- Lični prostor -

Milan Popović za B92: Od bakra do Severine

Kralj bakra, Severinin dečko i dobrotvor – to su sve sinonimi koji kroz medije poslednje dve godine prate Vrščanina Milana Popovića, najvećeg donatora akcije Fonda B92 "Bitka za bebe".

Vesna DobrosavljevićIzvor: B92
Podeli

Studirao u Švajcarskoj u Cirihu biznis administraciju na City University, preko dana studirao, uveče vozio taksi što mu je omogućilo da plati za studije i preživi. Igrom slučaja, vozeći taksi, stekao je poznanstva i kontakte koji su mu obeležili život. Preko tih poznanstava se početkom ’90-tih zaposlio u jednoj od najvećih svetskih kompanija, naučio kako se na svetskom tržistu trguje prirodnim resursima, pre svega bakrom, i kada se za to ukazala prilika počeo sopstveni biznis. Ušao je u džet-set krugove Moskve, otvarao i preko 20 godina vodio noćne klubove u Majamiju („Van Dome“) i ruskoj prestonici („Džez kafe“ i „Cirkus“). Kaže da je dobra i pravilna organizacija ključ za uspeh svakog posla.

Vaša pojava na srpskoj poslovnoj sceni je potpuno neuobičajena. Samo u jednom kratkom periodu bili ste investitor, da bi ste se na kraju ovde pojavljivali samo kao donator. Čime se vi tačno bavite i u kojim oblastima i na koji način ostvarujete prihode?

Ja se bavim međunarodnim marketingom i trgovinom sirovinama, pre svega bakra. Lično ne volim da me zovu biznismenom iz nekoliko razloga – ta reč na ovim prostorima ima vrlo negativnu konotaciju, a drugo ono što ja radim je mnogo šire od pojma biznis jer se veći deo svog vremena bavim humanitarnim radom. Svi moji poslovi su legalni i ništa ne radim u sivoj zoni i apsolutno nemam nikakvu sumnju u svoju poslovnu reputaciju. U Srbiji nemam biznis, bavim se samo ulaganjem u nekretnine i smatram da je sada u Srbiji, kao i svuda u svetu izuzetno povoljan trenutak za ulaganje u nekretnine. Imam prijavljen boravak na Kipru, gde je sedište moje firme i gde inače često boravim. Sada sve više dolazim ovde, u Beograd, Vršac, Srbiju, i u ovaj region zbog moje žene i sina. Zato ovde i kupujem nekretnine, imam ih u Beogradu, po Vojvodini, u rodnom Vršcu i okolini, sad sam kupio i kuću u Zagrebu. Pripremam teren da se jednog dana ovde potpuno vratim, živim i da nastavim da se bavim humanitarnim radom.

Da li se bavite nekim biznisom na ovim prostorima?

U Srbiji se ne bavim trgovinom bakra jer nema nikakvog prostora za to. Početkom 2000. u saradnji sa Rusima i sa Zoranom Drakulićem smo ušli u privatizaciju Valjaonice bakra Sevojno. Sevojno je bila dobra ulaznica na ovdašnje tržište i dobra priprema terena za eventualnu kupovinu RTB Bora. Kada smo shvatili da od kupovine RTB Bora nema ništa, izašli smo iz Sevojna.

Kako ocenjujete ekonomsku situaciju u Srbiji i šta mislite kako može da se popravi?

