Kuvajte (i jedite) kao Italijan

Zanimljiv clanak.
Inace, Amerika je prepuna "Italijanskih" stvari koje u Italiji ne postoje.

Koliko ozbiljne priče o običnoj testenini. Ovo liči na pravi kuhinjski šovinizam. Nisu špagete loše, ali je sumanuto njihovo spremanje pretvarati u dogmu, i to samo da nam se Italijani ne bi naljutili

Nema paradajz sosa na testeninama? Ko je ovo pisao, Italiju nije video.

A od čega se pravi bolonjeze sos ako ne od paradajiza?

6. Espreso se služi posle večere. Kapućino za doručak.
Espresso za dorucak, a uopste kafa se sluzi posle obroka.

italijanska testenina na italijanski se zove "pasta asciutta", sto znaci suva testenina, i to zamenjuje supu.
Stvar koju sam cesto video u Srbiju, ne ide prvo supa pa neka testenina!!
I kao sos ne stavlja se kecap!! Spagete sa kecapom? bljak!!
Isto kao sto se ne dodaje naknadno kecap, ili jos gore majonez, na pice!!

Nema paradajz sosa na testeninama? o.O

Sve je tacno, osim kariranih stolnjaka..oni su tipicni za trattorije ili osterie, mesta u kojima se, po pravilu, odlicno jede.
Kod nas se obilno koristi kecap za pice i pastu, od cega mi se dize kosa na glavi. Cudno je da mi radije usvajamo amerikanizovanu italijansku kuhinju od originalne. Kod nas nema restorana u kome kao "otmeno"jelo ne nude pilece ili curece belo meso u sosu od gorgonzole; u Italiji je piletina rezervisana za domacu upotrebu, u restoranima je necete naci.

E necu...sarma je zakon :)

italijanska kujna je jedna od 4 najvece svetske kujne, zajedno sa francuskom,kineskom i aprapskom.Ovaj clanak je napisan i govori o pravoj italijanskoj kujni sa mozda dve greska paradajz je jedan od najvaznijih sastojaka svih jela , i kockati stolnjaci se i te kako nalaze u tratorijama(kafanama) na jugu Italije.Najbolji dokaz da je to svetska kujna je da svi narodi je prihvataju unose u svoj jelovnik , normalno modifikujuci je po svom ukusu.Tako su i Amerikanci prilagodili svoju ishranu upotebljavajuci svuda kecap italijanski proizvod koji se u Italiji ne jede i retko ga ima u restoranima,zativ cuvenu picu hat i mnostvo drugih stvari.Uporedjenja radi kineska hrana koja se jede u Evropi je prilagodjena evropskom ukusu , i ona blage veze nema sa originalnom.Hteo sam da u ovom komentaru kazem nesto a to da italijani su dobri poznavaoci hrane i vole je.Oni se odusevljavaju sarmom, nasim corbastinm pasuljem ,gibanicom .Ali to nije njihova kujna koju svakodnevno jedu ali je postuju i kada su kod nas rado je jedu posebno se odusevljavaju rostiljem.Medjutim Srbi su zadnjih 20 godina potpuno amerikazovani, prihvataju sve americko od izraza , hrane, brendova i sl i malo imaju smisla za evropske vrednosti. Pa ce uporno traziti u Italiji kecap da stave preko pice, narucivati spagete milaneze, koje niko ne zna sta je to vec se u Italiji zovu spageti con pomodoro, spagete ala bolonjeze , a to su spagete con ragu i mnogo jos toga.

(Ljubitelj improvizacije (i čvaraka), 10. septembar 2013 16:06)
dobio si od mene + , najvise zbog cvaraka

Pretpostavljam da se u tekstu pod paradajz sosom misli na ketchup ili čisti paradajz sos bez začina, a ne brojne paradajz soseve koji se pripremaju za pastu, sa i bez mesa, sa različitim začinima.
Po pitanju amerikanizacije italijanske kuhinje, stvari treba posmatrati iz drugog ugla. U prekookeanskim zemljama živi više Italijana nego u samoj Italiji, samo u SAD ih ima preko 15 miliona. U SAD su se razne regionalne specifičnosti gubile jer su se ljudi italijanskog porekla puno više međusobno mešali. Razvoj njihove kulinarske tradicije je nastavljen i u Americi, baš kao što je nastavljen i u Italiji. Kulinarska tradicija Italijana u SAD je prilagođavana novim uslovima, ali je usvajala i nove stvari. Baš kao što je i u samoj Italiji usvijila pastu koja je došla iz Kine i paradajz koji je došao iz Amerike.
Što se tiče kafe, cappuccino bi po tradiciji trebao da se pije samo za doručak, macchiato pre podne, a posle podne čist espresso.

Koga briga za izgled stolnjaka? I da li je jutro ili popodne ako ti se pije kapućino?

Mnogo važnije od svega ovoga jeste to da se u Srbiji, a i u mnogim drugim zemljama, pasta često kuva dok se ne ubije u pojam. To potpuno menja i utisak i ukus. To je zato što smo odrasli na raznim, koje, da se ne lažemo, ništa ne valjaju i matene se pretvaraju u tutkalo u vrućoj vodi. Problem je sada što i kad ima da se kupi, ljudi je kuvaju po 15 minuta.

Pasta mora da se oseti pod zubom malo. Biće vam čudno u prvo vreme, ali kad se naviknete, posle nećete moći verovati da ste je nekad jeli na neki drugi način.

Pucav, tacno tako. Jedino mislim da je autor, rekavsi da se ne koristi paradajz-sos, mislio na ono sto se kod nas pod tim podrazumeva, sos na przenom brasnu, sto je tacno. Stvar je u tome sto italijanske reci salsa i sugo kod nas nemaju drugu rec kojom mogu da se prevedu, osim reci sos.

