Koliko dugo želite da živite?

Ко од нас не би желео да зна шта ће бити за 100, 300, 500, 5000 година?

Prvih 100 godina je najteze, posle vec ide....Ja bih zeleo da zivim onoliko dugo koliko me sluze noge, ruke i glava. Smatram da je najlepse da svako zivi onoliko dugo koliko moze sebe da opsluzuje.
Poz...

Kakvo glupo razmisljanje kao necu da imam 150 da ne bi bio starac duze..


Pa zar nije fora da izgeldas kao da imas 30 godina do recimo 100te. Pa da recimo pocinje da se primecuje razlika do 140. Pa recimo starost i mudrost pravu mudrost docekas u 200toj. Meni ne bi ni 200 bilo dovoljno, putovao bih zvezdama svemirom i istrazivao nova mesta i planete ne bi mi bilo dovoljno ni 5000 godina da imam dug zivot...

Jao glupih ljudi... To ovi sto ne znaju sa sobom neka se poubijaju sa 150 ako im je mnogo

Ako ce mene da sluzi srce dok sam ja ziv, sve u redu.

Задатак егзактних наука је да продуже људски век. Од филозофа ће се тражити да објасне зашто.
...Душан Радовић (1922-1984)
.

Ovo je jedno od najzanimljivijih pitanja koje možemo sebi da postavimo. Ono ima svoje biološko-medicinske, psihološke, socijalne, teološke, pravne i ko zna kave još aspekte. Možda treba poći od suštinskog pitanja: koliko nas svest o konačnosti određuje kao ličnosti, koliko nas tera na pregalaštvo, na ritam, na ambiciju da za sobom ostavimo nešto vredno činjenice da smo uopšte postojali...? Šta ako nas ekstremna dugovečnost uspori kao civilizaciju i "razredi koristan sadržaj" naših života? Pukim produženjem egzistencije onda ništa ne bismo dobili.
S druge strane, svaka osoba je zaista JEDINSTVENA pojava u prostornom i vremenskom kontinuumu Vasione. Pomislite samo na tu temeljnu istinu: niko istovetan vama nikada nije postojao, niti će postojati!
Onim mislećim ljudima među nama koji veruju da je smrt zaista konačna granica postojanja jedne takve jedinke (dakle da nema života posle smrti), smrt ne može biti simpatična. Ne iz straha, već prosto zbog besmisla...

"Starost ume da bude veoma neprijatna, ali to je za sada jedini način da se dugo živi"
Ne mogu da se setim ko je ovo rekao, ali dobro je rekao.

beskonacnost vremena ne postoji! nas univerzum ima pocetak i kao takav i kraj, naravno na kosmickim vremenskim skalama (da li je nas univerzum dio nekog veceg multiverzuma koji mozda nema vrijeme uopste pa samim tim ni pocetak ni kraj je dasvim druga tema). Mi kao dio njega to ne mozemo nikako niti nikada prevazici. ali i da ne ulazimo u tu vrstu beskonacnosti nego se zadrzimo na dugovecnosti pitanje je kakve bi posljedice po ljudsku vrstu imala dugovjecnost jedinke! u sadasnjem syanju razvoja i svijesti samo negativne!

@Nemanja, podpisujem... Zamislite koliko ima zanimljivih mesta na planeti za koje je jedan život premalo da se sve obidje, koliko ima knjiga koje bih voleo da pročitam pa je jedan život premalo, koliko ima stvari kojima bih se bavio/bavim, dizajn, slikarstvo, kulinarstvo, matematika, astronomija, programiranje, fizika, književnost..., pa je jedan život premalo. E sad nismo svi isti, neki su mentalno penzioneri već sa 30.

Ne želim da živim 1000 godina, hoću sad i hoću sve

Neću da živim 1000 godina (Cane)

meni je dosta.

Prvo večan je samo Haos.I nije bitno koliko ćeš živeti,već je bitan kvalitet tog života i tvoje pronalaženje zadovoljstva u sopstvenom životu.Svako doba ima svoje prednosti i mane.Zato je lepo živeti ako u životu pronalaziš sreću i osećaj zadovoljstva(bilo da si altruista ili egoista).Neko ko nije ostvario svoje lične ciljeve,uvek će juriti za srećom i nikad neće do kraja odustati(u narkomanskom žargonu "chasing the dragon")nadajući se nirvani.I zamolio bih one koji ne znaju šta hoće da kažu,da se ostave izpraznog filozofiranja,jer je teško pohvatati taj "random" tok misli.
P.S.ja bih lično voleo da živim npr.1000 godina.Šta zna dete šta je kvantna fizika.

