Kvantni napad na sigurnost sveta

Bravo Marina!!! :) Super je.

Kvantnu mehaniku sam svojevremeno (devedesetih) polagao na 3. godini ETF-a i mogu slobodno da kazem da zanimljiviji ispit nisam nikad spremao. Secam se da smo se bas pravili vazni mi sa fizicke elektronike zbog Dirakove notacije (lici malo na egipatske hijeroglife) koju nigo drugi sa faksa nije radio, pa samim tim ni razumeo. Odlican clanak i sve preporuke !!!

Pre 2 godine sam bio na seminaru pod nazivom "kvantna inforatiika" kao student ETF-a u BG-u. Predavanja nam je 5 dana držao mladi profesor, Austrijanac, i to na engleskom. Iako sam kvantnu mehaniku učio "ljudski" i dobio 9, moram priznati da sam razumeo tek polovinu onoga što nam je pričao; ne zbog jezičke barijere pošto engleski govorim odlično, već zbog velike kompleksnosti same materije. Ako samo 20 % onoga što sam čuo bude primenjeno u praksi imaćemo za 5-6 godina računare sa taktom procesora od preko 100 GHz i memorije sa maltene neograničenim kapacitetom. Pozdrav!

Laik sam, ali me zanima pojašnjenje pojma kvantni računar, naravno ako je moguće. Volela bih da razumem razliku između običnih i kvantnih računara. Kako rade ovi naši obični uglavnom shvatam, ali ovo sa kvantnim baš i ne...

Zasto odjednom pomocu kvantnih racunara mozemo da razbijemo RSA sifre?
Prototipovi koji postoje u svetu su usamljeni za sada => ocekuje li se masovnija primena? Ako da za koliko godina?

Lep tekstic! Inace, odgovor na pitanje o tome koliko brzo je: ne bas u narednu deceniju-dve. Nedavno se pojavio cak prilicno optimistican review cele oblasti quantum computing-a koji operacionalne kvantne racunare sa cca. 10^6 kubita stavlja tek posle 2050. godine...

@Newanja to je omoguceno visokim paralelizmom koji (u teoriji) omogucuju kvantni rachunari. Kvantna mehanika dopushta da rachunanje krene kroz vishe putanja istovremeno (superpozicija), i tvrdi da se sa velikom verovatnocom dolazi do reshenja (shto mislim da dosta zavisi od prirode algoritma, nemoj me drzati za rech). Jedan primer takvog algoritma (pored Shorovog algoritma faktorizacije) je Lov Groverov "needle in a haystack" koji vrshi pretragu znatno brze od tradicionalnih algoritama izvrshenih na klasichnim rachunarima.

Sve pohvale za Marinu, lepo napisano (:

Zasto odjednom pomocu kvantnih racunara mozemo da razbijemo RSA sifre?
Prototipovi koji postoje u svetu su usamljeni za sada => ocekuje li se masovnija primena? Ako da za koliko godina?

Bravo Marina!!! :) Super je.

Laik sam, ali me zanima pojašnjenje pojma kvantni računar, naravno ako je moguće. Volela bih da razumem razliku između običnih i kvantnih računara. Kako rade ovi naši obični uglavnom shvatam, ali ovo sa kvantnim baš i ne...

Lep tekstic! Inace, odgovor na pitanje o tome koliko brzo je: ne bas u narednu deceniju-dve. Nedavno se pojavio cak prilicno optimistican review cele oblasti quantum computing-a koji operacionalne kvantne racunare sa cca. 10^6 kubita stavlja tek posle 2050. godine...

Kvantnu mehaniku sam svojevremeno (devedesetih) polagao na 3. godini ETF-a i mogu slobodno da kazem da zanimljiviji ispit nisam nikad spremao. Secam se da smo se bas pravili vazni mi sa fizicke elektronike zbog Dirakove notacije (lici malo na egipatske hijeroglife) koju nigo drugi sa faksa nije radio, pa samim tim ni razumeo. Odlican clanak i sve preporuke !!!

Pre 2 godine sam bio na seminaru pod nazivom "kvantna inforatiika" kao student ETF-a u BG-u. Predavanja nam je 5 dana držao mladi profesor, Austrijanac, i to na engleskom. Iako sam kvantnu mehaniku učio "ljudski" i dobio 9, moram priznati da sam razumeo tek polovinu onoga što nam je pričao; ne zbog jezičke barijere pošto engleski govorim odlično, već zbog velike kompleksnosti same materije. Ako samo 20 % onoga što sam čuo bude primenjeno u praksi imaćemo za 5-6 godina računare sa taktom procesora od preko 100 GHz i memorije sa maltene neograničenim kapacitetom. Pozdrav!

@Newanja to je omoguceno visokim paralelizmom koji (u teoriji) omogucuju kvantni rachunari. Kvantna mehanika dopushta da rachunanje krene kroz vishe putanja istovremeno (superpozicija), i tvrdi da se sa velikom verovatnocom dolazi do reshenja (shto mislim da dosta zavisi od prirode algoritma, nemoj me drzati za rech). Jedan primer takvog algoritma (pored Shorovog algoritma faktorizacije) je Lov Groverov "needle in a haystack" koji vrshi pretragu znatno brze od tradicionalnih algoritama izvrshenih na klasichnim rachunarima.

Sve pohvale za Marinu, lepo napisano (: