Beskonačnost(i)

Broj neurona u mom mozgu je, nažalost, konačan.

Svojeveremno sam istraživao mogućnost neograničene (beskonačne) kompresije digitalnih podataka i uvjerio sam se da je to "nemoguće", bar ne prema mojim sposobnostima poimanja. Univerzum je nastao u velikom prasku... iz beskonačno male tačke, ili je ta tačka imala neke odrednice konačnosti? Da li ćemo dokazati da je materija sačinjena od beskonačno malih čestica (da uvijek postoje čestice od kojih je sačinjena neka gradivna čestica). Da li ja kao indivdua uopšte imam mentalne kapacitete koji bi bili sposobni za izvođenje ovakvih zaključaka? Da li je kolektivna svijest društva dovoljno sposobna za pronalaženje ovakvih odgovora?

Matematatika se temelji na aksiomima, to je ono što me brine. Zemlja je bila "ravna ploča" dok nismo promijenili perspektivu posmatranja. Ko zna? Možda ćemo se u doglednom vremenu uvjeriti i da Zemlja nije "okrugla" jer smo pronašli novi način posmatranja "objekata" u prostor-vremenu. A možda će se dokazati i da je 0 > 1...

U svakom slučaju, uživao sam u tekstu i nauka će, siguran sam, uvijek donositi sve tačnije i ispravnije odgovore sve dok se, jednog dana, ne dokaže da ništa ne postoji (sad se ja šalim) :)

Raselov paradoks ne postoji u slucaju pomenutog Pinokija. Treba ispuniti jos i uslov da mu nos raste SAMO u slucaju(i uvek) kad govori neistinu.

Lep tekst, kad sam ucio ovo na studijama bio sam šokiran i očaran. U nastojanju da svoju očaranost prenesem i svojim studentima (nisam profesor matematike) ovu priču sam i sam mnogo puta pricao i njima i svakome ko je hteo da me sluša.
Tekst je takodje lep jer moze relativno komplikovanu stvar objasniti i onima koji ne znaju matematiku!

Hvala na tekstu, sad imam šta da ponudim drugima da pročitaju ako trenutno nisu raspoloženi da misle.

Veoma lep tekst. Bas sam uzivala. Steta sto nema vise slicnih na sajtu.

Pozrav

Beskonacnost je nedefinsani pojam. Sama definacija bi odredila granice pojma koji bi onda postao matematicka velicina ili nesto sasvim drugo. Matematika, sa druge stane, je utilitarna nauka koja u beskonacnosti nalazi svoje sopstveno gubljenje u sistemu odnosa velicina. Ta nauka je u okvirima nasih ljudskih razumijevanja i minimalnosti nasih definisanih okvira. Ona, ustvari, postavlja granice koje vrlo cesto zbunjuju covjeka jer mu ne dozvoljavaju da ih predje "bez
pasosa".I ne samo matematika nego i duge "ovozemaljske nauke" koje su proizvod raznoraznih "mislioca" postavljaju, vrlo cesto, dogmaticne stavove na raspolaganje onima koji zele da se obrazuju.Provode se dani i noci da se odgonetnu misli nekih naucnih "diktatora" iz proslosti, absorbuju i na izvjestam nacin reflektuju stepen obrazovanja ali, sa druge strane, paralizuju sistem sopstvenog misljenja i rasudjivanja.
Bas u gornjim pitanjima pojma beskonacnosti covjek moze naci orijentaciju svoga sopstvenog postojanja, ponovo beskonacnog, bez pocetaka i krajeva. Ti "pocetci" i "krajevi" kao da su postali svkodnevna nadohrana mislioca
"naucnika" koji u "velikom prasku" , sintetickom zivotu i slicnim naucnim "bombama" traze sopstvenu narcisisticnu emancipaciju. Beskonacnost ih na kraju izaziva na jednostavnost postojanja, tranzicija i beskonacnog "(ne)kraja".
(vasilije knezevic, 1 jul.2010