Ekonomska situacija u Srbiji je jako loša, ali je Srbija žrtva svetske ekonomske krize. Kao što znate, u svakoj ekonomskoj krizi bogati postaju bogatiji, a siromašni još siromašniji. Moje mišljenje je da će ekonomska situacija u Srbiji početi da se poboljšava tek kada Evropska unija reši svoje finansijske probleme , drugim rečima bude dovoljno likvidna da prvo pokrije svoje potrebe za kapitalom a onda ima višak sredstava za ponovna ulaganja van granica Evropske unije. Konkretno, što se tiče rešenja za našu privredu, mislim da je pre svega potrebno reanimirati RTB Bor i vratiti ga na originalno dizajnirani kapacitet od sto hiljada tona bakra godišnje. Dalje mislim da je potrebno razvijati poljoprivrednu proizvodnju kao izvor sirovina za proizvodnju hrane. Za Bor sam siguran da je to najperspektivniji projekat za privredu Srbije i sa investicijom koja nije tako mala, nekih 400 – 500 miliona dolara, ta investicija bi mogla u roku od godinu dana da se isplati. Sve su prognoze da će cena bakra da ostane visoka narednih 20 godina zbog sve većeg deficita bakra u svetu. Po mojoj računici, Bor bi po prihodima i profitabilnosti bio na nivou NIS-a. Jako je bitno i to što sve što se proizvodi u RTB Bor je moguće vrlo lako prodati na eksport, sve se izvozi. Sam Bor ima fenomenalni geografski položaj, nalazi se u srcu Evrope gde praktično više nema nekih većih aktivnih rudnika bakra.

Što se poljoprivrede tiče, Srbija ima plodnu i dobru zemlju i treba da se fokusira na poljoprivrednu proizvodnju, ali kao izvor sirovina za proizvodnju hrane. Sve ove sirovine bi trebalo prerađivati kod nas u hranu koja bi se kasnije prodavala u Rusiju kao beskonačno velikom uvozniku hrane i prehrambenih proizvoda. Ulaznica na rusko tražište je skupa, zato mislim da najveći uspeh može da se postigne ako bi domaće proizvode udruženi proizvođači izvozili pod nekim jedinstvenim srpskim brendom. Tu je znači ključno da se proizvođači i prerađivači udruže i da zajednički rade na izvozu. Problem je međutim da se naši ljudi slože, znam da je to jako teško, ali ipak kriza može i da zbližava ljude, da ih podstakne da se udružuju i da zajedno nađu izlaz.

Zanimljivo je da sam ovde uočio još jednu stvar, a to je da naši ljudi očekuju da kad god imaju neki problem da im država pomogne, a ne shvataju da smo svi mi država i da ako mi sami ništa ne radimo, ne može država da nas spase. Država je potpora, ali nije svemoguća, ona treba da napravi takvu klimu da svi mi individualno budemo u stanju da na različite načine doprinesemo našoj zajednici kako bi zajednički mogli da dođemo do boljeg životnog standarda. Nije samo država tu da gasi požar i da ona bude jedina koja treba da radi na tome da se podigne standard.

Milan Popović je u četvrtak dao još jednu donaciju za kupovinu opreme za porodilšite u Pančevu i nakon toga otišao u Zagreb.

On je najveći donator od početka akcije "Bitka za bebe" i u njenom nastavku pod nazivom "Bitka za porodilišta".

Nekretnine i imanja kupujete u rodnom Vršcu i okolini, po Banatu i Vojvodini. Da li je to samo zato što ste lokal patriota ili imate i druge razloge?

Kada kažem da se bavim nekretninama ne mislim na klasičnu izgradnju i prodaju stanova ili poslovih objekata. Pri svakoj investiciji u nekretninu želim da napravim nešto izuzetno: od hotela Vila Breg koji je bio sklon propadanju i mesečno gubio puno novca, napravio sam veoma pristojan funkcionalan i profitabilan objekat sa puno posebnosti i inovacija i on je samo deo onoga što pravim i želim da dovršim u Vršcu i okolini. Jedan iz objekata je i dvorac na Straži koji želim da napravim od starog mlina na reci Karas i poklonim ga mom nasledniku Aleksandru. Ja se osećam ispunjenim kada napravim izuzetnu vrednost u kojoj i sam osećam zadovoljstvo, ali i moji gosti i članovi porodice koji koriste te objekte. U svakom od ovih procesa moja procena profitabilnosti ne obuhvata samo klasične materijalne procene o profitabilnosti: ja veliki profit vidim u zadovoljstvu gostiju i zajednice i nastojim da se i tome posvetim, tako što će moje zadovoljstvo biti veće ako ga vidim i u zajednici u kojoj živim i radim kao i među mojim zaposlenima. Nikada ne bih mogao da živim od osećaja moći koji dolazi iz surove profitabilnosti mojih poslova koji mogu biti ostvareni na račun drugih, ili nikada ne bih mogao uživati u svojim prihodima znajući da moji zaposleni ne mogu da žive od prihoda od posla na kojem su trenutno angažovani.

