Da li će lekari ikad poverovati u raj?

Posle jednog pada, doziveo sam klinicku smrt. Secam se potonuca, kao kada ste preumorni, prestajete da se borite sa snom i konacno, bezbrizno, tonete u san. Nikakvi tuneli, svetla i slicno nisam doziveo. Samo mrak i tisina! Sledece cega se secam, jeste postepeno pojacavanje obicnih zvukova, do te mere, da postaju neizdrzivi. Posle svega, ostao mi je osecaj, da me je probudila upravo ta buka, pojacavanje zvuka, a ne nesto drugo. Strasno sam bio ljut na tu buku, na onog ko to pojacava i sto se budim na taj nacin. Vec sledeceg trenutka, ta buka (koje nije ni bilo, vec uobicajeni zvukovi), postala mi je normalna. Slika koju sam ugledao, bila je od zabrinutih lica, koji su blenuli u mene, nesto nerazumljivo pricali i bavili se necim, dok sam ja bio zbunjen svim tim. Tek posle izvesnog vremena sam razumeo sta pricaju i o cemu.
Kada ovako nesto dozivite, zdravi i pravi, nemisleci na smrt do tada, zivot vam se promeni, u smislu, da shvatite koliko smo prolazni i konacni. Radujem se svakom danu, kakav god da je, znajuci, da me tisina i mrak ceka, pa ceka ...

Uvek u svim ovim pricama postoji samo jedan problem u komi, ili u klinickoj smrti mozak nije mrtav. Smrt se proglasava onog momenta kada je mozak mrtav, a odatle se jos niko nije vratio da nam isprica kako je. Sve ostalo su stanja svesti zivog mozga.

Lakše im je da ne veruju, jer ako postoji raj, onda po logici stvari postoji i pakao, a većina njih bi baš tamo završila pre nego na onom drugom mestu.

Ne verujem u raj i pakao, mislim da su zivot i smrt mnogo komplikovaniji od toga. Ali verujem da postoji nesto kompleksnije od ovog zivota i da je ovo samo jedna stanica u beskonacnosti svemira i vremena.

Lakše im je da ne veruju, jer ako postoji raj, onda po logici stvari postoji i pakao, a većina njih bi baš tamo završila pre nego na onom drugom mestu.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Lana, 23. novembar 2013 16:15)
++++++++++++++++
Grešiš, lakše je ne verovati. Jer ne moraš da razmišljaš i tražiš odovore. I zaista većina pravih vernika smatra, kao i ti, da su grešni i zaslužuje pakao, ali se ipak nadaju čudu Božjem, milosti njegovoj, zbog svog pokajanja i iskupljenja kroz dobra dela, post i molitvu.

A inače ako imate poznanika anestiologa, svaki će vam reći brojne primere iz iskustva o tome o čemu piše članak.

da li će raj poverovati u lekare ?

Pa zašto bi lekari verovali u Raj, pa tamo su obićno već za života! Inaće o iskustvu možda smrti? Primam insulin 5x na dan već 28 godina. Desilo mi se, da sam se jednostavno ugasio, kao stara televizija, gde na kraju vidiš samo svetlu piku. Ako nema glukoze, mozak ide by, by i čovek sa njim. Do sada spašavala me supruga, najbolja od svih, pa i deca, kad tad. Nema blema, odavno se ne plašim više. Jednostavno se ugasiš. Za ostalo pitajte parohe, vladike, Metropolita! Svakome svoje! Za pitanja, novac je obavezan!:))

Ne radi se o raju i paklu vec u drugom nivou svesti u koji se preselimo posle smrti. Ja sam imao na kratko isto isustvo kad sam se nasao ispod automobila. Malo je falilo da budem smrskan. Video sam tunel, crveno svetlo, mir, spokoj i bestelesnost. Onda su me izvukli ispod automobila. Delovalo mi je da to dugo traje a radilo se o par sekundi. Od tada gledam drugacije na zivot i smrt. Kad covek ode to nije kraj dragi moji. Zato se lepo ponasajte jedni prema drugima. Ovo telo i ova dimenzija su prolazni. Sto pre to shvatili to bolje. Lepse se zivi. Sto ne znaci da idem svaki dan u crkvu.

