Samopouzdanje - najvažniji faktor uspeha

Koliko sam ja smotan i stidljiv a na forumima sam prava furija ;)

Samo se optereti potrebom da si neka faca, i eto ti nesigurnosti u sebe. Problem nesigurnosti u sebe ima samo osoba koja veruje u sebe, koja je opterećena predstavom o sopstvenoj vrednosti i veličini, ona postaje nesigurna kad god je ta njena predstava o vrednosti ugrožena - a to je svakodnevni život. Ako ne želiš da budeš nesiguran u sebe, nemoj se ni baviti sobom (potrebom svog Ega da budeš neko i nešto) već se bavi onom realnom potrebom života koja zahteva od tebe da na nju odgovoriš. Ponosita osoba je preosetljiva, uvredljiva i nesigurna, a ponizna osoba je sigurna, jer nije opterećena sobom.

Ne mora da znaci. Moje samopouzdanje je nepostojece, ne 0 nego u minusu, a opet uspevam da budem na vrhu svega sto radim.

Samozadovoljavanje - najvažniji faktor uspeha

Ima nesto u tom samopouzdanju...
Pre nekoliko godina, bio sam u vezi sa jako lepom devojkom, i stvarno sam se odlicno osecao zbog toga. Posle jednog naseg izlaska, dok sam se vracao iz grada, drugar me je pozvao na koseve da sutiramo trojke. Malo je reci da bi mi i divac i dzordan pozavideli na onakvom sutu, za sve to vreme koje smo proveli na kosevima mozda sam samo 3,4 puta promasio kos. Inace sa kosarkom sam na Vi ... kao sto rekoh ima nesto u tom samopouzdanju, jedino mi je zao sto se vec dugo ne osecam tako, fax,stres,obaveze ...

Imam pitanje pa mozda moze neko da mi pomogne ili uputi na vezanu literaturu.

Pronasao sam se u nekim od ovih opisa (izdvojen pasus u tekstu):

- cesto cinim ustupke drugima, nekada i na svoju stetu (to je doduse relativan pojam) i nekada budem nezadovoljan zbog toga (jer drugi to ne cijene ili nisu spremni na ustupke ili se bahato ponasaju)
- nisam stidljiv i nemam problem da pricam, predajem - u tim okolnostima posebno pokazujem visok nivo samopouzdanja; povuceniji sam kod socijalnih aktivnosti odnosno blabla price kod koje se slabo snalazim
- zabavu u odredjenom smislu izbjegavam, tj ne izbjegavam toliko koliko se osjecam nelagodno; ovo se posebno odnosi na aktivnosti tipa plesa.. u podsvjesti mi se cini djelimicno da ili ne zasluzujem tu aktivnost ili da je neka vrsta tracenja vremena
- takmicarske aktivnosti ne volim, sportove ne pratim, kada se u necemu pojavi takmicenje sa nekim ne uzimam ucesce i povlacim se (osim ako je rijec o poslovnim ili slicnim aktivnostia, tu nemam problem sa tim ali pazim da ne rasipam resurse)
- nemam problem sa kritikaa i neodobravanjem ako osjetim da nije sa zlom namjerom

Dodatno:
- relativan problem sa zenama tj kod pristupa njima, brzo odustajem i povlacim se, nepovjerljiv
- imam osjeecaj kao da nisam dostojan dobrih zena, a slabije me ne interesuju, tako da sam tu iskljucen sa trzista

Da li primjecujete neki obrazac? Da li se ovo svodi na nedostatak sapomouzdanja ili postoje jos neki elementi?

Po pitanju kontakata sa zenama, i generalno socijalnih kontakata, samopouzdanje mi je nisko. U svemu ostalome sam dobrar sto se tice samopouzdanja

@Zuco
Bolje da posetiš profesionalca (psiholog) koji će ne samo to da od tebe čuje ali što je važno, prepoznaće pri ličnom susretu sa tobom mnogo što šta što mi preko B92 foruma nemožemo videti, čuti i primetiti.
Po meni si "u normali" i takvih je puno ljudi ali ako želiš pomoć (savet) idi kod profesionalca najbolje nekog sa dobrom referencom / preporukom.

Mislim da samopouzdanje zavisi od iskustva. Loše iskustvo, manje samopouzdanje, pozitivno iskustvo, bolje samopouzdanje. Zato je bitno da se u procesu formiranja ličnosti izbegnu potpuni neuspesi - oni kod kojih nije moguće pokazno ponoviti postupak, ali sa drugačijim ishodom, odnosno oni iz kojih se može naučiti kako se uspeva.

Ako nema ničeg u šta možeš da se pouzdaš i ako ima previše nepoznanica, razumno je nastupati sa više opreza, umanjićeš eventualnu štetu, ali onda su i šanse za uspeh smanjene.

Zato su za pravo samopouzdanje neophodni solidno znanje bez rupa, sa dobro poznatim i definisanim granicama preko kojih se ne prelazi i dobro uvežbane veštine. Da bi to postigli u masovnim razmerama, školovanje mora da bude orijentisano na skromnije ciljeve, ali potpuni uspeh. To znači da za prolaznu ocenu mora da se zna 100% od osnovnog gradiva koje je neophodno svakom, a svaka sledeća viša ocena znači 100% uspeha u jasno definisanim koncentričnim proširenjima te oblasti. Ono što nipošto ne treba dozvoliti je da neko prođe zato što iz svega (za 2,3,4 i 5) zna npr. po 50%.

U pogrešnim glavama - gore od nuklearke. Podjednako besmisleno i razorno.
Mi u Srbiji smo živi svedoci....

