Ciklotronci

Da krenemo od onoga po čemu ste najpoznatiji: Ciklotron. Kako je sve počelo?
Čavić: Kad je pao Sloba, i kad je krenula TV B92, Bojana Lekić i Miško Bilbija su nas pozvali i rekli da bi voleli da mi radimo neku emisiju ... Ja sam kao imao pre toga nešto malo iskustva na TV-u, radio sam na MTS-u nešto malo...
Šaponja: Ja minimalno, možda sam se jednom slikao na nekoj svadbi.. (smeh)
Čavić: I onda smo nas dvojica shvatili da bi voleli da sa nama radi i reditelj Ivan Petrović, koji je sa nama već radio ''Srbokapa'' i ''Jakovljevića'' na radiju.
Šaponja: Došli smo do imena ''Ciklotron'', jer je to neka interna fora mog ćaleta, on je cimao ljude kao, ''Ciklotron,ciklotron ...''. Ispostavilo se da niko ne zna šta je to, nismo ni mi znali, i na kraju smo rešili da se tako zove emisija. Pošli smo od toga da bi voleli da pravimo priče o nekim stvarima koje bi smo mi voleli da gledamo na televiziji, i to je neki naš pogled na svet koji smo kroz ''Ciklotron'' plasirali... Inače, uradili smo da sada dva serijala tih dokumentarnih emisija, i to je ono što bismo najviše voleli da radimo i dalje...
Čavić: To je ono što nas lično najviše ispunjava, i super je što smo imali sve vreme autorsku slobodu da radimo ono što smo mi hteli, što je velika stvar u životu, a i u poslu... Nikad nam niko nije govorio šta treba da radimo!

Volite da radite socijalne priče...
Šaponja: Volimo socijalu, njom smo se dosta bavili, nekako u socijali ''plivamo''... (smeh)
Čavić: Zato što ''Srbija je socijala...!''

Ali bili ste i u fensi varijantama. Na primer, Peaceboat. Obišli ste s njim pola sveta, uradili ste i serijal ''Fatalni putopis''...
Čavić: Jeste, ali to valjda ide jedno s drugim... Mora malo socijale da bi krenuo na gore. Moraš da zaroniš u mulj, da bi se digao iznad... (smeh) Od sumraka do svitanja, gore-dole...

Dušan Èaviæ

Da li imate neke u uzore u ovom poslu i šta volite da gledate na televiziji, a da ima veze sa vašim fazonom?
Šaponja: Tek posle kad smo već počeli da radimo videli smo kako rade Luj Teru i Rubi Veks, i prepoznali smo kao ''Aha, vidiš ovo što mi radimo verovatno bi i oni to radili, ili bi mi radili ono što oni rade...''.
Čavić: Ali, oni imaju svoj istraživački tim koji pre njih ide i sve to snima, i onda im donesu trake i onda Luj Teru kaže verovatno, ''Ovo nije opasno, ići ću tamo...''. Ali bez obzira na sve to, meni se sviđa kako on reaguje, spontan je... Kod nas volim da gledam Kesića na Metropolisu, to mi je prste da poližež ...

Trenutno radite kratku formu ''Marka Žvaka''za Dizanje na TVB92. Šta znači to ''Marka Žvaka'' ? U čemu je fora?
Čavić: Toliko košta jedna kutija Orbit žvaka,1 marka,...Uvek je na Zelenjaku bilo to, ''marka žvaka''... Neki su nas čak pitali, ''Jel si ti marka, a ti žvaka''?(smeh). A takođe, meni se često desi da mi na ulici kažu ''Gde si Šaponja!!'' (smeh)...

Kolekcija za zimu 2007.

