Boje su drugačije ako govorimo drugim jezikom

A zašto se u našem jeziku za ljude koji imaju svetlu kosu kaže da su plavi?

Neverovatno. Objavili ste zanimljiv naucno-popularni clanak

Sjajno.
Jedino je još pitanje da li su ispitanici muškarci ili žene !
...jer, složićete se nije sve jedno.
Ja kao muškarac razlikujem daleko manje boja od bilo koje žene :P

Teget==Navy? Ali kako se kaže šerpa plava na engleskom?

Trula višnja 
Višnja 
Ciklama 
Kajsija 
Berlinsko plavo 
Azurno plavo 
Jorgovan plavo 
Nebo plavo 
Morski plavo
Šerpa plavo
Šešelj plavo
Vojničko zeleno 
Maslinasto zeleno 
Sunce žuto 
Margarin žuto 
Limun žuto 
Mesec žuto 
Mrko 
Šućmurasto 
Oker 
Kamilje braon 
Mlečno belo 
Snežno belo
Prljavo belo
Lešnik 
Čokolada 
Kesten 
Pokojne baba Julkine crna bog da joj dušu prosti...

Ne mogu da govorim za duge jezike, ali i u engleskom jeziku postoji puno definicija za plavu, verovatno više nego u srpskom jeziku. Navy, midnight blue ... sky. Kao što je navy plava (navy blue), tako je i teget ponekad plava (teget plava).

Odličan članak!

imala sam papagaja zucu. kao sto mu ime kaze bio je zut. moja drugarica ga je zvala zuca zeleni. njoj je bio zelen i tacka. to je bilo pre 10 god. prosle nedelje kupujem cerki zutu majcu. istu ko papagaj. u prodavnici sa mnom svekrva i zaova. kaze svekrva bas je lepa žuta majca. dolazi zaova i kaže jao ana sto si dobila lepu zelenu majcu!
naravoucenije: sve je u oku posmatraca.

Dajte neki clanak ili studiju o ovome da mozemo jos istraziti na temu

A zašto se u našem jeziku za ljude koji imaju svetlu kosu kaže da su plavi?
(Skywalker, 15. maj 2014 19:59)

Jer je nekada staroslovenska rec plavo znacila svetao ton, recimo nebo kad je bilo vedro je bilo placo, ako je bilo oblacno onda nije, zaostavstina u jeziku.

Zanimljivo :D Ali englezi imaju razlike za plavu boju,za bilo koju boju,gde se koristi,pale,light,dark,shady...isto sranje kao i kod nas :D

@Mladen
Jedna od prvih "škakljivijih" boja koje sam naučila da imenujem je upravo cijan. Mama mi je mađarica. Na mađarskom se ta boja zove pesti kékes-zöld, odnosno, peštansko plavkasto-zelena. Imala sam suknjicu te boje kao klinka i ona mi je etalon za "merenje plavozelenosti" :-)
Ono sto je meni čudno jeste što uprkos naučenoj distinkciji, to meni ipak mnogo više vuče na plavo, pa kad sagovornik nije mađar, ja ne zalazim u objašnjavanja nego udovoljim srcu i lupim da je tirkizna :D

Postoji jedna stvar koju muškarci nikako ne mogu da objasne ženama. Kajsija je voće, ne boja, Voće!!!!!

Baš sam se iznenadio, kad sam saznao da Slovenci, za žuto kažu rumeno!

Oduvek me je u pojam ubijala jedna boja - cijan . To je ona boja koja je nit plava nit zelena . Takodje , iako je broj talasnih duzina konacan , broj boja je beskonacan , jer ono sto mi dozivljavamo kao boju noze biti tacno jedna talasna duzina (laser) , vise pribliznih (svetleca dioda - LED) ili mesavina vise boja (lila - plava+crvena). Nasi monitori ne mogu da prikazu sve boje , jer oni boje dobijaju kombinovanjem osnovnih boja . Nase oko razlikuje 4 komponente slike - plavu , zelenu , crvenu i osvetljenost . Zuta boja kao takva u spektru postoji kao realna (580nm) , ali je prepoznajemo preko zelenog i crvenog receptora pa je isto vidimo ako se puste istovremeno zelena i crvena na ekranu , ali to su i dalje 2 boje . Ekrani ne mogu da prikazu plavlju od definisane plave , kao ni crveniju od najcrvenije , sto nama ne smeta jer mi ionako tu razliku i ne primecujemo , mada se da videti kada se uporede digitalna i analogna fotografija istog predmeta . Zato su analogne fotografije uvek bolje .

Ima puno reči za nijanse plave u engleskom jeziku, od tamno plave ultramarine, navy blue i darky navy, preko indigo, sky blue/azure, cobalt i turqoise do ice blue, glacier (blue ice) i cyan blue.

A zašto se u našem jeziku za ljude koji imaju svetlu kosu kaže da su plavi? (Skywalker, 15. maj 2014 19:59) - Zato sto su u staro vreme, ljudi sa izrazito svetlom kosom po pravilu imali plave oci. "Plavo" se odnosi na oci, a ne na kosu.

@Svecano odelo
Mislim da je royal blue! Moja omiljena boja inace :)

Daltonista sam za neke nijanse crveno-zelene i mrzim boje ! Veze jezik nema sa ovim, vec samo koliko opticka vlakna u oku razlikuju razlicite talasne duzine svetlosti, tj nijanse boja. A to da li znate rec za bas tu nijansu boje nije vazno, vec samo da li vidite razliku izmedju dve bliske nijanse sto kod mene u vecem delu spektra boja nije slucaj.

Teget==Navy? Ali kako se kaže šerpa plava na engleskom?
Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net (Svečano odelo, četiri slova. Teget., 15. maj 2014 19:20)

Royal blue..ili carta di zuccero (na italijanskom; po boji koja se nalazi u unutrasnjosti pakovanja secera od 1kg :) )

tu i tamo. isto postoje studije koje pokazuju da postoji 11 osnovnih boja i da se svi jezici sveta prilicno slazu u tome o kojim se bojama radi. meni ovo zvuci kao dalji pokusaj da se odbrani whorf-sapirova hipoteza da jezik utice na razmisljanje i vidjenje sveta. odavno sam prestao da slepo verujem u takve teze, jer su se sve pokazale pogresnim.

@A zašto se u našem jeziku za ljude koji imaju svetlu kosu kaže da su plavi?
(Skywalker, 15. maj 2014 19:59)

I mene to zanima...

@ Svečano odelo, četiri slova. Teget:
Sherpa blue.

mao bih dva komentara1.
Nevezano samo za ovaje tekst da li postoji sansa da ne objavljujete komentare tipa"hahahahahaha" ili "ahahahaha", imam utisak a) da nikada nemaju veze sa blo kojim tekstom, osim da pokazu neciju sramotnu nekulturu, i cime smo mi ostali koji ovo citamo bogatiji.
Drugi komentar je vezan diretkno za tekst,ali prilaz tom naucnom istrazivanju odnosa jezik-boja je iz sasvim drugog (fascinatnog) ugla. Zapocet je krajem 19-tog veka u Nemackoj i trajao dekadama.Istrazivanje je veoma zainteresovalo Himlera i jos neke vazne osobe tog mracnog perioda.O tome postoji obimna literatura (naucna).

Ovo u opšte nije tačno za nemce i engleze. Oni toliko nijansi od jedne te iste boje razlikuju u svakodnevnom govoru da bi ste se samo zaprepastili. Isto je to tako i kod italijana i francuza. Ne znam za špance i porugalce, verovatno da je i kod njih slična situacija. Mi i rusi smo i po tom pitanju veliki siromašnici (nemanjići) za sve njih pod našom ograničenom nebeskom kapom. Sva četri jezika govorim plus ruski, malo španski i jako loše portugalski.
Pre će biti da prepoznavanje i samim tim tačno jezičko definisanje boja i nijansi zavisi samo od stepena obrazovanosti, od putovanja po svetu, od pogleda na svet i od komfrontacije po svetu sa novim bojama. Jedna te ista boja na drugom meridijanu u određenim uslovima može stvarno da izgleda vrlo drugačije. Primetio sam da kinezi i japanci generalno imaju veliki problem sa bojama. Oni što celog života u nebo gledaju samo iz svog bunara naravno da su i u tom pogledu jezički siromašniji, kao što smo to npr. mi. A to je i ovaj tekst pokazao u jednom svom delu i ako to nije naglašeno, oni što su ukopani u svoje dvorište jako malo boja i nijansi prepoznaju i jezički determinišu. Slikar i muzičar sigurno da ne vide sve boje istim očima. Ostalo iz studije, ako u opšte to jeste, ne treba ni komentarisati. Nije ni vredno neke pažnje, jer je rekla-kazala.

