Dobar lekar

Tesku borbu vodim sa decom oko pravilne ishrane. Iako mi je kcerka tinejdzerka i trebala bi kako kazu psiholozi da postujem njenu volju ne odustajem kad je hrana u pitanju. Mislim da nisam iskljuciva jer znam sta bas jako ne voli i to nije na repertoaru. Tesku borbu vodim oko voca i povrca. Nije mi tesko da je s posla pozovem samo da je podsetim da pojede makar jabuku. I sad ih oboje tretiram kao bebe kad je to u pitanju. nema ne mogu voce nego naseckam pa pod nos.Gledam koleginice koje zbog svoje lenjosti detetu pred rucak odobravaju pljskavice a o raznim grickalicama da ne govorim. I moja deca pojedu cips ali retko i nije im nikad na dohvat ruke. Obozavaju coca colu ali to ne dam svakodnevno i u litrama.
Navikli su da jedu crni hleb, u poslednje vreme i od heljde. Vrlo retko pohujem a meso uglavnom jedu kuvano.
Fala bogu zdravi su i vitki bez dijeta.Polovina devojcica iz kcerkinog razreda povremeno ide na nekakve dijete. Moja deca ne znaju ni za kakva ogranicenja u kolicini i jedu sve u normalnim kolicinama.Sve to kosta vremena i energije a meni je ishrana najvaznija. Posle ide ucenje pa sve ostalo.
I jos da dodam da mi kao zemlja malo vodimo racuna sta nam se prodaje u skolama i oko skola. Pekare sa nezdravim pecivom punim aditiva nicu na sve strane. Mislim da ni lekari nutricionisti o tome ne brinu mnogo. Ima i njih na pozicijama. Evo dr. Jorga je u parlamentu i mislim kad bi postavila ovakva pitanja na dnevni red da bi joj se smejali kao onomad predlogu zakona o sankcionisanju silovanja u braku. Nasi poslanici brinu o deklaraciji o Kubi a ne o dvolitarkama piva na 20m od skole. Zalosno....

eh da su svi ko vi dr Savic.Trebao bi jedan psihotest da se napravi za one koji hoce medicinu da upisu.

Baš lepo. Davno nisam pročitala i čula nešto ovako toplo. Hvala Vam dr. Savić.

Puna podrška ljudini Dr Abramović-Savić !

Majka sam dva deteta i na zalost moram da primetim da je jako malo dobrih lekara cak i medju onima koji su "popularni" u nasim domovima zdravlja ,a i u privatnoj praksi.U to sam se uverila na sopstvenom iskustvu.Medjutim povod da napisem ovaj komentar i nisu ti takvi lekari ,vec oni kao sto je nasa (prisvojni pridev nije nimalo slucajan)dr.Sladjana Milenkovic pedijatar i pulmolog decijeg odeljenja hitne pomoci u Nisu.Ona svojom strucnoscu ali i onim Covek(veliko slovo nije slucajno u njenom slucaju)je od mene totalno sludjene i nesigurne stvorila samouverenu i dobru majku.Moj stariji sin se raduje kada treba da se vidi sa njom i nimalo se ne boji belih mantila.O tome u koliko nas je situacija izvukla iz ozbiljnih komplikacija malo je vremena da vam pisem.Kada bi ovaj komentar bio srazmeran mojoj zahvalnosti kojoj dugujem ovoj divnoj zeni onda nikada ne bi imao kraj.

Dobar lekar je zaista dobar covek, a da je to tako potvrdjuje primer doktorice ocnog lekara Dr Dragice Radnovic iz Novog Sada, koja je izvrstan strucnjak, ali pre svega veliki humanista i dobar covek.

Jos sama kada bi farmaceutska narko-mafija prestala da nas truje raznoraznim bespotrebnim "lekovima" (tj. ne "nas" vec vas, jer ja ih ne uzimam) sve bi bilo mnogo bolje.

Izuzetno slatka i predivno ispricana prica, jedan pravi profesionalni i zivotni kredo koji bi trebalo da udje u obaveznu literaturu za svakoga ko zeli da upise medicinu. Veliko hvala koleginici Abramovic-Savic na ovom prelepom prilogu.

