Hiperaktivna deca

Dobih nekad mejl sa ovom pricicom :
Za sve koji su rodjeni 1950-te, 60-te , 70-te & 80-te !!

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.

U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domasaja dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.

Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pišali se u krevet.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rošulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Kole sa nasim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga.

Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune šećera ali nismo bili debeli zato što smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU.

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici. Igrali smo: Žmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca ... zaloga i svega ostalog što je samo dečija masta bila u stanju da smisli.

Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spustali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako da rešimo problem.

Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.

Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (već samo dva) nismo imali video rekordere, suround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE I MI SMO IŠLI NAPOLJE DA SE DRUŽIMO S NJIMA !

Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.

Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!

Isli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!

Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kucu i jednu porodicu.
P.S. Volio bih g-đu ili gospodina koji se potpisao sa Dr da kaže kakva je to "bihejvioralna terapija",naime nisam stručan ali me čisto interesuje da li se tu mogla upotrijebiti neka srpska riječ.

Aha, evo i u Srbiju je "stigao" ADD - jedna od najokrutnijih farmaceutskih izmisljotina, protiv koje se svugde u razvijenom svetu ljudi strucno i organizovano bore.
Ovakvi tekstovi su prvi u nizu "upoznavanja javnosti sa ovom opakom bolescu, protiv koje se bori davanjem deci ogromne kolicine psihoaktivnih supstanci".
Roditelji, pazite se, farmaceutske kompanije je gurati svoje proizvode i preko lekara i preko skola - ne nasedajte! Informisite se dobro o tome kako neke zapadne zemlje uspevaju da se izbore protiv izdavanja ovakvih dijagnoza i tragicnog trovanja hiperaktivne "ADD" dece.

ADHD a i ADD(Attention Deficit Disorder) nije izmisljotina farmaceutskih kompanija to je poremecaj koji postoji u medjunarodnoj klasifikaciji bolesti .Ne lece se sva deca lekovima vec samo ona koja ne odreaguju na bihejvioralnu terapiju . Mozda ne bi bilo lose cuti roditelje takve dece, kako izgleda zivot sa ADHD detetom, kakoje u skoli a i volela bih komentar Miroslave kako se bilo ko u svetu bori protiv (?) izdavanja takve dijagnoze ? Da li znate koliko takve dece bude lose u skoli , ponavlja razred ima zloupotrebu PAS. Cemu panika od lekova . Vazno je pravilno dijagnostikovati i leciti samo onu decu kojima su lekovi zaista potrebni .

Verujte da to nije nikakva izmišljotina.Moj sin ima taj problem. Uvek smo mislili da je dete neposlušno i nezainteresovano za saradnju sa okolinom, sve dok nismo odgledali emisiju o hiperaktivnoj deci i prepoznali u svemu naše dete. Kontaktirali smo Nebojšu Jovanovića koji se bavi ovim problemom godinama i dobili niz upustava kako da postupamo u određenim situacijama. Verujte, nije lako, ali deluje. Dete je zapravo bilo veoma nesrećno jer nije moglo da se prilagodi. Sada vidimo koliko mu je bila potrebna naša ogromna pomoć u snalaženju u ovom "okrutnom" svetu. Sada napreduje, stiče prijateljstva, odličan je u školi.I TO SVE BEZ LEKOVA.

Sto se tice hiperaktivnog ponasanja ono moze svakako biti mana ali i mnogo veca vrlina. Po svim osobinama koje ste naveli mislim da je moj sin apsolutno hiperaktivan. Ali kao roditelj meni je zadovoljstvo da tu energiju usmerim ka pozitivnoj strani. Posto me je i ranije interesovala pomenuta osobina (nikako je ne bih nazvao poremecaj) saznao sam da su i mnogi genijalco imali karakteristike ADD izmedju ostalih Ainstain i Mocart. Deca koja imaju osobine ADD imaju izuzetno razvijenu mastu i obicno su kreativnija od okoline. Ja licno kao roditelj uzivam sa svojim sinom jer svakog dana nesto novo dozivite sa njim. Istina je da ako se dete neusmeri na pravi nacin moze svoriti sebi probleme jer ga okolina nece shvatiti ili prihvatiti. Za takve situacije/trenutke roditelj treba odvojiti vise vremena ako ne i posvetiti svo svoje slobodno vreme za ADD dete. I to ce biti daleko bolja solucija nego li davati detetu terapiju u vidu lekova. Naravno nisu svi roditelji isti tako da je besmisleno navoditi primere. Sto se tice inostranstva u kome nazalost i ja zivim navescu vam jedan primer. Pojedine skole su priznale ADD osobine i implementirale program za ADD decu (skola moga sine jos uvek nije). Takvoj deci posvecuju posebnu paznju istrazuju njihova interesovanja i visak energije usmeravaju u pozitivnom smeru. Agresivno ponasanje ne bih povezivao sa ADD osobinom jer razlozi su sigurno drugi koji dolaze vecinom iz porodice deteta ili okoline sto ce vam mnogi psiholozi potvrditi. Zato zelim da porucim svim roditeljima koji su prepoznali svoje dete u navedenim osobinama da imaju nebruseni dijamant i uz njihovu pomoc taj dijamant moze zasijati nekada kao nijedan drugi.