... (poslednji nastavak komentara)... Nikako ne verujem da će govornik nekog jezika sporije razlikovati plavu i ljubičastu ako taj jezik te boje zove istim imenom ili da će govornik drugog jezika u kom se te boje zovu različito u istom mentalnom procesu biti brži. Kako ja vidim ovaj tekst tvrdi suprotno, ali u potpunosti bez pokrića, jer "nekakvi stručnjaci" sa "nekakvim testovima" koji su "vršeći nekakve eksperimante" došli do odredjenih zaključaka nisu ni dokaz pa ni pokazatelj istinitosti neke tvrdnje. Jednostavno je. Ako govornik jezika A drugačije zove i plavu i ljubičasti, a govornik jezika B obe boje zove plavom možemo staviti isred njih plavi i ljubičasti papir jedno pored drugog. Prvi će reći da vidi plavu i ljubičastu boju, a drugi da vidi dve plave (neće reći da dva puta vidi plavu). Sad ako taj drugi kaže da vidi dva plava papira i mi zaključimo da on dakle ne razlikuje te dve boje sve što imamo je pogrešan zaključak. Jedino bi smo možda mogli reći da će osoba koja plavu i ljubičastu zove jednim imenom možda redje obraćati pažnju na te razlike u boji ako mu to nije preko potrebno od osobe koja obe boje zove različitim imenom i koja će te razlike primetiti već takoreći instinktivno. Ipak, ako se nadju u situaciji koja će zahtevati od govornika bilo kojeg (testiranog) jezika da primete razliku izmedju dve boje ili "dve nijanse iste boje" oni će razliku jednako "dobro" primetiti bez obzira na imenovanje tih boja. Uostalom vid i jezik su različita sredstva.

@quickie

Ne znam odakle ti taj podatak? Istina je da je daltonizam daleko vise zastupljen kod muskaraca nego kod zena, zato sto zene imaju dva X hromozoma i u slucaju da je jedan degenerativan a drugi funkcionalan kod zene nepostoji daltonizam ali postoji mogucnost da prenese bolest svom sinu. Sto se tice muskaraca koji nemaju daltonizam oni razlikuju nijanse isto kao i zene.

Hahaha, Kako li ste samo zakljucili da moze da postoji samo 320 boja?

... (nastavak komentara)... Druga situacija za koju mislim da je zapravo u pitanju je da je osoba koja vrši ispitivanje zaključila da je testirani govornik uspeo da razlikuje dve prikazane boje jedne od druge tek kada je uspeo na te razlike i da ukaže. U tom slučaju dolazi do pomalo jezičko-filozofskog pitanja da li čovek opaža razlike izmedju dve boje onda kada vidi ih vidi i shvati da nisu iste (što je, ma šta ovi stručnjaci rekli, realni slučaj, tj. ako se izuzmu daltonisti, ljudi bez vida i oni koji su na drugi način onemogućeni da jasno vide obe "testirane" boje) ili onda kada zna da ih obe različito imenuje ili na neki drugi način jasno ukaže na razlike medju njima. Što se jezičkog-filozofskog stava tiče ja se opredeljujem (onoliko koliko to može biti opredeljenje) za prvi "jezičko-filozofski" primer. Što se tiče drugog primera, tu ideju je koliko mi je poznato prvi popularizovao Orvel sa idejom da se osiromašenjem rečnika može osiromašiti i ljudski opseg misli, pa i opažanja. Za misli je verovatno moguće mada mislim da ljudska mašta može biti dovoljno jaka da održi opseg misli čak i pored siromašnijeg rečnika, ali eto, možda je moguće. Ipak drugu ideju da siromašniji rečnik smanji opseg opažanja nikako ne podržavam, nego baš naprotiv smataram da je upravo opažanje sredstvo koje proširuje rečnik prirodnim putem. Dakle nikako ne verujem da će govornik nekog jezika sporije razlikovati plavu i ljubičastu ako taj jezik te boje zove istim imenom.