Kako ste se vas dvojica upoznali, i kako ste uopšte došli na B92?
Čavić: Upoznali smo se u akademskom pozorištu Branko Krsmanović, tu smo glumili kao amateri tokom naše srednje škole, i tako smo se skontali...
Šaponja: U stvari, okosnica je bila predstava ''Smrt'', po priči Vudi Alena, tu smo se kao ekipa našli skroz ... Onda smo čuli za audiciju za Ritam srca, to je bilo negde 94'godine...
Čavić: Zarad istine, par dana pre toga bili smo na audiciji radio Indexa, ali oni su nešto mnogo mrsili muda i tu, na sreću, nismo prošli.
Šaponja: Radio Index nije prepoznao talente (smeh)...
Čavić: Audicija na B92 je bila mnogo zanimljivija, bio je živ razgovor sa nama... Bili su tu Srđan Anđelić, Luna Lu i još neko, i oni su nas primili, prihvatili, i tako smo krenuli... Počeli smo da radimo u Ritmu srca All Stars, čiji je urednik tada bio Džoni Racković, tu su bili i Zoza Panjković, Deca debili, Marioneta, Uroš Đurić, Fridom je puštao muziku ...

Počeli ste sa ''Srbokapom''?
Šaponja: Krenuli smo sa radio dramama o policajcu Srbokapu kojeg je smislio naš drug iz Krsmanca Nikola Zavišić. On je prvo napisao dramu ''Srbokap –čovek zmaj'', onda se od toga napravila radio drama ...U toj ekipi su pored nas dvojice i Nikole, bili i Ivan Petrović (reditelj Ciklotrona), pa Vladislava Đorđević, danas poznatija kao Sunđer Bob, onda Dimitrije Stojanović poznat kao Lignjoslav ... Svakog petka u Ritmu srca je išla nova epizoda, i na kraju je bilo oko 150-200 epizoda... I sve će to biti uskoro dostupno posetiocima sajta B92, moći će da se 'skine', ali to negde na jesen ...

Kakav je bio urednik Džoni Racković, i kakva je bila atmosfera u studiju za vreme emitovanja Ritma srca?
Čavić: Racković je bio odličan urednik, ali... Emisija traje sat vremena, a on uđe u studio i sedi od 1 i 5 kad se završe vesti, pa do 1 i 27, i onda pusti pesmu... A posle se buni kako nam traje dugo Srbokap! A Srbokap i Uđu i Radovan, i još hiljadu stvari je trebalo da stane u tih sat vremena. Ma, super je bio Racković, on nam je bio prvi urednik (smeh). Imao je uglavnom reči hvale, retko kad je kritikovao, jedino je kritikovao trajanje Srbokapa ... Mada, bio je dosta nerazumljiv, često nam nije bilo jasno šta pokušava da nam kaže...
Šaponja: Uglavnom, atmosfera je bila... mislim, ne može da se doživi to... Tu je sve funkcionisalo kao kreativno ludilo, tako je izgledalo... Od padanja i valjanja po podu, do probijanja termina.... Uvek je bila frka oko muzike, koja će pesma da ide, uvek neka svađa, ''Fridome daj ovo,Fridome pusti ono...'', uvek je bilo napeto oko muzike... Da, ne treba da zaboravimo Haj Spirita koji je autentična figura, on je jedini čovek koji je sve vreme u Ritmu srca All Stars svih ovih godina... i do dan danas je sa nama ostao u ovoj podcast varijanti.

Prva petoletka Trstenik

Onda u jednom trenutku polovinom devedesetih kreće vaša autorska emisija ''Ćapi mu procenat'' koja je išla u noćnom programu...
Šaponja: Srđa Anđelić nam je ponudio da radimo noćnu emisiju, da to bude kontakt program, i onda smo mi osmislili da tu sprovodimo ankete na neka suluda pitanja ...Vršili smo statističke analize tipa: da li je OJ Simpson kriv, pa da li je Pol Pot živ, da li osuđujete Maradonu zbog upotrebe nekoliko mrvica kokaina ... Ali bilo je i nekih prilično ozbiljnih tema ... Emisija je išla četvrtkom od ponoći do 2, i bilo je na kraju oko stotinjak emisija ... Posle toga smo radili isto noćnu emisiju ''Povratak prirodi'', ideja nam je bila da se vratimo pravim vrednostima, prirodi... Bila je jako interesantna emisija, isto je bio kontakt program... Racković nam je radio džinglove, Radovan Bensedin nam je takođe pomagao... Uglavnom, ta emisija je išla sve do početka bombardovanja i ukidanja radija B92. Uglavnom, u to vreme smo prestali da radimo ''Srbokapa'', i počeli smo da radimo novi radio dramski serijal ''Jakovljević'', i onda je došlo bombardovanje...
Čavić: Inače, još mnogo pre toga radili smo kao reporteri sa ulice. Mi smo bili prvi lutajući reporteri na devedesetdvojci. To su bila javljanja preko onih starih ''Motorola''. Sećam se, prvo uključenje je bilo ispred ulaza u Terazijski tunel, ali ne mogu sada da se setim o čemu smo pričali...