Ljudi, ne kljukajte decu sedativima od malih nogu, ne dajte pare kojekakvim "strucnjacima" i farmaceutskim lopovima! Kakve vam bre gluposti sipaju u glavu! Jesu li vam deca nemirna? Naravno, zato sto su deca! Jel nece da sede u klupi? Naravno da nece, radije ce da idu da se igraju! Pa to samo znaci da su vam deca normalna a ne bolesna!!! Ako nece da uce-sedite vi sa detetom, pomozite mu,koristite batine! Ja sam bila uzasna kao dete, toliko sam bila nemirna da ni batine nisu pomagale ( a da su me tukli, tukli su me:) - sad zavrsavam doktorat u stranoj zemlji, bila jedan od najboljih studenata na godini! Ostavite lekove i terapije, roditeljstvo nisu hemikalije vec ljubav:)

A kako bi bilo da časovi u školama budu malo zanimljiviji? Da deca imaju lepu salu za fizičko i tuševe kako bi vežbali. A zamislite da se u školama nastavnici i profesori stvarno bave svojim poslom pedagoga a ne da izmišljaju kako su deca bolesna. Školski sistem je katastrofa i zato tek tada dolazi do izražaja navodna bolest mališana. Kao što je pomenuto u prvom komentaru postoje ozbiljni pritisci u svetu da se prekine sa forsiranjem ADD/ADHD dijagnoze kod dece jer ona uglavnom i ne postoji.

"Potrudicu se da dam par odgovora na pitanja . Naravno da svaki roditelj odlucuje o lecenju svog deteta ovim, kao i bilo kojim drugim lekom, na nama je samo da damo preporuku . U Srbiji postoji mali broj lekara, koji su decji psihijatri koji mogu propisati ovaj lek, tako da su pogresne dg i sl. iskljucene ."

meni je dovoljno da pročitam vaš tekst i da shvatim da su pogresne dijagnoze i sl. uključene..

"Kada pominjem bihejvioralne tehnike za pocetak se misli na - organizaciju ucenja (ta deca uglavnom imaju i por. paznje), deliti gradivo na manje celine, iskljuciti tv, radio i sl. dok uci, smestiti dete da sedi u 1. klupi u skoli, zamoliti uciteljicu da mu omoguci na kratko da izadje sa casa(po sundjer i sl.), omoguciti mu usmeno umesto pismenog ispitivanja,... "

pretpostavljam da do sada niste imali priliku da se upoznate sa waldorf pedagogijom, takođe poznatom kao steiner ili steiner-waldorf pedagogija.. deca ne moraju da budu pod "pravim uglom" i da se služe isključivom levom hemisferom mozga.. žena ste, trebalo bi da vam bude bliže da prepoznate mogućnosti desne hemisfere koju toliko negirate..

"S obzitom da takvu decu vrsnjaci ne vole, ne umeju da postuju pravila u grupi, pomoci detetu da se socijalizuje, ukljuciti ga u sport (ne u grupni tipa kosarka, fudbal), pozvati jednog druga kuci a sa svojim detetom napraviti plan igre (ono u cemu je vase dete dobro)."

molim vas da u rečniku pogledate definiciju pojma igre i proverite da li se spominje pojam planiranja u istoj..

"Voditi ga na fizicke aktivnosti, da "istrosi svoju energiju" . Nagraditi ga kada ispostuje pravila .Nauciti ga da ne upada u rec, da saceka svoj red . Ta deca nisu ni gluplja, ni bezobraznija od svojih vrsnjaka, oni imaju poremecaj i zahtevaju vise vremena i roditelja i nastavnika da se bave njima ."

vi biste mogli da se zapitate zašto vi nemate energiju koju biste mogli nemilice da trošite.. naravno da ta deca nisu gluplja, čak su po pravilu visoko inteligentna deca.. i malo više od samo inteligentna.. niste prvi koji indigo decu (indigo children) karakterišu kao psihijatrijske slučajeve sa adhd poremećajima.. nemojte brinuti, kada ta deca jednom odrastu, razumeće da im niste mislili loše i neće vam pripisivati attention-suficit hypoactivity disorder..

"Lek se ne daje pre 6. godina zivota .
Ovaj lek ne leci poremecaj, nije svemoguc (uz lek je bitno i sve ostalo o cemu sam ukratko napisala), ali pomaze deci da zavrse skolu, da iskazu svoje IQ potencijale, da se uklope u drustvo, i verujte mi znam dosta roditelja koji su jako zadovoljni . ADHD deca uvece , kada svi "popadaju" u kuci i hoce da spavaju imaju energiju kao na pocetku dana . Priznacete nije lako? "

eh da poznajete takav lek koji bi bio svemoguć, zamislite da sve što vam se ne uklapa u "šablon" možete da izlečite takvim lekom.. to bi bilo divno! ovako, bez svemogućeg leka nije lako, pogotovo uveče.. šteta..

"I na kraju, ne treba praviti toliku famu oko leka i ne treba plasiti roditelje koji imaju decu sa ovim poremecajem , lako je sa strane komentarisati, ali najbitnije je pomoci toj deci ."

pretpostavljam da na ekranu ne vidite kako sam zasuzio koliko ste dobri.. vaša je namera, naravno, samo da pomognete.. eh, i da ne zaboravim..

"trebali ste za svoje optuzbe da iznesete i odgovarajuce argumente,a ne da pljujete ljude koji su godinama studirali i usavrsavali se, obicnim nagadjanjima bez ikakvog dokaza!!!…!!"

probajte sa novijim knjigama dr, osvežite svoje znanje recimo izanjima posle 1980..

@Dr.Evo jedno pitanje za vas. Koliko djece ste vi izlecili od "ADD" do sada?

Ja nisam ljubitelj lekova, ali je cinjenica da mnoga deca i, kasnije, odrasli, silno pate od ADHD. Kao sto rece kolega Dr, bivaju oznacena kao losi djaci, nemarni, nemoguci... (neka deca, cesto devojcice, nisu hiperaktivne, nego deluju kao "sanjalice", odsutne, a neki bi rekli i lenje). Mislite li da to ne utice na celokupan tok njihovih zivota? Kada je dete proglaseno nemogucim, lenjim, pa cak i glupim, vec u osnovnoj skoli, to je ima strasne posledice na ceokupno obrazovanje, kasnije ekonomsku moc, zivotne okolnosti.

I kao sto kolega Dr lepo rece, behavioral therapy je osnovna stvar, lekovi samo u tezim slucajevima.

