Kako naći srodnu dušu?

Ovo je samo neka hipi varijanta kako smuvati nesto .Lepe fensi reci kao dusa ,ljubav,vecno .. itd su za pametnog muskarca alat .A za devojke su to reci koje ublazavaju njihove strahove da ne ispadnu lake zenske i i glupace.Njima je ljubav opravdanje sa bludnicenje jer ako su zaljubljene onda nisu drolje .Prava veza koja bi mozda cak i dovela do to tog famouznog statusa "Srodne duse" trazi hrabre ljude koji bi radije bili sami nego sa bilo kime .I kad kazem bilo kime ne mislim na one totalno pogresne osobe vec na one koje su donekle savrsene ili zadovoljavajuce. To su oni iz sive zone koji na kraju bivaju prevareni napusteni i osramoceni koji su takodje izabrali pogresno u svojim zivotima.Sve u svemu budale se spajaju sa budalama i prave budalastine.Treba biti pametan i hrabar i ne treba praviti kompromise .

Da li ja grešim, ali čini mi se da ljudi od 1980. godišta pa nadalje, ne daju ni pet para za termine kao što su srodna duša, ljubav, iskrenost, niti to kapiraju. Vrlo su praktični, nema mesta za "filozofiranjima" i takve po defaultu posmatraju kao "nesrećnike". Ja sam iz sedamdestih, i pitam se mogu li naći tu srodnu dušu u mlađim godištima, ili treba da se prihvati da o tome nema potrebe pričati, jer brate prihvati se fejsa, traži što više, opremi se gedžetima, garderobom po njihovom ukusu, našminkaj auto i odaberi koja ti se dopada...Dosta sam prošao i iskusio i pravu ljubav, i gomilu avantura, trenutno sam posvećen poslu i nisam u "treningu", pitam se ima li pravih slobodnih devojaka ili su sve u braku ili debelo zauzete. Pritom, kad kažem prava, ne mislim samo na lepu i zgodnu, već i na onu koja nije "izgubila dušu" u ovoj svetskoj krizi ovde u Srbiji, pa gleda samo da se maksimalno sredi, visi po fensi lokalima i "lovi" pravog, najčešće nekog ko je pun, a karakter i unutrašnje vrednosti se mažu na hleb...Ne radi se o tome da ja nemam ili ne umem da budem onakav kakav se vidim, danas traži, ali ima li još devojaka kojima nije bitno samo ono što se iznelo na tezgu, već dopuštaju mogućnost da nije sve na prodaju...

Zamolio bih Vas i da mi objasnite kako da disem, ne umem sam.

''O ljubavi sanjaju čak i oni koji ne veruju da ona postoji''
Istina, hormoni su cudo.

Ljubav je, najzad, i najviši produkt kulture. Kod primitivnih ljudi ne postoji ljubav nego prohtev, ni san nego požuda. Što je veća kultura jednog naroda, utoliko je ljubav dublja, jer je komplikovanija i fatalnija. Žena nije više ženka nego ličnost, znači mnogostruka lepota; umetničko delo, duša i duh. Zbog ovog je osećanje ljubavi tesno vezano za nečiju inteligenciju i dobrotu. Biti zaljubljen, verovati u ljubav kao u nebo, to je živeti u najvećoj čistoti i krajnjoj sili dobrote. Ljubav je najveći stepen svega što nosi nekoristoljubivo srce, najveće pregnuće, totalno samoodricanje, život u drugom biću i za drugu ličnost, usađenu u zenit jednog doba našeg života.
(Dučić)

Ovo sam morao izdvojiti, jer mi se cini da potpuniju misao o osecanjima koja su produkt ljubavi nisam procitao. Takodje, racionalno i istinito objasnjenje zasto se ljubav danas posmatra kao istrosena floskula, klise ili danguba.
Jedno je uvek tacno i sigurno, budale se uvek nadju, pa je i njihov odnos tokom zivota prazan i povrsan, a budala je svuda okolo, ima ih daleko vise, pa i nije cudo sto je i citav svet ko septicka jama niskih, prolaznih, neinteligentnih osecanja...
Ako trazite nekog iole vrednog paznje, tesko cete ga naci na splavu. Ima mnogo emancipovanijih stvorenja u ZOO vrtu.

