnica kancelarijskog pribora, čak ni osnivač i glavnokomandujući Facebook imperije ne poseduje sopstveni zaklon.

Tema sastanka bilo je lansiranje novog servisa za slanje poruka, koje se desilo dan ranije bez ikakvih problema i zastoja, zapravo, samo sa očekivanim problemima i zastojima.

Mark je sa neverovatnom lakoćom kontrolisao sastanak britko izlažući svoje stavove, bez beleški ili velikih belih panoa koji bi mu pomagali, Sve što koristi su ruke – ali je ceo ton okupljanja bio poprilično opušten. Osim par novinara koji su sedeli sa strane i posmatrali ovaj događaj kao ponovni dolazak Isusa Hrista, niko u sobi, činilo se, nije imao više od 30 godina, zapravo niko sem novinara i njihovih pratnji iz resora odnosa sa javnošću, za stolom su bili samo dečaci.

U jednom trenutku sastanka u sobu je bukvalno uleteo stariji gospodin sede kose i izuzetno plemenitog držanja, a za njim odmah i par, verovatno, njegovih zamenika. On je sada bio jedina osoba u sali starija od svih prisutnih, barem nekih 20-ak godina, a ono što je pored godina možda najviše odskakalo bila je činjenica da je nosio odelo. Ubrzo potom objasnio je da kada se već nalazio u zgradi osetio je potrebu da se javi i predstavi mladom Zakerbergu – „Robert Meler, direktor FBI, drago mi je“.

Par se rukovao i proćaskao par minuta na nekoliko krajnje nebitnih životnih tema, a onda je gospodin Meler otišao. Ubrzo potom usledila je potpuno neočekivana tišina, kao da su se svi u sebi pitali „Šta se to upravo dođavola desilo?“.

Skoro pre 7 godina, u februaru 2004. godine, Zakerberg je bio 19-ogodišnjak na Harvardu i upravo je započeo sopstveni web servis iz svoje univerzitetske sobe nazvan Thefacebook.com. Ideja je bila da se svi ljudi koji su pohađali univerzitete povežu kroz jednu jedinu socijalnu mrežu. Ove godine Facebook je zabeležio svog 550 milionitog člana – što znači da skoro svaka 10 osoba na planeti poseduje svoj nalog.

Svi oni zajedno govore na 75 jezika i mesečno provedu 700 milijardi minuta na Facebooku. Naravno ovi podaci su daleko od konačnih s obzirom na to da se dodatnih 700.000 ljudi prijavi svakog dana.

Šta se to dođavola upravo desilo?

Za manje od 7 godina Zakerberg je uspeo da poveže skoro jednu dvanaestinu ljudske populacije u jednu jedinu mrežu, tako stvarajući socijalni entitet skoro duplo veći od Sjedinjenih Američkih Država. Da je Facebook zemlja, bio bi treća najveća država na svetu iza Kine i Indije.

Sve je započelo kao šala, diverzija, ali se vrlo brzo pretvorilo u nešto što možemo opisati kao stvarnije od stvarnosti – sistem koji ljudima omogućava da komuniciraju, ali ne samo kao prijatelji i drugari, Facebook je omogućio da komuniciramo kao kompletna vrsta bez obzira na brojne prepreke na civilizacijskom i geografskom nivou. Mi danas komuniciramo kroz mrežu koja je Zakerberg načinila milijarderom, i to ne jednom, već 6 puta.

Facebook se utkao u svaku poru ljudskog života. Ušli smo u eru socijalnih mreža a Mark Zakerberg je čovek koji nas je do ovde doveo. On takođe predstavlja verovatno i poslednju generaciju koja će se sećati kako je to bilo živeti bez Interneta i to za dlaku.

Mark je rođen 1984. godine u Njujorku kao sin zubara. Ima tri sestre, od kojih je Rendi sada šef marketinga u Facebooku. Ovo je bila porodica koja je podržavala svoje članove što je stvaralo izuzetno samouverene potomke. Kao mlad, Mark je bio snažan, odlučan i nepokolebljiv, sudeći po rečima njegovog oca.

“Većini dece ste mogli da odgovorite samo sa “da” ili “ne”. Marku je, kada bi nešto pitao, “da” bilo sasvim dovoljno, “ne” je već zahtevalo dosta više truda. Ako ste planirali da mu to kažete morali ste da budete više nego spremni da to potkrepite i argumentima, logikom, iskustvom, činjenicama i razumom. Već u tim ranim godinama videli smo ga kao budućeg advokata”, priča njegov otac Ed.