Sigurno je da sam veliki lokal patriota i zato imam u planu da kupim Vršačke vinograde. Kada se pogleda Vršac sa brda, sa kule, vide se samo vinogradi koji ga okružuju, i ja hoću da kroz tu kupovinu pomognem svom rodnom gradu, da oporavim vinograde i da im vratim stari sjaj. To je moja želja, da ponovo ožive Vršački vinogradi. Prvi pisani podatak o vršačkom vinu datira još iz 1494. godine, a vinova loza kao sastavni deo grba grada Vršca usvojen je pre više od dva veka, 1804. godine. Vršački vinogradi su preduzeće sa dugom istorijom i tradicijom i ja ne mogu da se pomirim sa tim da preduzeće koje nosi ime mog rodnog grada bude neuspešno. Nedavno sam poslao pismo o namerama Agenciji za privatizaciju i nadam se da bi posao oko kupovine Vršačkih vinograda mogao da se realizuje sledeće godine. Cilj mi je da to preduzeće nastavi da se uspešno bavi vinogradarstvom i proizvodnjom vina.

Inače, vinogradi su trenutno u katastrofalnom stanju, sami vinogradi imaju 38 % razuđenost i za rad se koristi zastarela mehanizacija od koje neke mašine troše i po 5 litara ulja na dan što je jako loše, marketing ne postoji. Zemlja je kvalitetna. Ja bih osim primarnih sorti grožđa uložio i u sadnju kvalitetnijih vrsta grožđa i proširio ponudu skupljih vina... Namera mi je takođe da se angažujem da vina Vršačkih vinograda budu prodavana i u Rusiji i Kini.

Kada sam se konsultovao sa drugarima strancima, vlasnicima vinograda iz Francuske i Rusije oko specifičnosti proizvodnje vina, oni su mi rekli da glavni uslov za uspeh nisu stručni kadar i novac, već želja vlasnika da se tome posveti svim svojim srcem i dušom. Kao Vrščanin, spreman sam da se srcem i dušom posvetim oživljavanju Vršačkih vinograda i mislim da za to imam odličnu formulu da mi ta želja uspe.

S godinama u meni se sve više rađa patriotizam i raste rodoljublje i želja da se pomogne svojoj zemlji i svom rodnom gradu. Pored obnove Vršačkih vinograda želja mi je da Vršac postane regionalni centar za sport i rekreaciju, sa svojim privatnim aerodromom, golf terenima, ski stazama, biciklističkim, trim stazama, stazama za jahanje konja, i drugim sličnim sadržajima gde bi mogli da dolaze rekreativci iz zemlje i inostranstva.

U Srbiji, kao uostalom svuda u svetu, biznis je teško odvojiv od politike. Kako se vi nosite sa tim?

Ne interesuje me politika i nemam nameru da se uključujem u politiku. Ne podržavam ni jednu stranku mada sa interesovanjem pratim šta se sve dešava u Srbiji zato što mi je želja da vidim da li, po mom misljenju naravno, vlast preduzima prave korake za oporavak Srbije. Ja sam gotovo 20 godina živeo u Rusiji i posmatrao transformaciju SSSR-a u ZND i kasnije Rusiju, pratio tranziciju vlasti od Jeljcina do Putina, pratio kako radi Jedinstvena Rusija i shvatio koliko je za oporavak bitno da se ceo narod ujedini u jednu partiju, to je najbitnije za donošenje zakona koji su zaista u interesu naroda. Koliko sam uspeo da primetim, kod nas, vlast više vremena troši na pregovore sa koalicionim partnerima nego na konkretnom rešavanju problema koje država ima.

U poslednjih nešto više od 12 meseci Milan Popović je za akcije "Bitka za bebe" i "Bitka za porodilišta" izdvojio skoro 700.000 evra od kojih je omogućio: kupovinu 23 inkubatora za Srbiju i 2 za Republiku Srpsku, potpuno opremanje porodilišta u Vršcu, kompletno opremanje porodilišta u Pančevu , kupovinu 2 bebiterm aparata Institutu za majku i dete u Beogradu, kupovinu operacionog mikroskopa za Institut za neurohirurgiju i sterilizatora za Urgentni centar Kliničkog centra Srbije.

