Da li su stanovnici Srbije zaista toliko tužni?

Sutra mi se zatvara firma u kojoj radim,a svi radnici idu na biro i sad smo svi jako srecni...Toliko srecni da smo se uhvatili za usi i igrali od srece!SOMALIJO zemljo obecana gde li si!?

Tuzni smo. I nesrecni. I besni. I rezignirani. Ljudi gube volju za zivotom. Siromasni smo materijalno, ali tek duhovno... Zivot nam se svodi na sablon, bez ikakvih indicija da ce se nesto promeniti. Narod postoji zbog drzave... a trebalo bi da je je obrnuto. Mladi nemaju perspektivu, nepotizam i korupcija "cvetaju", drzava "ubija" svaki pokusaj individualizacije... Drzavne institucije postoje zbog bogatih i povlascenih. Licemerstvo i selektivna pravda svuda. Politicari su instrument sprovodjenja necijih interesa a mi nemi posmatraci njihovih predstava. Narodna inicijativa ne postoji. I posle svega pitanje "da li smo tuzni?"...

Ja placem svaki dan, i to vec duze vremena tako, sto zbog sebe, sto zbog drugih.
Sad i kad cujem dobru vest, ja se opet rasplacem, bzvz...

novac nije presudan????????? nije bitan?????? ja ne znam za vas, al meni bi resio 90 posto problema........... da ih ne nabrajam.......

Ko je tužan? Srbija i BiH. Ko najviše puši? Srbija i BiH. Koga poplavi Sava? Srbiju i BiH. Ko je najviše izgubio raspadom SFRJ? Srbija i BiH. Gde je rat odneo najviše ljudskih i matreijalnih žrtava? Posredno Srbija i vrlo neposredno BiH. Koga usreći što nas neki sportista spomene pred svetom? Srbiju i BiH. Kome su turci uvalili dert i karasevdah tj melanholiju ? Srbiji i BiH. Nema mnogo razloga da budemo srećni ali ima mnogo da tu tugu delimo nažalost delimo i potoke krvi koji su nova granica izmedju Srbije i BiH

Ljudi od 30+ godina sa zavrsenim fakultetom zive sa roditeljima i ne mogu da nadju posao, o osnivanju sopstvene porodice ne smeju ni da razmisalju. Da ne pricam o ljudima od 50+ koji su izgubili posao i sada nigde nisu pozeljni. Ljudi su GLADNI, naravno da su tuzni, kakvi ce biti?

Jesu.

Radite uvek na sebi,bez obzira na okolnosti,radost,mir,ljubav,uzbudjenje,strast,sve je to besplatno,ne treba da nam neko usreci dan,sami smo sebi dovoljni.

Nazalost. Najbolji lek za to je da se odstrane negativni ljudi iz zivota, da se ne prati politika i hronika i ne zaglupljujemo tv-om i facebookom

kad izadjete iz Srbije (a i Bosne) na bar 6 mjeseci, i vratite se, onda se odlicno vidi koliko smo mi utuceni, bezvoljni, tuzni, nema osmjeha na licima. jedna rijec-uzas

Mislim da je kod nas problem uglavnom u tome sto ljudi gledaju sta je to sto drugi imaju a oni nemaju, i onda vise nisu sretni sa onim sto sami imaju vec zude za onim sto taj neko drugi ima a to ih cini nesretnim.

Mene sa mojih 30 i kusur godina ubila i ova zemlja i ovi nesrecni ljudi! Ne znam kad sam se poslednji put onako smejao od srece?!? Ubila me bolest, pa uz nju i doktori eksperti, ubile me zene raznorazne i njihove frustracije, ubila me besparica, ubilo me sve sto nam se desavalo proteklih 20 godina, svaka zima me ubije jos po malo... Ponekad pomislim da je jedini razlog zasto sam jos uvek ziv to sto i dalje cekam da vidim sta ce sledece da me ubije?!?

Ja nisam tuzan. Radim ono sto volim i imam koga da volim. Nemam nesto para ali umem da kuvam pa barem lepo jedem. Na more cu mozda ici sledece godine.
Tuzan sam sto nisam mogao vise da pomognem obrenovcanima.

Istina je da se ljudi ne smeju, čak i kad je nešto smešno teško je konstantnu namrštenost promeniti u osmeh. To se najviše primeti kad provedete makar 3 dana u nekoj stranoj zemlji i vratite se ovde,obratite pažnju na lica. O situaciji znamo sve pa ne moram da je spominjem. Jedino što ja na sve ovo gledam potpuno drugačije. Ljudi do sada nisu počeli često da izvršavaju samoubistva tako da mislim da je to u stvari neverovatna snaga i pozitivno razmišljanje o tome da će nekad biti bolje iako ovde nikad nije bilo dobro makar poslednjih 700 godina.

Ja jesam mnogo tužan, ali to su stvari kje nemaju nikakve veze sa Srbijom kao takvom... Ljubav, samo me ljubav muči i zjeda.
A to je, ljudi, mnogo zeznuta rabota.

Pripadam generaciji cije je detinjstvo unistio rat u bivsoj SFRJ, ciju je mladost unistilo bombardovanje, sankcije, ciji zivot obelezava lutanje ka prepoznavanju pojma demokratije pri cemu sam taj pojam u ovoj zemlji od dolaska "demokratskih" snaga predstavlja sinonim za kradju, organizovani kriminal, rasturanje drzavne imovine, pa i citave drzave. Pripadam generaciji podstanara, tragaca za poslom u sivoj zoni(ne svojom voljom), generaciji bez proslosti, sadasnjosti i buducnosti. Ajde, ja sam se pomirio sa sudbinom, ali najgore je sto buducnost ne vidim ni za svoju decu.
Srecni smo?

Ubedaceni, osiromaseni, prevareni i pokradani smo, pa se pitam zasto smo jos i nesrecni povrh svega? Umesto da se cerekamo po ceo dan i ludujemo od srece.

Srbijo do Japana? To je nama, naša borba dala.

Nisam tuzan, ocajan sam.

zasto volim Rome? Jer oni idu ulicom nasmejani. I kad nemaju nista, oni vole ljude, vole grad, ono sto imaju, vole zivot! Obratite paznju kad idete ulicom, osvrnite se oko sebe i videcete da svi idu namrstenih lica ili sa tugom u ocima. I tu, izmedju svih tih sivih i tmurnih lica, protrcace neki Rom sa zivotom u ocima.

tuzni su,isto kao,sto im,je i.drzava tuzna.A tuzna je i jadna,da tuznije i jadnije nema

Svake godine zasadite po jedno drvo, da ništa drugo ne uradite vi ste opravdali svoje postojanje. A kako drvo bude raslo proporcionalno će rasti i vaša sreća i zadovoljstvo sobom.

Apsolutno od 1990 stvari su se dešavale kao na traci biblijskih razmera, sve je to ostavilo strahovite promene u ljudskoj psihi, a tek će generacije biti depresivne i bez ikakve empatije, nestaćemo vrlo brzo, a o tome niko se ozbiljno ne bavi, osim možda par entuzijazista, tvrdim da za 200 godina Srbije više neće biti...

Sreća je teško mjerljiva kategorija, ali znam da mi prijatelji (uglavnom porijeklom iz ovih krajeva) koji dođu iz vana, kažu kako su ljudi na ulici ozbiljni, mračni, niko se ne smije (i čudna je muzika:)), dok su prodavačice i konobari izrazito neljubazni.
Ovo se odnosi na Banjaluku, koja važi za najgostoljubljiviji grad u regionu (prema nekom nedavnom istraživanju). E sad, nisam nešto mnogo proputovao da bih mogao suditi (Italija, Austrija, Turska...), ali čini mi se da su drugdje ljudi nešto opušteniji...
Mislim samo da treba razbiti taj mit o nama, kao super domaćinima, jer to već odavno nismo. Čini se da nas je ubio rat i neimaština, da smo se generalno iskvarili kao ljudi, nemamo više povjerenje jedni u druge, u ljude, ima dosta i ksenofobije, krivimo cijeli svijet za ono što nam se dešava i sl.

Nesreća jeste kada neša para za lekove, za hranu, odeću, obuću... Nesreća jeste kada nemaš posla, dugovi te "dave", prete ti sudovima i zapelenom stvar a šanse da nažeš posao su minimlane, posebno ako živiš u malo mestu. Međutim, nije svako nesrećan zato što nema, mnogi su samo prividno nesrećni jer su žrtve potrošačkog društva, budući stalno žele više. Za mnoge je sreća puno novca, skupa kola, nanjnoviji telefon, firmirana garderoba, ali prazno srce i duša. Iznenadili bi se da znate koliko je imućnih ljudi veoma nesrećeno, i koliko njih bi rado dalo svoje bogastvo za prave prijatelje, druženje sa ljudima, zdravlje i miran san. Naravno da se treba boriti sa sebe, za svoje bolje sutra, ali treba znati da je prava sreća u nama. Kakve su nam misli, takav nam je život, kako lepo i mudro reče jedna pravoslavni duhovnik. Prava sreća leži u duhovnim stvarima, u onome što nas čini boljim ljudima, prava sreća je zdravlje, porodica, miran i čestiti život, sreća je kada uživaš šetajući parkom dok dišeše punim plućima, raduješ se novom danu, raduješ se što si živ. Preležao sam tešku bolest, jedva ostao živ, lečio se pola godine, i za svo to vreme shvatio šta je lepota života. Nisam tada razmišljao o bolesti, o smrti, baš me je bilo briga za bilo šta materijlano, shvatio sam koliko sam energije i vremena izgubio na materijlano. Samo sam čitao knjige, gledao lepe filmove i slušao lepo muziku, i sanjao dan kada ću makar prošetati parkom u svom kraju. To sam dosanjao i svhatio gde je sreća.

Svake godine zasadite po jedno drvo, da ništa drugo ne uradite vi ste opravdali svoje postojanje. A kako drvo bude raslo proporcionalno će rasti i vaša sreća i zadovoljstvo sobom.
(Voland, 26. maj 2014 16:25)

Ja sam pre dosta godina zasadio drvo u svom dvoristu par m od zida sa komsijom. U poslednje vreme me smara kad god me vidi da mu krosnja zaklanja sunce. Sledece drvo sadim u nekoj srecnijoj zemlji ;)

Zivim u USA preko 45godina (od rodjenja), upoznala sam i medju prijateljima imam ljude iz svakog ugla zemaljske kugle...mogu da tvrdi da su Srbi (moj narod) jedan o retki, cudni bica koji su samo za ispitivanje kod Frojda ili da dodju vrhunski doktori na istrazivacki rad...
Srbi su jedan narod koji kao POJEDINCI misle da mogu sve, bahatost, samopouzdanje, procenama svoje intelegencije, spoljasnog izgleda, hvalenje sopsteven dece su na VRH VRHOVA svih naroda ne samo nase planete vec i galaksije.
Vecin u medju njima se nadaju slavi, bogatstvu, uspehu kroz malo ili nimalo rada. Vecina dalje zive u ilizijama komunizma UVEK neko treba nesto da pokloni, pruzi, obezbedi....ali i da svakome plati kao da je direktor neke korperacije, svako mora na letovanje zimovanje ako ne moze da prijusti opet kriva drzava....dok su u Srbiji pljuju, psuju SVE sto je vezano za drustvo u kome zive, svakodnevno deci ponavaljaju da beze iz Srbije jer nisu cenjeni......kad odu posle nekoliko godina skvate da ni tamo negde nije nista bolje, onda naravno ponovo krive Srbiju sto ih je "oterala" a novu domovinu sto ih ne ceni toliko dovoljno avionic kamioni tra lala...i sve tako u krug sad sede tamo u nekom svetskom gradu I kad se skupe mlate I rapravljaju kako bi "upravo" oni sredili I doveli Srbiju u red a nisu je obisli predhodni 10godina.....sve u svemu cuda od narod...znam I Brazice iz favela koji vise vole svoju zemlju pored Srba iz neki gradova koji su odrasli I imali sve......

@mik

Svaka ti je na mestu. Srbi su davno pomesali ekonomsku situaciju sa zivotnom situacijom. Mere srecu novcem vec 40 godina.

@mila

E mila, nemas ti veze o nemcima. Imaju sasvim drugaciji pogled na zivot. Moja porodica je polu srpska polu nemacka, svi imaju svoje kvalitete, Ali nemci imaju definitivno pozitivniji stav u zivotu. Juce sam bio svedok utakmice srpskog i nemackog fudbalskog kluba (amateri). Igrali nereseno, nemci es vesele a srbi utuceni. To ti je to, dali shvatas casu polu punu ili polu praznu.

Drugi veliki problem srba je nerealna sumanutost toboz uspesima i toboz velicinom srba. Cim se suoce sa neuspesima padaju u depresiju. Bilo bi mnogo bolje da srbi gledaju realnu situaciju na "terenu", mnogo bolje bi savladali neuspehe i nerealna ocekivanja

Sva moja uza i sira Fam. zivi i radi u Svajcarskoj.
Kad vidim kako se zivi i kako je Zemlja uredjena, dodje mi da bukvalno " Ricem" iz sve glasa.
Zivim u Srbiji.

Kako biti srećan u moralno posrnulom društvu? Međuljudski odnosi nikada nisu bili gori. Da ima više pravde ljudi ne bi bili toliko nesrećni. Teško je u Srbiji živeti normalnim životom. To je zasluga naših elita sa kupljenim diplomama. Da imaju samo trunčicu čovekoljublja!!!

Zato je naš predsednik sa čudno dobijenom diplomom stalno nasmejan,kako i ne bi bio kad svaka dva meseca dobije neki pašnjak ili hektar zemlje i to uvek od sinova, a možda će i tašta da mu pokloni nešto?

Mnogo ljudi kukaju, a nije im ni uopšte loše toliko. Znam ljude koji žive sa roditeljima zarađuje 500€ i dalje kukaju kako im je loše. Kao nemam pare bla bla...Kukanje je popularno postalo.