Zakerbergovi potmci veliku pažnju davali su malim podvalama: na Novu Godinu 1999. godine njihovi roditelji bili su vidno zabrinuti zbog tranzicije u novi milenijum, tako da su te večeri Mark i njegova sestra Rendi čekali ponoć kako bi isključili struju u celoj kući. Roditelji su im bili zaprepašćeni misleći da je došao kroj sveta.

Male praktične šale nisu bile jedina stvar koja je zaokupljivala njihovu pažnju, Mark I Rendi takođe su obožavali da pokreću brojne projekte.

Jedan od njih, tokom zimskog raspusta, bila je ideja da snime sopstvenu parodiju na čuveni serijal “Ratovi zvezda”.

“Veoma ozbiljno smo shvatili snimanje ove parodije. Svako jutro bi smo se budili ranije kako bi održavali produkcijske sastanke. Markov glas tada se još nije promenio tako da je on glumio Luka Skajvokera, dok je moja mlađa sestra, mislim da je tada imala 2 godine, hodala naokolo sa kantom za smeće preko glave kao R2D2”, priseća se Rendi.

Suigurno vas neće iznenaditi da je nakon ovoga tema Markovog Bar micvaha upravo bila ratovi zvezda, ili da je kasnije bio zainteresovan za programiranje na svojoj 486-ici. Sa svojih 12 godina stvorio je sopstvenu kućnu mrežu, i to u vreme kada ovakvi sistemi još nisu bili dostupni svima i nisu mogli da se kupe u kutiji, iako on sam napominje, iz skromnosti i želje za tačnošću, da je ipak bilo potrebno dovesti profesionalca kako bi spojio sve žice.

Mark je takođe kao rani programer bio fasciniran igricama: iza sebe ima verziju Monopola koja se odigrava u njegovoj srednjoj skoli kao i Riziko koji je za temu imao Rimsko carstvo.

Svoje dalje obrazovanje nastavio je na Filip Ekster Akademiji u Nju Hempširu gde je pokazao strast za dve pomalo staromodne stvari – mačevanje i drevne jezike. Takođe je, zajedno sa kolegom, napisao program za preporučivanje muzike koji su AOL i Mikrosoft pokušali da kupe za million dolara, ali bi prodaja programa značila da bi morao da napusti školu kako bi ga dalje razvijao. Odbio je i otišao na Harvard.

Markov život na Harvardu i nakon njega zabeležen je u filmu nazvanom “The Social Network”, koji je napisao Alan Sorkin a režirao Dejvid Finčer. Ovo je jedan dramatičan potret razjarenog i socijalno hendikepiranog genija koji ispaljuje korozivne monologe u pokušaju da zamaskira svoj unutrašnji bol. Lik u filmu zapravo ni na koji način ne sliči pravom Marku Zakerbergu. Stvarnost je znatno složenija.

On ne poseduje prisustvo koje će vam skrenuti pažnju, oblači se pomalo aljkavo - isključivo u farmerke i majice, a jedino što može ukazati na plemenito poslovno poreklo jesu nokti koji su besprekorno sređeni.

Možda jedna od najupečatljivijih stvari na njemu jeste brada koja je pomalo uspravljena. U filmu se obraćao ljudima gledajući na dole, dok se u stvarnom životu čini to kao da stoji na vrhovima svojih prstiju i pokušava da vidi šta se dešava iza ograde. Zakerberg je vrlo često, zapravo skoro uvek, prikazivan kao udaljena i socijalno neprilagođena osoba, ali ovo nije sasvim tačna slika.

Istina, razgovor sa njim može biti izazov. Razgovoru više prilazi sa željom da izvrši razmenu podataka u što kraćem vremenskom roku, nego sa željom da to bude verbalna vežba. Zavidno je brz i govori izuzetno precizno, a ukoliko nema podataka koje bi razmenio naglo prestaje da govori. Čini se da ukoliko ne posedujete činjenice koje bi mu bile interesantne Mark jednostavno odbija da dalje vodi razgovor i odlazi. Vreme mu je jako bitno i ako ne dobija ništa zauzvrat on istog trenutka traži nešto novo vredno njegovog vremena, pa čak i ako sedite preko puta njega na sastanku.

Uprkos svemu ovome, i ovo je deo koji ljudi često izostavljaju, on je izuzetno topla osoba. Ima izuzetno brz osmeh, i dešava se da ljudima promakne. Takođe ne izbegava kontakt očima, već zapravo uživa u njemu. Mark ne odaje utisak besa ili straha već čudnu smirenost.