Podržavam naučni rad na polju poboljšanja kvaliteta života .Da ne gledamo mlade ljude i starije takođe,kako umiru od teških bolesti bez mogućnosti da im se olakša patnja. Ali ni dana više od 80 sebi ne bi poželeo. I to da sam vitalan.

mora da je strasna gnjavaza u zivotu doziveti stotu.

87 godina. te godine ce covek moci liftom na mesec,pa cu skoknuti pred smrt

@majstor
o da, mozemo. mi nismo mrtvi univerzum vec zivi ljudi s konstantnim napretkom tehnologije.

Ovo je jedno od najzanimljivijih pitanja koje možemo sebi da postavimo. Ono ima svoje biološko-medicinske, psihološke, socijalne, teološke, pravne i ko zna kave još aspekte. Možda treba poći od suštinskog pitanja: koliko nas svest o konačnosti određuje kao ličnosti, koliko nas tera na pregalaštvo, na ritam, na ambiciju da za sobom ostavimo nešto vredno činjenice da smo uopšte postojali...? Šta ako nas ekstremna dugovečnost uspori kao civilizaciju i "razredi koristan sadržaj" naših života? Pukim produženjem egzistencije onda ništa ne bismo dobili.
S druge strane, svaka osoba je zaista JEDINSTVENA pojava u prostornom i vremenskom kontinuumu Vasione. Pomislite samo na tu temeljnu istinu: niko istovetan vama nikada nije postojao, niti će postojati!
Onim mislećim ljudima među nama koji veruju da je smrt zaista konačna granica postojanja jedne takve jedinke (dakle da nema života posle smrti), smrt ne može biti simpatična. Ne iz straha, već prosto zbog besmisla...
-------------
Upravo je obrnuto
Svemir je beskonačan, odakle sledi da postoji beskonačno mnogo svetova, pa i nastanjenih, pa i nastanjenih inteligentnim bićima, pa dakle i nama samima...drugim rečima: beskonačan život je sadržan u samim zakonima vaseljene

Kada bi bili besmrtni ne bi bilo potrebe da se razmnožavamo. Znači, seks i roditeljstvo su nam, na neki način, dati kao zamena za besmrtnost. Ja sam sasvim zadovoljan takvom kompenzacijom i nikako ne bih pristao na obrnutu trampu.

Slicni napisi pojavljivali su se i ranije.Komentari ostaju dosta slicni.Radi se o predmetu
koji se moze okarakterisati i kao filozofski a prije svega kao anatomsko fizioloski.Sa
filozofske tacke gledista prvo se postavlja pitanje:zasto? Duboka starost ima itekako
negativnih osobina i zato se mnogi odlucuju da ih izbjegavaju.Nije samo u pitanju
opsta oronulost nego i interest za sredinu u kojoj zivimo.Malo ko od prosjecnih osoba
koje srecemo poklanja bilo kakvu paznju starom,slabo pokretnom,sa nefunkcionalnim
culima,jedino ako nadju razlog za humor.I tako sam, ostavljen na sredini ogromnog trga
posmatra ljude koji proaze desno i lijevo,poneko slujno skrene pogled i automatski
dijagnosira klasicnu dementiju i nalazi solidan razlog ptotiv kontakta.Ako se neko,pukim
slucajem,odluci da izmijeni par rijeci,nece pobjeci od dugih prica o Mae West i Betty Grable.
Stari gube sposobnost da glume depresiju;oni svi odreda postaju polunijemi i to reflektuje
njihovu depresiju.Oni sa tim zive svakodnevno i zadovoljstvo nalaze samo u tome ako imaju
normalnu stolicu.I tako iz dana u dan.Mozda neka operacija ,zamjena vitalnog organa,
zamjena kostiju oko prepona i u nogama sa plasticnim compozitima koji ponekad mogu
biti bolji od onoga sto imamo.Ako je srce u pitanju,tu se krpi i ugradjuje dok, na kraju,
ne shvatimo da tijelo koje posjedujemo nije vise nase,Onaj vitalni organ,zna se koji,
zaboravili smo i da imamo ili je mozda proglasen za sveca
vasilije knezevic 03 sept. 2012

Moja prva ljubav i ja svake noći posle vođenja ljubavi, plakali smo zajedno do sna, što će neko umreti prvi. Toliko je nebitno koliko dugo živiš.

