- Komentari -

Koliko je daleko Černobilj?

Na koliko se kilometara od Beograda nalaze balkanske nuklearne centrale? Srbijа je okružena nuklearnim reaktorima čija je ukupna snaga veća od 5700 MW na pragu. U četiri susedne države trenutno je operativno devet reaktora, a grade se još dva.

Slobodan Bunjević
Pošaljite komentar
  1. "Svaki nuklearni reaktor predstavlja potrebe miliona građana koji koriste blagodeti ovih J E F T I N I H, pouzdanih i na svaki način moćnih proizvođača energije."

    Nuklearke su „jeftinije“ zbog skrivenih troškova!

    Kada se, medjutim, u poredjenje uključi koliko smrti i genetičkih deformiteta izaziva rudarenje uranijuma, zatim koliko isto izaziva slučajeva „izlecenog“ raka posle čega čovek ostaje invalid, te isto to za odlaganje radioaktivnog otpada — slika postaje sasvim drugačija. Zatim, tu su faktori koji povećavaju mogućnost da neko dobije rak ili da se rodi s genetičkim deformitetom.

    Na žalost, veoma teško može da se dovede direktno u vezu s nuklearnom industrijom: povećavanje količine radona u atmosferi što utice na nivo pozadinskog zračenja, ostećenje ozonskog sloja od strane fluornih jedinjenja koji se koriste u postupku prerade uranijuma, i sl. Zatim, tu je i pitanje kolikih i kakvih resursa je potrebno za koju vrstu energetike. Npr, za nuklearke je potrebna ogromna količina fosilnih goriva za izgradnju, za izradu čelicnih buradi za odlaganje radioaktivnog otpada i finalno za dekomisiju.

    Kad se to uzme u obzir vidi se koliko je nuklearna energija zapravo — crna.

    Pročitajte ovo [link]/

    i ovo [link]/
    (marky, 29. april 2011 09:21)

    # Link komentara

  2. Izgradnja nuklearnih elektrana će se nastaviti, niz zemalja, uključujući Kinu, Rusiju, Indiju, Južnu Koreju i Francusku, shvata da za sada nema alternative. [link]
    (marky, 28. april 2011 11:37)

    # Link komentara

  3. @zvero
    Odlicno poznavanje gradiva na osnovu populistckih clanaka u novinama! Cern obilj nije "eksplodirao" zbog igranja sa snagom!
    A za "peglanje" krive potrosnje ne sluze ni termoelektrane. Recimo jedan od vidova balansiranja izmedju proizvodnje i konzuma je reverzibilna HE Bajina Basta, elektrana sa gasnim turbinama (ona tri odzaka na NBGD).
    (djmilicic, 27. april 2011 07:47)

    # Link komentara

  4. vredja me tekst, e zabole me koliko je to od cigan male, mene zanima koliko je to od najlepseg mesta na svetu od 10,000 ljudi gde zive moji roditelji. ajd zdravo
    (d, 26. april 2011 21:15)

    # Link komentara

  5. Nije tacno da NE nisu fleksibilne! Princip rada ne je da se nuklearnom reakcijom zagreje voda koja svojom parom pokrece turbine. Odvodjenjem pare na drugu stranu turbine se zaustavljaju i proizvodnja struje se smanjuje ili prekida.
    Havarija u okruzenju bi imala isti efekat kao da je NE u Kostolcu (kao sto postoje studije). A zemlje koje imaju NE nece placati drugima zbog rizika koji stvaraju jer je to neostvarivo. Tako da sada Japan nece placati Kini zbog radijacije koja je dospela na teritoriju Kine jer bi onda trebao da placa i US i RUS pa i celoj Okeaniji (sto je nerealno, slozicete se).
    SVAKODNEVNO NAS truju nase TE sa otpadnim cesticama koje ispustaju u atmosferu (od kojih je deo radioaktivan jer je ugalj koji se vadi iz zemlje pun cestica koje su radioaktivne i koje ne sagorevaju i kao takve odlaze u atmosferu!!!)vise nego svi reaktori u okruzenju (pa i havarije da se dogode).
    Tako da, cist i siguran izvor energije, koji moze omoguciti dovoljno jeftine elektricne energije za celu Srbiju. U kombinaciji sa HE na Dunavu, Drini i eventualno Timoku obezbedili bi dovoljno energije da Srbija bude nezavisna (bar u tom pogledu)
    A, uzgred, i HE su veliki zagadjivaci jer direktno unistavaju okolinu. Da bi se napunilo akumulaciono jezero za Djerdap potopljen je grad, a u Zavojskom jezeru kod Pirota se leti vidi crkva u selu Zavoj koje je nekada bilo tu gde je sada jezero!!!
    (mc, 26. april 2011 13:30)

    # Link komentara

  6. A koliko ljudi pogine u rudnicima svake godine, koliko štete nanese izlivanje nafte, koliko ljudi pogine kad pukne brana, koliko truju termoelektrane?

    Nemoguće je da izračunate ili su brojevi toliko veliki da ih nema smisla ni navoditi, ili jednostavno to nije toliko zanimljivo za sklapanje mitova?

    Trenutno su svi ralno upotrebljivi izvori energije opasni i zagađuju. Jedina je razlika što neki truju i ubijaju svakog dana a drugi par puta u 12.000 radnih sati.

