Kada su iz bombardera padale čokolade

Berlin, leto 1948.godine. Mladi američki pilot Gejl S. Halvorsen (Gail S. Halvorsen) trči preko piste zapadnoberlinskog aerodroma "Tempelhof". Iza čelične ograde stoji 30 mališana. "Gimme chocolate", mole 27-godišnjaka. "Oni nisu prosili, već samo pitali da li mogu da dobiju čokoladu", seća se Halvorsen. Ovaj pilot je međutim u svom džepu imao samo dve žvakaće gume. Dve, za njih trideset! Podelio ih je u četiri dela i dao deci. Na njegovo iznenađenje deca se nisu međusobno gurala. "Čak su oduševljeno mirisala i papir, držala ga rukama i kasnije odneli kući. Znao sam da moram više da učinim", kaže on, a prenosi Dojče Vele.

Sovjeti opkoljavaju Zapadni Berlin

Situacija je u podeljenom Berlinu u to vreme bila napeta. Nekoliko nedelja pre toga, vojska Sovjetskog Saveza opkolila je zapadni deo grada. Nakon uvođenja nove valute - nemačke marke, na taj su način Saveznike pokušali da prisile na povlačenje. Kamioni, brodovi i vozovi više nisu mogli doći do Zapadnog Berlina. 2,2 miliona ljudi bilo je odsečeno i nisu se mogli snadbevati osnovnim životnim namirnicama i ugljem za grejanje.

Saveznici ih međutim nisu ostavili na cedilu. Berlinskim vazdušnim mostom započela je do tada najveća humanitarna akcija. Svakodnevno je stotine američkih i britanskih aviona letelo nad berlinskim nebom i tako prenosili namirnice do aerodroma "Tempelhof".

Čokolada na padobranima

U posadi je bio i sada 92-godišnji Gejl Halvorsen. Leteo je bezbroj puta, sve do odluke o prestanku blokade Berlina u maju 1949. godine. Tokom susreta s berlinskom decom došao je na jednu ideju. "Obećao sam im da ću doći sutra i doneti im čokoladu", priseća se on. „Pitali su me kako će me prepoznati, a ja sam im rekao da ću pre sletanja tresti krilima aviona“, kaže Halverson. Kasnije je zalihe čokolade prikupljao od svojih kolega. 18. jula 1948. je prilikom sletanja na "Tempelhof", uočio decu i počeo tresti krilima aviona. Čokoladu je počeo da izbacuje kroz jedan otvor. Bila je pričrvšćena na male bele padobrane. Deca su bila oduševljena i počela su da je skupljaju.

Bacanje ovih slatkih "bombi" postalo je rutina. Uskoro su to saznali i novinari. "Na početku je to bio problem. Jedan reporter je uslikao moj avion“, kaže on. U novinama je osvanuo dug članak. Halvorsen je morao da odgovara kod svog zapovednika: "Mislio sam da će tada svemu doći kraj. On je međutim rekao da je to dobra ideja." Akcija se proširila. Uskoro su i deca u Americi počela da skupljaju novac za čokoladu, a mnogi piloti su se uključili u akciju. Do kraja blokade je iznad Zapadnog Berlina bačeno 22 tone slatkiša.

Gejl Halvorsen u Berlinu 1989.

Traute Grier je tada imala 14 godina i nije uspela da dobije nijedan slatkiš. Tada je živela u berlinskoj gradskoj četvrti Nojkeln. "Kada je Gejl Halvorsen leteo i bacao čokoladu, sva deca su trčala kako bi je sakupila. Ja sam se suzdržavala. Dečaci su se mnogo gurali", priča ona. Zbog toga nije tužna, već duboko zahvalna. "I danas sam u mislima s pilotima koji su uložili silan napor. Učinili su to za našu slobodu“, kaže Grier.

Vazdušni most je bio logistički i ljudski podvig. "Na početku smo leteli danonoćno", kaže Gejl Halvorsen. Angažman nije bio bezopasan. Kroz avionske nesreće je poginulo 78 ljudi. Britanski i američki avioni sletali su i uzletali u jednominutnom taktu. 12. maja 1949. Sovjetski Savez ukinuo je blokadu.

Od neprijatelja postali prijatelji

Berlinski vazdušni most imao je i jedan drugi učinak. Podrška nekadašnjem neprijatelju - Nemačkoj, zbližila je Nemce i Amerikance. To se i do danas oseća. Traute Grier kaže: "Od naših neprijatelja su postali prijatelji." Angažman Gejla Halvorsena je simbol tog prijateljstva.

Njemu je još 1974. godine dodeljen Nemački orden za zasluge. U junu 2013. je po "slatkom bombarderu" i jedna berlinska škola dobila ime. Gejl Halvorsen, koji u međuvremenu ima petoro dece, 24 unučadi i 41 praunuče, nije propustio otvaranje ove škole. Rado dolazi u Nemačku i ovde ima mnogo prijatelja. Susreti s berlinskom decom na njega i danas ostavljaju utisak.

"Kada čovek nekome pomogne, oseća se bolje", kaže Gejl Halvorsen, koji međutim ovom akcijom nije učinio srećnim samo sebe samog.

Izvor: Deutsche Welle
Autor MarieTodeskino/Belma Fazlagić-Šestić
Urednik Željka Telišman