Ne znam zašto ljudi žele duže da žive- kao ako imaju više vremena napraviće nešto od istog tog svog života? Smešno.
Ja iskreno ne bih volela da živim ne znam koliko dugo ( kao neki vilenjak, haha ). Kakav bi taj život bio i od čega bi se sastojao i koja bi svrha bila da živim 150 godina umesto ne znam- 61 ili 33 ? -.- xD :D

Do smrdi, ovaj smrti

Iz Biblije saznajemo da se možemo nadati večnom životu u raju na Zemlji(Psalam 37:29;Luka 23:43).Hoće li nam beskrajan život u savršenom okruženju s vremenom postati dosadan?Hoće li život u raju biti besmislen?Naš Stvoritelj zna da ljudi ne mogu biti sretni ako nemaju smislen posao(Psalam139:14-16;Propovednik 3:12).U raju nijedan posao neće biti beznačajan ni besmislen niti će ljudi koji tamo budu živeli imati osećaj da su beskorisni.Sve što budu radili koristiće njima i onima koje vole(Isaija 65:22-24).Isto tako treba da budemo svesni toga da mogućnost večnog života u raju Jehova Bog nudi samo onima koji se trude da razmisljaju i postupaju po uzoru na njegovog Sina,Isusa(Jovan17:3).Dok je bio na Zemlji,Isus je uživao da vrši volju svog Oca.Svojim sledbenicima je rečima i primerom otkrio tajnu prave sreće.Jednom prilikom je rekao:“Više usrećuje davanje nego primanje”(Dela apostolska20:35).Kad raj na Zemlji bude ponovo uspostavljen,svi ljudi ce živeti u skladu s dve najveće zapovesti—voleće Boga i svoje bližnje(Matej22:36-40).Zamislite kako bi bilo živeti među nesebičnim ljudima koji vole ono što rade i kojima je stalo do svih oko sebe.Mislite li da bi vam uz takve osobe bilo dosadno?Osim toga svaki dan ćemo moći da naučimo nešto novo o svom Stvoritelju.. Kad je Jov,koji je živeo pre više hiljada godina,razmišljao o Bogu,došao je do zaključka koji vredi i danas.“To su samo delići dela Božjih,o njemu tek slabi šapat čujemo!A ko će razumeti moćni grom njegov?”(Jov26:14).

Zeleo bih da dozivim da mom detetu bude bolje nego meni. Toliko.

Ja imam 42 i nisam siguran da zelim da guram do 80. Jos max 15 godina i to je to, dosta.

beskonacnost vremena ne postoji! nas univerzum ima pocetak i kao takav i kraj, naravno na kosmickim vremenskim skalama (da li je nas univerzum dio nekog veceg multiverzuma koji mozda nema vrijeme uopste pa samim tim ni pocetak ni kraj je dasvim druga tema). Mi kao dio njega to ne mozemo nikako niti nikada prevazici. ali i da ne ulazimo u tu vrstu beskonacnosti nego se zadrzimo na dugovecnosti pitanje je kakve bi posljedice po ljudsku vrstu imala dugovjecnost jedinke! u sadasnjem syanju razvoja i svijesti samo negativne!

Moja prva ljubav i ja svake noći posle vođenja ljubavi, plakali smo zajedno do sna, što će neko umreti prvi. Toliko je nebitno koliko dugo živiš.

Ne znam zašto ljudi žele duže da žive- kao ako imaju više vremena napraviće nešto od istog tog svog života? Smešno.
Ja iskreno ne bih volela da živim ne znam koliko dugo ( kao neki vilenjak, haha ). Kakav bi taj život bio i od čega bi se sastojao i koja bi svrha bila da živim 150 godina umesto ne znam- 61 ili 33 ? -.- xD :D

Podržavam naučni rad na polju poboljšanja kvaliteta života .Da ne gledamo mlade ljude i starije takođe,kako umiru od teških bolesti bez mogućnosti da im se olakša patnja. Ali ni dana više od 80 sebi ne bi poželeo. I to da sam vitalan.

Kakvo glupo razmisljanje kao necu da imam 150 da ne bi bio starac duze..


Pa zar nije fora da izgeldas kao da imas 30 godina do recimo 100te. Pa da recimo pocinje da se primecuje razlika do 140. Pa recimo starost i mudrost pravu mudrost docekas u 200toj. Meni ne bi ni 200 bilo dovoljno, putovao bih zvezdama svemirom i istrazivao nova mesta i planete ne bi mi bilo dovoljno ni 5000 godina da imam dug zivot...