Inace, tekst mi se nije svideo.

Pa i ja bih voleo da nadjem srodnu dusu... Ovaj text mi i nije pomogao bas mnogo. :)

Lepse je voleti pa makar i uzaludno nego nemati taj san.

Verujem u geneticku podudarnost dve jedinke/osobe/persone!Verujem da za svakog postoji neko.Tekst je zanimljiv ali je prilicno negativan i pesimistican :) najverovatnije racionalan (tesko je racionalisati ljubav/osecanja nesto krajnje iracionalno) i realan.Tesko je naici na pravu osobu u prostoru i vremenu ali upravo ta nada nas drzi i tera da idemo dalje.

He, he :) Pogrešna premisa...
U tekstu se kaže tražiti srodnu dušu, a onda se kaže da je ona sudbinska. Ne možeš tražiti nešto što ti je sudbinski, zapisano. Malo kontradiktorno, jel da?
Nije poenta "tražiti" i "pronaći" srodnu dušu (karmičku ljubav) kao što tekst opisuje jer je to nemoguće. Treba je prepoznati. Možda je vaša istinska srodna duša prošla na ulici pored vas, ali je niste prepoznali jer ste "tražili" i gledali negde druge...
Think about it...

Citat:

"A za devojke su to reci koje ublazavaju njihove strahove da ne ispadnu lake zenske i i glupace.Njima je ljubav opravdanje sa bludnicenje jer ako su zaljubljene onda nisu drolje ."
Kraj citata.

Znaci devojkama je ljubav opravdanje za bludnicenje jer ako su zaljubljene onda nisu drolje?
Koliko je osoba potrebno za bludnicenje? Da li te devojke rade to potpuno same ili ih na to navode osobe suprotnog pola? Da li te devojke same od sebe prave drolje ili to rade uz neciju pomoc i uz neizbezni pritisak miljea u kojem zive? Da li su same devojke odgovorne za stil zivota kojim zive ili tu odgovornost treba pripisati i onima sa kojima imaju "ljubav", seks i koji ih svesrdno upucuju na staze, zahtevajuci od njih seks, gde ce biti okarakterisane kao "drolje"?

Kako sam srecna da sam svoju mladost zivela u nekom drugom vremenu gde nije bilo tolikog licemerja.

Kako naći srodnu dušu? ....pa TEŠKO

Srodna dusa je osoba koja te nikada nece izneveriti pa cak i kada te vise ne voli!!!

Fasciniran sam na najpozitivniji nacin izborm teksta. Ni malo nalik magazinskom obradjivanju ovakvih i slicnih tema.

Srodna dusa u bukvalnom smislu ne postoji!Ja sam u vezi sa devojkom od koje sam potpuno drugaciji!Smisao za humor,pojam zabave,ja sam slepac,ona ona burzujka (ajde lepo da se izrazim,drugacijeg smo materijalnog statusa :) ),razlika u obrazovanju i opet dobro funkcionisemo i dugo smo u vezi!Nikada ne trazite srodnu dusu nego jednostavno osobu sa kojom ce vam biti lepo i koja ce vas voleti,to je barem moj savet...bas sam sada prosuo veliku mudrost...

ljubavi danas nema, prodata za bagatelu

Romanticna ljubav iz bajki ne postoji. Zapravo,zaljubljenost je samo jedna vrsta ludila,iliti bunila. Prava ljubav je kada se naviknes na partnerove vrline i mane i volis ih beskrajno ma koliko one bile lose ili dobre,i to treba da prihvatis,pustimo se zaljubljenosti i kojestarija. Svet je nastao iz ljubavi i prva ljubav nije nikakva romanticna prica. To je samo velicanje osobe i ne primecivanje njenih mana. Zapravo vecna ljubav postoji,samo treba da je prihvatis sa partnerom kog si izabrao,a zaljubljenost nestaje...jeste to lep osecaj ali i prolazan...ali u 21 veku izgleda da Amerikanci nam puno namecu gluposti i bajki a i oni sami nisu sazreli u glavi...