Posle 5 oktobra, i vi ste postali urednici Ritma srca...
Šaponja: To je bila poslednja faza Ritma srca All Stars. Pre dve godine promenjena je programska šema, i emisija je ukinuta, kao i Lepi Ritam srca. U stvari, sad Ritam srca funkcioniše preko interneta, i može da se skine kao podcast preko sajta B92. Mi emisiju snimamo redovno, a koliko smo primetili preko mejlova koji stižu, uglavnom nas sluša dijaspora...

Sećam se da je poslednja emisija Ritma srca All Stars bila spektakularna. Radovan Nastić (Bensedin) je puštao narodnjake, prozivao je vodeće ljude sa devedesetdvojke... Svega je tu bilo. Da li ste imali nekih problema posle toga?
Šaponja: Pa, nije bilo nikakvih pritisaka na nas posle toga, to je bila poslednja emisija, ali generalno, nikad nije bilo cenzure u Ritmu srca. Tu i tamo, Bensedin je dobijao packe, ponekad i suspenzije zbog širenja šovinizma. Ali jedino zbog toga je moglo da se desi da vas neko suspenduje. Sve ostalo je bilo dozvoljeno,od pljuvanja po tome zašto se emisija ukida, pa do ne znam... puštanja narodnjaka. Nije nas niko ''cimao'' posle toga...

Fatalni putopis

Radili ste u jednom periodu i kao dopisnici Al Džazire?
Čavić: Oni imaju neku emisiju koja se zove ''48''. Provode 48 sati u jednom gradu, ali ne idu na Kališ, i u Skadarliju, nego nađu nekog da ih vodi levo-desno, nešto iz drugog ugla... Nas dvojica smo bili kao domaćini, pa smo ih vodili kod Ramba Amadeusa, pa kod Jelene Karleuše (hteli su da upoznaju jednu turbo-folk divu), pa smo išli u naselje ispod Gazele...
Šaponja: Na žalost, nisu imali vremena da odu kod Dragana Papića na gajbu, da vide njegov unutrašnji muzej... Uglavnom, emisija se emitovala, čak su nam neki ljudi sa Bliskog istoka javili da su nas gledali na Al Džaziri International ... To je u stvari neki njihov program na engleskom.
Čavić: Posle smo još neke stvari radili za njih, neki dopisnički posao, ali već dugo nismo sarađivali...

Dosta ljudi verovatno zna da je Dušan Čavić završio glumu. Međutim, ne baviš se time. Ima te dosta u reklamama, ali to je sve...
Čavić: Pa, mene je život odveo skroz na drugu stranu, u novinarstvo, i ja sam zadovoljan. I pre nego što sam upisao glumu počeo sam da se bavim novinarstvom, i tu sam se skroz našao. S vremena na vreme radim reklame, i to mi je ok, ali to je to... Bavljenje glumom bi podrazumevalo da prestanem da se bavim ovim, i da se krećem u tim krugovima, da se muvam, da se guram ... Inače, pozorište mi je bliže od filma, veći mi je izazov. Evo, mogu da kažem šta mi se skoro dopalo: ''Odumiranje'' u režiji Egona Savina u ateljeu 212.