Ja imam ADHD u blagoj formi. Ne uzimam lekove, imam doktorat... moze se sa ADD lepo ziveti, samo treba nauciti kako se sa time nositi, dakle behavioral therapy i psiho-obrazovanje. John Ritey ima odlicnu knjigu o ADD.

Gospodjo Miroslava,
trebali ste za svoje optuzbe da iznesete i odgovarajuce argumente,a ne da pljujete ljude koji su godinama studirali i usavrsavali se, obicnim nagadjanjima bez ikakvog dokaza!!!!!!!!!!!

Prevodom da je ADHD“hiperaktivni mentalni poremecaj” od pocetka tekst daje iskrivljenu sliku o ovoj pojavi ili sindromu.
ADHD - attention deficit hyperactivity disorder, prevodeno na nas maternji jezik nedostatak/poremecaj paznje sa hiperaktivnoscu.

No, ukoliko vas je ovaj senzacionalisticki teks, sa nasumice prikupljenim informacijama ipak zainteresovao za ovu pojavu prisutnu i kod dece i kod odraslih (i oni su nekad bili deca) preporucujem (bar) da se procita sledeci tekst http://www.biofidbek.com/literatura/Izvodi_iz_knjiga_ADD.pdf gde ce te pronaci potpunija objasnjenja o ovom sindromu.

Ova pojava se ne leci u pravom smislu te reci, kao sto se ni levorukost (hvala Bogu) ne leci, niti “traju sest meseci“ – ovo je totalno bezveze. Kroz razne oblike terapija sa defektologom i psihologom i drugim strucnim licima u koje su ukljuceni dete, porodica, skola, pomaze se deci da svoju prirodu prilagode svetu u kojem zive i da svoje potencijale iskoriste na najbolji moguci nacin.

Za decu i odrasle sa ovim i slicnim sindromima: ADD/ADHD-om (poremecaj paznje sa ili bez hiperkativnosti), disleksija, disgrafija, razvojna disfazija...a koji se manifestuju najcesce sa polaskom u skolu i zahtevima da se odredjeni zadaci ispunjavaju, se kaze da imaju “poteskoce u ucenju”. Na zalost osobe sa poteskocama u ucenju u Srbiji nisu nasla svoje mesto u drustvu niti zakonodavstvu. Drzava im ni na jedan nacin ne pomaze da ostvare svoja ustavom zagarantovana prava. I zato tokom skolovanja budu etiketirana od strane odraslih i svojih vrsnjaka kao “nemirni”, “djavolci”, “lenjivci”, “sporaci”, “nespretni”, “nesposobni”, “glupi”, “smesni”....Roditelji ovakve dece sa mnogo muke i truda, uz pomoc strucnih lica i ponekad uz razumevanje skolskog kolektiva uspevaju svojoj deci da pruze normalne uslove i pravo na obrazovanje.

Moja topla preporuka pa i licna molba novinarima koji zele da istrazuju i pisu o ovakvim i slicnim temama, da se vise fokusiraju na inertnu Srbiju i tako pomognu velikoj populaciji dece, osim sto “otkrivaju“ i pisu o necemu o cemu se u svetu zna bar 30-40 godina sa svakodnevnim pomakom u saznjanjima, razumevanju i pristupu. U Srbiji je stvarno potrebno mnogo poraditi da bi se drustvu ukazalo da ovakve osobe nisu pre svega “bolesne”, i da i oni imaju itekakve potencijale, i da su jednostavno malo drugaciji od drugih.

Potrudicu se da dam par odgovora na pitanja . Naravno da svaki roditelj odlucuje o lecenju svog deteta ovim, kao i bilo kojim drugim lekom, na nama je samo da damo preporuku . U Srbiji postoji mali broj lekara, koji su decji psihijatri koji mogu propisati ovaj lek, tako da su pogresne dg i sl. iskljucene .
Kada pominjem bihejvioralne tehnike za pocetak se misli na - organizaciju ucenja (ta deca uglavnom imaju i por. paznje), deliti gradivo na manje celine, iskljuciti tv, radio i sl. dok uci, smestiti dete da sedi u 1. klupi u skoli, zamoliti uciteljicu da mu omoguci na kratko da izadje sa casa(po sundjer i sl.), omoguciti mu usmeno umesto pismenog ispitivanja,...
S obzitom da takvu decu vrsnjaci ne vole, ne umeju da postuju pravila u grupi, pomoci detetu da se socijalizuje, ukljuciti ga u sport (ne u grupni tipa kosarka, fudbal), pozvati jednog druga kuci a sa svojim detetom napraviti plan igre (ono u cemu je vase dete dobro).
Voditi ga na fizicke aktivnosti, da "istrosi svoju energiju" . Nagraditi ga kada ispostuje pravila .Nauciti ga da ne upada u rec, da saceka svoj red . Ta deca nisu ni gluplja, ni bezobraznija od svojih vrsnjaka, oni imaju poremecaj i zahtevaju vise vremena i roditelja i nastavnika da se bave njima .
Lek se ne daje pre 6. godina zivota .
Ovaj lek ne leci poremecaj, nije svemoguc (uz lek je bitno i sve ostalo o cemu sam ukratko napisala), ali pomaze deci da zavrse skolu, da iskazu svoje IQ potencijale, da se uklope u drustvo, i verujte mi znam dosta roditelja koji su jako zadovoljni . ADHD deca uvece , kada svi "popadaju" u kuci i hoce da spavaju imaju energiju kao na pocetku dana . Priznacete nije lako?
I na kraju, ne treba praviti toliku famu oko leka i ne treba plasiti roditelje koji imaju decu sa ovim poremecajem , lako je sa strane komentarisati, ali najbitnije je pomoci toj deci .