    Meni se više sviđa da živim pored NE u kojoj se možda desi havarija nego pored termoelektrane ili rafinerije koja me truje svakog dana, i zračenjem i svim ostalim čudima.
    (Rudar u Kini, 26. april 2011 12:23)

    # Link komentara

  7. Ne volim ovakve statisticke tekstove, jesu korisni ali to nije nauka. Evo nekoliko pitanja i mojih vidjenja problema oko nuklearki.
    Nekako se logicno namece zakljucak: ako svi oko nas imaju nuklearke sto ne bismo i mi gradili...ako pukne cerna voda ili kozloduj kao da je havarija bila i kod nas. to je skoro tacno, ali uskoro ce rizik koji mi imamo zbog njihove proizvodnje morati da nam plate i to za svaki proizvedeni kWh.Osim toga, kljucna je cinjenica da svaka nova nuklearka povecava rizik od havarije, ako mi izgradimo nukelearku problem sa plasmanom energije u uslovima slabe potrosnje postaje veliki. Nuklearke ne trpe promene opterecenja, cernobilj je eksplodirao kada su se igrali sa njegovom snagom.
    Da li bi mogao svijet 100% da se snabdijeva el. energijom iz nuklearki? U ovakvom hipotetickom scenariju havarija bi se desavala svaki minut jer promenljiva potrosnja bi zahtijevala fleksibilne elektrane a nuklearke to nisu.
    A koliko je opasna nuklearna elektrana evo jednog primjera, pa sami procijenite. Beograd trosi oko 1600 MW elektricne energije u spcu godisnje potrosnje. Toplotna snaga reaktora Krsko je oko 2000 MW, ta snaga se razvija u sferi precnika oko 4m. Dakle ono sto cio beograd trosi pri najvecoj potrosnji se stvara u prostoru kao sto je jedna mala dnevna soba. To je kontrolisana nuklearna bomba.
    (zvero, 24. jun 2008 02:04)

    # Link komentara

  8. gradimo vetrenjace, i hidrocentrale...a ne termo i nuklearne!!!
    koliko potencijala ima u vodi!!?
    na Vrbasu i Uni kod Banja Luke, investitor dobio tender da gradi, a politika mu ne dozvoljava! Zasto??? Neka se zapita ljudstvo...mozda POPLAVI GRAD U SLUCAJU HAVARIJE ;-) da i Djerdap, i dr. hidroelektrane plave svetom :-( Europa bi bila sretna da imaji ovoliki recni potencijal-a mi ne dozvoljavamo gradnju! na, ja....rekle bi Shwabe!
    (alexander, 5. jun 2008 13:38)

    # Link komentara

  9. Secam se tog proleca `86, bila sam jako mala, prolece je bilo predivno a jagode rodile k`o nikad. Otac mi nije dao nijednu da pojedem. Posle je morao da mi objasnjava radioaktivnost, da ne bih plakala za jagodama...
    (Obi, 5. maj 2008 16:40)

    # Link komentara

  10. Malo vise realnosti, cinjenica i znanja a manje propagande nece da skodi u pisanju ovakvih clanaka.

    Mada, kad bolje razmislim mozda je bolje da zatvorimo sve nuklearne elektrane i da onako svi kolelektivno na planeti krenemo u III, IV, V svetski rat zbog nafte, energije, vode, hrane i svih drugih problema do kojih bi to dovelo. Kazu mnogi da je to bolje od zivota u uslovima potencijalne opasnosti od havarije reaktora, mozda im treba verovati.
    Da, opasno je ziveti blizu reaktora, mozda nekada dodje do havarije, ali opasno je ici i ulicom mozda vas udare kola ili vam cigla padne na glavu, verovatnoca je tu negde slicna. Mozda je setnja ulicom preveliki rizika za vas, razmislite o tome :)
    (fizicar, 5. maj 2008 15:49)

    # Link komentara

  11. Ima nesto u tom pitanju da li bi Srbija mogla da razmisli o gradnji nuklearne centrale.. Nisam nacisto da li nam to treba.
    (Boris, 5. maj 2008 00:22)

    # Link komentara

  12. Većina ovakvih tekstova kojima je očigledno cilj da podgrevaju iracionalni strah nedovoljno informisanih ljudi od nuklearne energije, nekako propušta da spomene da je u novijim tipovima reaktora nuklearni incident i teorijski nemoguć (što, naravno, ne isključuje, recimo, terorističke napade, ali ni oni ne bi mogli da imaju tako razorno dejstvo kao napad na starije reaktore), jer su tako napravljeni da reakcija u slučaju bilo kakvog prekida ili problema prestaje sama, tako da ne postoji mogućnost nekontrolisane lančane reakcije. Takođe, skoro niko ne pominje do koje mere su u Černobilju, zahvaljujući političkom i ekonomskom kontekstu jednog suludog sistema na izdisaju, sve moguće bezbednosne mere bile zanemarene, i koliko je i sam koncept ruskih reaktora bio low tech i rizičan. Ja lično mislim da je (fisiona) nuklearna energija u doba globalnog otopljavanja do dolaska fuzione energije i/ili dovoljno jeftine i efikasne konverzije solarne energije jedini stvarno realan pristup rešavanju energetskih problema, ali imam utisak da obaveštajne službe pojedinih zemalja izvoznica nafte (ruske službe kod nas i u zapadnoj Evropi sasvim sigurno) i predstavnici nekih naftnih kompanija ulažu nemala sredstva da što više ocrne nuklearke kod širokih masa, a suluda odluka Nemačke o negrađenju novih i zatvaranju postojećih nuklearnih kapaciteta svedoči i da u tome imaju prilično uspeha. Zato sam - a, naravno, daj bože da nisam u pravu - prilično podozriv i prema naizgled "naivnim" člancima poput ovog koji, iz nekog razloga, propuštaju da navedu neke od ključnih činjenica koje bi mogle da bace objektivnije svetlo kako na incident u Černobilju, tako i na korišćenje nuklearne energije uopšte.
    (EU Citizen, 4. maj 2008 12:19)

    # Link komentara