Moram da primeti da u polovine unesrećenih zemalja NATO je intervenisao na neki način. A za nas je sasvim normalno takvo stanje, u Srbiji je u poslednjih 25 godina skoro svako doživeo ličnu katastrofu, samo se o tome jako retko govori. Mi smo kao ponosan narod pa to držimo za sebe i polako kolektivno izumiremo. A da bi se to stanje promenilo potrebno je na prvom mestu povratiti kulturno/moralne norme i to ne mogu da urade seljaci(lokalni mentalitet) nego urbani građani(globalni mentalitet). Potrebno je najoštrije sankcionisati nasilje u školama i porodici, kao i opšta reforma sistema školovanja. Pa onda sve ostalo.

Ljudska je priroda takva da nikada nije potpuno srecan. Nekad radis na sebi, pa posle zaboravis. Kad se desi nesto lose kazes - e samo da prodje ovo i necu vise nikad biti nesrecan - pa se i to zaboravi.
Mislim da je greska sto moderno doba nosi svest i razne recepte i dokaze o tome kako moramo uvek biti srecni. To je bezveze. Ni zivot ni ljudska dusa nisu tako jednostavni.
Nema niceg loseg ni kada smo malo tuzni.

Ovo nije tuga nego beznađe, niko ne može ni da sazna da li je uspešan u životu i poslu ili ne ako nije imao priliku da proba jer je od kad je diplomirao na birou. Ceo život provedeš u čekanju i ništa se ne desi. U drugim zemljama kažu da ako si vredan možeš da zaradiš, kako da znam da li sam vredan kad nema posla, čak i kad ga nađem svaka firma traje do 2 godine. Gledaš političare koji kad stupe na vlast imaju izraz lica kao da su ušli u Aladinovu pećinu, ne znaju šta će pre da ščepaju.

U javnom preduzecu mala plata. Privatna firma dokusurena u poplavama, neozenjen sa minimalnom perspektivom za dalji napredak. Ustvari koliko se god trudim tonem sve dublje. Ne putujem (a zeljan sam toga). Slaba ishrana, bedno okruzenje sto komsijsko sto rodjacko, i opet dok ovo pisem cerekam se ko lud. Verovatno mi je potreban psihijatar, psiholog sta ga znam.

Ja imam novca normalno da zivim, zivim u jednoj od najrazvijenih drzava na svetu a nesrecan sam. To je zato sto sam Srbin, koji je gde god da je malo je sj u glavu.

Kada je moja cerka u nepunih pet godina dosla iz vrtića, rekla mi je:

"Najsrecniji je onaj koji je zadovoljan sa onim sto ima i koji ne zavidi drugome na onom sto nema". Ne znam ko ih je tome učio.

Ja sam po ceo dan tužan, sve dok uveče ne upalim TV Dnevnik RTS. Onda sam srećan zbog naših uspeha.

mladost ima svoje prednosti ,ona stara"sve je lako kad si mlad"u potpunosti funkcionise,samo mnogi ne umeju da uzivaju u svojoj mladosti misleci da su nesrecni i neznajuci sta ih ceka. Uzivajte u svojoj mladosti,druzite se,provodite je sto kvalitetnije,jer ce brzo proci,i posle ce te kukati za njom i samo ce vas fotke podsecati koliko ste u stvari bili srecni. Zato samo napred,.....

Ovde ljudi imaju neki sindrom samosažaljevanja, a vole i da kukaju kao neka razmažena derišta kada vide da neko nešto ima a oni nemaju. I onda neće da se bore, uče i rade da i oni to imaju, nego će da traže izgovore da im je kriva država, političari, nemaju sreće,... U našoj države stanje nije idealno, ali ljudi koji su uče, rade i bore se, ne očekuju da ima neko nešto pokloni, takvi žive dobro i ne žale se...jer znaju da od toga nema koristi.

Toliko tuzan da sam se razboleo od depresije od toga. Po savetu lekara i posle nespelih terapija lekovima jer se depresija uvek vraca treba da napustim zemlju jer "lekari ti ne mogu pomoci" (reci mog lekara,terapeuta ili kako vec hocete da ga nazovete).
Problem je sto nemam rodbinu u inostranstvu i nemam gde da pobegnem. Drugim recima ja sam tempirana bomba na kojoj casovnik otkucava....

Sto je najgore nisam jedini jer sam na terapijama sretao ljude koji su u dalkeo gorem stanju nego ja.

Zato se nemojte cuditi stvarima koje citate u crnoj hronici jer ce toga biti sve vise i vise a izlaza nema.

Barem za vecinu....

Срећа је индивидуална ствар и не може се мерити на националном нивоу некаквим холивудским мерилима. Наравно да имате више шансе да будете задовољни ако се родите у Женеви него у Лесковцу, али то није никаква математичка категорија или измерива вредност. Ја нпр. живим у Србији од рођења и пресрећан сам. Имам дивне пријатеље, жену коју волим и прелепо дете (а биће их, даће Бог, још) и пристојан посао. Пара немам много, фали их за многе ствари, али док год имам да ми фамилија лепо поједе и да се добро дружимо, ј... ми се за кола, јахте и остале будалаштине из материјалног света. А тврдим, да су већина Срба који се изјашњавају као несрећни, изгубљени људи у јурњави за материјалним, који кукају што немају ауто са 150 коња и кућу од 200 квадрата. Притом здрави и прави, без икаквих објективних разлога да буду несрећни. Објективни разлози су смрт, несрећа, глад, итд. А не немогућност да се заради три сома месечно и вози џип.

Ajd' sad neko da mi kaze da nije valjao Tito. Imao si stalan posao, imao si dobru platu, mogucnost da dobijes stan, mogao si da putujes kako si hteo. Firma u kojoj je moja keva radila je imala svoje odmaraliste u Makarskoj. Makarska, ej! Sad mogu samo na razglednici da je gledam, a isli smo svake godine na more, to je bilo normalno.

I kada si sve to imao, pa izgubio, prirodno je da si tuzan. Kako da ne budes tuzan?!

jesmo tuzni jos i mnogo gore od ove statistike. ubijeni smo u pojam.

Pozivam neraspolozene osobe zenskog pola da mi se jave radi popravljanja raspolozenja.

У Србији се од јуче лепше живи. Звезда се вратила на трон.

Ja sam tuzan sto se znojim ko sundjer, a imam i neke druge zdravstvene probleme, kada toga ne bi bilo, bio bih vrlo srecan

Tratincice, u pravu ste za razloge, ali sad se moramo baviti otklanjanjem posledica. U trenutnoj situaciji razlog za optimizam ne postoji. Sad, posto se ne mogu svi gradjani iseliti u normalne drzave (nazalost), a nemamo nacin da nekoga sposobnog i postenog dovedemo na vlast - zaista je tesko dati dobar savet. Deca jesu najbolji lek za raspolozenje, ali i za njih je potrebna elementarna finansijska stabilnost. To bi bio moj savet onima koji su iole u prilici da ih imaju - ili onima koji ih vec imaju: da im se posvete.

Nesto cisto sumljam da smo nesrecniji od Kineza, Indijca da ne pominjem extremne primere S KOreje itd itd.Mi smo samo potpali kao nacija pod onu jevrejsku kletvu dabog da imao pa nemao.I dalje se u Srbiji zivi daleko bolje nego u 2/3 planete.Mi se normalno poredimo sa zapadnom evropom i kukamo nad svojom sudbinom kletom....

TOnemo u haos i u koliko se nesto drasticno hitno ne promeni, ne znam, strah me...

Srbi su nebeski narod... zive od vazduha

@миха

I to ce ti doneti vecu platu, bolje zdravlje, mir u svetu, spreciti glad u svetu, otarasiti se politicara, bankara, raznih umobolnih umova zeljnih ratova i ostalih pakosti....??? Sport je samo videoigrica i nista vise. Naravno dobar za zdravlje i kondiciju.

покушајте да нађете три особе у Србији које предано РАДЕ нешто да би променили оно на шта се жале и биће вам јасно зашто јесмо ту где јесмо. Болестан систем џабалебароша који су преживели комунистичку чистку и оће леба без мотике и уверавају једни друге да је сваки труд узалудан и свако богатство (макар и напорним радом стечено) зло

dajte neko istrazivanja o koristenju lekova za smirenje, verujem da smo po tome prvi u Evropi zajedno sa BIH, a da se neladovezem na tekst, koliko ljudi boluje od nekih psihickih smetnji ?

Kakve veze ima u kojoj zemlji zivis?
Kakve veze ima koliko imas para?
Mi zivimo u svetu u kom je Barak Obama dobitnik Nobelove nagrade za mir,
vise nego dovoljan razlog da budes suicidalno depresivan.
Kazu da se na takve stvari ne treba obazirati i da treba gledati svoj mali zivot,pa opet je sve to deo mog malog zivota,ne moze se to izbaciti iz glave.

Tužni smo jer smo odbacili stari sistem vrednosti (porodica, običaji, bliskost među ljudima), a nove vrednosti nam se baš nešto i ne primaju. Više od dve trećine mojih poznanika/ca koji su već dobro zagazili u tridesete nemaju vezu, niti razmišljaju o porodici.

Mislio sam da natipkam nesto zasto smo depresivni, ali necu da teram dublje u bedak. Cekajte ljudi - ipak imamo srce, solidarnosti i ljubavi u sebi - i svi, ali skoro svi su pomogli kako znaju i umeju poslednje dve nedelje. Obicni ljudi su pokazali da imaju saosecajnosti i dobre volje i mene to cini srecnim i ponosnim. Zbog toga ja mislim da danas, sutra i svaki dan - treba da cenim svakog coveka, svakog psa, macku, drvo i svako dvoriste i svaki nasip u ovoj divnoj zemlji. Pokazali smo proslih 10 dana da mozemo da budemo mnogo bolji nego sto smo i sami znali.

Sta je ovo? imamo gore plate od Nikaragve aloooo

Ja rezervnu drzavu nemam samo Srbiju,zbog koje sam 2 puta bio na ratistu a i dalje je volim,svi nezadovoljni da se prosetaju do onkologije i sl.odeljenja a nakon toga da kazu hvali ti boze sto sam i dalje zdrav.

ja nisam tužna,ja sam ružna! (-:

Mi smo, na zalost, veoma materijalisticko drustvo (vidite, recimo, nenadov post, i broj pluseva koji je dobio) - mislimo da je sreca u novcu, i da smo nesrecni zato sto nemamo novca... A uveren sam da ni iz bliza ne bismo bili srecni kao Danci cak i da smo bogatiji od njih. Jedan je zivot i umesto da uzivamo u njegovom svakom momentu, provodimo ga u neprestanom trazenju krivca u nekom/necem drugom - politicari, pare, Amerikanci/Rusi, mama/tata, EU, Hrvati, Balkan, Zvezda/Partizan... Pa ne mozes biti srecan ako stalno mislis da neko drugi ima kontrolu nad tvojim zivotom. Ocekujemo da ce nam se stvari desiti nekim cudom, i da cemo odjednom biti srecni. A ako nam se to ne desi, uvek je tu duga lista potencijalnih krivaca. Preuzmi odgovornost za svoj zivot i bices srecniji, cak i ako sve ne bude islo kako si zamislio - a kad bi vecina takva bila, onda bi i drugaciji ljudi dolazili na vlast... Ajd u zdravlje.

Samo Bože zdravlja i ja sam srećan. Za sve ostalo ću da se pobrinem sam. Trgnite se ljudi malo, nećete ovde biti još dugo. Život je prilika. Ako čekate novac pa da onda sebi date dozvolu da budete srećni gadno ćete se prevariti. Novac će samo amplifikovati to što već nosite u sebi.

Gallup je centar za istraživanja. OK. Ali pazite i da ovo nije tačno, a najverovatnije da je tačno, mi smo osim ovog petog odneli i treće mesto po siromaštvu. Pa kako da budemo nasmejeni, Boga mu poljubim?
Kako ?????????????
Političari vi ste nam doneli svu nesreću i siromaštvo i sejete je već 25 godina.

Nismo mi tuzni vec nervozni, bezni, nerazumni, sebicni, lenji....
To je na veliku zalost slika Srbije\Srba.

Ima i gorih od nas ali ne žele Srbi da priznaju, žele da se predstave kao žrtve ne znam ni sam koga ili čega. Jedino u čemu su dobri je kukanje i plakanje, zato nam je ovako, uvek bilo i biće.

Nisu,samo se cesljaju tako.

@robija - brate moj napaćeni u centar si ubo...

Gradjani Srbije su jednostavno RAZMAZENI. Otprilike zive po principu "Rodio sam se treba me (neko) ljuljati", umesto da se sami maksimalno trude da im bude bolje!
Krajnje je vreme da se u ovoj zemlji babe i dede, majke i ocevi i ostala rodbina sprece da od dece stalnim štićenjem (OD CEGA I DOKLE?) prave vecito nezrele osobe koje stalno gledaju preko plota kod prvog komsije jer je tamo po njima bolje, umesto da cvrsto uhvate svoje zivote u svoje ruke i bore se za sebe i svoju buducnost.
U to spada, ako neko misli da treba, i to da se stisne petlja i krene "preko grane" u nepoznato, bez da se kuka kako tamo nema rodbine i ostalih poznatih i nepoznatih koji "treba" da pomognu. Zasto da pomognu? Pa ti ides, a on, ako i postoji, sa tim nema nikakve veze, niti treba da ima.
Ukratko, dok god bude ovako, nema nama ni spasa, ni osmeha!!!