U proteklih godinu dana, teških ekonomskih godinu dana Vi ste najveći individualni donator u Srbiji. Samo u akciji "Bitka za bebe" i "Bitka za porodilišta" uložili ste skoro 700 hiljada evra, nabavili ste 23 inkubatora i opremili potpuno dva porodilišta u Vršcu i Pančevu, a pored toga kupili ste i mikroskop za Kliniku za neurohirurgiju što je od životnog značaja za pacijente koji su morali da budu operisani na ovoj klinici. Koji su razlozi ovakvog Vašeg angažmana?

Ja zaista nemam specifični motiv osim želje da pomognem. Jednostavno se osećam odgovornim da u teškim ekonomskim uslovima ljudima kojima je zbog krize pomoć još potrebnija na neki način olakšam život. To znači da pomažem onima kojima je pomoć zaista potrebna, onima koji su nemoćni kao recimo bebe koje su potpuno zavisne od drugih.

Javnost Vaš humanitarni rad zna pre svega kroz donacije u „Bici za bebe“. Kojim još dobrotvornim radom se bavite?

Ja ne volim mnogo da pričam o svom dobrotvornom radu. Rećiću vam samo to da između ostalog pomažem u sređivanju sportskih terena u raznim gradovima po Srbiji, najviše u Vršcu, Beogradu, Novom Sadu, jer smatram da je samo aktivno bavljenje sportom najbolji način da se mladi odupru porocima i bolestima zavisnosti kao što su pušenje, alkohol i narkomanija. Ko se bavi sportom zna da nema ništa lepše kada to radiš na profesionalno sređenom terenu.

Vaša poslovna filozofija pored toga što nije vidljiva ovde u Srbiji vezuje se i za Vaše poštovanje istočnjačke tradicionalne filozofije i medicine, uz posebno naglašeno poštovanje feng shui pravila. Kako ste uopšte prihvatili ova učenja i kako ih kombinujete sa Vašom posvećenošću pravoslavlju?

Prvo mislim da ljudi generalno nemaju pojma šta je feng shui zato dozvoljavaju sebi da prave šale na taj račun umesto da se sami zainteresuju i saznaju više o tome , siguran sam da bi im mnoge stvari u životu krenule na bolje. Feng shui, osim što ima kineski naziv, potiče iz drevnih civilizacija, ne samo istočnih. U ostalom svetu feng shui se zove geomantija, u Rusiji na primer se zove domostroj, itd. Pravila geomantije bila su dokazano poznata i starim Rimljanima pošto su ta pravila koristili kada su gradili današnji London. Znanja iz geomantije možete takođe da sretnete i po našim gradovima i selima. I tako, feng shui iliti geomantija je nauka koja govori o tome kako koristiti tj. usmeravati energiju koja nas okružuje na ostvarenje naših ciljeva uz minimalan utrošak naše sopstevene energije. Drevni narodi su zakone ove nauke izvodili isključivo metodom posmatranja. Tu nema nikakve magije i nije potrebno nikakvo verovanje, tako da se nikako ne kosi sa religijom.

Što se tiče tradicionalne kineske medicine, verovali ili ne, koristi iste principe kao i feng shui, to su znači takođe drevni principi koji se predaju sa generacije na generaciju. Nedavno sam u Moskvi upoznao Kineza, doktora tradicionalne kineske medicine, koji je dvadesetosma generacija doktora. Izračunajte sami koliko je to hiljada godina. Osnovna prednost tradicionalne kineske medicine je u tome što leči uzrok bolesti a ne samo simptome, pri tome uzima u obzir i način zivota, ishranu, aktivnost, emocije, i tako dalje, znači jedan kompletan pristup skoro savršenom ljudskom biću. Znam da ovo zvuči suludo, ali mnoge bolesti mogu da se izleče čak i tako što će čovek da pređe u drugu sobu da spava.

Zbog toga ste u medijima predstavljeni i kao neki sujevereni čudak...