Pre više od deset godina glumio si (u majci Mudhoney) u filmu Zorana Čalića sa Igorom Pervićem i Martom Keler...
Čavić: Da,to je bio film ''Suza i njene sestre''... i to je činjenica, jedan od jačih ''treševa'' (smeh)...
Šaponja: Tu si briljirao (smeh)...
Čavić: ..i mnogo mi je krivo, i stvarno mi je neprijatno kad neko to gleda, i vidi me i umre od smeha, i kao '' Neeee moguuuu da verujem gde sam te gledao!!?''. To su mi udarci ispod pojasa (smeh). Ali, s druge strane mi je na neki način drago što sam bio u takvoj ''trešerici'', a i bila je dobra kinta... Ali, blam me je, blam je, ipak(smeh)... Inače, Mudhoney sam slušao i tada, a i sada ...

U najavi

Kakvi su vam planovi za dalje, šta biste voleli da radite?
Čavić: Jedna od najvećih želja nam je da uradimo serijal putopisnih emisija sa elementima preživljavanja, kao što su Ciklotroni koje smo radili u Trsteniku ili Helsinkiju. To bi podrazumevalo 10 ili 12 svetskih destinacija, gde bi putovali i preživljavali. Kambodža, Kazahstan, na primer... I imamo još jednu želju, da putujemo po ex-yu republikama sa Ćirilom, i da pravimo emisiju koja se zove Ejakulator... To bi kao bila fuzija njegovog Predgrađa i nekih tema koje mi radimo... Voleli bi takođe da radimo sa nekim subkulturama kao što su:sponzoruše, prostitutke, ex-dizelaši...

Obojica živite u novobeogradskim blokovima. Čavić je pogotovo vezan za svoj kraj...
Čavić: Ja živim od rođenja u bloku 70, i stvarno ga emotivno doživljavam, i čak mogu da kažem da sam veći lokalpatriota nego patriota, i veća osećanja gajim prema svom bloku, nego prema zemlji u kojoj živim. Pošto sa svojom zemljom baš i ne mogu da iskontaktiram na najbolji način, a sa svojim blokom mogu... Svom bloku mogu mnogo da dam, i da dobijem od njega, dok sa Srbijom baš i ne mogu da ostvarim bliskost...
Šaponja: Ja sam u blokovima od pre par godina, ali tu se osećam kao kod svoje kuće (smeh)...

Ko je gotivniji lik, Miki ili Saša Ćurčić?
Šaponja i Čavić: Miki!
Čavić: Mada, Saleta još nismo upoznali... Miki je dosta autentičan, a evo sad je postao i savetnik ministra za životnu sredinu. Mi smo mu rekli da samo ne počne da nosi odela, i da nastavi da priča šta je pričao do sada ...
Šaponja: A Đanija još nisu zvali za ministra (smeh)...
Čavić: Đani je isto jak, ja se sećam da je on prvi nosio onaj flaster za nos, kao Robi Fauler... Šaponja: Ja sam navijao za Đanija, iako sam ''ciganin''...
Čavić: Jak je on, pa ''grobar'' je brate...

Muzika? Šta slušate?
Čavić: Pored benda Lira Vega, izdvojio bih sastave iz blokova. Prvi je FTP!, oni imaju legendarnu pesmu, '' Blok, brate, Bruklin''... A drugi bend je Sajsi, oni imaju stvar ''7 9 11'', u kojoj ima jedan stih '' kada Blokovi plaču''... To je sentiment težak, jer stvarno teško je preživeti na betonu... Inače, volim Beastie Boys-e... Volim dobar hip-hop i gitare... to je to.
Šaponja: Lira Vega, volim Jarbole, St.Thomas, Calexico... Takve stvari. Kad sam bio klinac voleo sam MC5...

Kad bi ste bili primorani da ''muvate'' neku devojku iz javnog života Beograda, ko bi to bio? Ko vam se sviđa?
Šaponja: Jedna je Marija Šerifović! (smeh) Pa, ne znam stvarno, sem nje mi niko ne pada na pamet (smeh).
Čavić: E, ja bih startovao Anđeliju Vujović! I možda, ali možda Radu Radenović...