Ma svasta ima

@Dragan

Stvar je tu komplikovana. Posto je i sam univerzum komplikovan, tj. trenutno nama nejasan oko nekih stvari, postoji mogucnost drugih dimenzija ili sta god vec moze da padne na pamet. Raj, mozemo i tako da ga zovemo, mozemo bilo kako. Ali, zasigurno postoji tranzicija posle smrti, tj. smrti trenutnog oblika u kojem smo sada. Zavrsetak jedne price i pocetak druge.

postoje ljudi koji pre bliskog susreta sa smrti nisu bili religiozni niti ih to zanimalo pa istu pricu pricaju kao i oni koji su religiozni, nista to ne dolazi iz ubedjenja, iz glve itd.

i nema neke sustinske razlike izmedju lekara sada i pre 1000 godina
ono sto ne mogu da objasne a covek im tvrdi proglase ga ludim

A kako objašnjavate situacije koje osoba sanja i nekoliko meseci ili godina kasnije se to i desi?

Dokle sa vilenjacima i bogovima,letecim spageti nemanima.Smrt je KONCEPT(MENTALNA PREDSTAVA)KOLEKTIVNO LUDILO.Vernik u zivot nakon smrti,osoba koja prihvata opstu neurozu oslobadja sebe zadatka da napravi licnu neurozu.Smrt je nistavnost,neiskustvo,''stanje u kojem se zivo bice nalazilo pre rodjenja.Na zalost neki ljudi sebe ne mogu da smisle ovde sada,i ne zive ono sto bi trebali,pa se tese konceptima

Ne znam zašto bi ga bilo kad ni sad nismo u raju. Ako vam niko nije podario raj na zemlji neće vam podariti ni posle.

Svako ko je imao astralno iskustvo a ima nas mnogo, može reći da gore navedeni istraživači ne razumeju prirodu duhovnog sveta. Eksperiment sa pločama koje bi ispitani trebali da vide predstavlja bukvalno tumačenje i počiva na materijalnoj stvarnosti, ali u drugim sferama to jednostavno ne mora biti tako. Inače ovakva iskustva mogu se postići vežbanjem i naporom volje, ali to ne znači da ćemo u svakom slučaju imati tako bliski susret sa svetlom, premotavanje života, i druge fenomene koji se vezuju za umiranje.

mesate grandmothers and frogs. verovanje kao koncept je apsolutni nonsens, pa mu nije mesto u opisivanju realnih fenomena. meni je inace muka od onih koji veruju u raj i zasluzenu nagradu, a samo moraju da raznesu autobus, zgradu ili zabaviste da bi tamo stigli. ako boga ima, sigurno nije u religiji niti verovanju.

Smrt ne postoji, kao ni zivot. Jer su prolazni. Postoji samo ono sto je neprolazno. Apsolut, Jednota, Svest. Postoji samo Bog. Jedno u svemu i sve u jednom. Sve drugo, pa i mi sami, je obicna iluzija, prolaznost, nestvarnost. Fizicko telo, svet, svetlost, forma, sve je projekcija svesti. Ne postoji nista od toga, postoji samo svest.

eh kad je tesla o tome govorio niko mu nije verovao! #srbski_domacin

Dje smo ovo? :)

Само дубоко религиозна особа верује да је дух одвојено "биће" од тела. По том веровању, дух се после престанка биолошког живота тела, уздиже изнад тела и почиње са вечним животом у рају или паклу. Или у случајевима клиничке смрти, дух се издиже из тела и посматра дешавања ...

Ја сам атеиста и немам разлога да верујем у овакву бајку, зато што нема никаквих доказа да су дух и тело две одвојене ствари. И нема ни трунке доказа да дух живи изван тела. То што неки описују своје доживљаје у току клиничке смрти, везе нема са духовима и са духом који напушта тело.

Наслов овог чланка је да ли доктори могу да верују у рај? Има пуно религиозних доктора који верују у рај. Ја не бих волео да је мој доктор религиозна личност, зато што за моју болест постоје овоземаљски, дакле природни узроци, и нема потребе за призивањем натприродног да се ја излечим.