Koliko ja vidim oko sebe Srbi nisu uopšte tužan narod. Voze skupa kola, i to veći deo populacije,ili makar kakva, sede po kafićima, provode se, retko ko ne ode na godišnji odmor. Verujem u priču da siromaštvo i nemanje za osnovnu egzistenciju čini čoveka nesrećnim, a to je gore od tuge. Ali samo ponekad u prolazu uhvatim poglede i lica tih poverty-stricken ljudi koji me jako rastuže. Ali na njih već niko i ne gleda. Što se nisu snašli? Po pričama danas svako može da se snađe u ovoj našoj Srbiji, samo ne treba da ima baš mnogo obzira.
P.S. Smešan mi je ovaj dečko koji je tužan zbog ljubavi. Blago njemu dok je tako i dok ne upozna veće tuge.

idite u banglades i kada se vratite kuci ta tuga ce nestati.verujte m70i na rec

Naravno da smo tuzni kad smo proteklih nedelja samo slusali pesimisticke vesti, gledali na svim televizijskim kanalima o poplavama, 24h i jos na sve to, ukinu nam za vreme dana zalosti sve programe koji su 'zabavnog' karaktera (to nije zaobislo ni 24kitchen)!!! Ne zelim pogrešno da me shvatite, naravno da treba da obavestavaju, velika je to katastrofa bila, puno ljudi je zivote izgubilo, a jos vise ostalo bez icega, ali ljudi se jednostavno zasite time. Nemaju vise snage takve vesti da slusaju. Pa na redovnom dnevniku nisu bile cak ni sportske vesti, alo! (strane, znam da nije bilo kod nas)
Medijski mrak, dragi moji Srbi, nece nama biti bolje. Lakse se upravlja sa ljudima koji ce da se uhvate za slamku samo da bi se izbavili, izasli iz krize. Ali pitanje je sta je na drugom kraju te slamke?
Zamolio bih redakciju da objave komentar, ipak je ovo samo mišljenje 'malog coveka'.

Odmah se deprimiram, cim otvorim novcanik. Da imam malo para, otisao bih na Palmu ili Kanare i odmah bi me prosla tuga! Zenu bih poslao za to vreme u shoping u London, a decu kod babe i dede! Posle bismo svi bili mnoog srecninji!

Težak uzdah niz grudi se ote,što me mučiš prokleti živote.

Još jedino partizan u evroligi ponekad donese srecu.

Zapdnjačke neznalice, Srbija nije "nastala" 2006. godine, nego je tada obnovila svoju samostalnost, koju je izgubila još 1918. godine. Srbija je stara evropska država, jedna od najstarijih na Balkanu, čija kultura postoji više od jednog milinijuma. Dobro niste napisali da je Srbija "izmišljena 2006. godine". A što se tiče smeha, raspoloženja i ostalog, treba i sami da se zapitate koliko ste takvom stanju doprineli, koliko ste satanizovali, izolovali, bombardovali i ponižavali ovaj narod, do te mere da ste zagovarali naše biološko uništavanje kao divljaka i zločinaca. I sada, posle svega, vi još pravite anktete, sram vas bilo.

Belorusi nas sure.. Sta bi da mi imamo takvog "diktatora" kao sto je Lukasenko

Vreme je za povratak u šume i livade, na odricanje od države, da ne zavisimo od nje, na stvaranje zadovoljstava kroz male svakodnevne stvari, a ne gradjenje karijere... Sve što neko može da vam oduzme, pa nije bzvz vera u Boga, to jedino niko ne može da vam uzme.

Bruto nacionalni dohodak ne govori ništa o materijalnom stanju pojedinaca. Jer sve zavisi od toga kako je to bogatstvo raspodeljeno i koliko se korisno i funkcionalno angažuje u privredi i društvu. Ako je nacionalno bogatstvo u rukama manjine, a osim toga zatvoreno po bankama ili angažovano u inostranstvu za ko ti zna kakve ciljeve - džaba ti bogata država.
A ako je obrnuto - eto ti srećnog naroda čak i sa malim nacionalnim dohotkom.
Nedostatak realno ostvarljlive vizije o bliskoj budućnosti je ono što demorališe čoveka i briše mu osmeh sa lica, stavlja mu led oko srca i pretvara dan u tamu.

Vidim iz velikog broja komentara koji ne podrzavaju ovo istrazivanje da dobar broj Srba i ne zna kako izgleda biti srecan. Ponajvise mislim na mlade koji su zatrovani nacionalizmom i ne vide dalje od granica ove jadne zemlje a za sve su im krivi oni koji su im stvortili ovo malo sto imaju i sto ce vrlo brzo nestati. Ali ni tada nece znati sta je sreca jer ce genetski naviknuti na nistavilo biti zadovoljni sami sobom i svojom prazninom.

Jesu.

Ucitavanje nije uspelo. Proverite internet konekciju.

Ne, naprotiv baš smo veseli, sve je super, nikad bolje a i vidimo da će nam biti još bolje!

Smejanje je često mehanizam odricanja od odgovornosti i pražnjenja psihičke napetosti, pa se tako u Evropi Novog veka samo smejanje smatralo izrazom primitivizma i nemoći čoveka da uživa u lepom, dobrom i skladnom. Zato analiza treba da zapazi razliku izmedju radosti lepom i pomenutog smejanja kada zapravo čovek ima osećanja koja nisu adekvatna stvarnosti (smejanje je radovanje ružnom, greškama, neskladu i izopačenju). Ja mogu da izjavim da sam se juče jako radovao, a da je to zapravo bilo moje smejanje gluposti nečijem postupku, što svakako otkriva da imam problem, a ne da sam ja veoma srećan i zadovoljan čovek.

totalne gluposti.
Nismo mi nesto srecniji ali smo svkako srecniji od prosecnog Nemca, a necu ni da nas poredim sa npr Jermenima koji su toliko nesrecni da je to prosto tuzno za pricati. Ovo mi mirise na neku propagandu, mada cinjenica je da prosto sam izraz sreca moze drugacije da se shvati zaviso od kulture pa i religije.

moja devojka ima drugog decka, moj fakultet mi dere kozu sa ledja, moja drzava me laze, moji prijatelji imaju previse svojih problema da bi me razumeli, moj novcanik je prazan, moj razum me izdaje...

Ljudi od 30+ godina sa zavrsenim fakultetom zive sa roditeljima i ne mogu da nadju posao, o osnivanju sopstvene porodice ne smeju ni da razmisalju. Da ne pricam o ljudima od 50+ koji su izgubili posao i sada nigde nisu pozeljni. Ljudi su GLADNI, naravno da su tuzni, kakvi ce biti?
(ja, 26. maj 2014 16:00)

sto bi neko bio tuzan sto zivi sa roditeljima?
neki ljudi su bas srecni sto zive u zajednici sa roditeljima
ljudi su sebe ubedili da se zivot desava negde drugde a ne tu oko njih
da postoji zadati smisao zivota koji se mora ispuniti
taj veliki teret cini ljude nesrecnim
nalazenje nekakvog svog smisla zivota cini coveka srecnim i zadovoljnim

...redosled u Srbiji je sledeci: lenjost/strah od rizika/promene, koji vode do zavisti, koji vode do mrznje, zbog cega smo nesrecni!!! Strah nas je i lenji smo da menjamo politicare i one koji nas tlace i potcenjuju, strah nas je da pokrenemo neki svoj posao makar bili i na nuli ali da se osecamo korisnim i da nesto radimo a ujedno smo lenji jer nam je lakse da sedimo pred tv-om umesto da pokusamo nesto da pokrenemo sami uz rizik da mozda necemo uspeti. Za vecinu ljudi je uspeh bogacenje preko noci a ista ta vecina ne shvata da se nikad u zivotu nece obogatiti i da je casnije i bolje za zdrav um da rade i za 20.000 i 30.000 ali da uvek teze boljem, nego da ne rade nista i onda logicno i dobiju, NISTA! Ja samo znam da zdrav um cini cuda, da bistre i pozitivne misle pokrecu planine, sad neko ce pokrenuti mali kamen a neko planinu ali svaki od nas treba da oseca PONOS na ono sto radi u zivotu, nema nista lepseg i zdravijeg od toga pa makar radili i najgori posao na svetu, ali neko i to mora da radi!!! Ja sam ziveo u inostranstvu ali sam se vratio u Srbiju i iz nicega sebi i svojoj porodici pruzio jedan prosecan i bezbrizan zivot postenim i teskim radom, ne kroz politicke stranke, ne preko veza niti roditelja. Nisam dozvoljavao nikom od ovih novopecenih dzibera za koje sam radio da mi slome duh, imao sam uvek maksimalno samopouzdanje u svoje sposobnosti i menjao sam firme kao carape dok nisam nasao ono sto sam trazio. Nista manje ne zelim ni svakom od vas!!!

(поводом распада Југославије) "Krvavi konflikti praćeni ratnim zločinima odigravali su se među svim učesnicima" да ли је могуће да је неко у САД-у ово написао? Ел ће сад да заврши у Гвантамо беју што не сваљује сву кривицу на Србе или..? Иначе, несрећни су махом они (40+) који су нам и уништили земљу зарад националистичких глупости, млађе генерације су много нормалније и опуштеније и само чекају да Титовци и Милошевићи изумру више и престану да их трују причама да цео наш народ не ваља и да се ситуација никада не може поправити.

Ne znam dali je tačno ali ako jeste neznam zašto je tako ima puno zemalja koje su u svakom pogledu ispod srbije po svemu sa lošijom ekonomijom sa više ubistava prirodnih katastrofa i drugih nestabilnosti a mnoge od tih zemalja imaju srećnije stanovnike zašto.

Za razliku od većine mislim da su nas dobar život, dugotrajno odsustvo privatne inicijative kada smo "tako malo radili da nas niko nije mogao tako malo platiti", potom propast socijalističkog "Eldorada" kada smo išli na posao da se odmorimo i ispijemo ritualne kafe i, na kraju, laži o dobrom životu i velike "švedske" plate, koje nas čekaju samo da se domognemo neke nove utopije, koja će u vidu socijale plaćati naš nerad, doveli u ovi situaciju. Inače mislim da ovakva ispitivanja nemaju veze sa zdravim razumom. Jednom, još u vreme SFRJ bilo je slično istraživanje po kome smo bili veće patriote i od Japanaca?!

Kao sto pise u tekstu, a i kao sto je svima nama poznato, 25% Srbije jeste nezaposleno(znaci svaki cetvrti radnosposoban gradjanin). Taj procenat je kod mladih i veci. Skolarci i studenti se dakle skoluju za biro za zaposljavanje(sto i ne cudi kad se zna na kom nam je nivou prosveta). Ako i uspeju da se zaposle posle zavrsene skole ili zanata ceka ih prosecna zarada u Srbiji koja iznosi 45.847 za mesec april 2014 g. Sto je nedovoljno da vide svoju perspektivu a kamoli da razmisljaju o eventualnom osamostaljivanju ili osnivanju porodice. Prosecna potrosacka korpa za mesec april 2014 g. je iznosila 65.463 dinara, ako uzmemo u obzir da oba roditelja rade, mogu da zarade 2 X 45.847 = 91.696 dinara. Odbij 65.463 za hranu, dodaj jos 10-20 hiljada za racune i ne ostane ti za NISTA drugo. NISTA-lekovi,lekari(meni kad sam pisao krv rekose da dodjem za 3 meseca na ultrazvuk), decu, namestaj(wc solja itd.), garderoba, knjiga, pozoriste, putovanja, auto i sta sve ljudima treba (i tata bi sine). Ako ne rade oba roditelja situacija se dramaticno pogorsava, i nemoguce je obezbediti punu potrosacku korpu, ne kazem da ljudi neminovno gladuju (definitivno je puno GLADNIH) ali da ne unose potrebne namirnice to je cinjenica(tako je u 90% porodica, cak i onih gde su oba roditelja zaposlena). Tako vec 25g. nemastina, beda odricanje a povrh toga realno kad se pogleda situacija se nece bitno popraviti ni u narednih 25g. kad gladujes ceo zivot i odrices se svega nije ti do smejanja.

Pa nije ni čudo, kada imamo ovakvu vladu!
(Ivica, 26. maj 2014 23:40)

Izvini, a ko je gasao za ovakvu vladu? Vanzemaljci?

KAKVA GLUPOST I NEISTINA

@ mi smo osim ovog petog odneli i treće mesto po siromaštvu.


Pazi da nas ne rasplaces, Srbija je, uzimajuci u obzir sadrzaj izmedju usesa prosecnog stanovnika, jedna od bogatijih zemalja na planeti. A ti nastavi da pratis ankete i verujes da se jede sve sto leti...

Довољно истраживања може да докаже било шта.

kako tuzni? OCAJNI...danas zbog alergije koja mi je povukla za sobom curenje nosa,sto se prenelo i na upalu grla,pa sad i krkljam ko manijak i pluca me otkidaju,ne spavam danima od muke i pritiska u glavi....elem odem ja kod lekara sa OVERENOM zdravstvenom knjizicom koja vazi od 1.2.2014 do 31.5.2014,da bi mi sestra na salteru odgovorila da mi knjizica ne vazi!? molim??????? meni su ladno u firmi inace "Mercator" lupili nalepnicu i upisali datum a nisu uplatili zdravstveno? ja razumem da se desava da kasni uplata par dana ili dok se softver ne azurira ali 5MESECI????? dzabalebarosi koje rade taj deo posla inace su mi do sad izgubile 3-4 knjizice a za svaku sam cekao po mesec dana da mi vrate i to pod pritiskom sefova da bi bio red konacno da mi je posalju...verujem da ima masa raznih primera dal ovakvih dal onakvih,al definitivno treba nama jedan stimulans u vidu gov**ve motke i udri

Nesrecni ste? Cinite dobra dela. Cinjenje dobrih dela je samo po sebi nagrada, okrepljuje duh i zdravlje.

Kada vidim gde zivim kako da nr budem tuzan... Mada kada bi svi politicari imali standardnu platu kao i mi smrtnici i ukinuli skupstinsku menzu priznajem da bi bio malo srecniji.

Nije tacan podatak o bruto nacionalnom dohotku od $11.985 po glavi stanovnika. E da nam je toliki! Tacan podatak je $5.189,6 (izvor World Bank, link: http://data.worldbank.org/country/serbia).