Baš neobičan i interesanstan tekst. Posebno me je impresionirala definicija ljubavi - i to ono: ljubav se ostvari kao ... netvork poluzadovoljenih potreba:) Mislim da je to najpribližnija definicija ljubavi danas. I ja često razmišljam o potrazi za srodnom dušom - da li je to samo mit (ili san, ko što kaže autor ovog teskta) ili kategorija srodnih duša zaista postoji? Evo, na primer, ja tokom svojih 30tak godina nikada nisam upoznala bilo koga za koga bih mogla reći da je moja srodna duša, iako je bilo ljudi koji su mi se manje ili više dopadali. Šta je zapravo uopšte srodna duša? I ako takva kategorija stvarno postoji, koliko vreme treba da se ona pronađe?

Telepatska povezanost je veoma izrazena kod srodnih dusa cak i kada nisu zajedno...

Sve duse su srodne ali nemamo pamet da to shvatimo ni srce da to prihvatimo.

Cetko, ima ih...

I one imaju isti problem da nadju istog takvog sa karakterom, pravim unutrasnjim vrednostima, koji razmislja svojom glavom i nije povrsan...

..ako su oci "ogledalo duse"..gledaj,i prepoznati ces sebe..to ne znaci i ljubav.

Ovo je bolno nepismeno i bolno dijareično.

Sto brze trcis kroz zivot pre ces stici do svoje smrti... Opusti se sacekaj malo mozda je srodna dusa iza tebe pokusava te stici! ;) Sto bi rekli matorci kad porastes samo ce ti se kasti :D Kad trazis nesto, nikad ga neces naci jer ce uvek biti tamo gde bi poslednje pomislio! U TEBI... Sve je u nama samo ga treba pronaci! Moramo da naucimo da usporimo ritam da bi mogli da osetimo! Sve stvari oko nas se desavaju u istom trenutku, treba biti svestan tog trenutka... Valjalo bi porazmisliti o tome

Najgore je kada moras provesti zivot sa nekim ko ti nije bas srodan samo zato sto vas spajaju zajednicka deca:-(

Ratko, kakav je ovo vudu mambo-dzambo?

Ovo je napisao neko skroz razočaran i isfrustiran.

Svaki put u potrazi za srodnom dusom mislila sam da sam je u tom trenutku nasla. Radi se o tri razlicite duse, sa kojima sam imala u pocetku puno, a potom sve manje slicnosti..Pitam se kako onda verovati sebi i sopstvenom izboru u potrazi za tim paralelnim univerzumom koji ce hteti da prihvati ovaj nas, onakav kakav jeste - u potpunosti.. Danas se od srodne duse u zenskom odliku trazi apsolutno sve - da bude odlicna majka (jednog dana ili odmah), domacica u neku ruku, ako nista onda bar sa usisivacem vise da se druzi od svoje 'muske' duse, da ima dobro placen posao i uz sve to, da je puna ljubavi, paznje i pozitivnosti prema svom partneru, kao i svim njegovim prijateljima, familiji i komsijama, kao i kucnim ljubimcima (ako ih ima). Ovakva ocekivanja nas vracaju u ono doba korisno-odrzavajuceg po ljudsku vrstu (iako naucnici priznaju da nas ima previse za kapacitet planete) i ocekivanja u kojima ljubavi i srodnosti duze od prvog dela veza ima mesta, ali mnogo manje nego od mesta ocekivanja pomenutih malopre. Srodnosti postoje i ljudi se menjaju. Zasto ne bismo imali pravo da sretnemo vise srodnih dusa a ne samo jednu u toku svog zivota? Zasto je fokus na 'jednoj'? Ko nas je naveo da tako razmisljamo, religija ili neka ustanova, praistorijski sistem zastite od drugih plemena ili nesto trece? Ovo je pitanje za sociologe i antropologe, ali pored toga smatram da tekst ozivljava stare dileme koje svaka generacija i osoba gleda iz svoje licne perspektive. Ne treba verovati sebi u izboru 'srodnih dusa' vec dobro proispitati sve svoje stavove, i to vise puta i iz razlicitih uglova, pre nego sto pocnemo verovati toliko u tu drugu osobu, da nam sva cula potpuno - otupe...

Ima jedna lepa prica o srodnim dusama... Kada je Bog stvarao svet, pre Adama I Eve, stvorio je androgine ljude, koji su u pocetku hodali zemljom. Oni su bili kompletni, sadrzali su i muski i zensku princip. Nakon prvobitnog greha, Bog ih je kaznio podelivsi ih na muskarce i zene i osudio ih da svoj vek provedu trazeci svoju drugu polovinu, svoju srodnu dusu. Zato ljude, izuzev onih srecnika koji pronadju taj drugi deo svoje prvobitne duse, ceo zivot muci osecaj nedovrsenosti, necelovitosti, stalno smo nezadovoljni, stalno nam nesto fali. To je navodno taj davno odcepljeni deo nase duse...
Ako je ova prica tacna i ako se duse momentalno prepoznaju, pa su cak i telepatski povezane, onda ne bi trebalo da cudi ni ljubav na prvi pogled, u koju ja verujem i koju sam dozivela (to ne znaci da se vremenom ne mozemo zaljubiti u nekog ko nam se isprva nije svideo). Apropo teksta, da, bajke su bajke, a zivot je zivot, ali su bajke inspirasane stvarnim zivotom i predstavljuju nadmastane dogadjaje i osecanja koja postoje u stvarnosti. Slazem se ta tekstom da treba da otvorimo svoju dusu, da je pustimo da bi se lakse nasla sa srodnom. I zaista, cini se da ljudi koji su otvoreniji i pozitivniji su takodje i srecniji u ljubavi. Takodje je vazno, kad vec osetimo da nas neko neodoljivo privlaci, da je to to, da ne trazimo toj osobi mane jer ni mi nismo savrseni. Ne znam, tesko pitanje...

Holivudske romanticne limunadice namecu ljudima da tragaju za nemogucim i nedostiznim. Ta potraga za srodnom dusom vecini ljudi unisti emotivni zivot i pretvori ih u samce. A kada malo bolje razmislite - pa zar to kapitalistima nije i cilj? Samac ce utehu zbog neostvarene idealne ljubavi naci u poslu, karijeri i posvecenosti svojoj kompaniji i time samo puniti dzepove svojim gazdama. Nece imati ni supruznika, ni decu, a samim tim nece trositi ni suvise resursa. Takodje, zbog stresa i tempa rada brze ce se istrositi i nece dugo primati penziju. Samim tim penzioni fondovi ce biti puniji. Razmislite malo o tome. Uklapa se, zar ne?

(Putnik Nenamernik, 31. maj 2011 10:54)
Apsolutno se ne slazem. Zivim u tom kapitalizmu vise od 10 godina i najproduktivniji sam onda kada mi je situacija u kuci sredjena: super odnosi sa zenom, klinci zdravi i dobri u skoli. Svaki put kad imam svadju sa zenom (ranije devojkom), po celi dan razmisljam o tome i ne mogu da se usredsredim na posao.

@ maja
da li ti to pričaš o traženju srodne duše po sistemu devojaka iz "seks i grad"? Ne valja ti "sistem". Umesto da se baziraš na osećanjima ti tražiš neke sisteme analize koji se bairaju na banalnim i površnim stvarima, i kao u seriji, završavaš sa nekim ko te je kupio nekim sasvim nebitnim šarmerskim detaljima...

MNOGO MI SE DOPADA VAŠ PRILOG O TOME ŠTA JE LJUBAV, MNOGI NE ZNAJU DA LJUBAV NIJE DAVANJE SEBE NEGO PRONALAŽENJE SEBE. hVALA ZBOG MLADIH LJUDI, NJIMA JE POTREBNA OVAKVA VRSTA EDUKACIJE, MLADOST NE PODRAZUMEVA TU VRSTU MUDROSTI O KOJOJ VI OVDE GOVORITE. nNADAM SE DA ĆE RAZUMETI VAŠE DIVNE PORUKE.Z

Ovo je napisao neko skroz razočaran i isfrustiran.

Srodna dusa u bukvalnom smislu ne postoji!Ja sam u vezi sa devojkom od koje sam potpuno drugaciji!Smisao za humor,pojam zabave,ja sam slepac,ona ona burzujka (ajde lepo da se izrazim,drugacijeg smo materijalnog statusa :) ),razlika u obrazovanju i opet dobro funkcionisemo i dugo smo u vezi!Nikada ne trazite srodnu dusu nego jednostavno osobu sa kojom ce vam biti lepo i koja ce vas voleti,to je barem moj savet...bas sam sada prosuo veliku mudrost...

ljubavi danas nema, prodata za bagatelu

Ovo je samo neka hipi varijanta kako smuvati nesto .Lepe fensi reci kao dusa ,ljubav,vecno .. itd su za pametnog muskarca alat .A za devojke su to reci koje ublazavaju njihove strahove da ne ispadnu lake zenske i i glupace.Njima je ljubav opravdanje sa bludnicenje jer ako su zaljubljene onda nisu drolje .Prava veza koja bi mozda cak i dovela do to tog famouznog statusa "Srodne duse" trazi hrabre ljude koji bi radije bili sami nego sa bilo kime .I kad kazem bilo kime ne mislim na one totalno pogresne osobe vec na one koje su donekle savrsene ili zadovoljavajuce. To su oni iz sive zone koji na kraju bivaju prevareni napusteni i osramoceni koji su takodje izabrali pogresno u svojim zivotima.Sve u svemu budale se spajaju sa budalama i prave budalastine.Treba biti pametan i hrabar i ne treba praviti kompromise .

Ovo je bolno nepismeno i bolno dijareično.

Lepse je voleti pa makar i uzaludno nego nemati taj san.

@ maja
da li ti to pričaš o traženju srodne duše po sistemu devojaka iz "seks i grad"? Ne valja ti "sistem". Umesto da se baziraš na osećanjima ti tražiš neke sisteme analize koji se bairaju na banalnim i površnim stvarima, i kao u seriji, završavaš sa nekim ko te je kupio nekim sasvim nebitnim šarmerskim detaljima...

Zamolio bih Vas i da mi objasnite kako da disem, ne umem sam.

Da li ja grešim, ali čini mi se da ljudi od 1980. godišta pa nadalje, ne daju ni pet para za termine kao što su srodna duša, ljubav, iskrenost, niti to kapiraju. Vrlo su praktični, nema mesta za "filozofiranjima" i takve po defaultu posmatraju kao "nesrećnike". Ja sam iz sedamdestih, i pitam se mogu li naći tu srodnu dušu u mlađim godištima, ili treba da se prihvati da o tome nema potrebe pričati, jer brate prihvati se fejsa, traži što više, opremi se gedžetima, garderobom po njihovom ukusu, našminkaj auto i odaberi koja ti se dopada...Dosta sam prošao i iskusio i pravu ljubav, i gomilu avantura, trenutno sam posvećen poslu i nisam u "treningu", pitam se ima li pravih slobodnih devojaka ili su sve u braku ili debelo zauzete. Pritom, kad kažem prava, ne mislim samo na lepu i zgodnu, već i na onu koja nije "izgubila dušu" u ovoj svetskoj krizi ovde u Srbiji, pa gleda samo da se maksimalno sredi, visi po fensi lokalima i "lovi" pravog, najčešće nekog ko je pun, a karakter i unutrašnje vrednosti se mažu na hleb...Ne radi se o tome da ja nemam ili ne umem da budem onakav kakav se vidim, danas traži, ali ima li još devojaka kojima nije bitno samo ono što se iznelo na tezgu, već dopuštaju mogućnost da nije sve na prodaju...

Sve duse su srodne ali nemamo pamet da to shvatimo ni srce da to prihvatimo.

Srodna dusa je osoba koja te nikada nece izneveriti pa cak i kada te vise ne voli!!!

Telepatska povezanost je veoma izrazena kod srodnih dusa cak i kada nisu zajedno...