Kada vodite dinamičan život i aktivni ste na raznim poljima, često dolazite u situacije u kojima morate da donosite važne odluke birajući između nekoliko ponuđenih opcija u vrlo kratkom vremenu. Kao i mnogi drugi poslovni ljudi, u takvim situacijama, ja volim da se posavetujem sa raznim stručnjacima, između ostalog astrolozima, numerolozima, ba zi stručnjacima, pre nego što donesem bilo kakvu odluku. Napisi iz medija da slepo pratim savete nekih vračara, astrologa i sličnih nisu tačni.

I pored svega čime se bavite i svog vašeg humanitarnog i dobrotvornog rada, izgleda kao da bežite od javnost i da izbegavate medije. Zbog čega?

Sebe ne smatram javnom ličnošću. Uvučen sam u taj svet igrom slučaja. Popularnost me ne zanima i nije mi želja da budem u medijima. Najviše bih voleo kada se mediji više ne bi bavili mnome, kada bi me ostavili na miru. Izuzetak iz ovog pravila su situacije kada se slikam u primopredajama opreme koju sam donirao zato što sam shvatio da je organizator ove akcije zainteresovan ne samo za konkretnu donaciju već i za širenje ideje dobročinstva i davalaštva i srećan sam kada vidim da to ima efekta. Isto tako mislim da moja porodica kao i svaka druga treba da imaju deo zaštićene privatnosti. Ne razumem kako objavljivanje slika ili detalja iz nečijeg privatnog života zadovoljava potrebu javnosti da bude informisana, to jest osnovni princip novinarsta. Razumem potrebe medija ali imam i pravo da kažem svoje mišljenje o nečemu što smatram nedopustivim, preteranim i nepotrebnim čak i kada je reč o povećanju tiraža. Mislim da je previše loših namera, radnji koje nose sa sobom želju da se nekome nanese zlo, da se ljudi ničim izazvano povrede. Sa tim se ne mogu pomiriti i imam pravo da na to reagujem i na to svaki građanin ove zemlje treba da reaguje. Bio bih srećniji kada bi bilo više poštovanja, naročito kada je reč o privatnosti.

Ali, vezom sa, kako kažete "mojom ženom Severinom" vi ste neminovno deo tog sveta, kako mislite da vas mediji onda ostave na miru?

Ruska poslovica kaže, srcu ne možeš da narediš u koga da se zaljubi. Moja žena Severina je deo tog sveta, ja nisam.

U ovom našem regionu, znači ne samo u Hrvatskoj i u Srbiji nego u celoj bivšoj Jugoslaviji malo je onih koji nisu čuli za vaš raskid, a vi u razgovoru kažete „vreme sa Severinom i dalje traje, nije prošlo“ i zovete je „moja žena“. Da li je ona vaša žena ili ste raskinuli?

Severina je zlato moje, sunce moje, duša i ljubav moja, sreća i tuga moja, moja poslednja i prva ljubav... Rođenjem našeg sina Aleksandra naša veza je postala neraskidiva. Mi smo sada mama i tata i svesni smo toga da je sreća našeg deteta važnija od toga da li smo mi muž i žena, a i svega ostalog, i to podrazumeva i harmoničnu i srećnu vezu nas kao roditelja. Mi nismo klinci da bismo se sada rastajali u strahu da ne propustimo neku bolju priliku. Oboje smo zreli ljudi i siguran sam da ćemo naći način kako da učvrstimo našu vezu u interesu sreće našeg deteta i naše, nadam se, buduće dece. Jako je važno da ljudi nauče da budu srećni zbog onoga što imaju umesto da budu nesrećni zbog onoga što nemaju. Mislim da sad, posle tačno dve godine našeg zabavljanja, kada smo napokon u stanju da razumemo kakav je naš karakter, mentalitet i naše vaspitanje, možemo da donesemo tu odluku tako da je ova mala pauza dobro došla da se shvati da je sreća našeg deteta najvažnija i da sve što se dešava sa našom vezom treba da bude u interesu sreće i radosti našeg malog Aleksandra. Žao mi je samo što sam propustio tri meseca odrastanja svoga sina.