Doktorka Ljilja koja je inače moja kuma je zaista jedna izuzetna,prvo osoba, a zatim i doktorka.Ovim putem želela bih da joj se zahvalim za sve savete, podrške u vezi dojenja i posete koje joj nikada nisu bile teške i naporne (naručito kada sam bila zbunjena i uplašena sa prvom bebom). Koliko puta sam samo u toku noći je zvala i budila i uvek taj njen nežan i smiren glas koji mi je objašnjavao šta trebam da uradim.Ona je zaista primer velikog čoveka,humaniste i zaljubljenika u svoj doktorski poziv.
Doktorka pumo Vas vole Dragana,Vlada i vaša deca Andrija i Dimitrije

Postovana gospodjo Savic Abramovic,

pre svega sve cestitke na izuzetnom tekstu. Moram ipak da uputim jednu primedbu i predlog. Ne mozemo dozvoliti da tok lecenja pacijnta zavisi od toga koliko je lekar dobar covek, tj. koliko voli svoju profesiju i spreman je da se stalno obrazuje. To su previse znacajne stvari da bi bile ostavljene na savest pojedincu. Buduci da ste sami veoma savestan lekar i da ste u penziji, a imate i dalje i snage i vremena, mislim da bi bilo dobro da u saradnji sa nekom nadleznom institucijom pisete razne prirucnike za lekare, sestre, babice, roditelje i to besplatno delite po domovima zdravlja, kao i da permanentno organizujete kurseve za strucno usavrsavanje koji bi bili obavezni za sve radnike u zdravstvu i koje bi oni morali da pohadjaju svakih godinu dana ili slicno. Da navedem da zivim u Holandiji i da je sve ovo u toj zemlji uobicajena praksa. Svuda mozete dobiti besplatne brosure sa najnovijim naucnim saznanjima o ishrani dece, dojenju, vaspitanju i svemu ostalom. Patronazna sestra koja je dolazila da obilazi moju decu i mene, a koja ima inace svega nesto veci status od cistacice jer joj je jedan od glavnih poslova i da obavlj kucne poslove umesto porodilje prvih sedam dana 3 do 8 sati dnevno u jednoj porodici, ta zena je morala da pohadja kurs o dojenju svakih godinu dana, a kurs o pruzanju prve pomoci svakih 6 meseci, u protivnom bi izgubila dozvolu za rad. Naravno da je i u ovakvom sistemu ipak najvaznije kakav je lekar covek, ali su i kod onih losih lekara i ljudi greske svedene na minimum ovako strogom kontrolom. Ukratko, mislim da je permanentno obucavanje resenje problema i mislim da biste i vi mogli tome dati svoj doprinos.
Srdacan pozdrav,

Tanja

Sjajan tekst. I slozila bih se s tim da je dobar lekar dobar covek, ali od dobrih ljudi, vaznije je da su pravila ponasanja lekara sistemski uredjena, tako da niko ne zavisi od toga koliko je ko dobar. Ja sam se toliko iznenadila Domom zdravlja Savski Venac, u kome sam nedavno otvrorila ginekoloski karton. Godinama unazad isla sam na pregleda u privatne ordinacije kako bih izbegla cekanja i razne neprijatnosti i onda sam morala da otvorim ginekoloski karton u drzavnoj instituvciji zbog trudnoce i zaista nemam reci kako svi i sve fantasticno funkcionise. Pregledi se zakazuju, ne ceka se, organizovane su i specijalne skole za trudnice i roditeljstvo, psihofizicke vezbe i sl. I prosto mi je neverovatno koliko sve odise nekom toplinom, od sestara preko babica do lekara. Zaista ne znam jesu li one bas sve dobri ljudi, ali su sjajni profesionalci i odaju utisak izvanrednih ljudi. Verovatno je to najvecim delom zasluga menadzmenta Doma zdravlja, pa im ja cestitam na sjajno uradjenom poslu.

Sjajan tekst. Bilo bi dobro da ima vise takvih lekara i dobrih ljudi. Imam dete od 14 meseci, i na srecu, nemam mnogo iskustva sa doktorima i decijim bolestima.
Vidim da mnogi komentarisu sjajne doktore u Domovima zdravlja, medjutim, ja u njih nemam poverenja. Kad smo sa bebom isli na kontrolu, doktorka nam je pricala na koje je sve sajmove i kongrese ona isla, i kako treba da hranimo dete posle 6 meseca. Dete je tad imalo 2 meseca, i takav mi savet uopste nije bio potreban u tom trenutku. Tek kad sam otisla kod privatnog pedijatra, shvatila sam sta znaci pregledati dete, jer je doktorka u Domu zdravlja pricala o sebi i svom obrazovanju i iskustvima, i nije nam dala priliku da bilo sta pitamo, a dete nije ni konstatovala.

