Biološka osnova jezika

Interesantno je da ima velike razlike izmedju gluvih osoba sa gluvim roditeljima i gluvih sa roditeljima koji cuju. Gluvo dete ce od gluvih roditelja nauciti perfektno znakovni jezik sa svim njegovim gramatickim mogicnostima i semantickim nijansama. Gluvo dete roditelja koji cuju i sa kojim oni komuniciraju mesano, dakle sa znakovnim (cesto samo toj porodici poznatim) i zvucnim jezikom (koje dete cita sa usana), nece nauciti ni jedan ni drugi jezik zaista dobro. Posledice su upadljive - deca iz prve grupe su jezicki daleko kompetentnija, na primer pri ucenju njima stranog jezika okoline koja cuje (dakle knjizevnog jezika okoline). Isto tako postoji velika razlika izmedju dece rodjene gluve i dece koja ogluve oko prve ili druge godine. Ta razlika je i kroz mukotrpne vezbe gotovo nepremostiva.

Da se pridružim i dopunim pedju...iz psiholingvistike:)

Dobra lekcija iz lingvistike :)

Hvala za vrlo zanimljivo predstavljanje jednog od gledišta o "poreklu" jezika u pojedincu, ali bilo bi dobro da čujemo i drugu, treću stranu, ili koliko ih već ima. Zato bih zamolila autora za nastavak!

Tematikia je zanimljiva. Da je referenci, tekst bi bio jos bolji ...

Zanimljiv podsetnik, ali sve su to široke teme koje bi trebalo posebno obraditi. Bilo bi super kada bi svi naučili znakovni jezik svog naroda.

Interesantno je da se genetske posebnosti pojedinca i populacije najcesce vide kroz specificnu akcentuaciju i intonaciju govora pojedinca i populacije, ali i druge govortne posebnosti. Semicane (izbvorne Stape i Jevreje) odlikuju izrazeni guturalni glasovi. Atlantske mediterance dentalni i palatalni frikativi (sustece izgovaranje glasova, kao kod Poljaka i Dalmatinaca). Itd. Populacije razlicitog porekla se tako razlikuju i kada govore istim jezikom, po razlicitim dijalektima u okviru tog istog jezika. Na primer, otezanje u govoru tipicno za nase Lale se proteze od Vojvodine, pa, sa izuzetkom Slavonije, preko Hrvatskog zagorja, Slovenije, Austrije i Bavarske, sve do Savoje u Francuskoj. Njegovi ostaci postoje i jugozapadno od Beograda, u takozvanom "kanovskom" dijalektu. To otezanje je odlika antropoloskog tipa alpida. Mediteranska akcentuacija je tipicna za podrucje juzne Rumunije, istocnog Banata (Vrsac), pa preko istocne Srbije, Kosova, i istocne Crne Gore sve do primorja (najsevernija tacka te intonacije je Dubrovnik). Mi je prepoznajemo u prigradskim naseljima istocno od Beograda, i obicno je nazivamo "seljackim" govorom, a naucno definisano on pripada kosovsko-resavskom i zetsko-lovcenskom dijalektu. Takva akcentuacija je odlika i Italijana, posebno na jugu Italije. Dinarska akcentuacija je odlika zapadne Srbije, zapadne Crne Gore i Hercegovine. Ona zvuci odsecno i malo grubo. U sledecem radu imate dublje objasnjenje zajedno sa zvucnim primerima:

http://antropo.users.sbb.co.yu/govorigenetika.pdf

Interesantno je da se genetske posebnosti pojedinca i populacije najcesce vide kroz specificnu akcentuaciju i intonaciju govora pojedinca i populacije, ali i druge govortne posebnosti. Semicane (izbvorne Stape i Jevreje) odlikuju izrazeni guturalni glasovi. Atlantske mediterance dentalni i palatalni frikativi (sustece izgovaranje glasova, kao kod Poljaka i Dalmatinaca). Itd. Populacije razlicitog porekla se tako razlikuju i kada govore istim jezikom, po razlicitim dijalektima u okviru tog istog jezika. Na primer, otezanje u govoru tipicno za nase Lale se proteze od Vojvodine, pa, sa izuzetkom Slavonije, preko Hrvatskog zagorja, Slovenije, Austrije i Bavarske, sve do Savoje u Francuskoj. Njegovi ostaci postoje i jugozapadno od Beograda, u takozvanom "kanovskom" dijalektu. To otezanje je odlika antropoloskog tipa alpida. Mediteranska akcentuacija je tipicna za podrucje juzne Rumunije, istocnog Banata (Vrsac), pa preko istocne Srbije, Kosova, i istocne Crne Gore sve do primorja (najsevernija tacka te intonacije je Dubrovnik). Mi je prepoznajemo u prigradskim naseljima istocno od Beograda, i obicno je nazivamo "seljackim" govorom, a naucno definisano on pripada kosovsko-resavskom i zetsko-lovcenskom dijalektu. Takva akcentuacija je odlika i Italijana, posebno na jugu Italije. Dinarska akcentuacija je odlika zapadne Srbije, zapadne Crne Gore i Hercegovine. Ona zvuci odsecno i malo grubo. U sledecem radu imate dublje objasnjenje zajedno sa zvucnim primerima:

http://antropo.users.sbb.co.yu/govorigenetika.pdf

Dobra lekcija iz lingvistike :)

Interesantno je da ima velike razlike izmedju gluvih osoba sa gluvim roditeljima i gluvih sa roditeljima koji cuju. Gluvo dete ce od gluvih roditelja nauciti perfektno znakovni jezik sa svim njegovim gramatickim mogicnostima i semantickim nijansama. Gluvo dete roditelja koji cuju i sa kojim oni komuniciraju mesano, dakle sa znakovnim (cesto samo toj porodici poznatim) i zvucnim jezikom (koje dete cita sa usana), nece nauciti ni jedan ni drugi jezik zaista dobro. Posledice su upadljive - deca iz prve grupe su jezicki daleko kompetentnija, na primer pri ucenju njima stranog jezika okoline koja cuje (dakle knjizevnog jezika okoline). Isto tako postoji velika razlika izmedju dece rodjene gluve i dece koja ogluve oko prve ili druge godine. Ta razlika je i kroz mukotrpne vezbe gotovo nepremostiva.

Da se pridružim i dopunim pedju...iz psiholingvistike:)

Hvala za vrlo zanimljivo predstavljanje jednog od gledišta o "poreklu" jezika u pojedincu, ali bilo bi dobro da čujemo i drugu, treću stranu, ili koliko ih već ima. Zato bih zamolila autora za nastavak!

Tematikia je zanimljiva. Da je referenci, tekst bi bio jos bolji ...

Zanimljiv podsetnik, ali sve su to široke teme koje bi trebalo posebno obraditi. Bilo bi super kada bi svi naučili znakovni jezik svog naroda.