Гледам списак ових несрећних земаља и питам се колики је допринос Америке у тој несрећи.

Sreca je u jednostavnosti.

Ja sam srecna. Ne gledam politicare I lepo mi je. Trudila sam se u zivotu,ucila da bih nesto vise postigla. Radim u stranoj kompaniji,okruzena finim ljudima,nema ogovaranja samo kolegijalnosti. Dobila sam unapredjenje. Optimista sam,I sve je moguce ali moramo zagrejti stolicu I zasuci rukave ako zelimo nesto vise. I da, cim sam zavrsila fakultet,prestala sam da budem finansijski teret roditeljima. Dakle,sve se moze kad se hoce. Uz OSMEH sve je lakse :-)

tužni i tužniji .... imamo samo jedan život ,najbolje godine su nam prošle kao u konc logorima za svaki retki trenutak sreće zadesilo bi nas gomila nesreće ...

Anketa, kako neko lepo reče, "holivudskog tipa" - gde dominira materijalizam, i sve se meri novcem. Sreća je relativna i diskutabilna stvar, teško je merljiva na isti način za svaku zemlju. Ono što jednog Srbina čini srećnim, za stanovnika Kavkaza je besmislica, i obrnuto. Neko je srećan što živi u planini, neko se grozi i pomisli da napusti grad i komfor. Neko je srećna što je danas makar nešto pojeo, neko je srećan tek kada kupi novi auto, ili troši novac nemilice. Na žalost, potrošačko društvo je dosta deformisalo sisitem vrednosti, bacivši duhovne vredosti u drugi plan, stvarajuči iluziju da je novac merilo sreće. Tačno, sa novcem se može puno toga, ali tragedija počinje ako krenemo da mu robujemo kao božanstvu, jer tada postajemo beslovesna masa kojom svako može da manipuliše. Da bi čovek bio srećan, a to potvrđuje (tragičan) život mnogih slavnih i bogatih osoba, nije mu isključivo potreban novac, već zdrav i vedar duh, želja da se bori za bolji svet. Nije džaba u Crkvi rečeno da su očajanje i lenjost smrtni grehovi, jer odudaraju od ljudske prirode i nagona da preživi, da stvara, da se raduje onome što čini ovaj svet i njega samog. Čovek treba da ima onoliko koliko mu je potrebno da mirno i skromno živi, i makoliko to zvućalo arhaično i nemoguće u brutalnom, nametnutom materijalističkom svetu, to nije nemoguće. Pogledajmo samo koliko se ljudi oko nas (duhovno),izopačilo zbog bolesne ambicije, pohlepe za novcem, želje da budu najbolji radi slave i bogastva.

To je zato što smo uvek čekali da neko drugi umesto nas rešava probleme...

Ja sad kad bih krenuo da kukam napisao bih knjigu.

Ja ne znam ni kako smo se na ovom petom nasli... Finale minimum.

Rekao bih da su nam devojke jako nesrećne.Čast izuzecima.Zato što smo mi "nesposobni" da im stvorimo ogromnu kuću na mestu gde požele sa mnogo robova koji će raditi sve kućne poslove dok one uživaju u "čarima" života,voze prelepa kola dok im vetar mrsi kosu uz ,većinski,omiljeni turbo folk.Pa da idu u šoping,oggovaraju sa drugaricana,ne odvajaju pogled od pripatka,mobilnog.Da putuju po svetu uz našu pratnju ali da im nesmetamo,više da im služimo za:"Dragi,pare,idem sa društvom na koktel zabavu na plaži",pardon,koktel parti.A tamo divni momci dok mi naravno treba da zažmurimo i spavamo..Pre toga treba da imamo svoj stan,posao plaćen dobro ako to one ocene,kola,da budemo "perspektivni".A na njihovu žalost ima nas muškaraca podosta i pametnih i obrazovanih i....ali bolji je kriminalac ili "biznismen" da plati šampanjac,ručak,provod,krpice.Ali mala bara i malo nas a mnogo devojaka sa kako kaže Dikens "Velikim Očekivanjima".Pa polako stižu godine a "pravoga" sa čarobnim štapićem nema pa nema.I onda depresija.Mi u depresiji jel nam nije jasno tj.sve nam je jasno ali nam je teško prihvatiti a one surove i besne,ljute.Treba da shvare da priča o Pepeljugzi nije za svakoga,da prinčevi u belom BMW-u ne rastu na grani.I da grade zajedno sa nama život,da se žrtvuju zarad krajnjeg cilja,porodice.Onda ćemo svi biti mnogo srećniji.Ali to nije kako se pomodarski kaže,in...A "prinčevi" iskoriste pa ostave i sav bes po leđima siromaha a ima nas dosta.Nervređam žene,ali smanjite očekivanja.

Ja ne mislim da je preovladjujuce osecanje u Srba tuga. Ne vidim toliko tuznih ljudi, koliko vidim ljude ubijene u pojam - ne mogu da nadjem bolji izraz. Ako ne gledate u telefon dok idete prevozom i pogledate u taj svet u autobusu, ja ne znam da li cete videti sta drugo osim jedan kolektiv potpuno ubijen u pojam. To je daleko prevazislo individualni nivo nasih pojedinacnih tuga, osujecenih nadanja, nemanja perspektive. To se podiglo na kolektivni nivo, mi smo svi u kolektivnoj depri i padu duha. Da ne pominjem kako je u unutrasnjosti zemlje.

a ja opet mislim da je ovo istrazivanje radjeno na osnovu utiska samih gradjana - i mi smo tu "pali" jer smo skloni da kukamo - pa je nas utisak o sebi i zovotu los. ovde uopste nije TOLIKO lose, a znam dvadeset stranaca koji kazu da je ovde super i preselili su se ovde. utisak je cudo, subjektivan je i varljiv. a mi smo cudni i mnogo se zalimo. to ja mislim.

Apsolutno me ne cudi. Ljudi su pukli skroz, letargija je nikad jaca.

SVE SU SREĆE ISTE, SAMO SU NESREĆE RAZLIČITE.

> Pa nije ni čudo, kada imamo ovakvu vladu!

Jadan je narod kada njegova sreća zavisi od drugoga (vlade, i to one koju je sam birao), a ne od onoga što on sam čini. Takvo shvatanje je još jedan dokaz krive funkcije politike u našoj zemlji, gde se na nju prebacuje odgovornost za lično neodrastanje naše ličnosti i lične životne neuspehe, što predstavlja krajnji infantilni način rezonovanja. Pa posle krivimo vladu za nešto što i nije bila njena odgovornost. Niko nama ništa nije dužan. Mi smo kao odgovorna bića dužni drugima i sami odgovorni za svoju sreću.

Srbi najvelikodusniji, najpametniji, najlepši, najzgodniji, najumesniji, su zapravo nesrećni? LOL

nije nama srbima baš idealno, al realno nismo ni tolko nesrećni koliko volimo da kukamo

Pa pacovi, tu ima pacovi otprilike po dve kile komad, ko zec. Ima i misovi. Jeste medjutim, jako je ovde ziveti tesko, jeste na ovi krajevi. Vidite kakve kuce, male, djubre, neigijena, to stvarno jeste.

Dakle kljuc srece je u porodici "maloj drzavi" koja moze sve da podnese mnogo lakse nego pojedinac.

Ko radi sa ljudima,svaki dan vidi i oseti veliku količinu negativne energije.Ljudi su istraumirani od ratova,nezaposlenosti,i siromaštva. Davno je jedan veliki um i rekao siromaštvo ubija i najače.

Pa nije ni čudo, kada imamo ovakvu vladu!

Mnogo su tuzni - procitajte komentare na bilo kom clanku i srescete mnogo tuznih ljudi kojima nista ne odgovara, sve smeta, i sve komentarisu.
Prosto te uvati tuga od toga!

naravno da smo tuzni i nesrecni! cak i sa diplomom i iskustvom u struci, i sa velikom ljubavlju i posvecenoscu svom poslu, moram da strepim da li cu dobiti posao za stalno jer me vec godinama vozaju na kojekakve ugovorcice i ugovore... i onda kazu "mlada si, dobar si radnik, snaci ces se", i to mi pricaju vec vise od 15 godina :) pa dokle cu vise biti mlada i kad cu imati neku stabilnost da osnujem tu porodicu, kad ne znam da li cu imati posao za tri meseca? ne mogu ni godisnji da planiram, a ne nesto drugo.. i zasto "dobar radnik" posle ucina i diplome nije kvalifikacija da neko ostane u drzavnoj firmi??
a verovatno treba da sam u nekoj stranci izgleda....

kad si zdrav, imas par ada platius racune i krov nad glavom, onda si srecan
sve ostalo je mazanje ociju
koliko god da zasadim drveca u zivotu, ni jedan jasen mi do sad nije platio ni struju ni infostan

Kao sto je neko rekao ljudi nisu nesretni koliko su ubijeni u pojam.To se moze primetiti svugda gde god da se nalazite.Nema vise tu ni sale ni razgovora normalnog a ponajmanje iskrene harizme.Ljudi su vec jedno nogom kao da su grobu.

ima ljudi koji su toliko tuzni,kao da sve znaju,..

http://youtu.be/So6BTIootbQ

Jel ovo tuga na limanu 2 na slici?

Tuzni smo itekako smo tuzni dovoljno je pogledati ljude i njihova lica i sve ce vam biti jasno...

Mi smo melanholičan narod... skoro uvek zabrinutog izraza lica i crnih,teških reči. Često se vraćamo prošlosti, i uvek nam je juče bolje od danas, odn. sutra. Mi znamo najbolje... Recimo, Ameri nose lažan osmeh, Norvežani su bogati pa ih baš briga za sve. Mi smo večite žrtve loše politike i svet se urotio protiv nas. Teški smo kao tuč. Preteški sami sebi. Otuda i tužni.

(preko leba pogace, 26. maj 2014 17:52)

Samo jedno pitanje: Mislite li vi stvarno da je Titova utopija propala zato sto je mogla da opstane???
Najgore sto bilo koji benigni diktator moze da uradi svom narodu jeste da mu da "sve" - sto se obicno definise kao u se, na se i poda se - a namerno ili nenamenrno mu dopusti da mentalno ostane na nivou umne razvijenosti i sa shvatanjem zivota deteta iz obdanista!
A sto se na primer tzv. dobijanja stanova tice, koliko je ljudi zaista moglo da "dobije" zapravo debelo zaradjeni stan u momentu kada im je zaista trebao, a koliko njih ga je dobijalo tek kada su isli u penziju, to neka vam objasne roditelji, babe i dede!

(sid, 26. maj 2014 21:16) Ja sam srecan kad pijem lekove...Ajde Zeno o'ladi! U USA je svako na lekovima...U Srbiji deca tj. mladi,gledaju i vide da zive u stanovima..Pitaju se odakle? Odakle njegov ultrasiromasan roditelj ima, i vlasnik je stana a to je u uSA nemoguce? Bar ne u punom svojstvu! Nikom nista ne duguje (Srbin)..osim za struju,komunalije,kablovsku i internet....:) Jbg-a to je Srbija...I zivi se. Vama smeta ocigledno.U Piraeus-u TV i vrlo problemartican Net kosta 100E okruglo. U NIsu imam 50 kanala vise...

Србија, једна од најлепших земаља, али дефинитивно са људима који имају највише духа, оптимизма и који умеју да живе.

A kome je danas do smeha,veselosti i sale kad ljudi nemaju ni za osnovne zivotne namirnice...

Moramo bit tuzni kao nacija i narod kad nas i dan danas popovi, politicari, doktori nekakvi, nekakvih nauka i sl truju pricama o isusovoj patnji, o Adamu i Evi, o kosovskom boju, Sv Savi, o Osmanlijama, o Jasenovcu, o Hrvatima kao zlima, o Titu kao unistitelju Srba, o WWII, o progonu Jevreja, o agresiji Amera na Vijetnam, o raspadu Jugoslavije, o velikoj Srbiji, o "srpskom Kosovu", o HAARP-u i Americkim zlikovcima.... Sve sto sam preskocio dodajte!

Ma okle tuzni. Dobro, jesu malo od nedelje 20:00 do petka 16:00 nakon toga Srbin popije sljivovicu i pretvara se u super nasmijanog lika ili se pobije i dobije batine ali je ipak srecan jer je oslobodio zivotinju u sebi. Zivjela Srbija i Srbi nema nas ovakvih u 300 drzava! Ko god je svijeta vidio isto cr vam reci

Misho, istrazivanje nije zasnovana na pitanju "da li ste srecni" i odgovorima "da" ili "ne", vec kvantitativno (od 1 do 10) na citav niz pitanja na uzorku od 1000 ili 1500 ljudi, zaboravio sam sada. Moze se naci na netu lista sa svim drzavama, ali ne i lista sa vise detalja - verovatno ce biti objavljena kasnije.

Procitao sam mnogo vasih komentara. Za coveka je potrebno da ima porodicu, stan, posao i zdravlje. Sreo sam puno lenstina u zivotu koji nemaju nista. Ja trenutno imam sve od gore pomenutog. Imam prelepu zenu, sina, posao koji volim i dobru platu. smatrao sam za svoju duznost, kao muskarca da sve to imam. Ja sebe smatram za nekakvoga balkanca mada svi mi zivimo u dinarskim predelima a ne na planini Balkan. Sebe bih opisao kao - moram biti najbolji i tacka. U svemu. Da plenim! Mislim da mi je to dosta pomoglo u zivotu. Moj karakter se naj vise ogleda u sporu. Ako treniram boks, ubijam, ako igram fudbal - kidam. Cak i ako niste takvi, ovakav stav ce vam doneti vise uspeha.

Pa,u lepom smo drustvu,mada,ne verujem bas da je prava slika bas takva,pre ce biti da je i to deo mentaliteta. Takodje nije isto u kom delu Srbije zivite,ako ste na jugu onda nema pomoci jer to je danas kao istok Turske otprilike,ali ako zivis na severu ili Bgd onda je slika potpuno drugacija.