Znamo da svaki narkoman pod uticajem droge dozivi "blagostanje"...ne nije on otisao u raj,to je stanje svesti drogiranog mozga.Tada on vidi slike,moze da leti,da putuje,da pada...nije on to stvarno putovao...niti padao...to je stanje svesti drogiranog mozga.
Kod klinicke smrti je jedno tacno,da mozak nije mrtav.Nije li moguce da taj zivi mozak ima posebno stanje svesti...slicno snu ili drogiranom mozgu(kazem slicno ne isto)?
Zar nije moguce da mozak(posto je ziv)sam kreira neke slike?
Zar nije tacno da nam je funkcija secanja,direkno vezana za mozak?Ako neko "napusti" telo,napusta i mozak(jer mozak je deo tela)...a napustanje mozga znaci da kasnije iskustvo odnosno secanje nece moci da koristi,jer je to vezano za mozak.
Odnosno ako neko napusti telo(mozak)nema secanja.Jer secanja poticu iz mozga a mozak je napusten...

Sve je to deo svesti zivog mozga.Mozak je inace veoma komplikovan i jos uvek nerazjasnjen.Ono sto je nerazjasnjeno i komplikovano je na udaru raznih "cuda" i "bajki".
Ljudi ranije nisu znali sta je to mesec...pa su postojale razne cudnovate price.
Nisu znali sta je vulkan,pa su to povezivali sa cudima...a u stvari je obican proces...
Za sve sta ljudi nisu znali odmah su to povezali sa nekim cudom...kasnije se ispostavi da cuda nema...i opet se nadje novo cudo...pa se ispostavi da nema cuda...
Covecanstvo ima zelju da resi neki problem...cim se nadje u problemu...odmah kaze TO MORA DA JE NEKO CUDO.

Apostol Luka je lekar po profesiji, mnogi svetitelji Hristove crkve su bili medicinski radnici a ni medu danasnjim monasima nije tesko naci doktore nauka

Sami ovi slucajevi ne znace da li ce zivot posle smrti biti otkriven ili ne. Vecina njih se mogu objasniti dok manji broj slucajeva ne. Postoji slucaj neurohirurga koji je doziveo klinicku smrt usled teskih komplikacija vezanih za mozak (emisija o tome prikazivala se na Diskaveriju) i imao intenzivno iskustvo u kome se nalazio u sumracnoj dolini i osecao se veoma depresivno, iskustvo se kasnije promenilo a naposletku je on vracen, medjutim, on tvrdi da je njegov mozak prestao da funkcionise u toku tog iskustva i da se tu nije moglo raditi o halucinaciji izazvanoj hemijskim reakcijama. A sam neurohirurg inace nije spadao u osobe koje bi se lako dale zagrejati za takva iskustva i bio je skeptik.
Kako god bilo, pitanje o svesti posle smrti nauka nema instrumenta da objasni i stoga ga odbacuje kao nesto nemoguce buduci da je nedokazivo. Zbog toga ovo pitanje spada u domen filozofije a sam pojedinac svojim razumom i konacno verom (ne mislim na organizovanu religiju) ima slobodu da formira svoj odnos prema njemu.

Evo moje teorije za smrt. Kad srce prestane sa radom automatski dolazi do manjka ispumpavanja krvi i kiseonika koja dolazi do mozga,mozak delimicno prestaje sa radom zbog manjka kiseonika i ostaju jos nekoliko minuta samo razna i pomesena secanja , posle toga se gasi zauvek.

To je tako kod ovih što idu u raj.
Oni koji idu u pakao imaju drugačija iskustva.
Sve počinje neizdrživom teskobom, treperenje duše, osećaj nemoći, strah i bol nikada doživljeni do tada. Povlačenje u sopstvnu dušu kao gravitacioni kolaps, crno svetlo, potmula buka, jezivi osećaj kao biti živ zakopan sa dovoljno prostora da osetite da mrdate ali nedovoljno da se ispružite.
Onda sve prestaje, postaje svejedno, kao da tek tada umrete, kao da se duša slomila.