***part one***
Pitanje razlikovanja boja (ili recimo ukusa) nije pitanje prirodnih nauka (matematika, fizika, hemija..) vec pitanje drustvenih nauka (sociologija, antropoligija, psihologija... inace, ako mene neko pita te sve drustvene nauke spadaju u jednu grupu: to je mnogo komlikovano za nas iz prirodnih nauka da se bavimo sa tim, drustvenjaci se bave ljudskim postupcima i percepcijom sveta oko nas (ako mi date vise od dva razlicita atoma u jednom uzorku ja se sav pogubim, ne znam gde udaram. ko sam ja da objasnjavam na osnovu jonske struje u mom mozgu zasto hocu da se poljubim sa mojom komsinicom?), neka ljudi prave teorije na iskustvu (i ogranocenim eksperimentima)

a sada evo par primera iz drustvenih nauka:
- pre dvesta/sto godina pojam "zloupotreba dece za robovski rad" nije postojao. Neki "drustvenjak" je to morao da primeti, da objasni i da njegov stav bude drustveno prhvatljiv. Ta zloupotreba dece je postojala od sveta i veka, ali ako nam neko ne objasni ociglednu stvar, to za nas ne postoji
- posto je sada popularno sve ov oko evropesme, LGBT, parada i slicno: pre nekih dvadeset/trideset/cetrdeset godina u USA homoseksualno ponasanje se smatralo kao bolest i lecilo se. Onda je drustvo (tj uticaj drustvenjaka=naucnici koji se bave drustvenim naukama) odlucilo da to nije blest. Inace, u Antickoj Grckoj to je bilo pozeljno ponasanje individua

Ne smatram sebe nekim autoritetom da bih protivrečio zaključcima koje su naučnici doneli u raznim naučnim radovima, vršeći eksperimente itd. Sad kad sam se ogradio mogu da kažem i svoje mišljenje :) Kako sam shvatio, tekst implicira da je zaključak neimenovanih "stručnjaka" da ako npr. jezik A različito imenuje recimo plavu i ljubičastu, a jezik B koristi jedno ime za obe boje, da će onda i govornik jezika A brže razlikovati te dve boje nego govornik jezika B? Ako sam pogrešno shvatio neka me neko slobodno ispravi... Sad mogu da nagadjam kako su izgledali testovi kojima bi se to potvrdilo, ali pošto tekst nije ulazio u takve detalje već bio prilično površan mogu samo da nagadjam. A nagadjam da su govornicima tih različitih jezika prikazivali boje koje su jednako ili različito imenovane, ali ne znam za koji momenat su stručnjaci zaključili da su testirani govornici završili sa mentalnim procesom razlikovanja dve boje. Da li je to onaj momenat u kom je neki aparat koji prikazuje moždane aktivnosti, odnosno osoba koja vrši monitoring tog aparata zaključila da je završen moždani proces koji je "radio na" razlikovanju prikazanih boja ili je to onaj momenat kada je testirani govornik uspeo da na bilo koji način ukaže osobi ili osobama koje ga testiraju na razliku medju prikazanim bojama? Ako je u pitanju prva situacija prihvatio bih neverovatan zaključak teksta da čovek dve isto imenovane boje sporije razlikuje od različito imenovanih, makar i da je razlika veća. (pišem nastavak)

@lev
Krem,kafena... :D

boje i nijanse na srpskom:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%B0

dunkelblau za teget?

Nevezano za tekst. Насмеши ме интенција овог прилога. ))): Неће риба на сваку удицу. )))): хахаха Та нам је позната, тражимо неку другу. )))):

:)

Sve je ovo sjajno. Samo ne vidim kakve veze ima sa srpskim jezikom? Ili sad treba dežurne narikače da počnu da kukaju kako je u našem jeziku to ovako, ili onako, i da zbog tohga omalovažavaju sve ovdašnje?

Pink roze pa na tufne.

@ Jovan
Upravo tako, ovo nema veze sa jezicima. Svaka boja ima svoj naziv u različitim jezicima. Naslov je malo nespretno sačinjen pa ispada da Srbin i Rus vide različito plavu :-).

Interesantan clanak, hvala sto ste ga preneli.
Par sitnih ispravki:
* Pisac kaze: "380 do 700 nanometara, koje mi opažamo kao različite boje. Shodno tome, očekivali bismo da možemo da razlikujemo do 320 boja". Sto nema smisla, posto ni po kojoj logici bi svaki nanometar trbao da bude posebna boja.
* Isto tako, komentar uz dve prve slike/ilutracije kaze "Sepktar" a treba da stoji "Spektar".

A zašto se u našem jeziku za ljude koji imaju svetlu kosu kaže da su plavi?
(Skywalker, 15. maj 2014 19:59)

Ako se dobro sećam, zato što je pridev "plavo" kod nas prvobitno označavao nešto drugo. Za ta i slična pitanja poseti grupu https://www.facebook.com/groups/119958714712058/?fref=ts ako si na Fejsbuku.