Fasciniran sam na najpozitivniji nacin izborm teksta. Ni malo nalik magazinskom obradjivanju ovakvih i slicnih tema.

Citat:

"A za devojke su to reci koje ublazavaju njihove strahove da ne ispadnu lake zenske i i glupace.Njima je ljubav opravdanje sa bludnicenje jer ako su zaljubljene onda nisu drolje ."
Kraj citata.

Znaci devojkama je ljubav opravdanje za bludnicenje jer ako su zaljubljene onda nisu drolje?
Koliko je osoba potrebno za bludnicenje? Da li te devojke rade to potpuno same ili ih na to navode osobe suprotnog pola? Da li te devojke same od sebe prave drolje ili to rade uz neciju pomoc i uz neizbezni pritisak miljea u kojem zive? Da li su same devojke odgovorne za stil zivota kojim zive ili tu odgovornost treba pripisati i onima sa kojima imaju "ljubav", seks i koji ih svesrdno upucuju na staze, zahtevajuci od njih seks, gde ce biti okarakterisane kao "drolje"?

Kako sam srecna da sam svoju mladost zivela u nekom drugom vremenu gde nije bilo tolikog licemerja.

Verujem u geneticku podudarnost dve jedinke/osobe/persone!Verujem da za svakog postoji neko.Tekst je zanimljiv ali je prilicno negativan i pesimistican :) najverovatnije racionalan (tesko je racionalisati ljubav/osecanja nesto krajnje iracionalno) i realan.Tesko je naici na pravu osobu u prostoru i vremenu ali upravo ta nada nas drzi i tera da idemo dalje.

Romanticna ljubav iz bajki ne postoji. Zapravo,zaljubljenost je samo jedna vrsta ludila,iliti bunila. Prava ljubav je kada se naviknes na partnerove vrline i mane i volis ih beskrajno ma koliko one bile lose ili dobre,i to treba da prihvatis,pustimo se zaljubljenosti i kojestarija. Svet je nastao iz ljubavi i prva ljubav nije nikakva romanticna prica. To je samo velicanje osobe i ne primecivanje njenih mana. Zapravo vecna ljubav postoji,samo treba da je prihvatis sa partnerom kog si izabrao,a zaljubljenost nestaje...jeste to lep osecaj ali i prolazan...ali u 21 veku izgleda da Amerikanci nam puno namecu gluposti i bajki a i oni sami nisu sazreli u glavi...

Svaki put u potrazi za srodnom dusom mislila sam da sam je u tom trenutku nasla. Radi se o tri razlicite duse, sa kojima sam imala u pocetku puno, a potom sve manje slicnosti..Pitam se kako onda verovati sebi i sopstvenom izboru u potrazi za tim paralelnim univerzumom koji ce hteti da prihvati ovaj nas, onakav kakav jeste - u potpunosti.. Danas se od srodne duse u zenskom odliku trazi apsolutno sve - da bude odlicna majka (jednog dana ili odmah), domacica u neku ruku, ako nista onda bar sa usisivacem vise da se druzi od svoje 'muske' duse, da ima dobro placen posao i uz sve to, da je puna ljubavi, paznje i pozitivnosti prema svom partneru, kao i svim njegovim prijateljima, familiji i komsijama, kao i kucnim ljubimcima (ako ih ima). Ovakva ocekivanja nas vracaju u ono doba korisno-odrzavajuceg po ljudsku vrstu (iako naucnici priznaju da nas ima previse za kapacitet planete) i ocekivanja u kojima ljubavi i srodnosti duze od prvog dela veza ima mesta, ali mnogo manje nego od mesta ocekivanja pomenutih malopre. Srodnosti postoje i ljudi se menjaju. Zasto ne bismo imali pravo da sretnemo vise srodnih dusa a ne samo jednu u toku svog zivota? Zasto je fokus na 'jednoj'? Ko nas je naveo da tako razmisljamo, religija ili neka ustanova, praistorijski sistem zastite od drugih plemena ili nesto trece? Ovo je pitanje za sociologe i antropologe, ali pored toga smatram da tekst ozivljava stare dileme koje svaka generacija i osoba gleda iz svoje licne perspektive. Ne treba verovati sebi u izboru 'srodnih dusa' vec dobro proispitati sve svoje stavove, i to vise puta i iz razlicitih uglova, pre nego sto pocnemo verovati toliko u tu drugu osobu, da nam sva cula potpuno - otupe...