Radnici često u razgovoru sa njim ispoljavaju skoro čudnu, možda i preteranu količinu nežnosti, nežnosti koja bi se mogla protumačiti kao potez motivisan strahom od gubljenja posla. Ali zapravo, oni ga izgleda zaista vole.

U filmu Mark je prosto stvorenje vrlo jasnih namera: koristi svoj dar kako bi obezbedio novac, devojke i ulaznice za žurke. Ovo je sve fikcija. U stvarnosti Zakerberg je već imao devojku, Prisili Len, koja završava treću godinu na Medicinskom fakultetu pri Univerzitetu u Kaliforniji. Upoznali su se na Harvardu pre 7 godina, pre nego što je započeo Facebook. Sada žive zajedno u Palo Altu.

Što se novca tiče, njegova indiferentnost prema njemu je skoro patološka, Njegov život je skroman, slobodno možemo reći ravan monašstvu ako se u obzir uzme činjenica da je njegovo bogatstvo magazin „Forbes“ procenio na 6.9 milijardi dolara, cifru od koje će se zavrteti u glavi čak i njegovom bliskom susedu Stivu Džobsu.

Zakerberg živi blizu svoje kancelarije u kući koju iznajmljuje. Konstantno radi, a jedini hobi mu je studiranje kineskog jezika. Vozi crnu Acuru TSX, što je za čoveka njegovog imovinskog stanja poput vožnje Yuga.

Za Dan zahvalnosti svoju porodicu odveo je u svet Harija Potera u Orlandu.

Jedno od interesovanja koja su navedena na njegovoj Facebook stranici je „Eliminisanje Želje“ – „Samo želim da mogu da se fokusiram na ono šta trenutno radimo. Kada sam postavio svoj profil to je bila jedina stvar na koju sam bio fokusiran. Vrlo lako može da se desi da vam misli odlutaju ili da vam nešto drugo ubrzo odvrati pažnju, uglavnom su to materijalne stvari koje zaista ne vrede toliko koliko ljudi misle da vrede“, smatra Zakerberg.

Ovo sve bi vrlo lako moglo da se podvede pod studentsko filozofiranje da nije činjenice da je Mark Zakerberg milijarder u godinama kada ljudi strastveno pokušavaju da maksimalizuju svoje želje, a on to odlično koristi. U julu 2010. godine Mark je posetio konferenciju u San Veliju u Ajdahu gde je večerao sa Korijem Bukerom, gradonačelnikom Njuarka, i sudeći po svemu, to mora da je bila jedna izuzetna večera pošto je u septembru najavio da će iz svog ličnog dela odvojiti 100 miliona dolara kako bi pomogao školskom sistemu u Njuarku. Mark Zakerberg čak nije ni iz Njuarka.

Zakerberg oseća veliku povezanost prema profesiji predavanja, prema samom činu saznavanja. „Mislim da je odnos prema predavačima, kao i finansijska naknada koju za to primaju, potpuno nepravedan ako se u obzir uzme koliku će ekonomsku vrednost ono stvoriti za čovečanstvo“, smatra Zakerberg.

Kao deo kampanje koju su organizovali Bil Gejts i Voren Bafet, Mark je dao zakletvu da će tokom svog života izdvojiti polovinu svog bogatstva u dobrotvorne svrhe.

Kada je film „The Social Network“ ugledao svetlost dana, mladi milijarder zakupio je nekoliko bioskopa i poveo celu kompaniju da ga pogleda. Nakon toga su svi zajedno otišli na piće – martini sa jabukom, njegovo omiljeno piće u filmu. Nikada ranije nije popio nijedan.

„Bilo mi je veoma smešno kada su detalji u filmu u pitanju i koliko su se ljudi trudili oko pogrešnih stvari. Mislim da posedujem svaku majicu iz filma. Ali najveća stvar koju su propustili jeste koncept onoga što bih ja želeo da uradim, da izađem sa nekim ili posetim određeni klub, tačnije, u potpunosti su promašili motivaciju za tako nešto. Mislim da su generalno promašili motivaciju za ono što radimo, a ja mislim da radimo jednu fantastičnu stvar“.

Istina je da Mark uopšte nije otuđen, i nipošto nije samotnjak. On je čista suprotnost. Ceo svoj život proveo je u socijalnim sredinama koje su bile bliske i pune podrške: prvo u sopstvenoj porodici, potom na Harvardu a sada i u Facebook-u, gde su sada njegovi najbolji prijatelji i njegovi najbliži saradnici. On jednostavno voli da bude među ljudima, ne postoje zidovi, ne postoje vrata. Mark Zakerberg nije izgradio Facebook kako bi sebi omogućio da ima socijalan život, učinio je to zato što je hteo da ga i mi ostali imamo.