Daltonista sam za neke nijanse crveno-zelene i mrzim boje ! Veze jezik nema sa ovim, vec samo koliko opticka vlakna u oku razlikuju razlicite talasne duzine svetlosti, tj nijanse boja. A to da li znate rec za bas tu nijansu boje nije vazno, vec samo da li vidite razliku izmedju dve bliske nijanse sto kod mene u vecem delu spektra boja nije slucaj.

Sve je ovo sjajno. Samo ne vidim kakve veze ima sa srpskim jezikom? Ili sad treba dežurne narikače da počnu da kukaju kako je u našem jeziku to ovako, ili onako, i da zbog tohga omalovažavaju sve ovdašnje?

Ne mogu da govorim za duge jezike, ali i u engleskom jeziku postoji puno definicija za plavu, verovatno više nego u srpskom jeziku. Navy, midnight blue ... sky. Kao što je navy plava (navy blue), tako je i teget ponekad plava (teget plava).

Hahaha, Kako li ste samo zakljucili da moze da postoji samo 320 boja?

Sjajno.
Jedino je još pitanje da li su ispitanici muškarci ili žene !
...jer, složićete se nije sve jedno.
Ja kao muškarac razlikujem daleko manje boja od bilo koje žene :P

Neverovatno. Objavili ste zanimljiv naucno-popularni clanak

tu i tamo. isto postoje studije koje pokazuju da postoji 11 osnovnih boja i da se svi jezici sveta prilicno slazu u tome o kojim se bojama radi. meni ovo zvuci kao dalji pokusaj da se odbrani whorf-sapirova hipoteza da jezik utice na razmisljanje i vidjenje sveta. odavno sam prestao da slepo verujem u takve teze, jer su se sve pokazale pogresnim.

Ovo u opšte nije tačno za nemce i engleze. Oni toliko nijansi od jedne te iste boje razlikuju u svakodnevnom govoru da bi ste se samo zaprepastili. Isto je to tako i kod italijana i francuza. Ne znam za špance i porugalce, verovatno da je i kod njih slična situacija. Mi i rusi smo i po tom pitanju veliki siromašnici (nemanjići) za sve njih pod našom ograničenom nebeskom kapom. Sva četri jezika govorim plus ruski, malo španski i jako loše portugalski.
Pre će biti da prepoznavanje i samim tim tačno jezičko definisanje boja i nijansi zavisi samo od stepena obrazovanosti, od putovanja po svetu, od pogleda na svet i od komfrontacije po svetu sa novim bojama. Jedna te ista boja na drugom meridijanu u određenim uslovima može stvarno da izgleda vrlo drugačije. Primetio sam da kinezi i japanci generalno imaju veliki problem sa bojama. Oni što celog života u nebo gledaju samo iz svog bunara naravno da su i u tom pogledu jezički siromašniji, kao što smo to npr. mi. A to je i ovaj tekst pokazao u jednom svom delu i ako to nije naglašeno, oni što su ukopani u svoje dvorište jako malo boja i nijansi prepoznaju i jezički determinišu. Slikar i muzičar sigurno da ne vide sve boje istim očima. Ostalo iz studije, ako u opšte to jeste, ne treba ni komentarisati. Nije ni vredno neke pažnje, jer je rekla-kazala.

Odličan članak!

Teget==Navy? Ali kako se kaže šerpa plava na engleskom?

Oduvek me je u pojam ubijala jedna boja - cijan . To je ona boja koja je nit plava nit zelena . Takodje , iako je broj talasnih duzina konacan , broj boja je beskonacan , jer ono sto mi dozivljavamo kao boju noze biti tacno jedna talasna duzina (laser) , vise pribliznih (svetleca dioda - LED) ili mesavina vise boja (lila - plava+crvena). Nasi monitori ne mogu da prikazu sve boje , jer oni boje dobijaju kombinovanjem osnovnih boja . Nase oko razlikuje 4 komponente slike - plavu , zelenu , crvenu i osvetljenost . Zuta boja kao takva u spektru postoji kao realna (580nm) , ali je prepoznajemo preko zelenog i crvenog receptora pa je isto vidimo ako se puste istovremeno zelena i crvena na ekranu , ali to su i dalje 2 boje . Ekrani ne mogu da prikazu plavlju od definisane plave , kao ni crveniju od najcrvenije , sto nama ne smeta jer mi ionako tu razliku i ne primecujemo , mada se da videti kada se uporede digitalna i analogna fotografija istog predmeta . Zato su analogne fotografije uvek bolje .