Koliko ozbiljne priče o običnoj testenini. Ovo liči na pravi kuhinjski šovinizam. Nisu špagete loše, ali je sumanuto njihovo spremanje pretvarati u dogmu, i to samo da nam se Italijani ne bi naljutili

E necu...sarma je zakon :)

Nema paradajz sosa na testeninama? o.O

Zanimljiv clanak.
Inace, Amerika je prepuna "Italijanskih" stvari koje u Italiji ne postoje.

Nema paradajz sosa na testeninama? Ko je ovo pisao, Italiju nije video.

6. Espreso se služi posle večere. Kapućino za doručak.
Espresso za dorucak, a uopste kafa se sluzi posle obroka.

italijanska testenina na italijanski se zove "pasta asciutta", sto znaci suva testenina, i to zamenjuje supu.
Stvar koju sam cesto video u Srbiju, ne ide prvo supa pa neka testenina!!
I kao sos ne stavlja se kecap!! Spagete sa kecapom? bljak!!
Isto kao sto se ne dodaje naknadno kecap, ili jos gore majonez, na pice!!

A od čega se pravi bolonjeze sos ako ne od paradajiza?

Sve je tacno, osim kariranih stolnjaka..oni su tipicni za trattorije ili osterie, mesta u kojima se, po pravilu, odlicno jede.
Kod nas se obilno koristi kecap za pice i pastu, od cega mi se dize kosa na glavi. Cudno je da mi radije usvajamo amerikanizovanu italijansku kuhinju od originalne. Kod nas nema restorana u kome kao "otmeno"jelo ne nude pilece ili curece belo meso u sosu od gorgonzole; u Italiji je piletina rezervisana za domacu upotrebu, u restoranima je necete naci.

(Ljubitelj improvizacije (i čvaraka), 10. septembar 2013 16:06)
dobio si od mene + , najvise zbog cvaraka

italijanska kujna je jedna od 4 najvece svetske kujne, zajedno sa francuskom,kineskom i aprapskom.Ovaj clanak je napisan i govori o pravoj italijanskoj kujni sa mozda dve greska paradajz je jedan od najvaznijih sastojaka svih jela , i kockati stolnjaci se i te kako nalaze u tratorijama(kafanama) na jugu Italije.Najbolji dokaz da je to svetska kujna je da svi narodi je prihvataju unose u svoj jelovnik , normalno modifikujuci je po svom ukusu.Tako su i Amerikanci prilagodili svoju ishranu upotebljavajuci svuda kecap italijanski proizvod koji se u Italiji ne jede i retko ga ima u restoranima,zativ cuvenu picu hat i mnostvo drugih stvari.Uporedjenja radi kineska hrana koja se jede u Evropi je prilagodjena evropskom ukusu , i ona blage veze nema sa originalnom.Hteo sam da u ovom komentaru kazem nesto a to da italijani su dobri poznavaoci hrane i vole je.Oni se odusevljavaju sarmom, nasim corbastinm pasuljem ,gibanicom .Ali to nije njihova kujna koju svakodnevno jedu ali je postuju i kada su kod nas rado je jedu posebno se odusevljavaju rostiljem.Medjutim Srbi su zadnjih 20 godina potpuno amerikazovani, prihvataju sve americko od izraza , hrane, brendova i sl i malo imaju smisla za evropske vrednosti. Pa ce uporno traziti u Italiji kecap da stave preko pice, narucivati spagete milaneze, koje niko ne zna sta je to vec se u Italiji zovu spageti con pomodoro, spagete ala bolonjeze , a to su spagete con ragu i mnogo jos toga.

Pretpostavljam da se u tekstu pod paradajz sosom misli na ketchup ili čisti paradajz sos bez začina, a ne brojne paradajz soseve koji se pripremaju za pastu, sa i bez mesa, sa različitim začinima.
Po pitanju amerikanizacije italijanske kuhinje, stvari treba posmatrati iz drugog ugla. U prekookeanskim zemljama živi više Italijana nego u samoj Italiji, samo u SAD ih ima preko 15 miliona. U SAD su se razne regionalne specifičnosti gubile jer su se ljudi italijanskog porekla puno više međusobno mešali. Razvoj njihove kulinarske tradicije je nastavljen i u Americi, baš kao što je nastavljen i u Italiji. Kulinarska tradicija Italijana u SAD je prilagođavana novim uslovima, ali je usvajala i nove stvari. Baš kao što je i u samoj Italiji usvijila pastu koja je došla iz Kine i paradajz koji je došao iz Amerike.
Što se tiče kafe, cappuccino bi po tradiciji trebao da se pije samo za doručak, macchiato pre podne, a posle podne čist espresso.

Pucav, tacno tako. Jedino mislim da je autor, rekavsi da se ne koristi paradajz-sos, mislio na ono sto se kod nas pod tim podrazumeva, sos na przenom brasnu, sto je tacno. Stvar je u tome sto italijanske reci salsa i sugo kod nas nemaju drugu rec kojom mogu da se prevedu, osim reci sos.

Koga briga za izgled stolnjaka? I da li je jutro ili popodne ako ti se pije kapućino?

Mnogo važnije od svega ovoga jeste to da se u Srbiji, a i u mnogim drugim zemljama, pasta često kuva dok se ne ubije u pojam. To potpuno menja i utisak i ukus. To je zato što smo odrasli na raznim, koje, da se ne lažemo, ništa ne valjaju i matene se pretvaraju u tutkalo u vrućoj vodi. Problem je sada što i kad ima da se kupi, ljudi je kuvaju po 15 minuta.

Pasta mora da se oseti pod zubom malo. Biće vam čudno u prvo vreme, ali kad se naviknete, posle nećete moći verovati da ste je nekad jeli na neki drugi način.