Mark Zakerberg predstavlja treću generaciju nakon 60-ih godina prošlog veka. Ne poseduje sentimentalnost prema jednakosti i anonimnosti. Započeo je Facebook kako bi ljudi na koledžima mogli da komuniciraju i da gledaju međusobne fotografije – u širem smislu ovo je bio samo prvi hitac njegove generacije u, neki bi rekli skoro nasilnom, preuzimanju Interneta.

Facebook nije dugo ostao ekskluzivno vlasništvo studenata. Mark i njegovi partneri – uključujući i njegove cimere Dastina Moskovica i Šona Parkera, koji su zajedno osnovali Napster – poveli su Facebook na rizičan isforsiran marš sa ciljem da osvoje ceo svet. Do kraja 2004. godine, Facebook je bio deo nekoliko stotina studentskih gradova u Americi. Tokom 2005. podine proširio se i na srednje škole i strane škole, dok je u 2006. godini, Facebook zaposeo radna mesta i postepeno svakoga ko ima iznad 13 godina. Njegov rast bio je zapanjujuć – u decembru 2006. imao je 12 miliona korisnika, u decembru 2009. taj broj iznosio je 350 miliona.

Rastao je zato što je davao ljudima upravo ono što žele. Brojni sajtovi omogućavali su vam da na Internetu ostavite sve iza sebe, sve one stvari koje čine vaš život ostajale su u pozadini – Facebook je omogućio ljudima da sve ponesu sa sobom, da budu ono što jesu u privantom životu i u svom onlajn svetu.

Facebook je omogućio da ponovo otkrijemo svoje pravo lice svetu, jer naši lažni prikazi na mreži retko kada su bili bolji od onih stvarnih, učinio je sajber svemir bližim pravom životu – možda dosadnim ali civilizovanim.

A čini se da je to samo početak, Facebook je na putu da preuzme nešto još veće, veće od celog tržišta. Čak i ako niste deo ove zajednice sigurno ste primetili širom Interneta male plodove koji su se raspršili iz velikog vrta zvanog Facebook. Brojni sajtovi vam omogućavaju da se registrujete na njih putem Facebook-a, mali dugmići vas mame da pokažete da volite nešto i to podelite sa ostatkom zajednice. Vaše članstvo na Facebook-u polako postaje Internet ekvivalnet pasošu – on je alatka koja verifikuje vaš identitet.

Velika većina vidi Facebook kako mesto gde ljubomorno mogu da posmatraju fotografije svojih kolega sa odmora, ili se nadaju da to isto neko radi i sa njihovim, međutim, ono što Zakerberg radi fundamentalno menja način na koji Internet funkcioniše, i što je još važnije, menja način na koji ga osećamo.

Internet je trenutno poput velike pustare – idete od stranice do stranice na kojima nema nikoga sem vas, osim ako se ne nalazite sa druge strane problema, na stranicama poput Amazona ili Youtube-a gde su svi ljudi tu odjednom...u centru ogromne mase ljudi koji rade jednu istu stvar u istom trenutku.

Zakerbergova vizija jeste stvaranje sveta koji bi se nalazio u samoj sredini – gde god odete, videćete vaše prijatelje, njihove komentare i interesovanje. A to je krucijalna stvar, ako među hiljadu komentara postoji neko koga poznajete – vi želite da vidite baš te komentare, jer vam oni nešto znače.

„Ukoliko odete u restoran i sretnete starog prijatelja koga niste videli godinama siguran sam da ćete se oduševiti i pomislićete da je u pitanju samo slepa sreća. Međutim, takve situacije u našim životima nisu toliko retke koliko mislimo, već verovatno samo propuštamo većinu njih. Koliko puta ste bili u istom restoranu sa starim prijateljem ali ga niste videli jer ste mu bili okrenuti leđima, ili ste ga propustili jer ste stigli 10 minuta kasnije? Bitno je obogatiti živote ljudima, umeto da se mimoilazite sa dragim ljudima mi želimo da vam omogućimo da ih viđate češće”, smatra Zakerberg.

Facebook želi da naseli divljinu, ukroti raspuštenu gomilu i pretvori usamljeni antisocijalni svet rukovođen pukom srećom u mnogo mirnije mesto. Tako će ceo svet biti mesto naseljeno vašim prijateljima, biće poput koledža ili posla gde su vaši saradnici ujedno i vaši najbolji prijatelji.