Polako , saznacete svi ..

.

@Marko. To nazivamo slucajnostima :D

A kako objašnjavate situacije koje osoba sanja i nekoliko meseci ili godina kasnije se to i desi?
(marko, 23. novembar 2013 16:20)
Isto pitanje, hvala .

Vecina njih vec zivi u rajskim blagodetima, naravno ovozemaljskim.

@lana

Zar bi pravedan bog poslao većinu lekara u pakao? Takav bog je zli sadista.

Meni su ipak bliske teorije koji to objasnuju bioloski nego esotericke teorije. To znaci ne verujem u zivot posle smrti.

A inace 60 % lekara u Americi veruju u zivot posle smrti i velika vecina su vernici (studija ima na wikipedia pod atheism).

A kako objašnjavate situacije koje osoba sanja i nekoliko meseci ili godina kasnije se to i desi?
(marko, 23. novembar 2013 16:20)

A kako baba vanga pogodi sta ce da ti desi? Kako to da ti se nije desilo da vidis vanzemaljca, nego nesto normalno sto se desava redovno

marko-Ja sam jedno vreme imao osecao da sam to sto u tom trenutku dozivljavam vec doziveo.To je bio period od nekih 2-3 dana ali sam se jako cudno osecao.Konkretno u skoli kad mi profesor nesto kaze bio sam ubedjen da sam to vec cuo u snu prethodne noci.

Satanic edition - Kakve si ti gluposti nalupao! o.O

U jednoj od emisija na ove teme cuo sam da su kod raznih eksperimenata ovog tipa primjetili jednu cudnu stvar. Naime, desavalo se da ljudi u klinickoj smrti (i dodatno na tome komunikaciji u snovima) opisu situacije i sve sto se desavalo itd, ali ne POTPUNO isto - uvijek su nalazili neku malu razliku ili detalj koji se nije poklapao.

Sve je to slucajnost

Svi smo mi samo senke četvoro dimenzionih bića a možda i dublje od toga...
Prema tome, uživajte dok ste "živi", i manite se glupog filozofiranja o nebitnim temama !

Lakše im je da ne veruju, jer ako postoji raj, onda po logici stvari postoji i pakao, a većina njih bi baš tamo završila pre nego na onom drugom mestu.

To je tako kod ovih što idu u raj.
Oni koji idu u pakao imaju drugačija iskustva.
Sve počinje neizdrživom teskobom, treperenje duše, osećaj nemoći, strah i bol nikada doživljeni do tada. Povlačenje u sopstvnu dušu kao gravitacioni kolaps, crno svetlo, potmula buka, jezivi osećaj kao biti živ zakopan sa dovoljno prostora da osetite da mrdate ali nedovoljno da se ispružite.
Onda sve prestaje, postaje svejedno, kao da tek tada umrete, kao da se duša slomila.

A kako objašnjavate situacije koje osoba sanja i nekoliko meseci ili godina kasnije se to i desi?

Svako ko je imao astralno iskustvo a ima nas mnogo, može reći da gore navedeni istraživači ne razumeju prirodu duhovnog sveta. Eksperiment sa pločama koje bi ispitani trebali da vide predstavlja bukvalno tumačenje i počiva na materijalnoj stvarnosti, ali u drugim sferama to jednostavno ne mora biti tako. Inače ovakva iskustva mogu se postići vežbanjem i naporom volje, ali to ne znači da ćemo u svakom slučaju imati tako bliski susret sa svetlom, premotavanje života, i druge fenomene koji se vezuju za umiranje.

da li će raj poverovati u lekare ?

eh kad je tesla o tome govorio niko mu nije verovao! #srbski_domacin

Apostol Luka je lekar po profesiji, mnogi svetitelji Hristove crkve su bili medicinski radnici a ni medu danasnjim monasima nije tesko naci doktore nauka

Lakše im je da ne veruju, jer ako postoji raj, onda po logici stvari postoji i pakao, a većina njih bi baš tamo završila pre nego na onom drugom mestu.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Lana, 23. novembar 2013 16:15)
++++++++++++++++
Grešiš, lakše je ne verovati. Jer ne moraš da razmišljaš i tražiš odovore. I zaista većina pravih vernika smatra, kao i ti, da su grešni i zaslužuje pakao, ali se ipak nadaju čudu Božjem, milosti njegovoj, zbog svog pokajanja i iskupljenja kroz dobra dela, post i molitvu.