Pa naravno da ima bojazni od prekomerne upotrebe lekova. Gospodjo Dr imate na wiki pise da postoji kontraverza cak i medju samim lekarima oko dijagnostikovanja add (kao i aspanger syndroma, uostalom). Da li su ove stvari deo normalnog ponasanja samo na krajevima gausove raspodele i nove mode dijagnostikovanja svega i svacega ili stvarna stvar i zasto odjesnom ima toliko dece sa raznoraznim "sindromima". Inace moje dete u americi treba da krene u skolu sa 5 godina i da zna da cita i pise, broji i ostalo. E sad ako dete od 5 godina ne moze bas to sve da uradi u moje vreme ga ne bi smatrali glupim a sad vec moze i da zaradi koju dijagnozu pa i ritalin mozda. Da li je tu krivo drustvo ili dete ja se pitam. I to forsiranje skole od koje ti posle realno ne treba ni 5% u zivotu je stvarno strasno. Deca ne mogu da biraju u tom uzrastu i posto je roditeljima a i lekarima lakse da prepisu lekove od bavljenja detetom, NARAVNO da treba biti VRLO operezan sa davanjem pilula pogotovu posto long-term effects nisu ispitani.

A da za pocetak ipak pogledamo koliko E-brojeva (E120, E104, E110,...) pronalazimo u slatkisima koje svakodnevno serviramo deci... Prvo ih istim nakljukamo, pa ih potom grdimo da su nestasni, razdrazljivi, nestrpljivi, placljivi...

Drago mi je da vidim da ovde ljudi razumeju ozbiljnost ove teme.

A o tome sta rade farmaceutske kompanije kako bi "podigle svest o ovom poremecaju" recice vam i sledeci primer:
Ovde u Italiji je pre nekoliko godina pokusano da se kroz odredjene osnovne skole "udje na trziste". Naime, deljeni su upitnici sa desetak pitanja, sledeceg tipa:
1) Da li je vase dete nemirno?
2) Da li vase dete nerado radoi domace zadatke?
3) Da li vase dete ne drzi mesto? i tome slicno

E sad, izuzimajuci zaista retke slucajeve koji zaista jesu verovatno neka vrsta poremecaja, koliko roditelja moze da odgovori pozitivno na vecinu pitanja? Dobra vecina roditelja.

A onaj ko rece da ja pametujem "bez ijednog argumenta" kako neko rece, samo nek izvoli pa nek krka decu na smenu antibioticima u industrijskim kolicinama, bensedinima i cime god hoce. Ja to sigurno necu.

p.s. hvala odredjenim non-profit organizacijama koje su ovde jakim kampanjama uspele da skrenu paznju na kontroverznost ovog pitanja.

Zanimljiv tekst. Ja sam isto hiperaktivna osoba, sto mi je na neki nacin pravilo probleme tokom osnovne i srednje skole (vise sam bio u cosku nego u klupi)... Ali stvar je da u nasem drustvu u kojem mnoge stvari ne funkcionisu, jedino hiperaktivne mogu nesto reci i pobuniti se. Najgore mi je kad vidim dosta djece koji su prepametna, ali se jednostavno ponasaju inertno, i postaju isti kao okolina. Na taj nacin nase drustvo stoji u mjestu, jer nema osoba koji ce nesto pokrenuti. Naravno o ovome se moze dosta diskutovati, ali realno moje misljenje je da to moze biti jako pozitivno, jer hyperaktivne osobe mogu visak energije usmjeriti u dobre stvari i u lose stvari. Mnogo aktivnosti, rijesava problem hyperaktivnosti, ali takodje i zrelost koja kontrolise tu hyperaktivnost i kanalise je u pravom smjeru. Pozdrav iz Bostona.

"Međutim, pored mnogo nemirne dece kod koje se problematično ponašanje da izlečiti razgovorom, kaznama ili batinama..."

Posle ove konstatacije da se neko problematicno ponasanje da izleciti batinama, treba li jos i da dalje citam?

Ko je ovaj tekst objavio?

Treba odvojiti dijagnozu od usputnog izgovaranja ''dete mi je hiperaktivno'', kao što bih i ja rekla misleci u pozitivnom smislu. Svaka bolest treba da se leči, samo što je naš problem u tome, da li verovati lekaru ili ne? Znamo da sve češće u Srbiji nastaju lekarske greške, pa roditelji sami treba da prepoznaju problem kod svog deteta, od prolaznog nestašluka i da na vreme reaguju i po mogućstvu izaberu dobrog stručnjaka.

Narastajuci problemi u drustvu, nasledje koje nam je ostalo od 90/tih 20.godina veka doprineli su porasu broj obolele dece od ove bolesti. Roditelji cesto ne prihvataju cinjenicu da imaju problem, pa traze razlicita opravdanja, tipa ove price o farmaceutskoj mafiji... Problem sa detetom postoji i treba ga resiti. Proces lecenja je dugogodisnji i u njega treba da bude ukljucena cela porodica, skola i okolina koja okruzuje dete. Nasa ustanova Institut za mentalno zdravlje u Palmoticevoj je jedna od institucija koja se moze da pomogne.

Koliko ja znam u Beogradu postoje dve ustanove KLinika za neurologiju i psihijatriju za decu i mlade i Institut za mentalno zdravlje koje se bave ovim poremecajem . Mozda ipak u svakom konkretnom slucaju se konsultovati sa strucnjacima .

ja sam svoje dete prepoznala u ovom tekstu.trebalo je ranije edukovati narod.hvala vam što sam dobila ovo saznanje.pozdrav iz novog sada

Ma kakvo obolenje, sta sve danas ne pisu, pa najveci pronalazaci i naucnici su bili jos kao mladi hiperaktivni jednostavno se razlikuju, drugacije im funkcionise metabolizam zar treba spomenuti da su hiperaktivni bili i Einstein Tesla kao i mnogi drugi, einstein je i imao problema s ucenjem , Pavaroti i td...

pozdrav!gospodja ili gospodin pod nickom "sta je sad ovo",potpisujem.divna opservacija!