...i tako, da rezimiram... :) dobili smo parce beskonacnosti ali ne znamo sta sa njim da radimo ... :)

Sve na ovom svetu(zivo i nezivo) ima svoj pocetak i kraj,odnosno svoje granice i to je ono sto zbunjuje coveka!Ali ako uzmemo u obzir da se krecemo na ovaj ili onaj nacin,Zemlja oko svoje ose,Sunca,Sunce oko neceg sto ne vidimo,dolazimo do zakljucka da ono sto ima granice nema granice u kretanju,kljuc je kretanju!Ako dodamo tome da je vreme relativno,dobijamo jedan totalni haos u vremenu i prostoru.Ili nam se samo cini da je haos???ili granice stvaramo sami???

Kardinalni broj skupa prirodnih brojeva se ne razlikuje od kardinalnog broja skupa realnih brojeva. Beskonačno je uvek beskonačno, bez obzira na naše težnje da članove dva pomenuta skupa prebrojimo. Svaki drugi rezultat je greška u opažanju i/ili jalovo teoretisanje. :)

@Dejan
Nemam ništa protiv tebe ali ovo je jadan primer neznanja. Zašto npr. nije postavio problem ovako: beskonacno/1=2/0? Pa, zato što mu se ne uklapa u njegov nazovi problem. Ovo čak nije ni dobra dosetka, nego kompletna glupost. Uostalom, deljenje nulom nije definisano, a ako već govorimo o deljenju veličinama koje su bliske nuli, onda tu postoji poseban način razmatranja koji je daleko od prostog množenja dva broja.

Evo jedna formula za razmisljanje:
beskonacno/1=1/0
Iz toga sledi da je
beskonacno puta nula=1
To pitanje je postavljeno na "the nature of existence" na google videu (sjajan video ali treba preskociti privih 15 minuta)

http://video.google.com/videoplay?docid=8503156790716142769#

Beskonacnost je nedefinsani pojam. Sama definacija bi odredila granice pojma koji bi onda postao matematicka velicina ili nesto sasvim drugo. Matematika, sa druge stane, je utilitarna nauka koja u beskonacnosti nalazi svoje sopstveno gubljenje u sistemu odnosa velicina. Ta nauka je u okvirima nasih ljudskih razumijevanja i minimalnosti nasih definisanih okvira. Ona, ustvari, postavlja granice koje vrlo cesto zbunjuju covjeka jer mu ne dozvoljavaju da ih predje "bez
pasosa".I ne samo matematika nego i duge "ovozemaljske nauke" koje su proizvod raznoraznih "mislioca" postavljaju, vrlo cesto, dogmaticne stavove na raspolaganje onima koji zele da se obrazuju.Provode se dani i noci da se odgonetnu misli nekih naucnih "diktatora" iz proslosti, absorbuju i na izvjestam nacin reflektuju stepen obrazovanja ali, sa druge strane, paralizuju sistem sopstvenog misljenja i rasudjivanja.
Bas u gornjim pitanjima pojma beskonacnosti covjek moze naci orijentaciju svoga sopstvenog postojanja, ponovo beskonacnog, bez pocetaka i krajeva. Ti "pocetci" i "krajevi" kao da su postali svkodnevna nadohrana mislioca
"naucnika" koji u "velikom prasku" , sintetickom zivotu i slicnim naucnim "bombama" traze sopstvenu narcisisticnu emancipaciju. Beskonacnost ih na kraju izaziva na jednostavnost postojanja, tranzicija i beskonacnog "(ne)kraja".
(vasilije knezevic, 1 jul.2010

Kardinalni broj skupa prirodnih brojeva se ne razlikuje od kardinalnog broja skupa realnih brojeva. Beskonačno je uvek beskonačno, bez obzira na naše težnje da članove dva pomenuta skupa prebrojimo. Svaki drugi rezultat je greška u opažanju i/ili jalovo teoretisanje. :)