Ljubav je, najzad, i najviši produkt kulture. Kod primitivnih ljudi ne postoji ljubav nego prohtev, ni san nego požuda. Što je veća kultura jednog naroda, utoliko je ljubav dublja, jer je komplikovanija i fatalnija. Žena nije više ženka nego ličnost, znači mnogostruka lepota; umetničko delo, duša i duh. Zbog ovog je osećanje ljubavi tesno vezano za nečiju inteligenciju i dobrotu. Biti zaljubljen, verovati u ljubav kao u nebo, to je živeti u najvećoj čistoti i krajnjoj sili dobrote. Ljubav je najveći stepen svega što nosi nekoristoljubivo srce, najveće pregnuće, totalno samoodricanje, život u drugom biću i za drugu ličnost, usađenu u zenit jednog doba našeg života.
(Dučić)

Ovo sam morao izdvojiti, jer mi se cini da potpuniju misao o osecanjima koja su produkt ljubavi nisam procitao. Takodje, racionalno i istinito objasnjenje zasto se ljubav danas posmatra kao istrosena floskula, klise ili danguba.
Jedno je uvek tacno i sigurno, budale se uvek nadju, pa je i njihov odnos tokom zivota prazan i povrsan, a budala je svuda okolo, ima ih daleko vise, pa i nije cudo sto je i citav svet ko septicka jama niskih, prolaznih, neinteligentnih osecanja...
Ako trazite nekog iole vrednog paznje, tesko cete ga naci na splavu. Ima mnogo emancipovanijih stvorenja u ZOO vrtu.

Inace, tekst mi se nije svideo.

Najgore je kada moras provesti zivot sa nekim ko ti nije bas srodan samo zato sto vas spajaju zajednicka deca:-(

Ratko, kakav je ovo vudu mambo-dzambo?

Ima jedna lepa prica o srodnim dusama... Kada je Bog stvarao svet, pre Adama I Eve, stvorio je androgine ljude, koji su u pocetku hodali zemljom. Oni su bili kompletni, sadrzali su i muski i zensku princip. Nakon prvobitnog greha, Bog ih je kaznio podelivsi ih na muskarce i zene i osudio ih da svoj vek provedu trazeci svoju drugu polovinu, svoju srodnu dusu. Zato ljude, izuzev onih srecnika koji pronadju taj drugi deo svoje prvobitne duse, ceo zivot muci osecaj nedovrsenosti, necelovitosti, stalno smo nezadovoljni, stalno nam nesto fali. To je navodno taj davno odcepljeni deo nase duse...
Ako je ova prica tacna i ako se duse momentalno prepoznaju, pa su cak i telepatski povezane, onda ne bi trebalo da cudi ni ljubav na prvi pogled, u koju ja verujem i koju sam dozivela (to ne znaci da se vremenom ne mozemo zaljubiti u nekog ko nam se isprva nije svideo). Apropo teksta, da, bajke su bajke, a zivot je zivot, ali su bajke inspirasane stvarnim zivotom i predstavljuju nadmastane dogadjaje i osecanja koja postoje u stvarnosti. Slazem se ta tekstom da treba da otvorimo svoju dusu, da je pustimo da bi se lakse nasla sa srodnom. I zaista, cini se da ljudi koji su otvoreniji i pozitivniji su takodje i srecniji u ljubavi. Takodje je vazno, kad vec osetimo da nas neko neodoljivo privlaci, da je to to, da ne trazimo toj osobi mane jer ni mi nismo savrseni. Ne znam, tesko pitanje...