Ljudi, ne kljukajte decu sedativima od malih nogu, ne dajte pare kojekakvim "strucnjacima" i farmaceutskim lopovima! Kakve vam bre gluposti sipaju u glavu! Jesu li vam deca nemirna? Naravno, zato sto su deca! Jel nece da sede u klupi? Naravno da nece, radije ce da idu da se igraju! Pa to samo znaci da su vam deca normalna a ne bolesna!!! Ako nece da uce-sedite vi sa detetom, pomozite mu,koristite batine! Ja sam bila uzasna kao dete, toliko sam bila nemirna da ni batine nisu pomagale ( a da su me tukli, tukli su me:) - sad zavrsavam doktorat u stranoj zemlji, bila jedan od najboljih studenata na godini! Ostavite lekove i terapije, roditeljstvo nisu hemikalije vec ljubav:)

Aha, evo i u Srbiju je "stigao" ADD - jedna od najokrutnijih farmaceutskih izmisljotina, protiv koje se svugde u razvijenom svetu ljudi strucno i organizovano bore.
Ovakvi tekstovi su prvi u nizu "upoznavanja javnosti sa ovom opakom bolescu, protiv koje se bori davanjem deci ogromne kolicine psihoaktivnih supstanci".
Roditelji, pazite se, farmaceutske kompanije je gurati svoje proizvode i preko lekara i preko skola - ne nasedajte! Informisite se dobro o tome kako neke zapadne zemlje uspevaju da se izbore protiv izdavanja ovakvih dijagnoza i tragicnog trovanja hiperaktivne "ADD" dece.

Gospodjo Miroslava,
trebali ste za svoje optuzbe da iznesete i odgovarajuce argumente,a ne da pljujete ljude koji su godinama studirali i usavrsavali se, obicnim nagadjanjima bez ikakvog dokaza!!!!!!!!!!!

"Potrudicu se da dam par odgovora na pitanja . Naravno da svaki roditelj odlucuje o lecenju svog deteta ovim, kao i bilo kojim drugim lekom, na nama je samo da damo preporuku . U Srbiji postoji mali broj lekara, koji su decji psihijatri koji mogu propisati ovaj lek, tako da su pogresne dg i sl. iskljucene ."

meni je dovoljno da pročitam vaš tekst i da shvatim da su pogresne dijagnoze i sl. uključene..

"Kada pominjem bihejvioralne tehnike za pocetak se misli na - organizaciju ucenja (ta deca uglavnom imaju i por. paznje), deliti gradivo na manje celine, iskljuciti tv, radio i sl. dok uci, smestiti dete da sedi u 1. klupi u skoli, zamoliti uciteljicu da mu omoguci na kratko da izadje sa casa(po sundjer i sl.), omoguciti mu usmeno umesto pismenog ispitivanja,... "

pretpostavljam da do sada niste imali priliku da se upoznate sa waldorf pedagogijom, takođe poznatom kao steiner ili steiner-waldorf pedagogija.. deca ne moraju da budu pod "pravim uglom" i da se služe isključivom levom hemisferom mozga.. žena ste, trebalo bi da vam bude bliže da prepoznate mogućnosti desne hemisfere koju toliko negirate..

"S obzitom da takvu decu vrsnjaci ne vole, ne umeju da postuju pravila u grupi, pomoci detetu da se socijalizuje, ukljuciti ga u sport (ne u grupni tipa kosarka, fudbal), pozvati jednog druga kuci a sa svojim detetom napraviti plan igre (ono u cemu je vase dete dobro)."

molim vas da u rečniku pogledate definiciju pojma igre i proverite da li se spominje pojam planiranja u istoj..

"Voditi ga na fizicke aktivnosti, da "istrosi svoju energiju" . Nagraditi ga kada ispostuje pravila .Nauciti ga da ne upada u rec, da saceka svoj red . Ta deca nisu ni gluplja, ni bezobraznija od svojih vrsnjaka, oni imaju poremecaj i zahtevaju vise vremena i roditelja i nastavnika da se bave njima ."

vi biste mogli da se zapitate zašto vi nemate energiju koju biste mogli nemilice da trošite.. naravno da ta deca nisu gluplja, čak su po pravilu visoko inteligentna deca.. i malo više od samo inteligentna.. niste prvi koji indigo decu (indigo children) karakterišu kao psihijatrijske slučajeve sa adhd poremećajima.. nemojte brinuti, kada ta deca jednom odrastu, razumeće da im niste mislili loše i neće vam pripisivati attention-suficit hypoactivity disorder..

"Lek se ne daje pre 6. godina zivota .
Ovaj lek ne leci poremecaj, nije svemoguc (uz lek je bitno i sve ostalo o cemu sam ukratko napisala), ali pomaze deci da zavrse skolu, da iskazu svoje IQ potencijale, da se uklope u drustvo, i verujte mi znam dosta roditelja koji su jako zadovoljni . ADHD deca uvece , kada svi "popadaju" u kuci i hoce da spavaju imaju energiju kao na pocetku dana . Priznacete nije lako? "

eh da poznajete takav lek koji bi bio svemoguć, zamislite da sve što vam se ne uklapa u "šablon" možete da izlečite takvim lekom.. to bi bilo divno! ovako, bez svemogućeg leka nije lako, pogotovo uveče.. šteta..

"I na kraju, ne treba praviti toliku famu oko leka i ne treba plasiti roditelje koji imaju decu sa ovim poremecajem , lako je sa strane komentarisati, ali najbitnije je pomoci toj deci ."

pretpostavljam da na ekranu ne vidite kako sam zasuzio koliko ste dobri.. vaša je namera, naravno, samo da pomognete.. eh, i da ne zaboravim..

"trebali ste za svoje optuzbe da iznesete i odgovarajuce argumente,a ne da pljujete ljude koji su godinama studirali i usavrsavali se, obicnim nagadjanjima bez ikakvog dokaza!!!…!!"

probajte sa novijim knjigama dr, osvežite svoje znanje recimo izanjima posle 1980..