Jos sama kada bi farmaceutska narko-mafija prestala da nas truje raznoraznim bespotrebnim "lekovima" (tj. ne "nas" vec vas, jer ja ih ne uzimam) sve bi bilo mnogo bolje.

eh da su svi ko vi dr Savic.Trebao bi jedan psihotest da se napravi za one koji hoce medicinu da upisu.

Dobar lekar je zaista dobar covek, a da je to tako potvrdjuje primer doktorice ocnog lekara Dr Dragice Radnovic iz Novog Sada, koja je izvrstan strucnjak, ali pre svega veliki humanista i dobar covek.

Majka sam dva deteta i na zalost moram da primetim da je jako malo dobrih lekara cak i medju onima koji su "popularni" u nasim domovima zdravlja ,a i u privatnoj praksi.U to sam se uverila na sopstvenom iskustvu.Medjutim povod da napisem ovaj komentar i nisu ti takvi lekari ,vec oni kao sto je nasa (prisvojni pridev nije nimalo slucajan)dr.Sladjana Milenkovic pedijatar i pulmolog decijeg odeljenja hitne pomoci u Nisu.Ona svojom strucnoscu ali i onim Covek(veliko slovo nije slucajno u njenom slucaju)je od mene totalno sludjene i nesigurne stvorila samouverenu i dobru majku.Moj stariji sin se raduje kada treba da se vidi sa njom i nimalo se ne boji belih mantila.O tome u koliko nas je situacija izvukla iz ozbiljnih komplikacija malo je vremena da vam pisem.Kada bi ovaj komentar bio srazmeran mojoj zahvalnosti kojoj dugujem ovoj divnoj zeni onda nikada ne bi imao kraj.

Sjajan tekst. Bilo bi dobro da ima vise takvih lekara i dobrih ljudi. Imam dete od 14 meseci, i na srecu, nemam mnogo iskustva sa doktorima i decijim bolestima.
Vidim da mnogi komentarisu sjajne doktore u Domovima zdravlja, medjutim, ja u njih nemam poverenja. Kad smo sa bebom isli na kontrolu, doktorka nam je pricala na koje je sve sajmove i kongrese ona isla, i kako treba da hranimo dete posle 6 meseca. Dete je tad imalo 2 meseca, i takav mi savet uopste nije bio potreban u tom trenutku. Tek kad sam otisla kod privatnog pedijatra, shvatila sam sta znaci pregledati dete, jer je doktorka u Domu zdravlja pricala o sebi i svom obrazovanju i iskustvima, i nije nam dala priliku da bilo sta pitamo, a dete nije ni konstatovala.

Tesku borbu vodim sa decom oko pravilne ishrane. Iako mi je kcerka tinejdzerka i trebala bi kako kazu psiholozi da postujem njenu volju ne odustajem kad je hrana u pitanju. Mislim da nisam iskljuciva jer znam sta bas jako ne voli i to nije na repertoaru. Tesku borbu vodim oko voca i povrca. Nije mi tesko da je s posla pozovem samo da je podsetim da pojede makar jabuku. I sad ih oboje tretiram kao bebe kad je to u pitanju. nema ne mogu voce nego naseckam pa pod nos.Gledam koleginice koje zbog svoje lenjosti detetu pred rucak odobravaju pljskavice a o raznim grickalicama da ne govorim. I moja deca pojedu cips ali retko i nije im nikad na dohvat ruke. Obozavaju coca colu ali to ne dam svakodnevno i u litrama.
Navikli su da jedu crni hleb, u poslednje vreme i od heljde. Vrlo retko pohujem a meso uglavnom jedu kuvano.
Fala bogu zdravi su i vitki bez dijeta.Polovina devojcica iz kcerkinog razreda povremeno ide na nekakve dijete. Moja deca ne znaju ni za kakva ogranicenja u kolicini i jedu sve u normalnim kolicinama.Sve to kosta vremena i energije a meni je ishrana najvaznija. Posle ide ucenje pa sve ostalo.
I jos da dodam da mi kao zemlja malo vodimo racuna sta nam se prodaje u skolama i oko skola. Pekare sa nezdravim pecivom punim aditiva nicu na sve strane. Mislim da ni lekari nutricionisti o tome ne brinu mnogo. Ima i njih na pozicijama. Evo dr. Jorga je u parlamentu i mislim kad bi postavila ovakva pitanja na dnevni red da bi joj se smejali kao onomad predlogu zakona o sankcionisanju silovanja u braku. Nasi poslanici brinu o deklaraciji o Kubi a ne o dvolitarkama piva na 20m od skole. Zalosno....