A saradnici su u Silikonskoj dolini ekvivalent čipova za poker, i redovno menjaju kompanije kao što žetoni prelaze iz ruke u ruku, a čini se da Facebook trenutno ima najbolje šanse da počisti ceo sto. Svako ko radi u kompaniji bio je zvezda negde drugde, Tejlor, na primer, je vodio tim koji je stvorio Google Maps. Ovde nema puno stidljivih i povučenih osoba. To su sve moćni detinjasti programeri koji sve vreme brzo govore, brzo hodaju, brzo razmišljaju, brzo stiču prijatelje, dok im mozgovi rade brzinom svetlosti i to sve sa samopouzdanjem koje isijava toliko jako da postoje velike šanse da ćete dobiti opekotine.

Sam izgled Facebooku velikim delom rezultat je onoga što Zakerberg kao osoba jeste. Njegove boje, plava i bela, su takve jer Mark ne može da razlikuje zelenu i crvenu, ali plavu može da vidi.

“Najluđa stvar za mene u celoj ovoj priči jesu trenuci kada sam vodio razgovore sa kolega na koledžu. Često smo pretpostavljali kako će svet svet doći do tačke u kojoj se nalazi sada, ali smatrali smo da smo mi samo klinci, to će biti posao za neke druge ljude. Nikada nam nije palo na pamet da ćemo to biti mi od svih osoba na planeti. To je jednostavno ludo! Ali na samom kraju jednostavno se čini da tim drugim ljudima nije bilo stalo koliko i nama.”

Nauka

Sva nauka o mamurluku

„Mamurlograd“ je najnepoželjnije mesto na kojem se možemo naći ali se vrlo često nalazimo na samom putu ka njemu. Signali koji ukazuju da ste vrlo blizu nepoželjne destinacije su vrlo rasprostranjeni i nepogrešivi. Šveđani će za „jutro posle“ reći da su doživeli „udarac otpozadi“, stanovnici El Salvadora da se bude „načinjeni od gume“, Francuzi sa „vunenim ustima“ ili „kosoboljom“ a Danci sa „stolarima u čelu“.

Nauka petak 31.12. 14:20 Komentara: 8

Čudesni svet grafena

Ove godine je Nobelova nagrada iz fizike dodeljena dvojici naučnika za otkrivanje novog materijala. Ovaj materijal će možda dovesti do revolucije u industriji i uvesti nas u novo, ugljenično doba

Nauka ponedeljak 27.12. 14:29 Komentara: 4

Nebeska tela na Zemlji

Gde je tačno pao meteorit vidjen nad Srbijom u novembru 2010 – ne zna se, ali je moguće da ćemo uskoro i saznati jer će se za mestom pada tragati. Ovaj događaj zaista je zanimljiv za građane, a posebno za astronome jer, prema nekim podacima, zabeleženo je da je na tlo Srbije bolid pao svega četiri puta. Prethodni put to je bilo 1919. kod Čačka, a ranije su meteoriti pronađeni 1877. godine kod Sokobanje i 1889. na planini Jelici.

Nauka sreda 22.12. 15:35 Komentara: 1

Jama kod Čehove kuće

Ovaj zanimljivi speleološki objekat otkrili su članovi Speleološke grupe Društva istraživača u okviru rekognosciranja terena na planini Tari.

Nauka ponedeljak 13.12. 10:49 Komentara: 2

Zamislite da proizvodimo robote

Za razliku od Srbije gde se iz budžeta izdvaja za nauku znatno manje od jedan odsto BDP-a, u Francuskoj se daje čak 2,12 odsto bruto nacionalnog proizvoda, što u bogatoj zemlji poput Francuske iznosi čitavih 38,7 milijardi evra.

Nauka četvrtak 9.12. 10:27 Komentara: 4

Igre Starog Rima

Šta zapravo znamo o Rimu i Rimljanima? Brojni ostaci arhitekture kao što su kupatila, arene, akvadukti i tvrđave i danas krase brojne evropske i afričke gradove i predstavljaju nezaobilaznu stanicu na turističkim itinerarima. Ali šta znamo o Rimljanima? Šta su jeli? Kako su provodili slobodno vreme? Kuda su išli na odmor?

Nauka nedelja 5.12. 12:05 Komentara: 0

Male životne igre

Od igranja šaha do „igranja“ raspoređivanja vojnih baza po svetu, od razmišljanja kojoj devojci u baru prići do analiziranja isplativosti ulaska na novo tržište, od odlučivanja na koju stranu šutirati prilikom izvođenja penala u fudbalu do razmatranja koncepata preživljavanja i produžetka vrste u evolutivnoj biologiji i ekologiji. Teorija igara...

Nauka ponedeljak 29.11. 12:10 Komentara: 1
strana 1 od 4 idi na stranu