ADHD a i ADD(Attention Deficit Disorder) nije izmisljotina farmaceutskih kompanija to je poremecaj koji postoji u medjunarodnoj klasifikaciji bolesti .Ne lece se sva deca lekovima vec samo ona koja ne odreaguju na bihejvioralnu terapiju . Mozda ne bi bilo lose cuti roditelje takve dece, kako izgleda zivot sa ADHD detetom, kakoje u skoli a i volela bih komentar Miroslave kako se bilo ko u svetu bori protiv (?) izdavanja takve dijagnoze ? Da li znate koliko takve dece bude lose u skoli , ponavlja razred ima zloupotrebu PAS. Cemu panika od lekova . Vazno je pravilno dijagnostikovati i leciti samo onu decu kojima su lekovi zaista potrebni .

Ma kakvo obolenje, sta sve danas ne pisu, pa najveci pronalazaci i naucnici su bili jos kao mladi hiperaktivni jednostavno se razlikuju, drugacije im funkcionise metabolizam zar treba spomenuti da su hiperaktivni bili i Einstein Tesla kao i mnogi drugi, einstein je i imao problema s ucenjem , Pavaroti i td...

@Dr.Evo jedno pitanje za vas. Koliko djece ste vi izlecili od "ADD" do sada?

Pa naravno da ima bojazni od prekomerne upotrebe lekova. Gospodjo Dr imate na wiki pise da postoji kontraverza cak i medju samim lekarima oko dijagnostikovanja add (kao i aspanger syndroma, uostalom). Da li su ove stvari deo normalnog ponasanja samo na krajevima gausove raspodele i nove mode dijagnostikovanja svega i svacega ili stvarna stvar i zasto odjesnom ima toliko dece sa raznoraznim "sindromima". Inace moje dete u americi treba da krene u skolu sa 5 godina i da zna da cita i pise, broji i ostalo. E sad ako dete od 5 godina ne moze bas to sve da uradi u moje vreme ga ne bi smatrali glupim a sad vec moze i da zaradi koju dijagnozu pa i ritalin mozda. Da li je tu krivo drustvo ili dete ja se pitam. I to forsiranje skole od koje ti posle realno ne treba ni 5% u zivotu je stvarno strasno. Deca ne mogu da biraju u tom uzrastu i posto je roditeljima a i lekarima lakse da prepisu lekove od bavljenja detetom, NARAVNO da treba biti VRLO operezan sa davanjem pilula pogotovu posto long-term effects nisu ispitani.

Drago mi je da vidim da ovde ljudi razumeju ozbiljnost ove teme.

A o tome sta rade farmaceutske kompanije kako bi "podigle svest o ovom poremecaju" recice vam i sledeci primer:
Ovde u Italiji je pre nekoliko godina pokusano da se kroz odredjene osnovne skole "udje na trziste". Naime, deljeni su upitnici sa desetak pitanja, sledeceg tipa:
1) Da li je vase dete nemirno?
2) Da li vase dete nerado radoi domace zadatke?
3) Da li vase dete ne drzi mesto? i tome slicno

E sad, izuzimajuci zaista retke slucajeve koji zaista jesu verovatno neka vrsta poremecaja, koliko roditelja moze da odgovori pozitivno na vecinu pitanja? Dobra vecina roditelja.

A onaj ko rece da ja pametujem "bez ijednog argumenta" kako neko rece, samo nek izvoli pa nek krka decu na smenu antibioticima u industrijskim kolicinama, bensedinima i cime god hoce. Ja to sigurno necu.

p.s. hvala odredjenim non-profit organizacijama koje su ovde jakim kampanjama uspele da skrenu paznju na kontroverznost ovog pitanja.

Zanimljiv tekst. Ja sam isto hiperaktivna osoba, sto mi je na neki nacin pravilo probleme tokom osnovne i srednje skole (vise sam bio u cosku nego u klupi)... Ali stvar je da u nasem drustvu u kojem mnoge stvari ne funkcionisu, jedino hiperaktivne mogu nesto reci i pobuniti se. Najgore mi je kad vidim dosta djece koji su prepametna, ali se jednostavno ponasaju inertno, i postaju isti kao okolina. Na taj nacin nase drustvo stoji u mjestu, jer nema osoba koji ce nesto pokrenuti. Naravno o ovome se moze dosta diskutovati, ali realno moje misljenje je da to moze biti jako pozitivno, jer hyperaktivne osobe mogu visak energije usmjeriti u dobre stvari i u lose stvari. Mnogo aktivnosti, rijesava problem hyperaktivnosti, ali takodje i zrelost koja kontrolise tu hyperaktivnost i kanalise je u pravom smjeru. Pozdrav iz Bostona.

Narastajuci problemi u drustvu, nasledje koje nam je ostalo od 90/tih 20.godina veka doprineli su porasu broj obolele dece od ove bolesti. Roditelji cesto ne prihvataju cinjenicu da imaju problem, pa traze razlicita opravdanja, tipa ove price o farmaceutskoj mafiji... Problem sa detetom postoji i treba ga resiti. Proces lecenja je dugogodisnji i u njega treba da bude ukljucena cela porodica, skola i okolina koja okruzuje dete. Nasa ustanova Institut za mentalno zdravlje u Palmoticevoj je jedna od institucija koja se moze da pomogne.

A da za pocetak ipak pogledamo koliko E-brojeva (E120, E104, E110,...) pronalazimo u slatkisima koje svakodnevno serviramo deci... Prvo ih istim nakljukamo, pa ih potom grdimo da su nestasni, razdrazljivi, nestrpljivi, placljivi...

Dobih nekad mejl sa ovom pricicom :
Za sve koji su rodjeni 1950-te, 60-te , 70-te & 80-te !!