A inače ako imate poznanika anestiologa, svaki će vam reći brojne primere iz iskustva o tome o čemu piše članak.

Dokle sa vilenjacima i bogovima,letecim spageti nemanima.Smrt je KONCEPT(MENTALNA PREDSTAVA)KOLEKTIVNO LUDILO.Vernik u zivot nakon smrti,osoba koja prihvata opstu neurozu oslobadja sebe zadatka da napravi licnu neurozu.Smrt je nistavnost,neiskustvo,''stanje u kojem se zivo bice nalazilo pre rodjenja.Na zalost neki ljudi sebe ne mogu da smisle ovde sada,i ne zive ono sto bi trebali,pa se tese konceptima

@Dragan

Stvar je tu komplikovana. Posto je i sam univerzum komplikovan, tj. trenutno nama nejasan oko nekih stvari, postoji mogucnost drugih dimenzija ili sta god vec moze da padne na pamet. Raj, mozemo i tako da ga zovemo, mozemo bilo kako. Ali, zasigurno postoji tranzicija posle smrti, tj. smrti trenutnog oblika u kojem smo sada. Zavrsetak jedne price i pocetak druge.

Ne znam zašto bi ga bilo kad ni sad nismo u raju. Ako vam niko nije podario raj na zemlji neće vam podariti ni posle.

Pa zašto bi lekari verovali u Raj, pa tamo su obićno već za života! Inaće o iskustvu možda smrti? Primam insulin 5x na dan već 28 godina. Desilo mi se, da sam se jednostavno ugasio, kao stara televizija, gde na kraju vidiš samo svetlu piku. Ako nema glukoze, mozak ide by, by i čovek sa njim. Do sada spašavala me supruga, najbolja od svih, pa i deca, kad tad. Nema blema, odavno se ne plašim više. Jednostavno se ugasiš. Za ostalo pitajte parohe, vladike, Metropolita! Svakome svoje! Za pitanja, novac je obavezan!:))

postoje ljudi koji pre bliskog susreta sa smrti nisu bili religiozni niti ih to zanimalo pa istu pricu pricaju kao i oni koji su religiozni, nista to ne dolazi iz ubedjenja, iz glve itd.

i nema neke sustinske razlike izmedju lekara sada i pre 1000 godina
ono sto ne mogu da objasne a covek im tvrdi proglase ga ludim

Smrt ne postoji, kao ni zivot. Jer su prolazni. Postoji samo ono sto je neprolazno. Apsolut, Jednota, Svest. Postoji samo Bog. Jedno u svemu i sve u jednom. Sve drugo, pa i mi sami, je obicna iluzija, prolaznost, nestvarnost. Fizicko telo, svet, svetlost, forma, sve je projekcija svesti. Ne postoji nista od toga, postoji samo svest.

Ne verujem u raj i pakao, mislim da su zivot i smrt mnogo komplikovaniji od toga. Ali verujem da postoji nesto kompleksnije od ovog zivota i da je ovo samo jedna stanica u beskonacnosti svemira i vremena.

Само дубоко религиозна особа верује да је дух одвојено "биће" од тела. По том веровању, дух се после престанка биолошког живота тела, уздиже изнад тела и почиње са вечним животом у рају или паклу. Или у случајевима клиничке смрти, дух се издиже из тела и посматра дешавања ...

Ја сам атеиста и немам разлога да верујем у овакву бајку, зато што нема никаквих доказа да су дух и тело две одвојене ствари. И нема ни трунке доказа да дух живи изван тела. То што неки описују своје доживљаје у току клиничке смрти, везе нема са духовима и са духом који напушта тело.

Наслов овог чланка је да ли доктори могу да верују у рај? Има пуно религиозних доктора који верују у рај. Ја не бих волео да је мој доктор религиозна личност, зато што за моју болест постоје овоземаљски, дакле природни узроци, и нема потребе за призивањем натприродног да се ја излечим.