Klasika za neuredjene zemlje gde se zivot vise vidi kao patnja nego uzivanje je sto je ocekivani vek zivota duzi, manje su srecni i nasmejani. Ko je lud da se smeje kad zna sta ga ceka i to koliko dugo!

U mnogo africkih drzava se vode razni ratovi, kolju se, ubijaju, pale, siluju....! I srecni su jel? Ovo je glupo istrazivanje

Zanimljiv tekst koji čitaoca ne ostavlja ravnodušnim. Stiče se utisak da je samo pitanje iz nasova teksta dovoljno da "odradi" planirani posao, a meni se čini da je to nekritičko širenje defetizma i beznađa populacije po narudžbini. Svakako da nemam dokaza da potkrepim svoj stav, ali je to ipak moj utisak nedelje.

Veoma je zanimljiv prikazani deo rezultata i insinuacija kriterijuma po kojima je vršeno rangiranje.

Sledeće istraživanje bi moglo npr. da se nazove: Da li su građani Srbije zaista toliko dokoni pa mogu da čitaju koješta, uz uslov da to ipak našu zemlju prikazuje u pravom (znači - lošem) svetlu.

Ova istraživanja su žalosna, plitka i bez ikakvog logičnog objašnjenja!
Bolje bi bilo da se ne daju pare ovakvim, unapred, poznatim istraživanjima tj.njihovim autorima.
U Srbiji, naravno postoje grupe koje se uklapaju u ove zaključke, ali postoje i one koje nose život i koje ne priznaju kapitulaciju!Galup nema pojma šta je Srbija!WRP4SP

У Србији се од јуче лепше живи. Звезда се вратила на трон.

totalne gluposti.
Nismo mi nesto srecniji ali smo svkako srecniji od prosecnog Nemca, a necu ni da nas poredim sa npr Jermenima koji su toliko nesrecni da je to prosto tuzno za pricati. Ovo mi mirise na neku propagandu, mada cinjenica je da prosto sam izraz sreca moze drugacije da se shvati zaviso od kulture pa i religije.

KAKVA GLUPOST I NEISTINA

Ja jesam mnogo tužan, ali to su stvari kje nemaju nikakve veze sa Srbijom kao takvom... Ljubav, samo me ljubav muči i zjeda.
A to je, ljudi, mnogo zeznuta rabota.

Ovde ljudi imaju neki sindrom samosažaljevanja, a vole i da kukaju kao neka razmažena derišta kada vide da neko nešto ima a oni nemaju. I onda neće da se bore, uče i rade da i oni to imaju, nego će da traže izgovore da im je kriva država, političari, nemaju sreće,... U našoj države stanje nije idealno, ali ljudi koji su uče, rade i bore se, ne očekuju da ima neko nešto pokloni, takvi žive dobro i ne žale se...jer znaju da od toga nema koristi.

Koliko ja vidim oko sebe Srbi nisu uopšte tužan narod. Voze skupa kola, i to veći deo populacije,ili makar kakva, sede po kafićima, provode se, retko ko ne ode na godišnji odmor. Verujem u priču da siromaštvo i nemanje za osnovnu egzistenciju čini čoveka nesrećnim, a to je gore od tuge. Ali samo ponekad u prolazu uhvatim poglede i lica tih poverty-stricken ljudi koji me jako rastuže. Ali na njih već niko i ne gleda. Što se nisu snašli? Po pričama danas svako može da se snađe u ovoj našoj Srbiji, samo ne treba da ima baš mnogo obzira.
P.S. Smešan mi je ovaj dečko koji je tužan zbog ljubavi. Blago njemu dok je tako i dok ne upozna veće tuge.

Mislim da je kod nas problem uglavnom u tome sto ljudi gledaju sta je to sto drugi imaju a oni nemaju, i onda vise nisu sretni sa onim sto sami imaju vec zude za onim sto taj neko drugi ima a to ih cini nesretnim.

Ljudi od 30+ godina sa zavrsenim fakultetom zive sa roditeljima i ne mogu da nadju posao, o osnivanju sopstvene porodice ne smeju ni da razmisalju. Da ne pricam o ljudima od 50+ koji su izgubili posao i sada nigde nisu pozeljni. Ljudi su GLADNI, naravno da su tuzni, kakvi ce biti?
(ja, 26. maj 2014 16:00)

sto bi neko bio tuzan sto zivi sa roditeljima?
neki ljudi su bas srecni sto zive u zajednici sa roditeljima
ljudi su sebe ubedili da se zivot desava negde drugde a ne tu oko njih
da postoji zadati smisao zivota koji se mora ispuniti
taj veliki teret cini ljude nesrecnim
nalazenje nekakvog svog smisla zivota cini coveka srecnim i zadovoljnim

@ mi smo osim ovog petog odneli i treće mesto po siromaštvu.


Pazi da nas ne rasplaces, Srbija je, uzimajuci u obzir sadrzaj izmedju usesa prosecnog stanovnika, jedna od bogatijih zemalja na planeti. A ti nastavi da pratis ankete i verujes da se jede sve sto leti...

zasto volim Rome? Jer oni idu ulicom nasmejani. I kad nemaju nista, oni vole ljude, vole grad, ono sto imaju, vole zivot! Obratite paznju kad idete ulicom, osvrnite se oko sebe i videcete da svi idu namrstenih lica ili sa tugom u ocima. I tu, izmedju svih tih sivih i tmurnih lica, protrcace neki Rom sa zivotom u ocima.

(поводом распада Југославије) "Krvavi konflikti praćeni ratnim zločinima odigravali su se među svim učesnicima" да ли је могуће да је неко у САД-у ово написао? Ел ће сад да заврши у Гвантамо беју што не сваљује сву кривицу на Србе или..? Иначе, несрећни су махом они (40+) који су нам и уништили земљу зарад националистичких глупости, млађе генерације су много нормалније и опуштеније и само чекају да Титовци и Милошевићи изумру више и престану да их трују причама да цео наш народ не ваља и да се ситуација никада не може поправити.

Ja rezervnu drzavu nemam samo Srbiju,zbog koje sam 2 puta bio na ratistu a i dalje je volim,svi nezadovoljni da se prosetaju do onkologije i sl.odeljenja a nakon toga da kazu hvali ti boze sto sam i dalje zdrav.

Radite uvek na sebi,bez obzira na okolnosti,radost,mir,ljubav,uzbudjenje,strast,sve je to besplatno,ne treba da nam neko usreci dan,sami smo sebi dovoljni.

Zapdnjačke neznalice, Srbija nije "nastala" 2006. godine, nego je tada obnovila svoju samostalnost, koju je izgubila još 1918. godine. Srbija je stara evropska država, jedna od najstarijih na Balkanu, čija kultura postoji više od jednog milinijuma. Dobro niste napisali da je Srbija "izmišljena 2006. godine". A što se tiče smeha, raspoloženja i ostalog, treba i sami da se zapitate koliko ste takvom stanju doprineli, koliko ste satanizovali, izolovali, bombardovali i ponižavali ovaj narod, do te mere da ste zagovarali naše biološko uništavanje kao divljaka i zločinaca. I sada, posle svega, vi još pravite anktete, sram vas bilo.

Kakve veze ima u kojoj zemlji zivis?
Kakve veze ima koliko imas para?
Mi zivimo u svetu u kom je Barak Obama dobitnik Nobelove nagrade za mir,
vise nego dovoljan razlog da budes suicidalno depresivan.
Kazu da se na takve stvari ne treba obazirati i da treba gledati svoj mali zivot,pa opet je sve to deo mog malog zivota,ne moze se to izbaciti iz glave.

Срећа је индивидуална ствар и не може се мерити на националном нивоу некаквим холивудским мерилима. Наравно да имате више шансе да будете задовољни ако се родите у Женеви него у Лесковцу, али то није никаква математичка категорија или измерива вредност. Ја нпр. живим у Србији од рођења и пресрећан сам. Имам дивне пријатеље, жену коју волим и прелепо дете (а биће их, даће Бог, још) и пристојан посао. Пара немам много, фали их за многе ствари, али док год имам да ми фамилија лепо поједе и да се добро дружимо, ј... ми се за кола, јахте и остале будалаштине из материјалног света. А тврдим, да су већина Срба који се изјашњавају као несрећни, изгубљени људи у јурњави за материјалним, који кукају што немају ауто са 150 коња и кућу од 200 квадрата. Притом здрави и прави, без икаквих објективних разлога да буду несрећни. Објективни разлози су смрт, несрећа, глад, итд. А не немогућност да се заради три сома месечно и вози џип.

Ja placem svaki dan, i to vec duze vremena tako, sto zbog sebe, sto zbog drugih.
Sad i kad cujem dobru vest, ja se opet rasplacem, bzvz...

Pozivam neraspolozene osobe zenskog pola da mi se jave radi popravljanja raspolozenja.

novac nije presudan????????? nije bitan?????? ja ne znam za vas, al meni bi resio 90 posto problema........... da ih ne nabrajam.......

Mnogo ljudi kukaju, a nije im ni uopšte loše toliko. Znam ljude koji žive sa roditeljima zarađuje 500€ i dalje kukaju kako im je loše. Kao nemam pare bla bla...Kukanje je popularno postalo.

покушајте да нађете три особе у Србији које предано РАДЕ нешто да би променили оно на шта се жале и биће вам јасно зашто јесмо ту где јесмо. Болестан систем џабалебароша који су преживели комунистичку чистку и оће леба без мотике и уверавају једни друге да је сваки труд узалудан и свако богатство (макар и напорним радом стечено) зло

Ja nisam tuzan. Radim ono sto volim i imam koga da volim. Nemam nesto para ali umem da kuvam pa barem lepo jedem. Na more cu mozda ici sledece godine.
Tuzan sam sto nisam mogao vise da pomognem obrenovcanima.

Zivim u USA preko 45godina (od rodjenja), upoznala sam i medju prijateljima imam ljude iz svakog ugla zemaljske kugle...mogu da tvrdi da su Srbi (moj narod) jedan o retki, cudni bica koji su samo za ispitivanje kod Frojda ili da dodju vrhunski doktori na istrazivacki rad...
Srbi su jedan narod koji kao POJEDINCI misle da mogu sve, bahatost, samopouzdanje, procenama svoje intelegencije, spoljasnog izgleda, hvalenje sopsteven dece su na VRH VRHOVA svih naroda ne samo nase planete vec i galaksije.
Vecin u medju njima se nadaju slavi, bogatstvu, uspehu kroz malo ili nimalo rada. Vecina dalje zive u ilizijama komunizma UVEK neko treba nesto da pokloni, pruzi, obezbedi....ali i da svakome plati kao da je direktor neke korperacije, svako mora na letovanje zimovanje ako ne moze da prijusti opet kriva drzava....dok su u Srbiji pljuju, psuju SVE sto je vezano za drustvo u kome zive, svakodnevno deci ponavaljaju da beze iz Srbije jer nisu cenjeni......kad odu posle nekoliko godina skvate da ni tamo negde nije nista bolje, onda naravno ponovo krive Srbiju sto ih je "oterala" a novu domovinu sto ih ne ceni toliko dovoljno avionic kamioni tra lala...i sve tako u krug sad sede tamo u nekom svetskom gradu I kad se skupe mlate I rapravljaju kako bi "upravo" oni sredili I doveli Srbiju u red a nisu je obisli predhodni 10godina.....sve u svemu cuda od narod...znam I Brazice iz favela koji vise vole svoju zemlju pored Srba iz neki gradova koji su odrasli I imali sve......

Ima i gorih od nas ali ne žele Srbi da priznaju, žele da se predstave kao žrtve ne znam ni sam koga ili čega. Jedino u čemu su dobri je kukanje i plakanje, zato nam je ovako, uvek bilo i biće.

a ja opet mislim da je ovo istrazivanje radjeno na osnovu utiska samih gradjana - i mi smo tu "pali" jer smo skloni da kukamo - pa je nas utisak o sebi i zovotu los. ovde uopste nije TOLIKO lose, a znam dvadeset stranaca koji kazu da je ovde super i preselili su se ovde. utisak je cudo, subjektivan je i varljiv. a mi smo cudni i mnogo se zalimo. to ja mislim.

Ajd' sad neko da mi kaze da nije valjao Tito. Imao si stalan posao, imao si dobru platu, mogucnost da dobijes stan, mogao si da putujes kako si hteo. Firma u kojoj je moja keva radila je imala svoje odmaraliste u Makarskoj. Makarska, ej! Sad mogu samo na razglednici da je gledam, a isli smo svake godine na more, to je bilo normalno.

I kada si sve to imao, pa izgubio, prirodno je da si tuzan. Kako da ne budes tuzan?!

Ja imam novca normalno da zivim, zivim u jednoj od najrazvijenih drzava na svetu a nesrecan sam. To je zato sto sam Srbin, koji je gde god da je malo je sj u glavu.

Srbijo do Japana? To je nama, naša borba dala.

Odmah se deprimiram, cim otvorim novcanik. Da imam malo para, otisao bih na Palmu ili Kanare i odmah bi me prosla tuga! Zenu bih poslao za to vreme u shoping u London, a decu kod babe i dede! Posle bismo svi bili mnoog srecninji!

Jesu.

Svake godine zasadite po jedno drvo, da ništa drugo ne uradite vi ste opravdali svoje postojanje. A kako drvo bude raslo proporcionalno će rasti i vaša sreća i zadovoljstvo sobom.