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.

U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domasaja dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.

Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pišali se u krevet.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rošulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Kole sa nasim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga.

Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune šećera ali nismo bili debeli zato što smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU.

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici. Igrali smo: Žmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca ... zaloga i svega ostalog što je samo dečija masta bila u stanju da smisli.

Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spustali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako da rešimo problem.

Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.

Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (već samo dva) nismo imali video rekordere, suround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE I MI SMO IŠLI NAPOLJE DA SE DRUŽIMO S NJIMA !

Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.

Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!

Isli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!

Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kucu i jednu porodicu.
P.S. Volio bih g-đu ili gospodina koji se potpisao sa Dr da kaže kakva je to "bihejvioralna terapija",naime nisam stručan ali me čisto interesuje da li se tu mogla upotrijebiti neka srpska riječ.

"Međutim, pored mnogo nemirne dece kod koje se problematično ponašanje da izlečiti razgovorom, kaznama ili batinama..."

Posle ove konstatacije da se neko problematicno ponasanje da izleciti batinama, treba li jos i da dalje citam?

Ko je ovaj tekst objavio?

Treba odvojiti dijagnozu od usputnog izgovaranja ''dete mi je hiperaktivno'', kao što bih i ja rekla misleci u pozitivnom smislu. Svaka bolest treba da se leči, samo što je naš problem u tome, da li verovati lekaru ili ne? Znamo da sve češće u Srbiji nastaju lekarske greške, pa roditelji sami treba da prepoznaju problem kod svog deteta, od prolaznog nestašluka i da na vreme reaguju i po mogućstvu izaberu dobrog stručnjaka.

A kako bi bilo da časovi u školama budu malo zanimljiviji? Da deca imaju lepu salu za fizičko i tuševe kako bi vežbali. A zamislite da se u školama nastavnici i profesori stvarno bave svojim poslom pedagoga a ne da izmišljaju kako su deca bolesna. Školski sistem je katastrofa i zato tek tada dolazi do izražaja navodna bolest mališana. Kao što je pomenuto u prvom komentaru postoje ozbiljni pritisci u svetu da se prekine sa forsiranjem ADD/ADHD dijagnoze kod dece jer ona uglavnom i ne postoji.

Potrudicu se da dam par odgovora na pitanja . Naravno da svaki roditelj odlucuje o lecenju svog deteta ovim, kao i bilo kojim drugim lekom, na nama je samo da damo preporuku . U Srbiji postoji mali broj lekara, koji su decji psihijatri koji mogu propisati ovaj lek, tako da su pogresne dg i sl. iskljucene .
Kada pominjem bihejvioralne tehnike za pocetak se misli na - organizaciju ucenja (ta deca uglavnom imaju i por. paznje), deliti gradivo na manje celine, iskljuciti tv, radio i sl. dok uci, smestiti dete da sedi u 1. klupi u skoli, zamoliti uciteljicu da mu omoguci na kratko da izadje sa casa(po sundjer i sl.), omoguciti mu usmeno umesto pismenog ispitivanja,...
S obzitom da takvu decu vrsnjaci ne vole, ne umeju da postuju pravila u grupi, pomoci detetu da se socijalizuje, ukljuciti ga u sport (ne u grupni tipa kosarka, fudbal), pozvati jednog druga kuci a sa svojim detetom napraviti plan igre (ono u cemu je vase dete dobro).
Voditi ga na fizicke aktivnosti, da "istrosi svoju energiju" . Nagraditi ga kada ispostuje pravila .Nauciti ga da ne upada u rec, da saceka svoj red . Ta deca nisu ni gluplja, ni bezobraznija od svojih vrsnjaka, oni imaju poremecaj i zahtevaju vise vremena i roditelja i nastavnika da se bave njima .
Lek se ne daje pre 6. godina zivota .
Ovaj lek ne leci poremecaj, nije svemoguc (uz lek je bitno i sve ostalo o cemu sam ukratko napisala), ali pomaze deci da zavrse skolu, da iskazu svoje IQ potencijale, da se uklope u drustvo, i verujte mi znam dosta roditelja koji su jako zadovoljni . ADHD deca uvece , kada svi "popadaju" u kuci i hoce da spavaju imaju energiju kao na pocetku dana . Priznacete nije lako?
I na kraju, ne treba praviti toliku famu oko leka i ne treba plasiti roditelje koji imaju decu sa ovim poremecajem , lako je sa strane komentarisati, ali najbitnije je pomoci toj deci .

Sto se tice hiperaktivnog ponasanja ono moze svakako biti mana ali i mnogo veca vrlina. Po svim osobinama koje ste naveli mislim da je moj sin apsolutno hiperaktivan. Ali kao roditelj meni je zadovoljstvo da tu energiju usmerim ka pozitivnoj strani. Posto me je i ranije interesovala pomenuta osobina (nikako je ne bih nazvao poremecaj) saznao sam da su i mnogi genijalco imali karakteristike ADD izmedju ostalih Ainstain i Mocart. Deca koja imaju osobine ADD imaju izuzetno razvijenu mastu i obicno su kreativnija od okoline. Ja licno kao roditelj uzivam sa svojim sinom jer svakog dana nesto novo dozivite sa njim. Istina je da ako se dete neusmeri na pravi nacin moze svoriti sebi probleme jer ga okolina nece shvatiti ili prihvatiti. Za takve situacije/trenutke roditelj treba odvojiti vise vremena ako ne i posvetiti svo svoje slobodno vreme za ADD dete. I to ce biti daleko bolja solucija nego li davati detetu terapiju u vidu lekova. Naravno nisu svi roditelji isti tako da je besmisleno navoditi primere. Sto se tice inostranstva u kome nazalost i ja zivim navescu vam jedan primer. Pojedine skole su priznale ADD osobine i implementirale program za ADD decu (skola moga sine jos uvek nije). Takvoj deci posvecuju posebnu paznju istrazuju njihova interesovanja i visak energije usmeravaju u pozitivnom smeru. Agresivno ponasanje ne bih povezivao sa ADD osobinom jer razlozi su sigurno drugi koji dolaze vecinom iz porodice deteta ili okoline sto ce vam mnogi psiholozi potvrditi. Zato zelim da porucim svim roditeljima koji su prepoznali svoje dete u navedenim osobinama da imaju nebruseni dijamant i uz njihovu pomoc taj dijamant moze zasijati nekada kao nijedan drugi.