... (poslednji nastavak komentara)... Nikako ne verujem da će govornik nekog jezika sporije razlikovati plavu i ljubičastu ako taj jezik te boje zove istim imenom ili da će govornik drugog jezika u kom se te boje zovu različito u istom mentalnom procesu biti brži. Kako ja vidim ovaj tekst tvrdi suprotno, ali u potpunosti bez pokrića, jer "nekakvi stručnjaci" sa "nekakvim testovima" koji su "vršeći nekakve eksperimante" došli do odredjenih zaključaka nisu ni dokaz pa ni pokazatelj istinitosti neke tvrdnje. Jednostavno je. Ako govornik jezika A drugačije zove i plavu i ljubičasti, a govornik jezika B obe boje zove plavom možemo staviti isred njih plavi i ljubičasti papir jedno pored drugog. Prvi će reći da vidi plavu i ljubičastu boju, a drugi da vidi dve plave (neće reći da dva puta vidi plavu). Sad ako taj drugi kaže da vidi dva plava papira i mi zaključimo da on dakle ne razlikuje te dve boje sve što imamo je pogrešan zaključak. Jedino bi smo možda mogli reći da će osoba koja plavu i ljubičastu zove jednim imenom možda redje obraćati pažnju na te razlike u boji ako mu to nije preko potrebno od osobe koja obe boje zove različitim imenom i koja će te razlike primetiti već takoreći instinktivno. Ipak, ako se nadju u situaciji koja će zahtevati od govornika bilo kojeg (testiranog) jezika da primete razliku izmedju dve boje ili "dve nijanse iste boje" oni će razliku jednako "dobro" primetiti bez obzira na imenovanje tih boja. Uostalom vid i jezik su različita sredstva.

Ne smatram sebe nekim autoritetom da bih protivrečio zaključcima koje su naučnici doneli u raznim naučnim radovima, vršeći eksperimente itd. Sad kad sam se ogradio mogu da kažem i svoje mišljenje :) Kako sam shvatio, tekst implicira da je zaključak neimenovanih "stručnjaka" da ako npr. jezik A različito imenuje recimo plavu i ljubičastu, a jezik B koristi jedno ime za obe boje, da će onda i govornik jezika A brže razlikovati te dve boje nego govornik jezika B? Ako sam pogrešno shvatio neka me neko slobodno ispravi... Sad mogu da nagadjam kako su izgledali testovi kojima bi se to potvrdilo, ali pošto tekst nije ulazio u takve detalje već bio prilično površan mogu samo da nagadjam. A nagadjam da su govornicima tih različitih jezika prikazivali boje koje su jednako ili različito imenovane, ali ne znam za koji momenat su stručnjaci zaključili da su testirani govornici završili sa mentalnim procesom razlikovanja dve boje. Da li je to onaj momenat u kom je neki aparat koji prikazuje moždane aktivnosti, odnosno osoba koja vrši monitoring tog aparata zaključila da je završen moždani proces koji je "radio na" razlikovanju prikazanih boja ili je to onaj momenat kada je testirani govornik uspeo da na bilo koji način ukaže osobi ili osobama koje ga testiraju na razliku medju prikazanim bojama? Ako je u pitanju prva situacija prihvatio bih neverovatan zaključak teksta da čovek dve isto imenovane boje sporije razlikuje od različito imenovanih, makar i da je razlika veća. (pišem nastavak)

... (nastavak komentara)... Druga situacija za koju mislim da je zapravo u pitanju je da je osoba koja vrši ispitivanje zaključila da je testirani govornik uspeo da razlikuje dve prikazane boje jedne od druge tek kada je uspeo na te razlike i da ukaže. U tom slučaju dolazi do pomalo jezičko-filozofskog pitanja da li čovek opaža razlike izmedju dve boje onda kada vidi ih vidi i shvati da nisu iste (što je, ma šta ovi stručnjaci rekli, realni slučaj, tj. ako se izuzmu daltonisti, ljudi bez vida i oni koji su na drugi način onemogućeni da jasno vide obe "testirane" boje) ili onda kada zna da ih obe različito imenuje ili na neki drugi način jasno ukaže na razlike medju njima. Što se jezičkog-filozofskog stava tiče ja se opredeljujem (onoliko koliko to može biti opredeljenje) za prvi "jezičko-filozofski" primer. Što se tiče drugog primera, tu ideju je koliko mi je poznato prvi popularizovao Orvel sa idejom da se osiromašenjem rečnika može osiromašiti i ljudski opseg misli, pa i opažanja. Za misli je verovatno moguće mada mislim da ljudska mašta može biti dovoljno jaka da održi opseg misli čak i pored siromašnijeg rečnika, ali eto, možda je moguće. Ipak drugu ideju da siromašniji rečnik smanji opseg opažanja nikako ne podržavam, nego baš naprotiv smataram da je upravo opažanje sredstvo koje proširuje rečnik prirodnim putem. Dakle nikako ne verujem da će govornik nekog jezika sporije razlikovati plavu i ljubičastu ako taj jezik te boje zove istim imenom.