Gradjani Srbije su jednostavno RAZMAZENI. Otprilike zive po principu "Rodio sam se treba me (neko) ljuljati", umesto da se sami maksimalno trude da im bude bolje!
Krajnje je vreme da se u ovoj zemlji babe i dede, majke i ocevi i ostala rodbina sprece da od dece stalnim štićenjem (OD CEGA I DOKLE?) prave vecito nezrele osobe koje stalno gledaju preko plota kod prvog komsije jer je tamo po njima bolje, umesto da cvrsto uhvate svoje zivote u svoje ruke i bore se za sebe i svoju buducnost.
U to spada, ako neko misli da treba, i to da se stisne petlja i krene "preko grane" u nepoznato, bez da se kuka kako tamo nema rodbine i ostalih poznatih i nepoznatih koji "treba" da pomognu. Zasto da pomognu? Pa ti ides, a on, ako i postoji, sa tim nema nikakve veze, niti treba da ima.
Ukratko, dok god bude ovako, nema nama ni spasa, ni osmeha!!!

Još jedino partizan u evroligi ponekad donese srecu.

Nesto cisto sumljam da smo nesrecniji od Kineza, Indijca da ne pominjem extremne primere S KOreje itd itd.Mi smo samo potpali kao nacija pod onu jevrejsku kletvu dabog da imao pa nemao.I dalje se u Srbiji zivi daleko bolje nego u 2/3 planete.Mi se normalno poredimo sa zapadnom evropom i kukamo nad svojom sudbinom kletom....

Србија, једна од најлепших земаља, али дефинитивно са људима који имају највише духа, оптимизма и који умеју да живе.

Procitao sam mnogo vasih komentara. Za coveka je potrebno da ima porodicu, stan, posao i zdravlje. Sreo sam puno lenstina u zivotu koji nemaju nista. Ja trenutno imam sve od gore pomenutog. Imam prelepu zenu, sina, posao koji volim i dobru platu. smatrao sam za svoju duznost, kao muskarca da sve to imam. Ja sebe smatram za nekakvoga balkanca mada svi mi zivimo u dinarskim predelima a ne na planini Balkan. Sebe bih opisao kao - moram biti najbolji i tacka. U svemu. Da plenim! Mislim da mi je to dosta pomoglo u zivotu. Moj karakter se naj vise ogleda u sporu. Ako treniram boks, ubijam, ako igram fudbal - kidam. Cak i ako niste takvi, ovakav stav ce vam doneti vise uspeha.

Moram da primeti da u polovine unesrećenih zemalja NATO je intervenisao na neki način. A za nas je sasvim normalno takvo stanje, u Srbiji je u poslednjih 25 godina skoro svako doživeo ličnu katastrofu, samo se o tome jako retko govori. Mi smo kao ponosan narod pa to držimo za sebe i polako kolektivno izumiremo. A da bi se to stanje promenilo potrebno je na prvom mestu povratiti kulturno/moralne norme i to ne mogu da urade seljaci(lokalni mentalitet) nego urbani građani(globalni mentalitet). Potrebno je najoštrije sankcionisati nasilje u školama i porodici, kao i opšta reforma sistema školovanja. Pa onda sve ostalo.

Sutra mi se zatvara firma u kojoj radim,a svi radnici idu na biro i sad smo svi jako srecni...Toliko srecni da smo se uhvatili za usi i igrali od srece!SOMALIJO zemljo obecana gde li si!?

Rekao bih da su nam devojke jako nesrećne.Čast izuzecima.Zato što smo mi "nesposobni" da im stvorimo ogromnu kuću na mestu gde požele sa mnogo robova koji će raditi sve kućne poslove dok one uživaju u "čarima" života,voze prelepa kola dok im vetar mrsi kosu uz ,većinski,omiljeni turbo folk.Pa da idu u šoping,oggovaraju sa drugaricana,ne odvajaju pogled od pripatka,mobilnog.Da putuju po svetu uz našu pratnju ali da im nesmetamo,više da im služimo za:"Dragi,pare,idem sa društvom na koktel zabavu na plaži",pardon,koktel parti.A tamo divni momci dok mi naravno treba da zažmurimo i spavamo..Pre toga treba da imamo svoj stan,posao plaćen dobro ako to one ocene,kola,da budemo "perspektivni".A na njihovu žalost ima nas muškaraca podosta i pametnih i obrazovanih i....ali bolji je kriminalac ili "biznismen" da plati šampanjac,ručak,provod,krpice.Ali mala bara i malo nas a mnogo devojaka sa kako kaže Dikens "Velikim Očekivanjima".Pa polako stižu godine a "pravoga" sa čarobnim štapićem nema pa nema.I onda depresija.Mi u depresiji jel nam nije jasno tj.sve nam je jasno ali nam je teško prihvatiti a one surove i besne,ljute.Treba da shvare da priča o Pepeljugzi nije za svakoga,da prinčevi u belom BMW-u ne rastu na grani.I da grade zajedno sa nama život,da se žrtvuju zarad krajnjeg cilja,porodice.Onda ćemo svi biti mnogo srećniji.Ali to nije kako se pomodarski kaže,in...A "prinčevi" iskoriste pa ostave i sav bes po leđima siromaha a ima nas dosta.Nervređam žene,ali smanjite očekivanja.

Ko je tužan? Srbija i BiH. Ko najviše puši? Srbija i BiH. Koga poplavi Sava? Srbiju i BiH. Ko je najviše izgubio raspadom SFRJ? Srbija i BiH. Gde je rat odneo najviše ljudskih i matreijalnih žrtava? Posredno Srbija i vrlo neposredno BiH. Koga usreći što nas neki sportista spomene pred svetom? Srbiju i BiH. Kome su turci uvalili dert i karasevdah tj melanholiju ? Srbiji i BiH. Nema mnogo razloga da budemo srećni ali ima mnogo da tu tugu delimo nažalost delimo i potoke krvi koji su nova granica izmedju Srbije i BiH

Toliko tuzan da sam se razboleo od depresije od toga. Po savetu lekara i posle nespelih terapija lekovima jer se depresija uvek vraca treba da napustim zemlju jer "lekari ti ne mogu pomoci" (reci mog lekara,terapeuta ili kako vec hocete da ga nazovete).
Problem je sto nemam rodbinu u inostranstvu i nemam gde da pobegnem. Drugim recima ja sam tempirana bomba na kojoj casovnik otkucava....

Sto je najgore nisam jedini jer sam na terapijama sretao ljude koji su u dalkeo gorem stanju nego ja.

Zato se nemojte cuditi stvarima koje citate u crnoj hronici jer ce toga biti sve vise i vise a izlaza nema.

Barem za vecinu....

Nazalost. Najbolji lek za to je da se odstrane negativni ljudi iz zivota, da se ne prati politika i hronika i ne zaglupljujemo tv-om i facebookom

Tužni smo jer smo odbacili stari sistem vrednosti (porodica, običaji, bliskost među ljudima), a nove vrednosti nam se baš nešto i ne primaju. Više od dve trećine mojih poznanika/ca koji su već dobro zagazili u tridesete nemaju vezu, niti razmišljaju o porodici.

Vidim iz velikog broja komentara koji ne podrzavaju ovo istrazivanje da dobar broj Srba i ne zna kako izgleda biti srecan. Ponajvise mislim na mlade koji su zatrovani nacionalizmom i ne vide dalje od granica ove jadne zemlje a za sve su im krivi oni koji su im stvortili ovo malo sto imaju i sto ce vrlo brzo nestati. Ali ni tada nece znati sta je sreca jer ce genetski naviknuti na nistavilo biti zadovoljni sami sobom i svojom prazninom.

Mi smo, na zalost, veoma materijalisticko drustvo (vidite, recimo, nenadov post, i broj pluseva koji je dobio) - mislimo da je sreca u novcu, i da smo nesrecni zato sto nemamo novca... A uveren sam da ni iz bliza ne bismo bili srecni kao Danci cak i da smo bogatiji od njih. Jedan je zivot i umesto da uzivamo u njegovom svakom momentu, provodimo ga u neprestanom trazenju krivca u nekom/necem drugom - politicari, pare, Amerikanci/Rusi, mama/tata, EU, Hrvati, Balkan, Zvezda/Partizan... Pa ne mozes biti srecan ako stalno mislis da neko drugi ima kontrolu nad tvojim zivotom. Ocekujemo da ce nam se stvari desiti nekim cudom, i da cemo odjednom biti srecni. A ako nam se to ne desi, uvek je tu duga lista potencijalnih krivaca. Preuzmi odgovornost za svoj zivot i bices srecniji, cak i ako sve ne bude islo kako si zamislio - a kad bi vecina takva bila, onda bi i drugaciji ljudi dolazili na vlast... Ajd u zdravlje.

Ljudska je priroda takva da nikada nije potpuno srecan. Nekad radis na sebi, pa posle zaboravis. Kad se desi nesto lose kazes - e samo da prodje ovo i necu vise nikad biti nesrecan - pa se i to zaboravi.
Mislim da je greska sto moderno doba nosi svest i razne recepte i dokaze o tome kako moramo uvek biti srecni. To je bezveze. Ni zivot ni ljudska dusa nisu tako jednostavni.
Nema niceg loseg ni kada smo malo tuzni.

Mene sa mojih 30 i kusur godina ubila i ova zemlja i ovi nesrecni ljudi! Ne znam kad sam se poslednji put onako smejao od srece?!? Ubila me bolest, pa uz nju i doktori eksperti, ubile me zene raznorazne i njihove frustracije, ubila me besparica, ubilo me sve sto nam se desavalo proteklih 20 godina, svaka zima me ubije jos po malo... Ponekad pomislim da je jedini razlog zasto sam jos uvek ziv to sto i dalje cekam da vidim sta ce sledece da me ubije?!?

Naravno da smo tuzni kad smo proteklih nedelja samo slusali pesimisticke vesti, gledali na svim televizijskim kanalima o poplavama, 24h i jos na sve to, ukinu nam za vreme dana zalosti sve programe koji su 'zabavnog' karaktera (to nije zaobislo ni 24kitchen)!!! Ne zelim pogrešno da me shvatite, naravno da treba da obavestavaju, velika je to katastrofa bila, puno ljudi je zivote izgubilo, a jos vise ostalo bez icega, ali ljudi se jednostavno zasite time. Nemaju vise snage takve vesti da slusaju. Pa na redovnom dnevniku nisu bile cak ni sportske vesti, alo! (strane, znam da nije bilo kod nas)
Medijski mrak, dragi moji Srbi, nece nama biti bolje. Lakse se upravlja sa ljudima koji ce da se uhvate za slamku samo da bi se izbavili, izasli iz krize. Ali pitanje je sta je na drugom kraju te slamke?
Zamolio bih redakciju da objave komentar, ipak je ovo samo mišljenje 'malog coveka'.

Tuzni smo. I nesrecni. I besni. I rezignirani. Ljudi gube volju za zivotom. Siromasni smo materijalno, ali tek duhovno... Zivot nam se svodi na sablon, bez ikakvih indicija da ce se nesto promeniti. Narod postoji zbog drzave... a trebalo bi da je je obrnuto. Mladi nemaju perspektivu, nepotizam i korupcija "cvetaju", drzava "ubija" svaki pokusaj individualizacije... Drzavne institucije postoje zbog bogatih i povlascenih. Licemerstvo i selektivna pravda svuda. Politicari su instrument sprovodjenja necijih interesa a mi nemi posmatraci njihovih predstava. Narodna inicijativa ne postoji. I posle svega pitanje "da li smo tuzni?"...

Smejanje je često mehanizam odricanja od odgovornosti i pražnjenja psihičke napetosti, pa se tako u Evropi Novog veka samo smejanje smatralo izrazom primitivizma i nemoći čoveka da uživa u lepom, dobrom i skladnom. Zato analiza treba da zapazi razliku izmedju radosti lepom i pomenutog smejanja kada zapravo čovek ima osećanja koja nisu adekvatna stvarnosti (smejanje je radovanje ružnom, greškama, neskladu i izopačenju). Ja mogu da izjavim da sam se juče jako radovao, a da je to zapravo bilo moje smejanje gluposti nečijem postupku, što svakako otkriva da imam problem, a ne da sam ja veoma srećan i zadovoljan čovek.

tuzni su,isto kao,sto im,je i.drzava tuzna.A tuzna je i jadna,da tuznije i jadnije nema

Ljudi od 30+ godina sa zavrsenim fakultetom zive sa roditeljima i ne mogu da nadju posao, o osnivanju sopstvene porodice ne smeju ni da razmisalju. Da ne pricam o ljudima od 50+ koji su izgubili posao i sada nigde nisu pozeljni. Ljudi su GLADNI, naravno da su tuzni, kakvi ce biti?

Apsolutno od 1990 stvari su se dešavale kao na traci biblijskih razmera, sve je to ostavilo strahovite promene u ljudskoj psihi, a tek će generacije biti depresivne i bez ikakve empatije, nestaćemo vrlo brzo, a o tome niko se ozbiljno ne bavi, osim možda par entuzijazista, tvrdim da za 200 godina Srbije više neće biti...

Vreme je za povratak u šume i livade, na odricanje od države, da ne zavisimo od nje, na stvaranje zadovoljstava kroz male svakodnevne stvari, a ne gradjenje karijere... Sve što neko može da vam oduzme, pa nije bzvz vera u Boga, to jedino niko ne može da vam uzme.

Nesreća jeste kada neša para za lekove, za hranu, odeću, obuću... Nesreća jeste kada nemaš posla, dugovi te "dave", prete ti sudovima i zapelenom stvar a šanse da nažeš posao su minimlane, posebno ako živiš u malo mestu. Međutim, nije svako nesrećan zato što nema, mnogi su samo prividno nesrećni jer su žrtve potrošačkog društva, budući stalno žele više. Za mnoge je sreća puno novca, skupa kola, nanjnoviji telefon, firmirana garderoba, ali prazno srce i duša. Iznenadili bi se da znate koliko je imućnih ljudi veoma nesrećeno, i koliko njih bi rado dalo svoje bogastvo za prave prijatelje, druženje sa ljudima, zdravlje i miran san. Naravno da se treba boriti sa sebe, za svoje bolje sutra, ali treba znati da je prava sreća u nama. Kakve su nam misli, takav nam je život, kako lepo i mudro reče jedna pravoslavni duhovnik. Prava sreća leži u duhovnim stvarima, u onome što nas čini boljim ljudima, prava sreća je zdravlje, porodica, miran i čestiti život, sreća je kada uživaš šetajući parkom dok dišeše punim plućima, raduješ se novom danu, raduješ se što si živ. Preležao sam tešku bolest, jedva ostao živ, lečio se pola godine, i za svo to vreme shvatio šta je lepota života. Nisam tada razmišljao o bolesti, o smrti, baš me je bilo briga za bilo šta materijlano, shvatio sam koliko sam energije i vremena izgubio na materijlano. Samo sam čitao knjige, gledao lepe filmove i slušao lepo muziku, i sanjao dan kada ću makar prošetati parkom u svom kraju. To sam dosanjao i svhatio gde je sreća.