Sve na ovom svetu(zivo i nezivo) ima svoj pocetak i kraj,odnosno svoje granice i to je ono sto zbunjuje coveka!Ali ako uzmemo u obzir da se krecemo na ovaj ili onaj nacin,Zemlja oko svoje ose,Sunca,Sunce oko neceg sto ne vidimo,dolazimo do zakljucka da ono sto ima granice nema granice u kretanju,kljuc je kretanju!Ako dodamo tome da je vreme relativno,dobijamo jedan totalni haos u vremenu i prostoru.Ili nam se samo cini da je haos???ili granice stvaramo sami???

Evo jedna formula za razmisljanje:
beskonacno/1=1/0
Iz toga sledi da je
beskonacno puta nula=1
To pitanje je postavljeno na "the nature of existence" na google videu (sjajan video ali treba preskociti privih 15 minuta)

http://video.google.com/videoplay?docid=8503156790716142769#

Broj neurona u mom mozgu je, nažalost, konačan.

Svojeveremno sam istraživao mogućnost neograničene (beskonačne) kompresije digitalnih podataka i uvjerio sam se da je to "nemoguće", bar ne prema mojim sposobnostima poimanja. Univerzum je nastao u velikom prasku... iz beskonačno male tačke, ili je ta tačka imala neke odrednice konačnosti? Da li ćemo dokazati da je materija sačinjena od beskonačno malih čestica (da uvijek postoje čestice od kojih je sačinjena neka gradivna čestica). Da li ja kao indivdua uopšte imam mentalne kapacitete koji bi bili sposobni za izvođenje ovakvih zaključaka? Da li je kolektivna svijest društva dovoljno sposobna za pronalaženje ovakvih odgovora?

Matematatika se temelji na aksiomima, to je ono što me brine. Zemlja je bila "ravna ploča" dok nismo promijenili perspektivu posmatranja. Ko zna? Možda ćemo se u doglednom vremenu uvjeriti i da Zemlja nije "okrugla" jer smo pronašli novi način posmatranja "objekata" u prostor-vremenu. A možda će se dokazati i da je 0 > 1...

U svakom slučaju, uživao sam u tekstu i nauka će, siguran sam, uvijek donositi sve tačnije i ispravnije odgovore sve dok se, jednog dana, ne dokaže da ništa ne postoji (sad se ja šalim) :)

Raselov paradoks ne postoji u slucaju pomenutog Pinokija. Treba ispuniti jos i uslov da mu nos raste SAMO u slucaju(i uvek) kad govori neistinu.

@Dejan
Nemam ništa protiv tebe ali ovo je jadan primer neznanja. Zašto npr. nije postavio problem ovako: beskonacno/1=2/0? Pa, zato što mu se ne uklapa u njegov nazovi problem. Ovo čak nije ni dobra dosetka, nego kompletna glupost. Uostalom, deljenje nulom nije definisano, a ako već govorimo o deljenju veličinama koje su bliske nuli, onda tu postoji poseban način razmatranja koji je daleko od prostog množenja dva broja.

Veoma lep tekst. Bas sam uzivala. Steta sto nema vise slicnih na sajtu.

Pozrav

Lep tekst, kad sam ucio ovo na studijama bio sam šokiran i očaran. U nastojanju da svoju očaranost prenesem i svojim studentima (nisam profesor matematike) ovu priču sam i sam mnogo puta pricao i njima i svakome ko je hteo da me sluša.
Tekst je takodje lep jer moze relativno komplikovanu stvar objasniti i onima koji ne znaju matematiku!

Hvala na tekstu, sad imam šta da ponudim drugima da pročitaju ako trenutno nisu raspoloženi da misle.

...i tako, da rezimiram... :) dobili smo parce beskonacnosti ali ne znamo sta sa njim da radimo ... :)