Vi i vaša veza ste već dve godine na meti raznih tabloida, kako se sa time nosite?

Svi tabloidi šire informacije koje uopšte nisu tačne, većinu informacija koje su objavljivali od početka naše veze su neistinite i čiste izmišljotine uključujući i informacije o mojoj „vezi“ sa Marijom Karan i Anom Sakić. Na žalost, ne postoji nikakav pravi lek protiv tih izmišljotina, a novinare i urednike tih tabloida zanima samo lična promocija i podizanje tiraža, ali ne i posledice koje neka laž koju plasiraju može da ima a koja može da dovede i do rasturanja porodice.

Koliko su te „informacije“ uticale na vaš odnos, da li su ga pokvarile ?

Ove konkretne informacije, u vezi Marije Karan i Ane Sakić su definitivno naudile jedinoj ženi koju volim, delimično i mojom krivicom, pošto ih nisam dovoljno glasno demantovao, ali ću učiniti sve da vratim njeno poverenje i ljubav. Ja verujem u ljubav i kad je srce u pitanju, ako je ljubav bila prava ona će uvek da postoji, kao zvezda na nebu, to ne može da se izbriše. Ja verujem da je naša ljubav, ljubav sa Severinom prava, ludo volim svoju ženu i svog sina i mislim da na kraju krajeva ništa ne može da pokvari taj odnos. Severina je savršena majka koja je uspela da iskombinuje materinstvo sa svojim profesionalnim radom, dakle ona je savršena majka i profesionalna uspešna žena, ja joj se divim i obožavam i zbog jednog i zbog drugog.

Severina: "Lepo je što se Milan trudi"

Lični prostor

Ceca Bojković: Igrom kroz život

Verovatno ima mnogo onih kojima je Emilija iz Boljeg života prva asocijacija. Verovatno ima i mnogo onih kojima bi asocijacije bile Žanka Stokić, Mika ili neko treći, ali gotovo je sigurno da bi se svi složili oko jedne asocijacije na pomen naše proslavljene glumice Svetlane Cece Bojković, a to je – dama.

Licni prostor nedelja 30.12. 09:01 Komentara: 3

Đuričko: Srbi su lepe žene, ne ružni generali

"Srbi su dobri ljudi koji u autobusu ustanu kad neko maltretira nekog i kažu: 'Ajde, udari mene'. To je moja fiksacija Srba. Neko ko skine kaput i da devojci kad je hladno. Neko ko u kafani, kad devojka pije sok, a on pije pivo, plati i njeno piće. Ne dozvoli da ona plati. Mislim da su to naše vrednosti, a ne Ratko Mladić. Ana Ivanović, ona je naša vrednost. Srbi su lepe žene, koje su uspešne u svom poslu, a ne ružni generali", kaže Nikola Đuričko u razgovoru za magazin Status.

Licni prostor nedelja 16.12. 09:01 Komentara: 211

Đule Van Gogh:Trenutak od 2,5 decenije

„Imate li šminkera?“, bilo je jedno od prvih pitanja koje nam je Zvonimir Đukić Đule, frontmen grupe Van Gogh, postavio dok smo ugovarali intervju, insistirajući na fotografijama bez Photoshopa! Taj detalj dosta govori o Đuletu, rok muzičaru koji s pravom slovi za najvećeg profesionalca na sceni. To je ujedno i jedna od najčešćih zamerki njegovom bendu, makar iz krugova poštovalaca, kako oni vole da kažu, „tvrdog, pravog rokenrola“ – previše šminke, premalo rokenrola.

Licni prostor nedelja 4.11. 09:19 Komentara: 47

V. Grbić: Sramota je što ne znamo ko smo

Vanja Grbić vas tokom razgovora gleda pravo u oči i ne skreće pogled. To možda nije isti onaj pogled s kojim su kroz odbojkašku mrežu morali da se suočavaju igrači Holandije i Italije tokom devedesetih, ali je jednako prodoran i sugestivan. Ako je na terenu bio žestok i temperamentan, za stolom je smiren i opušten. To, međutim, ne znači da je izgubio oštricu. Naprotiv.

Licni prostor subota 22.09. 14:02 Komentara: 69