Ma svasta ima

Uvek u svim ovim pricama postoji samo jedan problem u komi, ili u klinickoj smrti mozak nije mrtav. Smrt se proglasava onog momenta kada je mozak mrtav, a odatle se jos niko nije vratio da nam isprica kako je. Sve ostalo su stanja svesti zivog mozga.

Posle jednog pada, doziveo sam klinicku smrt. Secam se potonuca, kao kada ste preumorni, prestajete da se borite sa snom i konacno, bezbrizno, tonete u san. Nikakvi tuneli, svetla i slicno nisam doziveo. Samo mrak i tisina! Sledece cega se secam, jeste postepeno pojacavanje obicnih zvukova, do te mere, da postaju neizdrzivi. Posle svega, ostao mi je osecaj, da me je probudila upravo ta buka, pojacavanje zvuka, a ne nesto drugo. Strasno sam bio ljut na tu buku, na onog ko to pojacava i sto se budim na taj nacin. Vec sledeceg trenutka, ta buka (koje nije ni bilo, vec uobicajeni zvukovi), postala mi je normalna. Slika koju sam ugledao, bila je od zabrinutih lica, koji su blenuli u mene, nesto nerazumljivo pricali i bavili se necim, dok sam ja bio zbunjen svim tim. Tek posle izvesnog vremena sam razumeo sta pricaju i o cemu.
Kada ovako nesto dozivite, zdravi i pravi, nemisleci na smrt do tada, zivot vam se promeni, u smislu, da shvatite koliko smo prolazni i konacni. Radujem se svakom danu, kakav god da je, znajuci, da me tisina i mrak ceka, pa ceka ...

Vecina njih vec zivi u rajskim blagodetima, naravno ovozemaljskim.

A kako objašnjavate situacije koje osoba sanja i nekoliko meseci ili godina kasnije se to i desi?
(marko, 23. novembar 2013 16:20)
Isto pitanje, hvala .

Evo moje teorije za smrt. Kad srce prestane sa radom automatski dolazi do manjka ispumpavanja krvi i kiseonika koja dolazi do mozga,mozak delimicno prestaje sa radom zbog manjka kiseonika i ostaju jos nekoliko minuta samo razna i pomesena secanja , posle toga se gasi zauvek.

Ne radi se o raju i paklu vec u drugom nivou svesti u koji se preselimo posle smrti. Ja sam imao na kratko isto isustvo kad sam se nasao ispod automobila. Malo je falilo da budem smrskan. Video sam tunel, crveno svetlo, mir, spokoj i bestelesnost. Onda su me izvukli ispod automobila. Delovalo mi je da to dugo traje a radilo se o par sekundi. Od tada gledam drugacije na zivot i smrt. Kad covek ode to nije kraj dragi moji. Zato se lepo ponasajte jedni prema drugima. Ovo telo i ova dimenzija su prolazni. Sto pre to shvatili to bolje. Lepse se zivi. Sto ne znaci da idem svaki dan u crkvu.

@lana

Zar bi pravedan bog poslao većinu lekara u pakao? Takav bog je zli sadista.

Znamo da svaki narkoman pod uticajem droge dozivi "blagostanje"...ne nije on otisao u raj,to je stanje svesti drogiranog mozga.Tada on vidi slike,moze da leti,da putuje,da pada...nije on to stvarno putovao...niti padao...to je stanje svesti drogiranog mozga.
Kod klinicke smrti je jedno tacno,da mozak nije mrtav.Nije li moguce da taj zivi mozak ima posebno stanje svesti...slicno snu ili drogiranom mozgu(kazem slicno ne isto)?
Zar nije moguce da mozak(posto je ziv)sam kreira neke slike?
Zar nije tacno da nam je funkcija secanja,direkno vezana za mozak?Ako neko "napusti" telo,napusta i mozak(jer mozak je deo tela)...a napustanje mozga znaci da kasnije iskustvo odnosno secanje nece moci da koristi,jer je to vezano za mozak.
Odnosno ako neko napusti telo(mozak)nema secanja.Jer secanja poticu iz mozga a mozak je napusten...