Jao glupih ljudi... To ovi sto ne znaju sa sobom neka se poubijaju sa 150 ako im je mnogo

Ne želim da živim 1000 godina, hoću sad i hoću sve

Neću da živim 1000 godina (Cane)

Kada bi bili besmrtni ne bi bilo potrebe da se razmnožavamo. Znači, seks i roditeljstvo su nam, na neki način, dati kao zamena za besmrtnost. Ja sam sasvim zadovoljan takvom kompenzacijom i nikako ne bih pristao na obrnutu trampu.

meni je dosta.

mora da je strasna gnjavaza u zivotu doziveti stotu.

Slicni napisi pojavljivali su se i ranije.Komentari ostaju dosta slicni.Radi se o predmetu
koji se moze okarakterisati i kao filozofski a prije svega kao anatomsko fizioloski.Sa
filozofske tacke gledista prvo se postavlja pitanje:zasto? Duboka starost ima itekako
negativnih osobina i zato se mnogi odlucuju da ih izbjegavaju.Nije samo u pitanju
opsta oronulost nego i interest za sredinu u kojoj zivimo.Malo ko od prosjecnih osoba
koje srecemo poklanja bilo kakvu paznju starom,slabo pokretnom,sa nefunkcionalnim
culima,jedino ako nadju razlog za humor.I tako sam, ostavljen na sredini ogromnog trga
posmatra ljude koji proaze desno i lijevo,poneko slujno skrene pogled i automatski
dijagnosira klasicnu dementiju i nalazi solidan razlog ptotiv kontakta.Ako se neko,pukim
slucajem,odluci da izmijeni par rijeci,nece pobjeci od dugih prica o Mae West i Betty Grable.
Stari gube sposobnost da glume depresiju;oni svi odreda postaju polunijemi i to reflektuje
njihovu depresiju.Oni sa tim zive svakodnevno i zadovoljstvo nalaze samo u tome ako imaju
normalnu stolicu.I tako iz dana u dan.Mozda neka operacija ,zamjena vitalnog organa,
zamjena kostiju oko prepona i u nogama sa plasticnim compozitima koji ponekad mogu
biti bolji od onoga sto imamo.Ako je srce u pitanju,tu se krpi i ugradjuje dok, na kraju,
ne shvatimo da tijelo koje posjedujemo nije vise nase,Onaj vitalni organ,zna se koji,
zaboravili smo i da imamo ili je mozda proglasen za sveca
vasilije knezevic 03 sept. 2012

Ко од нас не би желео да зна шта ће бити за 100, 300, 500, 5000 година?

@Nemanja, podpisujem... Zamislite koliko ima zanimljivih mesta na planeti za koje je jedan život premalo da se sve obidje, koliko ima knjiga koje bih voleo da pročitam pa je jedan život premalo, koliko ima stvari kojima bih se bavio/bavim, dizajn, slikarstvo, kulinarstvo, matematika, astronomija, programiranje, fizika, književnost..., pa je jedan život premalo. E sad nismo svi isti, neki su mentalno penzioneri već sa 30.

Ako ce mene da sluzi srce dok sam ja ziv, sve u redu.

Iz Biblije saznajemo da se možemo nadati večnom životu u raju na Zemlji(Psalam 37:29;Luka 23:43).Hoće li nam beskrajan život u savršenom okruženju s vremenom postati dosadan?Hoće li život u raju biti besmislen?Naš Stvoritelj zna da ljudi ne mogu biti sretni ako nemaju smislen posao(Psalam139:14-16;Propovednik 3:12).U raju nijedan posao neće biti beznačajan ni besmislen niti će ljudi koji tamo budu živeli imati osećaj da su beskorisni.Sve što budu radili koristiće njima i onima koje vole(Isaija 65:22-24).Isto tako treba da budemo svesni toga da mogućnost večnog života u raju Jehova Bog nudi samo onima koji se trude da razmisljaju i postupaju po uzoru na njegovog Sina,Isusa(Jovan17:3).Dok je bio na Zemlji,Isus je uživao da vrši volju svog Oca.Svojim sledbenicima je rečima i primerom otkrio tajnu prave sreće.Jednom prilikom je rekao:“Više usrećuje davanje nego primanje”(Dela apostolska20:35).Kad raj na Zemlji bude ponovo uspostavljen,svi ljudi ce živeti u skladu s dve najveće zapovesti—voleće Boga i svoje bližnje(Matej22:36-40).Zamislite kako bi bilo živeti među nesebičnim ljudima koji vole ono što rade i kojima je stalo do svih oko sebe.Mislite li da bi vam uz takve osobe bilo dosadno?Osim toga svaki dan ćemo moći da naučimo nešto novo o svom Stvoritelju.. Kad je Jov,koji je živeo pre više hiljada godina,razmišljao o Bogu,došao je do zaključka koji vredi i danas.“To su samo delići dela Božjih,o njemu tek slabi šapat čujemo!A ko će razumeti moćni grom njegov?”(Jov26:14).