Puna podrška ljudini Dr Abramović-Savić !

Baš lepo. Davno nisam pročitala i čula nešto ovako toplo. Hvala Vam dr. Savić.

Izuzetno slatka i predivno ispricana prica, jedan pravi profesionalni i zivotni kredo koji bi trebalo da udje u obaveznu literaturu za svakoga ko zeli da upise medicinu. Veliko hvala koleginici Abramovic-Savic na ovom prelepom prilogu.

Sjajan tekst. I slozila bih se s tim da je dobar lekar dobar covek, ali od dobrih ljudi, vaznije je da su pravila ponasanja lekara sistemski uredjena, tako da niko ne zavisi od toga koliko je ko dobar. Ja sam se toliko iznenadila Domom zdravlja Savski Venac, u kome sam nedavno otvrorila ginekoloski karton. Godinama unazad isla sam na pregleda u privatne ordinacije kako bih izbegla cekanja i razne neprijatnosti i onda sam morala da otvorim ginekoloski karton u drzavnoj instituvciji zbog trudnoce i zaista nemam reci kako svi i sve fantasticno funkcionise. Pregledi se zakazuju, ne ceka se, organizovane su i specijalne skole za trudnice i roditeljstvo, psihofizicke vezbe i sl. I prosto mi je neverovatno koliko sve odise nekom toplinom, od sestara preko babica do lekara. Zaista ne znam jesu li one bas sve dobri ljudi, ali su sjajni profesionalci i odaju utisak izvanrednih ljudi. Verovatno je to najvecim delom zasluga menadzmenta Doma zdravlja, pa im ja cestitam na sjajno uradjenom poslu.

Doktorka Ljilja koja je inače moja kuma je zaista jedna izuzetna,prvo osoba, a zatim i doktorka.Ovim putem želela bih da joj se zahvalim za sve savete, podrške u vezi dojenja i posete koje joj nikada nisu bile teške i naporne (naručito kada sam bila zbunjena i uplašena sa prvom bebom). Koliko puta sam samo u toku noći je zvala i budila i uvek taj njen nežan i smiren glas koji mi je objašnjavao šta trebam da uradim.Ona je zaista primer velikog čoveka,humaniste i zaljubljenika u svoj doktorski poziv.
Doktorka pumo Vas vole Dragana,Vlada i vaša deca Andrija i Dimitrije

Postovana gospodjo Savic Abramovic,

pre svega sve cestitke na izuzetnom tekstu. Moram ipak da uputim jednu primedbu i predlog. Ne mozemo dozvoliti da tok lecenja pacijnta zavisi od toga koliko je lekar dobar covek, tj. koliko voli svoju profesiju i spreman je da se stalno obrazuje. To su previse znacajne stvari da bi bile ostavljene na savest pojedincu. Buduci da ste sami veoma savestan lekar i da ste u penziji, a imate i dalje i snage i vremena, mislim da bi bilo dobro da u saradnji sa nekom nadleznom institucijom pisete razne prirucnike za lekare, sestre, babice, roditelje i to besplatno delite po domovima zdravlja, kao i da permanentno organizujete kurseve za strucno usavrsavanje koji bi bili obavezni za sve radnike u zdravstvu i koje bi oni morali da pohadjaju svakih godinu dana ili slicno. Da navedem da zivim u Holandiji i da je sve ovo u toj zemlji uobicajena praksa. Svuda mozete dobiti besplatne brosure sa najnovijim naucnim saznanjima o ishrani dece, dojenju, vaspitanju i svemu ostalom. Patronazna sestra koja je dolazila da obilazi moju decu i mene, a koja ima inace svega nesto veci status od cistacice jer joj je jedan od glavnih poslova i da obavlj kucne poslove umesto porodilje prvih sedam dana 3 do 8 sati dnevno u jednoj porodici, ta zena je morala da pohadja kurs o dojenju svakih godinu dana, a kurs o pruzanju prve pomoci svakih 6 meseci, u protivnom bi izgubila dozvolu za rad. Naravno da je i u ovakvom sistemu ipak najvaznije kakav je lekar covek, ali su i kod onih losih lekara i ljudi greske svedene na minimum ovako strogom kontrolom. Ukratko, mislim da je permanentno obucavanje resenje problema i mislim da biste i vi mogli tome dati svoj doprinos.
Srdacan pozdrav,

Tanja