Ja nisam ljubitelj lekova, ali je cinjenica da mnoga deca i, kasnije, odrasli, silno pate od ADHD. Kao sto rece kolega Dr, bivaju oznacena kao losi djaci, nemarni, nemoguci... (neka deca, cesto devojcice, nisu hiperaktivne, nego deluju kao "sanjalice", odsutne, a neki bi rekli i lenje). Mislite li da to ne utice na celokupan tok njihovih zivota? Kada je dete proglaseno nemogucim, lenjim, pa cak i glupim, vec u osnovnoj skoli, to je ima strasne posledice na ceokupno obrazovanje, kasnije ekonomsku moc, zivotne okolnosti.

I kao sto kolega Dr lepo rece, behavioral therapy je osnovna stvar, lekovi samo u tezim slucajevima.

Ja imam ADHD u blagoj formi. Ne uzimam lekove, imam doktorat... moze se sa ADD lepo ziveti, samo treba nauciti kako se sa time nositi, dakle behavioral therapy i psiho-obrazovanje. John Ritey ima odlicnu knjigu o ADD.

Verujte da to nije nikakva izmišljotina.Moj sin ima taj problem. Uvek smo mislili da je dete neposlušno i nezainteresovano za saradnju sa okolinom, sve dok nismo odgledali emisiju o hiperaktivnoj deci i prepoznali u svemu naše dete. Kontaktirali smo Nebojšu Jovanovića koji se bavi ovim problemom godinama i dobili niz upustava kako da postupamo u određenim situacijama. Verujte, nije lako, ali deluje. Dete je zapravo bilo veoma nesrećno jer nije moglo da se prilagodi. Sada vidimo koliko mu je bila potrebna naša ogromna pomoć u snalaženju u ovom "okrutnom" svetu. Sada napreduje, stiče prijateljstva, odličan je u školi.I TO SVE BEZ LEKOVA.

Prevodom da je ADHD“hiperaktivni mentalni poremecaj” od pocetka tekst daje iskrivljenu sliku o ovoj pojavi ili sindromu.
ADHD - attention deficit hyperactivity disorder, prevodeno na nas maternji jezik nedostatak/poremecaj paznje sa hiperaktivnoscu.

No, ukoliko vas je ovaj senzacionalisticki teks, sa nasumice prikupljenim informacijama ipak zainteresovao za ovu pojavu prisutnu i kod dece i kod odraslih (i oni su nekad bili deca) preporucujem (bar) da se procita sledeci tekst http://www.biofidbek.com/literatura/Izvodi_iz_knjiga_ADD.pdf gde ce te pronaci potpunija objasnjenja o ovom sindromu.

Ova pojava se ne leci u pravom smislu te reci, kao sto se ni levorukost (hvala Bogu) ne leci, niti “traju sest meseci“ – ovo je totalno bezveze. Kroz razne oblike terapija sa defektologom i psihologom i drugim strucnim licima u koje su ukljuceni dete, porodica, skola, pomaze se deci da svoju prirodu prilagode svetu u kojem zive i da svoje potencijale iskoriste na najbolji moguci nacin.

Za decu i odrasle sa ovim i slicnim sindromima: ADD/ADHD-om (poremecaj paznje sa ili bez hiperkativnosti), disleksija, disgrafija, razvojna disfazija...a koji se manifestuju najcesce sa polaskom u skolu i zahtevima da se odredjeni zadaci ispunjavaju, se kaze da imaju “poteskoce u ucenju”. Na zalost osobe sa poteskocama u ucenju u Srbiji nisu nasla svoje mesto u drustvu niti zakonodavstvu. Drzava im ni na jedan nacin ne pomaze da ostvare svoja ustavom zagarantovana prava. I zato tokom skolovanja budu etiketirana od strane odraslih i svojih vrsnjaka kao “nemirni”, “djavolci”, “lenjivci”, “sporaci”, “nespretni”, “nesposobni”, “glupi”, “smesni”....Roditelji ovakve dece sa mnogo muke i truda, uz pomoc strucnih lica i ponekad uz razumevanje skolskog kolektiva uspevaju svojoj deci da pruze normalne uslove i pravo na obrazovanje.

Moja topla preporuka pa i licna molba novinarima koji zele da istrazuju i pisu o ovakvim i slicnim temama, da se vise fokusiraju na inertnu Srbiju i tako pomognu velikoj populaciji dece, osim sto “otkrivaju“ i pisu o necemu o cemu se u svetu zna bar 30-40 godina sa svakodnevnim pomakom u saznjanjima, razumevanju i pristupu. U Srbiji je stvarno potrebno mnogo poraditi da bi se drustvu ukazalo da ovakve osobe nisu pre svega “bolesne”, i da i oni imaju itekakve potencijale, i da su jednostavno malo drugaciji od drugih.

ja sam svoje dete prepoznala u ovom tekstu.trebalo je ranije edukovati narod.hvala vam što sam dobila ovo saznanje.pozdrav iz novog sada

Koliko ja znam u Beogradu postoje dve ustanove KLinika za neurologiju i psihijatriju za decu i mlade i Institut za mentalno zdravlje koje se bave ovim poremecajem . Mozda ipak u svakom konkretnom slucaju se konsultovati sa strucnjacima .

pozdrav!gospodja ili gospodin pod nickom "sta je sad ovo",potpisujem.divna opservacija!