Nevezano za tekst. Насмеши ме интенција овог прилога. ))): Неће риба на сваку удицу. )))): хахаха Та нам је позната, тражимо неку другу. )))):

A zašto se u našem jeziku za ljude koji imaju svetlu kosu kaže da su plavi?

@ Svečano odelo, četiri slova. Teget:
Sherpa blue.

Zanimljivo :D Ali englezi imaju razlike za plavu boju,za bilo koju boju,gde se koristi,pale,light,dark,shady...isto sranje kao i kod nas :D

A zašto se u našem jeziku za ljude koji imaju svetlu kosu kaže da su plavi?
(Skywalker, 15. maj 2014 19:59)

Jer je nekada staroslovenska rec plavo znacila svetao ton, recimo nebo kad je bilo vedro je bilo placo, ako je bilo oblacno onda nije, zaostavstina u jeziku.

Teget==Navy? Ali kako se kaže šerpa plava na engleskom?
Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net (Svečano odelo, četiri slova. Teget., 15. maj 2014 19:20)

Royal blue..ili carta di zuccero (na italijanskom; po boji koja se nalazi u unutrasnjosti pakovanja secera od 1kg :) )

Postoji jedna stvar koju muškarci nikako ne mogu da objasne ženama. Kajsija je voće, ne boja, Voće!!!!!

dunkelblau za teget?

:)

Trula višnja 
Višnja 
Ciklama 
Kajsija 
Berlinsko plavo 
Azurno plavo 
Jorgovan plavo 
Nebo plavo 
Morski plavo
Šerpa plavo
Šešelj plavo
Vojničko zeleno 
Maslinasto zeleno 
Sunce žuto 
Margarin žuto 
Limun žuto 
Mesec žuto 
Mrko 
Šućmurasto 
Oker 
Kamilje braon 
Mlečno belo 
Snežno belo
Prljavo belo
Lešnik 
Čokolada 
Kesten 
Pokojne baba Julkine crna bog da joj dušu prosti...

A zašto se u našem jeziku za ljude koji imaju svetlu kosu kaže da su plavi?
(Skywalker, 15. maj 2014 19:59)

Ako se dobro sećam, zato što je pridev "plavo" kod nas prvobitno označavao nešto drugo. Za ta i slična pitanja poseti grupu https://www.facebook.com/groups/119958714712058/?fref=ts ako si na Fejsbuku.

***part one***
Pitanje razlikovanja boja (ili recimo ukusa) nije pitanje prirodnih nauka (matematika, fizika, hemija..) vec pitanje drustvenih nauka (sociologija, antropoligija, psihologija... inace, ako mene neko pita te sve drustvene nauke spadaju u jednu grupu: to je mnogo komlikovano za nas iz prirodnih nauka da se bavimo sa tim, drustvenjaci se bave ljudskim postupcima i percepcijom sveta oko nas (ako mi date vise od dva razlicita atoma u jednom uzorku ja se sav pogubim, ne znam gde udaram. ko sam ja da objasnjavam na osnovu jonske struje u mom mozgu zasto hocu da se poljubim sa mojom komsinicom?), neka ljudi prave teorije na iskustvu (i ogranocenim eksperimentima)

a sada evo par primera iz drustvenih nauka:
- pre dvesta/sto godina pojam "zloupotreba dece za robovski rad" nije postojao. Neki "drustvenjak" je to morao da primeti, da objasni i da njegov stav bude drustveno prhvatljiv. Ta zloupotreba dece je postojala od sveta i veka, ali ako nam neko ne objasni ociglednu stvar, to za nas ne postoji
- posto je sada popularno sve ov oko evropesme, LGBT, parada i slicno: pre nekih dvadeset/trideset/cetrdeset godina u USA homoseksualno ponasanje se smatralo kao bolest i lecilo se. Onda je drustvo (tj uticaj drustvenjaka=naucnici koji se bave drustvenim naukama) odlucilo da to nije blest. Inace, u Antickoj Grckoj to je bilo pozeljno ponasanje individua