Ne mora da znaci. Moje samopouzdanje je nepostojece, ne 0 nego u minusu, a opet uspevam da budem na vrhu svega sto radim.

Samo se optereti potrebom da si neka faca, i eto ti nesigurnosti u sebe. Problem nesigurnosti u sebe ima samo osoba koja veruje u sebe, koja je opterećena predstavom o sopstvenoj vrednosti i veličini, ona postaje nesigurna kad god je ta njena predstava o vrednosti ugrožena - a to je svakodnevni život. Ako ne želiš da budeš nesiguran u sebe, nemoj se ni baviti sobom (potrebom svog Ega da budeš neko i nešto) već se bavi onom realnom potrebom života koja zahteva od tebe da na nju odgovoriš. Ponosita osoba je preosetljiva, uvredljiva i nesigurna, a ponizna osoba je sigurna, jer nije opterećena sobom.

Samozadovoljavanje - najvažniji faktor uspeha

Mislim da samopouzdanje zavisi od iskustva. Loše iskustvo, manje samopouzdanje, pozitivno iskustvo, bolje samopouzdanje. Zato je bitno da se u procesu formiranja ličnosti izbegnu potpuni neuspesi - oni kod kojih nije moguće pokazno ponoviti postupak, ali sa drugačijim ishodom, odnosno oni iz kojih se može naučiti kako se uspeva.

Ako nema ničeg u šta možeš da se pouzdaš i ako ima previše nepoznanica, razumno je nastupati sa više opreza, umanjićeš eventualnu štetu, ali onda su i šanse za uspeh smanjene.

Zato su za pravo samopouzdanje neophodni solidno znanje bez rupa, sa dobro poznatim i definisanim granicama preko kojih se ne prelazi i dobro uvežbane veštine. Da bi to postigli u masovnim razmerama, školovanje mora da bude orijentisano na skromnije ciljeve, ali potpuni uspeh. To znači da za prolaznu ocenu mora da se zna 100% od osnovnog gradiva koje je neophodno svakom, a svaka sledeća viša ocena znači 100% uspeha u jasno definisanim koncentričnim proširenjima te oblasti. Ono što nipošto ne treba dozvoliti je da neko prođe zato što iz svega (za 2,3,4 i 5) zna npr. po 50%.

Koliko sam ja smotan i stidljiv a na forumima sam prava furija ;)

Po pitanju kontakata sa zenama, i generalno socijalnih kontakata, samopouzdanje mi je nisko. U svemu ostalome sam dobrar sto se tice samopouzdanja

Imam pitanje pa mozda moze neko da mi pomogne ili uputi na vezanu literaturu.

Pronasao sam se u nekim od ovih opisa (izdvojen pasus u tekstu):

- cesto cinim ustupke drugima, nekada i na svoju stetu (to je doduse relativan pojam) i nekada budem nezadovoljan zbog toga (jer drugi to ne cijene ili nisu spremni na ustupke ili se bahato ponasaju)
- nisam stidljiv i nemam problem da pricam, predajem - u tim okolnostima posebno pokazujem visok nivo samopouzdanja; povuceniji sam kod socijalnih aktivnosti odnosno blabla price kod koje se slabo snalazim
- zabavu u odredjenom smislu izbjegavam, tj ne izbjegavam toliko koliko se osjecam nelagodno; ovo se posebno odnosi na aktivnosti tipa plesa.. u podsvjesti mi se cini djelimicno da ili ne zasluzujem tu aktivnost ili da je neka vrsta tracenja vremena
- takmicarske aktivnosti ne volim, sportove ne pratim, kada se u necemu pojavi takmicenje sa nekim ne uzimam ucesce i povlacim se (osim ako je rijec o poslovnim ili slicnim aktivnostia, tu nemam problem sa tim ali pazim da ne rasipam resurse)
- nemam problem sa kritikaa i neodobravanjem ako osjetim da nije sa zlom namjerom

Dodatno:
- relativan problem sa zenama tj kod pristupa njima, brzo odustajem i povlacim se, nepovjerljiv
- imam osjeecaj kao da nisam dostojan dobrih zena, a slabije me ne interesuju, tako da sam tu iskljucen sa trzista

Da li primjecujete neki obrazac? Da li se ovo svodi na nedostatak sapomouzdanja ili postoje jos neki elementi?

Ima nesto u tom samopouzdanju...
Pre nekoliko godina, bio sam u vezi sa jako lepom devojkom, i stvarno sam se odlicno osecao zbog toga. Posle jednog naseg izlaska, dok sam se vracao iz grada, drugar me je pozvao na koseve da sutiramo trojke. Malo je reci da bi mi i divac i dzordan pozavideli na onakvom sutu, za sve to vreme koje smo proveli na kosevima mozda sam samo 3,4 puta promasio kos. Inace sa kosarkom sam na Vi ... kao sto rekoh ima nesto u tom samopouzdanju, jedino mi je zao sto se vec dugo ne osecam tako, fax,stres,obaveze ...

@Zuco
Bolje da posetiš profesionalca (psiholog) koji će ne samo to da od tebe čuje ali što je važno, prepoznaće pri ličnom susretu sa tobom mnogo što šta što mi preko B92 foruma nemožemo videti, čuti i primetiti.
Po meni si "u normali" i takvih je puno ljudi ali ako želiš pomoć (savet) idi kod profesionalca najbolje nekog sa dobrom referencom / preporukom.

U pogrešnim glavama - gore od nuklearke. Podjednako besmisleno i razorno.
Mi u Srbiji smo živi svedoci....