Holivudske romanticne limunadice namecu ljudima da tragaju za nemogucim i nedostiznim. Ta potraga za srodnom dusom vecini ljudi unisti emotivni zivot i pretvori ih u samce. A kada malo bolje razmislite - pa zar to kapitalistima nije i cilj? Samac ce utehu zbog neostvarene idealne ljubavi naci u poslu, karijeri i posvecenosti svojoj kompaniji i time samo puniti dzepove svojim gazdama. Nece imati ni supruznika, ni decu, a samim tim nece trositi ni suvise resursa. Takodje, zbog stresa i tempa rada brze ce se istrositi i nece dugo primati penziju. Samim tim penzioni fondovi ce biti puniji. Razmislite malo o tome. Uklapa se, zar ne?

..ako su oci "ogledalo duse"..gledaj,i prepoznati ces sebe..to ne znaci i ljubav.

Kako naći srodnu dušu? ....pa TEŠKO

Pa i ja bih voleo da nadjem srodnu dusu... Ovaj text mi i nije pomogao bas mnogo. :)

He, he :) Pogrešna premisa...
U tekstu se kaže tražiti srodnu dušu, a onda se kaže da je ona sudbinska. Ne možeš tražiti nešto što ti je sudbinski, zapisano. Malo kontradiktorno, jel da?
Nije poenta "tražiti" i "pronaći" srodnu dušu (karmičku ljubav) kao što tekst opisuje jer je to nemoguće. Treba je prepoznati. Možda je vaša istinska srodna duša prošla na ulici pored vas, ali je niste prepoznali jer ste "tražili" i gledali negde druge...
Think about it...

Baš neobičan i interesanstan tekst. Posebno me je impresionirala definicija ljubavi - i to ono: ljubav se ostvari kao ... netvork poluzadovoljenih potreba:) Mislim da je to najpribližnija definicija ljubavi danas. I ja često razmišljam o potrazi za srodnom dušom - da li je to samo mit (ili san, ko što kaže autor ovog teskta) ili kategorija srodnih duša zaista postoji? Evo, na primer, ja tokom svojih 30tak godina nikada nisam upoznala bilo koga za koga bih mogla reći da je moja srodna duša, iako je bilo ljudi koji su mi se manje ili više dopadali. Šta je zapravo uopšte srodna duša? I ako takva kategorija stvarno postoji, koliko vreme treba da se ona pronađe?

''O ljubavi sanjaju čak i oni koji ne veruju da ona postoji''
Istina, hormoni su cudo.

Cetko, ima ih...

I one imaju isti problem da nadju istog takvog sa karakterom, pravim unutrasnjim vrednostima, koji razmislja svojom glavom i nije povrsan...

Sto brze trcis kroz zivot pre ces stici do svoje smrti... Opusti se sacekaj malo mozda je srodna dusa iza tebe pokusava te stici! ;) Sto bi rekli matorci kad porastes samo ce ti se kasti :D Kad trazis nesto, nikad ga neces naci jer ce uvek biti tamo gde bi poslednje pomislio! U TEBI... Sve je u nama samo ga treba pronaci! Moramo da naucimo da usporimo ritam da bi mogli da osetimo! Sve stvari oko nas se desavaju u istom trenutku, treba biti svestan tog trenutka... Valjalo bi porazmisliti o tome

(Putnik Nenamernik, 31. maj 2011 10:54)
Apsolutno se ne slazem. Zivim u tom kapitalizmu vise od 10 godina i najproduktivniji sam onda kada mi je situacija u kuci sredjena: super odnosi sa zenom, klinci zdravi i dobri u skoli. Svaki put kad imam svadju sa zenom (ranije devojkom), po celi dan razmisljam o tome i ne mogu da se usredsredim na posao.

MNOGO MI SE DOPADA VAŠ PRILOG O TOME ŠTA JE LJUBAV, MNOGI NE ZNAJU DA LJUBAV NIJE DAVANJE SEBE NEGO PRONALAŽENJE SEBE. hVALA ZBOG MLADIH LJUDI, NJIMA JE POTREBNA OVAKVA VRSTA EDUKACIJE, MLADOST NE PODRAZUMEVA TU VRSTU MUDROSTI O KOJOJ VI OVDE GOVORITE. nNADAM SE DA ĆE RAZUMETI VAŠE DIVNE PORUKE.Z