Sve je to deo svesti zivog mozga.Mozak je inace veoma komplikovan i jos uvek nerazjasnjen.Ono sto je nerazjasnjeno i komplikovano je na udaru raznih "cuda" i "bajki".
Ljudi ranije nisu znali sta je to mesec...pa su postojale razne cudnovate price.
Nisu znali sta je vulkan,pa su to povezivali sa cudima...a u stvari je obican proces...
Za sve sta ljudi nisu znali odmah su to povezali sa nekim cudom...kasnije se ispostavi da cuda nema...i opet se nadje novo cudo...pa se ispostavi da nema cuda...
Covecanstvo ima zelju da resi neki problem...cim se nadje u problemu...odmah kaze TO MORA DA JE NEKO CUDO.

mesate grandmothers and frogs. verovanje kao koncept je apsolutni nonsens, pa mu nije mesto u opisivanju realnih fenomena. meni je inace muka od onih koji veruju u raj i zasluzenu nagradu, a samo moraju da raznesu autobus, zgradu ili zabaviste da bi tamo stigli. ako boga ima, sigurno nije u religiji niti verovanju.

Sve je to slucajnost

Polako , saznacete svi ..

.

Meni su ipak bliske teorije koji to objasnuju bioloski nego esotericke teorije. To znaci ne verujem u zivot posle smrti.

A inace 60 % lekara u Americi veruju u zivot posle smrti i velika vecina su vernici (studija ima na wikipedia pod atheism).

A kako objašnjavate situacije koje osoba sanja i nekoliko meseci ili godina kasnije se to i desi?
(marko, 23. novembar 2013 16:20)

A kako baba vanga pogodi sta ce da ti desi? Kako to da ti se nije desilo da vidis vanzemaljca, nego nesto normalno sto se desava redovno

marko-Ja sam jedno vreme imao osecao da sam to sto u tom trenutku dozivljavam vec doziveo.To je bio period od nekih 2-3 dana ali sam se jako cudno osecao.Konkretno u skoli kad mi profesor nesto kaze bio sam ubedjen da sam to vec cuo u snu prethodne noci.

@Marko. To nazivamo slucajnostima :D

Dje smo ovo? :)

U jednoj od emisija na ove teme cuo sam da su kod raznih eksperimenata ovog tipa primjetili jednu cudnu stvar. Naime, desavalo se da ljudi u klinickoj smrti (i dodatno na tome komunikaciji u snovima) opisu situacije i sve sto se desavalo itd, ali ne POTPUNO isto - uvijek su nalazili neku malu razliku ili detalj koji se nije poklapao.

Sami ovi slucajevi ne znace da li ce zivot posle smrti biti otkriven ili ne. Vecina njih se mogu objasniti dok manji broj slucajeva ne. Postoji slucaj neurohirurga koji je doziveo klinicku smrt usled teskih komplikacija vezanih za mozak (emisija o tome prikazivala se na Diskaveriju) i imao intenzivno iskustvo u kome se nalazio u sumracnoj dolini i osecao se veoma depresivno, iskustvo se kasnije promenilo a naposletku je on vracen, medjutim, on tvrdi da je njegov mozak prestao da funkcionise u toku tog iskustva i da se tu nije moglo raditi o halucinaciji izazvanoj hemijskim reakcijama. A sam neurohirurg inace nije spadao u osobe koje bi se lako dale zagrejati za takva iskustva i bio je skeptik.
Kako god bilo, pitanje o svesti posle smrti nauka nema instrumenta da objasni i stoga ga odbacuje kao nesto nemoguce buduci da je nedokazivo. Zbog toga ovo pitanje spada u domen filozofije a sam pojedinac svojim razumom i konacno verom (ne mislim na organizovanu religiju) ima slobodu da formira svoj odnos prema njemu.

Satanic edition - Kakve si ti gluposti nalupao! o.O

Svi smo mi samo senke četvoro dimenzionih bića a možda i dublje od toga...
Prema tome, uživajte dok ste "živi", i manite se glupog filozofiranja o nebitnim temama !