87 godina. te godine ce covek moci liftom na mesec,pa cu skoknuti pred smrt

Ovo je jedno od najzanimljivijih pitanja koje možemo sebi da postavimo. Ono ima svoje biološko-medicinske, psihološke, socijalne, teološke, pravne i ko zna kave još aspekte. Možda treba poći od suštinskog pitanja: koliko nas svest o konačnosti određuje kao ličnosti, koliko nas tera na pregalaštvo, na ritam, na ambiciju da za sobom ostavimo nešto vredno činjenice da smo uopšte postojali...? Šta ako nas ekstremna dugovečnost uspori kao civilizaciju i "razredi koristan sadržaj" naših života? Pukim produženjem egzistencije onda ništa ne bismo dobili.
S druge strane, svaka osoba je zaista JEDINSTVENA pojava u prostornom i vremenskom kontinuumu Vasione. Pomislite samo na tu temeljnu istinu: niko istovetan vama nikada nije postojao, niti će postojati!
Onim mislećim ljudima među nama koji veruju da je smrt zaista konačna granica postojanja jedne takve jedinke (dakle da nema života posle smrti), smrt ne može biti simpatična. Ne iz straha, već prosto zbog besmisla...

Do smrdi, ovaj smrti

@majstor
o da, mozemo. mi nismo mrtvi univerzum vec zivi ljudi s konstantnim napretkom tehnologije.

Задатак егзактних наука је да продуже људски век. Од филозофа ће се тражити да објасне зашто.
...Душан Радовић (1922-1984)
.

Prvih 100 godina je najteze, posle vec ide....Ja bih zeleo da zivim onoliko dugo koliko me sluze noge, ruke i glava. Smatram da je najlepse da svako zivi onoliko dugo koliko moze sebe da opsluzuje.
Poz...

Prvo večan je samo Haos.I nije bitno koliko ćeš živeti,već je bitan kvalitet tog života i tvoje pronalaženje zadovoljstva u sopstvenom životu.Svako doba ima svoje prednosti i mane.Zato je lepo živeti ako u životu pronalaziš sreću i osećaj zadovoljstva(bilo da si altruista ili egoista).Neko ko nije ostvario svoje lične ciljeve,uvek će juriti za srećom i nikad neće do kraja odustati(u narkomanskom žargonu "chasing the dragon")nadajući se nirvani.I zamolio bih one koji ne znaju šta hoće da kažu,da se ostave izpraznog filozofiranja,jer je teško pohvatati taj "random" tok misli.
P.S.ja bih lično voleo da živim npr.1000 godina.Šta zna dete šta je kvantna fizika.

Ja imam 42 i nisam siguran da zelim da guram do 80. Jos max 15 godina i to je to, dosta.

"Starost ume da bude veoma neprijatna, ali to je za sada jedini način da se dugo živi"
Ne mogu da se setim ko je ovo rekao, ali dobro je rekao.

Ovo je jedno od najzanimljivijih pitanja koje možemo sebi da postavimo. Ono ima svoje biološko-medicinske, psihološke, socijalne, teološke, pravne i ko zna kave još aspekte. Možda treba poći od suštinskog pitanja: koliko nas svest o konačnosti određuje kao ličnosti, koliko nas tera na pregalaštvo, na ritam, na ambiciju da za sobom ostavimo nešto vredno činjenice da smo uopšte postojali...? Šta ako nas ekstremna dugovečnost uspori kao civilizaciju i "razredi koristan sadržaj" naših života? Pukim produženjem egzistencije onda ništa ne bismo dobili.
S druge strane, svaka osoba je zaista JEDINSTVENA pojava u prostornom i vremenskom kontinuumu Vasione. Pomislite samo na tu temeljnu istinu: niko istovetan vama nikada nije postojao, niti će postojati!
Onim mislećim ljudima među nama koji veruju da je smrt zaista konačna granica postojanja jedne takve jedinke (dakle da nema života posle smrti), smrt ne može biti simpatična. Ne iz straha, već prosto zbog besmisla...
-------------
Upravo je obrnuto
Svemir je beskonačan, odakle sledi da postoji beskonačno mnogo svetova, pa i nastanjenih, pa i nastanjenih inteligentnim bićima, pa dakle i nama samima...drugim rečima: beskonačan život je sadržan u samim zakonima vaseljene

Zeleo bih da dozivim da mom detetu bude bolje nego meni. Toliko.