Ja sam srecna. Ne gledam politicare I lepo mi je. Trudila sam se u zivotu,ucila da bih nesto vise postigla. Radim u stranoj kompaniji,okruzena finim ljudima,nema ogovaranja samo kolegijalnosti. Dobila sam unapredjenje. Optimista sam,I sve je moguce ali moramo zagrejti stolicu I zasuci rukave ako zelimo nesto vise. I da, cim sam zavrsila fakultet,prestala sam da budem finansijski teret roditeljima. Dakle,sve se moze kad se hoce. Uz OSMEH sve je lakse :-)

mladost ima svoje prednosti ,ona stara"sve je lako kad si mlad"u potpunosti funkcionise,samo mnogi ne umeju da uzivaju u svojoj mladosti misleci da su nesrecni i neznajuci sta ih ceka. Uzivajte u svojoj mladosti,druzite se,provodite je sto kvalitetnije,jer ce brzo proci,i posle ce te kukati za njom i samo ce vas fotke podsecati koliko ste u stvari bili srecni. Zato samo napred,.....

Довољно истраживања може да докаже било шта.

(sid, 26. maj 2014 21:16) Ja sam srecan kad pijem lekove...Ajde Zeno o'ladi! U USA je svako na lekovima...U Srbiji deca tj. mladi,gledaju i vide da zive u stanovima..Pitaju se odakle? Odakle njegov ultrasiromasan roditelj ima, i vlasnik je stana a to je u uSA nemoguce? Bar ne u punom svojstvu! Nikom nista ne duguje (Srbin)..osim za struju,komunalije,kablovsku i internet....:) Jbg-a to je Srbija...I zivi se. Vama smeta ocigledno.U Piraeus-u TV i vrlo problemartican Net kosta 100E okruglo. U NIsu imam 50 kanala vise...

Za razliku od većine mislim da su nas dobar život, dugotrajno odsustvo privatne inicijative kada smo "tako malo radili da nas niko nije mogao tako malo platiti", potom propast socijalističkog "Eldorada" kada smo išli na posao da se odmorimo i ispijemo ritualne kafe i, na kraju, laži o dobrom životu i velike "švedske" plate, koje nas čekaju samo da se domognemo neke nove utopije, koja će u vidu socijale plaćati naš nerad, doveli u ovi situaciju. Inače mislim da ovakva ispitivanja nemaju veze sa zdravim razumom. Jednom, još u vreme SFRJ bilo je slično istraživanje po kome smo bili veće patriote i od Japanaca?!

Mislio sam da natipkam nesto zasto smo depresivni, ali necu da teram dublje u bedak. Cekajte ljudi - ipak imamo srce, solidarnosti i ljubavi u sebi - i svi, ali skoro svi su pomogli kako znaju i umeju poslednje dve nedelje. Obicni ljudi su pokazali da imaju saosecajnosti i dobre volje i mene to cini srecnim i ponosnim. Zbog toga ja mislim da danas, sutra i svaki dan - treba da cenim svakog coveka, svakog psa, macku, drvo i svako dvoriste i svaki nasip u ovoj divnoj zemlji. Pokazali smo proslih 10 dana da mozemo da budemo mnogo bolji nego sto smo i sami znali.

U mnogo africkih drzava se vode razni ratovi, kolju se, ubijaju, pale, siluju....! I srecni su jel? Ovo je glupo istrazivanje

Gallup je centar za istraživanja. OK. Ali pazite i da ovo nije tačno, a najverovatnije da je tačno, mi smo osim ovog petog odneli i treće mesto po siromaštvu. Pa kako da budemo nasmejeni, Boga mu poljubim?
Kako ?????????????
Političari vi ste nam doneli svu nesreću i siromaštvo i sejete je već 25 godina.

Гледам списак ових несрећних земаља и питам се колики је допринос Америке у тој несрећи.

Nisam tuzan, ocajan sam.

Srbi su nebeski narod... zive od vazduha

Istina je da se ljudi ne smeju, čak i kad je nešto smešno teško je konstantnu namrštenost promeniti u osmeh. To se najviše primeti kad provedete makar 3 dana u nekoj stranoj zemlji i vratite se ovde,obratite pažnju na lica. O situaciji znamo sve pa ne moram da je spominjem. Jedino što ja na sve ovo gledam potpuno drugačije. Ljudi do sada nisu počeli često da izvršavaju samoubistva tako da mislim da je to u stvari neverovatna snaga i pozitivno razmišljanje o tome da će nekad biti bolje iako ovde nikad nije bilo dobro makar poslednjih 700 godina.

Kako biti srećan u moralno posrnulom društvu? Međuljudski odnosi nikada nisu bili gori. Da ima više pravde ljudi ne bi bili toliko nesrećni. Teško je u Srbiji živeti normalnim životom. To je zasluga naših elita sa kupljenim diplomama. Da imaju samo trunčicu čovekoljublja!!!

idite u banglades i kada se vratite kuci ta tuga ce nestati.verujte m70i na rec

http://youtu.be/So6BTIootbQ

Tratincice, u pravu ste za razloge, ali sad se moramo baviti otklanjanjem posledica. U trenutnoj situaciji razlog za optimizam ne postoji. Sad, posto se ne mogu svi gradjani iseliti u normalne drzave (nazalost), a nemamo nacin da nekoga sposobnog i postenog dovedemo na vlast - zaista je tesko dati dobar savet. Deca jesu najbolji lek za raspolozenje, ali i za njih je potrebna elementarna finansijska stabilnost. To bi bio moj savet onima koji su iole u prilici da ih imaju - ili onima koji ih vec imaju: da im se posvete.

Kada je moja cerka u nepunih pet godina dosla iz vrtića, rekla mi je:

"Najsrecniji je onaj koji je zadovoljan sa onim sto ima i koji ne zavidi drugome na onom sto nema". Ne znam ko ih je tome učio.

Ja sam po ceo dan tužan, sve dok uveče ne upalim TV Dnevnik RTS. Onda sam srećan zbog naših uspeha.

ja nisam tužna,ja sam ružna! (-:

kad izadjete iz Srbije (a i Bosne) na bar 6 mjeseci, i vratite se, onda se odlicno vidi koliko smo mi utuceni, bezvoljni, tuzni, nema osmjeha na licima. jedna rijec-uzas

Sva moja uza i sira Fam. zivi i radi u Svajcarskoj.
Kad vidim kako se zivi i kako je Zemlja uredjena, dodje mi da bukvalno " Ricem" iz sve glasa.
Zivim u Srbiji.

nije nama srbima baš idealno, al realno nismo ni tolko nesrećni koliko volimo da kukamo

Pa nije ni čudo, kada imamo ovakvu vladu!

Ma okle tuzni. Dobro, jesu malo od nedelje 20:00 do petka 16:00 nakon toga Srbin popije sljivovicu i pretvara se u super nasmijanog lika ili se pobije i dobije batine ali je ipak srecan jer je oslobodio zivotinju u sebi. Zivjela Srbija i Srbi nema nas ovakvih u 300 drzava! Ko god je svijeta vidio isto cr vam reci

@mik

Svaka ti je na mestu. Srbi su davno pomesali ekonomsku situaciju sa zivotnom situacijom. Mere srecu novcem vec 40 godina.

@mila

E mila, nemas ti veze o nemcima. Imaju sasvim drugaciji pogled na zivot. Moja porodica je polu srpska polu nemacka, svi imaju svoje kvalitete, Ali nemci imaju definitivno pozitivniji stav u zivotu. Juce sam bio svedok utakmice srpskog i nemackog fudbalskog kluba (amateri). Igrali nereseno, nemci es vesele a srbi utuceni. To ti je to, dali shvatas casu polu punu ili polu praznu.

Drugi veliki problem srba je nerealna sumanutost toboz uspesima i toboz velicinom srba. Cim se suoce sa neuspesima padaju u depresiju. Bilo bi mnogo bolje da srbi gledaju realnu situaciju na "terenu", mnogo bolje bi savladali neuspehe i nerealna ocekivanja

Ja sam tuzan sto se znojim ko sundjer, a imam i neke druge zdravstvene probleme, kada toga ne bi bilo, bio bih vrlo srecan

Ubedaceni, osiromaseni, prevareni i pokradani smo, pa se pitam zasto smo jos i nesrecni povrh svega? Umesto da se cerekamo po ceo dan i ludujemo od srece.

Nismo mi tuzni vec nervozni, bezni, nerazumni, sebicni, lenji....
To je na veliku zalost slika Srbije\Srba.

...redosled u Srbiji je sledeci: lenjost/strah od rizika/promene, koji vode do zavisti, koji vode do mrznje, zbog cega smo nesrecni!!! Strah nas je i lenji smo da menjamo politicare i one koji nas tlace i potcenjuju, strah nas je da pokrenemo neki svoj posao makar bili i na nuli ali da se osecamo korisnim i da nesto radimo a ujedno smo lenji jer nam je lakse da sedimo pred tv-om umesto da pokusamo nesto da pokrenemo sami uz rizik da mozda necemo uspeti. Za vecinu ljudi je uspeh bogacenje preko noci a ista ta vecina ne shvata da se nikad u zivotu nece obogatiti i da je casnije i bolje za zdrav um da rade i za 20.000 i 30.000 ali da uvek teze boljem, nego da ne rade nista i onda logicno i dobiju, NISTA! Ja samo znam da zdrav um cini cuda, da bistre i pozitivne misle pokrecu planine, sad neko ce pokrenuti mali kamen a neko planinu ali svaki od nas treba da oseca PONOS na ono sto radi u zivotu, nema nista lepseg i zdravijeg od toga pa makar radili i najgori posao na svetu, ali neko i to mora da radi!!! Ja sam ziveo u inostranstvu ali sam se vratio u Srbiju i iz nicega sebi i svojoj porodici pruzio jedan prosecan i bezbrizan zivot postenim i teskim radom, ne kroz politicke stranke, ne preko veza niti roditelja. Nisam dozvoljavao nikom od ovih novopecenih dzibera za koje sam radio da mi slome duh, imao sam uvek maksimalno samopouzdanje u svoje sposobnosti i menjao sam firme kao carape dok nisam nasao ono sto sam trazio. Nista manje ne zelim ni svakom od vas!!!

> Pa nije ni čudo, kada imamo ovakvu vladu!

Jadan je narod kada njegova sreća zavisi od drugoga (vlade, i to one koju je sam birao), a ne od onoga što on sam čini. Takvo shvatanje je još jedan dokaz krive funkcije politike u našoj zemlji, gde se na nju prebacuje odgovornost za lično neodrastanje naše ličnosti i lične životne neuspehe, što predstavlja krajnji infantilni način rezonovanja. Pa posle krivimo vladu za nešto što i nije bila njena odgovornost. Niko nama ništa nije dužan. Mi smo kao odgovorna bića dužni drugima i sami odgovorni za svoju sreću.

@миха

I to ce ti doneti vecu platu, bolje zdravlje, mir u svetu, spreciti glad u svetu, otarasiti se politicara, bankara, raznih umobolnih umova zeljnih ratova i ostalih pakosti....??? Sport je samo videoigrica i nista vise. Naravno dobar za zdravlje i kondiciju.

Samo Bože zdravlja i ja sam srećan. Za sve ostalo ću da se pobrinem sam. Trgnite se ljudi malo, nećete ovde biti još dugo. Život je prilika. Ako čekate novac pa da onda sebi date dozvolu da budete srećni gadno ćete se prevariti. Novac će samo amplifikovati to što već nosite u sebi.

Ovo nije tuga nego beznađe, niko ne može ni da sazna da li je uspešan u životu i poslu ili ne ako nije imao priliku da proba jer je od kad je diplomirao na birou. Ceo život provedeš u čekanju i ništa se ne desi. U drugim zemljama kažu da ako si vredan možeš da zaradiš, kako da znam da li sam vredan kad nema posla, čak i kad ga nađem svaka firma traje do 2 godine. Gledaš političare koji kad stupe na vlast imaju izraz lica kao da su ušli u Aladinovu pećinu, ne znaju šta će pre da ščepaju.

Sta je ovo? imamo gore plate od Nikaragve aloooo

jesmo tuzni jos i mnogo gore od ove statistike. ubijeni smo u pojam.

Svake godine zasadite po jedno drvo, da ništa drugo ne uradite vi ste opravdali svoje postojanje. A kako drvo bude raslo proporcionalno će rasti i vaša sreća i zadovoljstvo sobom.
(Voland, 26. maj 2014 16:25)

Ja sam pre dosta godina zasadio drvo u svom dvoristu par m od zida sa komsijom. U poslednje vreme me smara kad god me vidi da mu krosnja zaklanja sunce. Sledece drvo sadim u nekoj srecnijoj zemlji ;)

Jesu.

Ucitavanje nije uspelo. Proverite internet konekciju.

