Rešena misterija? I kućni ljubimci mogu da se zaraze koronavirusom

Italijanski naučnici testirali su 540 pasa i 277 mačaka iz domaćinstava sa korona-pacijentima ili u područjima snažno pogođenima koronavirusom, poput Lombardije. Kod 3,4 odsto pasa i 3,9 procenata mačaka naučnici su otkrili antitela protiv virusa.

Istraživanje sprovedeno na relativno velikom broju životinja potvrdilo je pretpostavke da ljudi mogu kućne ljubimce da zaraze virusom SARS-CoV-2. U obrnutom slučaju je malo verovatno da može da dođe do infekcije.

Testovi na virus, vršeni uzimanjem brisa iz usta, nosa i grla, kod svih životinja su bili negativni – izlučivanje virusa završava se nakon dve sedmice. Testiranja su obavljena između marta i maja ove godine.

Kućni ljubimci verovatno ne prenose virus

Za kolege naučnike opsežna studija iz Italije je veoma dragocena. Tomasa Metenlajtera, predsednika instituta Fridrih Lefler (FLI), rezultati istraživanja nisu iznenadili: "Oni potvrđuju ono što smo već znali", kaže Metenlajter. Ali svakako je, dodaje, dobro imati jednu takvu studiju u okviru koje je testirano toliko domaćih životinja.

Studija je potvrdila ranije procene instituta Fridrih Lefler (FLI) da psi ili mačke do sada nisu imali veliku ulogu u širenju virusa SARS-CoV-2. Odlučujući je prenos virusa sa čoveka na čoveka.
"Polazimo od toga da se virus obično prenosi s ljudi na životinje", objašnjava Metenlajter.

Ilustracija/Foto: depositphotos/websubstance

Na osnovu dosadašnjih saznanja u FLI ocenjuju da nije nužno ograničavati kontakt zdravih ljudi i kućnih ljubimaca, ali bi zaraženi ljudi za svaki slučaj trebalo da izbegavaju kontakt s kućnim ljubimcima.

Životinje verovatno ne umiru od virusa

Metenlajter kaže da za sada nema dokaza da životinje umiru zbog infekcije koronavirusom. Prema oceni stručnjaka iz FLI, čak i ako se kućni ljubimci zaraze, to ne znači automatski da virus može da se razmnožava u životinjama i da se iz njih izlučuje kroz nosni sekret, kašalj ili izmet.

Pored toga, nema dokaza da svinje, kokoške i druge domaće životinje mogu da se zaraze virusom SARS-CoV-2. Trenutno se na institutu vrše eksperimenti na više životinjskih vrsta. Prvi rezultati pokazuju da su feretke – odnosno afrički tvorovi i veliki ljiljci, podvrsta slepih miševa – osetljivi na virus, dok kokoške i svinje nisu. Koliko su goveda podložna virusu tek bi trebalo da se ispita.

Širenje koronavirusa na životinjskim farmama

Naučnici trenutno nastoje da otkriju kako je virus stigao do farmi nerčeva u Holandiji i Španiji, gde su zaražene gotovo sve životinje koje su se tamo nalazile. Dakle, da li su zaposleni u uzgajalištu zarazili životinje ili su životinje zarazile njih.

Žarište virusa na španskoj farmi nerčeva kod mesta Puebla de Valverde, sa oko pet stotina stanovnika, u regionu Aragon na severozapadu zemlje, otkriveno je nakon što je krajem maja četrnaest radnika bilo pozitivno na koronavirus. Još dva radnika su bila zaražena nakon što je farma nerčeva bila zatvorena.

Ilustracija/Foto:cynoclub/depositphotos

U Holandiji je virus počeo da se širi u aprilu. Tokom pregleda, veterinar Vim van der Poel, profesor univerziteta u Vageningenu, zaključio je da je soj virusa pronađen kod nerčeva sličan onom koji cirkuliše među ljudima.

"Pretpostavljamo da je moguće da se on ponovo (sa životinja) prenese na ljude", kaže Van der Poel. To se i desilo barem dvojici radnika farme.

Službe naložile ubijanje više od milion nerčeva

Iz predostrožnosti, na španskoj farmi nerčeva kod mesta Puebla de Valverde, po nalogu nadležnih službi je ubijeno više od 92.000 nerčeva. Devedeset odsto ih je bilo zaraženo koronavirusom.

Samo u Holandiji je ubijeno više od 1,1 miliona nerčeva, u kojima je virus počeo da se širi, saopštile su holandske službe za životne namirnice i bezbednost potrošačkih proizvoda.

U Holandiji ima oko 160 farmi nerčeva. Ta zemlja je, nakon Danske, Kine i Poljske, četvrti najveći svetski proizvođač krzna. Španija ima 37 farmi nerčeva, najviše u Galiciji.