Dajte neki clanak ili studiju o ovome da mozemo jos istraziti na temu

@A zašto se u našem jeziku za ljude koji imaju svetlu kosu kaže da su plavi?
(Skywalker, 15. maj 2014 19:59)

I mene to zanima...

imala sam papagaja zucu. kao sto mu ime kaze bio je zut. moja drugarica ga je zvala zuca zeleni. njoj je bio zelen i tacka. to je bilo pre 10 god. prosle nedelje kupujem cerki zutu majcu. istu ko papagaj. u prodavnici sa mnom svekrva i zaova. kaze svekrva bas je lepa žuta majca. dolazi zaova i kaže jao ana sto si dobila lepu zelenu majcu!
naravoucenije: sve je u oku posmatraca.

Baš sam se iznenadio, kad sam saznao da Slovenci, za žuto kažu rumeno!

@Svecano odelo
Mislim da je royal blue! Moja omiljena boja inace :)

Ima puno reči za nijanse plave u engleskom jeziku, od tamno plave ultramarine, navy blue i darky navy, preko indigo, sky blue/azure, cobalt i turqoise do ice blue, glacier (blue ice) i cyan blue.

@lev
Krem,kafena... :D

@Mladen
Jedna od prvih "škakljivijih" boja koje sam naučila da imenujem je upravo cijan. Mama mi je mađarica. Na mađarskom se ta boja zove pesti kékes-zöld, odnosno, peštansko plavkasto-zelena. Imala sam suknjicu te boje kao klinka i ona mi je etalon za "merenje plavozelenosti" :-)
Ono sto je meni čudno jeste što uprkos naučenoj distinkciji, to meni ipak mnogo više vuče na plavo, pa kad sagovornik nije mađar, ja ne zalazim u objašnjavanja nego udovoljim srcu i lupim da je tirkizna :D

mao bih dva komentara1.
Nevezano samo za ovaje tekst da li postoji sansa da ne objavljujete komentare tipa"hahahahahaha" ili "ahahahaha", imam utisak a) da nikada nemaju veze sa blo kojim tekstom, osim da pokazu neciju sramotnu nekulturu, i cime smo mi ostali koji ovo citamo bogatiji.
Drugi komentar je vezan diretkno za tekst,ali prilaz tom naucnom istrazivanju odnosa jezik-boja je iz sasvim drugog (fascinatnog) ugla. Zapocet je krajem 19-tog veka u Nemackoj i trajao dekadama.Istrazivanje je veoma zainteresovalo Himlera i jos neke vazne osobe tog mracnog perioda.O tome postoji obimna literatura (naucna).

boje i nijanse na srpskom:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%B0

A zašto se u našem jeziku za ljude koji imaju svetlu kosu kaže da su plavi? (Skywalker, 15. maj 2014 19:59) - Zato sto su u staro vreme, ljudi sa izrazito svetlom kosom po pravilu imali plave oci. "Plavo" se odnosi na oci, a ne na kosu.

Pink roze pa na tufne.

@quickie

Ne znam odakle ti taj podatak? Istina je da je daltonizam daleko vise zastupljen kod muskaraca nego kod zena, zato sto zene imaju dva X hromozoma i u slucaju da je jedan degenerativan a drugi funkcionalan kod zene nepostoji daltonizam ali postoji mogucnost da prenese bolest svom sinu. Sto se tice muskaraca koji nemaju daltonizam oni razlikuju nijanse isto kao i zene.

@ Jovan
Upravo tako, ovo nema veze sa jezicima. Svaka boja ima svoj naziv u različitim jezicima. Naslov je malo nespretno sačinjen pa ispada da Srbin i Rus vide različito plavu :-).

Interesantan clanak, hvala sto ste ga preneli.
Par sitnih ispravki:
* Pisac kaze: "380 do 700 nanometara, koje mi opažamo kao različite boje. Shodno tome, očekivali bismo da možemo da razlikujemo do 320 boja". Sto nema smisla, posto ni po kojoj logici bi svaki nanometar trbao da bude posebna boja.
* Isto tako, komentar uz dve prve slike/ilutracije kaze "Sepktar" a treba da stoji "Spektar".