(preko leba pogace, 26. maj 2014 17:52)

Samo jedno pitanje: Mislite li vi stvarno da je Titova utopija propala zato sto je mogla da opstane???
Najgore sto bilo koji benigni diktator moze da uradi svom narodu jeste da mu da "sve" - sto se obicno definise kao u se, na se i poda se - a namerno ili nenamenrno mu dopusti da mentalno ostane na nivou umne razvijenosti i sa shvatanjem zivota deteta iz obdanista!
A sto se na primer tzv. dobijanja stanova tice, koliko je ljudi zaista moglo da "dobije" zapravo debelo zaradjeni stan u momentu kada im je zaista trebao, a koliko njih ga je dobijalo tek kada su isli u penziju, to neka vam objasne roditelji, babe i dede!

To je zato što smo uvek čekali da neko drugi umesto nas rešava probleme...

Zanimljiv tekst koji čitaoca ne ostavlja ravnodušnim. Stiče se utisak da je samo pitanje iz nasova teksta dovoljno da "odradi" planirani posao, a meni se čini da je to nekritičko širenje defetizma i beznađa populacije po narudžbini. Svakako da nemam dokaza da potkrepim svoj stav, ali je to ipak moj utisak nedelje.

Veoma je zanimljiv prikazani deo rezultata i insinuacija kriterijuma po kojima je vršeno rangiranje.

Sledeće istraživanje bi moglo npr. da se nazove: Da li su građani Srbije zaista toliko dokoni pa mogu da čitaju koješta, uz uslov da to ipak našu zemlju prikazuje u pravom (znači - lošem) svetlu.

Težak uzdah niz grudi se ote,što me mučiš prokleti živote.

Pripadam generaciji cije je detinjstvo unistio rat u bivsoj SFRJ, ciju je mladost unistilo bombardovanje, sankcije, ciji zivot obelezava lutanje ka prepoznavanju pojma demokratije pri cemu sam taj pojam u ovoj zemlji od dolaska "demokratskih" snaga predstavlja sinonim za kradju, organizovani kriminal, rasturanje drzavne imovine, pa i citave drzave. Pripadam generaciji podstanara, tragaca za poslom u sivoj zoni(ne svojom voljom), generaciji bez proslosti, sadasnjosti i buducnosti. Ajde, ja sam se pomirio sa sudbinom, ali najgore je sto buducnost ne vidim ni za svoju decu.
Srecni smo?

Sreća je teško mjerljiva kategorija, ali znam da mi prijatelji (uglavnom porijeklom iz ovih krajeva) koji dođu iz vana, kažu kako su ljudi na ulici ozbiljni, mračni, niko se ne smije (i čudna je muzika:)), dok su prodavačice i konobari izrazito neljubazni.
Ovo se odnosi na Banjaluku, koja važi za najgostoljubljiviji grad u regionu (prema nekom nedavnom istraživanju). E sad, nisam nešto mnogo proputovao da bih mogao suditi (Italija, Austrija, Turska...), ali čini mi se da su drugdje ljudi nešto opušteniji...
Mislim samo da treba razbiti taj mit o nama, kao super domaćinima, jer to već odavno nismo. Čini se da nas je ubio rat i neimaština, da smo se generalno iskvarili kao ljudi, nemamo više povjerenje jedni u druge, u ljude, ima dosta i ksenofobije, krivimo cijeli svijet za ono što nam se dešava i sl.

Anketa, kako neko lepo reče, "holivudskog tipa" - gde dominira materijalizam, i sve se meri novcem. Sreća je relativna i diskutabilna stvar, teško je merljiva na isti način za svaku zemlju. Ono što jednog Srbina čini srećnim, za stanovnika Kavkaza je besmislica, i obrnuto. Neko je srećan što živi u planini, neko se grozi i pomisli da napusti grad i komfor. Neko je srećna što je danas makar nešto pojeo, neko je srećan tek kada kupi novi auto, ili troši novac nemilice. Na žalost, potrošačko društvo je dosta deformisalo sisitem vrednosti, bacivši duhovne vredosti u drugi plan, stvarajuči iluziju da je novac merilo sreće. Tačno, sa novcem se može puno toga, ali tragedija počinje ako krenemo da mu robujemo kao božanstvu, jer tada postajemo beslovesna masa kojom svako može da manipuliše. Da bi čovek bio srećan, a to potvrđuje (tragičan) život mnogih slavnih i bogatih osoba, nije mu isključivo potreban novac, već zdrav i vedar duh, želja da se bori za bolji svet. Nije džaba u Crkvi rečeno da su očajanje i lenjost smrtni grehovi, jer odudaraju od ljudske prirode i nagona da preživi, da stvara, da se raduje onome što čini ovaj svet i njega samog. Čovek treba da ima onoliko koliko mu je potrebno da mirno i skromno živi, i makoliko to zvućalo arhaično i nemoguće u brutalnom, nametnutom materijalističkom svetu, to nije nemoguće. Pogledajmo samo koliko se ljudi oko nas (duhovno),izopačilo zbog bolesne ambicije, pohlepe za novcem, želje da budu najbolji radi slave i bogastva.

Srbi najvelikodusniji, najpametniji, najlepši, najzgodniji, najumesniji, su zapravo nesrećni? LOL

moja devojka ima drugog decka, moj fakultet mi dere kozu sa ledja, moja drzava me laze, moji prijatelji imaju previse svojih problema da bi me razumeli, moj novcanik je prazan, moj razum me izdaje...

Ne znam dali je tačno ali ako jeste neznam zašto je tako ima puno zemalja koje su u svakom pogledu ispod srbije po svemu sa lošijom ekonomijom sa više ubistava prirodnih katastrofa i drugih nestabilnosti a mnoge od tih zemalja imaju srećnije stanovnike zašto.

Bruto nacionalni dohodak ne govori ništa o materijalnom stanju pojedinaca. Jer sve zavisi od toga kako je to bogatstvo raspodeljeno i koliko se korisno i funkcionalno angažuje u privredi i društvu. Ako je nacionalno bogatstvo u rukama manjine, a osim toga zatvoreno po bankama ili angažovano u inostranstvu za ko ti zna kakve ciljeve - džaba ti bogata država.
A ako je obrnuto - eto ti srećnog naroda čak i sa malim nacionalnim dohotkom.
Nedostatak realno ostvarljlive vizije o bliskoj budućnosti je ono što demorališe čoveka i briše mu osmeh sa lica, stavlja mu led oko srca i pretvara dan u tamu.

Ne, naprotiv baš smo veseli, sve je super, nikad bolje a i vidimo da će nam biti još bolje!

Zato je naš predsednik sa čudno dobijenom diplomom stalno nasmejan,kako i ne bi bio kad svaka dva meseca dobije neki pašnjak ili hektar zemlje i to uvek od sinova, a možda će i tašta da mu pokloni nešto?

Ja sad kad bih krenuo da kukam napisao bih knjigu.

tužni i tužniji .... imamo samo jedan život ,najbolje godine su nam prošle kao u konc logorima za svaki retki trenutak sreće zadesilo bi nas gomila nesreće ...

Kao sto pise u tekstu, a i kao sto je svima nama poznato, 25% Srbije jeste nezaposleno(znaci svaki cetvrti radnosposoban gradjanin). Taj procenat je kod mladih i veci. Skolarci i studenti se dakle skoluju za biro za zaposljavanje(sto i ne cudi kad se zna na kom nam je nivou prosveta). Ako i uspeju da se zaposle posle zavrsene skole ili zanata ceka ih prosecna zarada u Srbiji koja iznosi 45.847 za mesec april 2014 g. Sto je nedovoljno da vide svoju perspektivu a kamoli da razmisljaju o eventualnom osamostaljivanju ili osnivanju porodice. Prosecna potrosacka korpa za mesec april 2014 g. je iznosila 65.463 dinara, ako uzmemo u obzir da oba roditelja rade, mogu da zarade 2 X 45.847 = 91.696 dinara. Odbij 65.463 za hranu, dodaj jos 10-20 hiljada za racune i ne ostane ti za NISTA drugo. NISTA-lekovi,lekari(meni kad sam pisao krv rekose da dodjem za 3 meseca na ultrazvuk), decu, namestaj(wc solja itd.), garderoba, knjiga, pozoriste, putovanja, auto i sta sve ljudima treba (i tata bi sine). Ako ne rade oba roditelja situacija se dramaticno pogorsava, i nemoguce je obezbediti punu potrosacku korpu, ne kazem da ljudi neminovno gladuju (definitivno je puno GLADNIH) ali da ne unose potrebne namirnice to je cinjenica(tako je u 90% porodica, cak i onih gde su oba roditelja zaposlena). Tako vec 25g. nemastina, beda odricanje a povrh toga realno kad se pogleda situacija se nece bitno popraviti ni u narednih 25g. kad gladujes ceo zivot i odrices se svega nije ti do smejanja.

Pa,u lepom smo drustvu,mada,ne verujem bas da je prava slika bas takva,pre ce biti da je i to deo mentaliteta. Takodje nije isto u kom delu Srbije zivite,ako ste na jugu onda nema pomoci jer to je danas kao istok Turske otprilike,ali ako zivis na severu ili Bgd onda je slika potpuno drugacija.

Moramo bit tuzni kao nacija i narod kad nas i dan danas popovi, politicari, doktori nekakvi, nekakvih nauka i sl truju pricama o isusovoj patnji, o Adamu i Evi, o kosovskom boju, Sv Savi, o Osmanlijama, o Jasenovcu, o Hrvatima kao zlima, o Titu kao unistitelju Srba, o WWII, o progonu Jevreja, o agresiji Amera na Vijetnam, o raspadu Jugoslavije, o velikoj Srbiji, o "srpskom Kosovu", o HAARP-u i Americkim zlikovcima.... Sve sto sam preskocio dodajte!

Mi smo melanholičan narod... skoro uvek zabrinutog izraza lica i crnih,teških reči. Često se vraćamo prošlosti, i uvek nam je juče bolje od danas, odn. sutra. Mi znamo najbolje... Recimo, Ameri nose lažan osmeh, Norvežani su bogati pa ih baš briga za sve. Mi smo večite žrtve loše politike i svet se urotio protiv nas. Teški smo kao tuč. Preteški sami sebi. Otuda i tužni.

Ova istraživanja su žalosna, plitka i bez ikakvog logičnog objašnjenja!
Bolje bi bilo da se ne daju pare ovakvim, unapred, poznatim istraživanjima tj.njihovim autorima.
U Srbiji, naravno postoje grupe koje se uklapaju u ove zaključke, ali postoje i one koje nose život i koje ne priznaju kapitulaciju!Galup nema pojma šta je Srbija!WRP4SP

@robija - brate moj napaćeni u centar si ubo...

U javnom preduzecu mala plata. Privatna firma dokusurena u poplavama, neozenjen sa minimalnom perspektivom za dalji napredak. Ustvari koliko se god trudim tonem sve dublje. Ne putujem (a zeljan sam toga). Slaba ishrana, bedno okruzenje sto komsijsko sto rodjacko, i opet dok ovo pisem cerekam se ko lud. Verovatno mi je potreban psihijatar, psiholog sta ga znam.

dajte neko istrazivanja o koristenju lekova za smirenje, verujem da smo po tome prvi u Evropi zajedno sa BIH, a da se neladovezem na tekst, koliko ljudi boluje od nekih psihickih smetnji ?

Pa pacovi, tu ima pacovi otprilike po dve kile komad, ko zec. Ima i misovi. Jeste medjutim, jako je ovde ziveti tesko, jeste na ovi krajevi. Vidite kakve kuce, male, djubre, neigijena, to stvarno jeste.

Ja ne mislim da je preovladjujuce osecanje u Srba tuga. Ne vidim toliko tuznih ljudi, koliko vidim ljude ubijene u pojam - ne mogu da nadjem bolji izraz. Ako ne gledate u telefon dok idete prevozom i pogledate u taj svet u autobusu, ja ne znam da li cete videti sta drugo osim jedan kolektiv potpuno ubijen u pojam. To je daleko prevazislo individualni nivo nasih pojedinacnih tuga, osujecenih nadanja, nemanja perspektive. To se podiglo na kolektivni nivo, mi smo svi u kolektivnoj depri i padu duha. Da ne pominjem kako je u unutrasnjosti zemlje.

A kome je danas do smeha,veselosti i sale kad ljudi nemaju ni za osnovne zivotne namirnice...

Klasika za neuredjene zemlje gde se zivot vise vidi kao patnja nego uzivanje je sto je ocekivani vek zivota duzi, manje su srecni i nasmejani. Ko je lud da se smeje kad zna sta ga ceka i to koliko dugo!

TOnemo u haos i u koliko se nesto drasticno hitno ne promeni, ne znam, strah me...

Nisu,samo se cesljaju tako.

Belorusi nas sure.. Sta bi da mi imamo takvog "diktatora" kao sto je Lukasenko

Dakle kljuc srece je u porodici "maloj drzavi" koja moze sve da podnese mnogo lakse nego pojedinac.

ima ljudi koji su toliko tuzni,kao da sve znaju,..

kako tuzni? OCAJNI...danas zbog alergije koja mi je povukla za sobom curenje nosa,sto se prenelo i na upalu grla,pa sad i krkljam ko manijak i pluca me otkidaju,ne spavam danima od muke i pritiska u glavi....elem odem ja kod lekara sa OVERENOM zdravstvenom knjizicom koja vazi od 1.2.2014 do 31.5.2014,da bi mi sestra na salteru odgovorila da mi knjizica ne vazi!? molim??????? meni su ladno u firmi inace "Mercator" lupili nalepnicu i upisali datum a nisu uplatili zdravstveno? ja razumem da se desava da kasni uplata par dana ili dok se softver ne azurira ali 5MESECI????? dzabalebarosi koje rade taj deo posla inace su mi do sad izgubile 3-4 knjizice a za svaku sam cekao po mesec dana da mi vrate i to pod pritiskom sefova da bi bio red konacno da mi je posalju...verujem da ima masa raznih primera dal ovakvih dal onakvih,al definitivno treba nama jedan stimulans u vidu gov**ve motke i udri

Apsolutno me ne cudi. Ljudi su pukli skroz, letargija je nikad jaca.

Ja ne znam ni kako smo se na ovom petom nasli... Finale minimum.