Antropičko načelo i svet na velikoj skali

Postojanje jedinstvenog Smisla, jedne Sile, jednog Boga... Polako se primicemo ka Istini, sa razlicitih pozicija.

Што више истражујем васиону и изучавам детаље њене архитектуре, то више доказа проналазим за то да је васиона у одређеном смислу сигурно знала да долазимо.
Фримен Дајсон

Uvek sam imao neki nejasan osecaj, da "there is something fishy" u vezi s antropickim principom. A inace, Hojl je naucna polugromada, jer je tokom svog zivota izvalio poprilican broj gluposti, i na prilicno nenaucan nacin diskvlifikovao misljenja koja su se kosila sa njegovim stavovima.

Teologija naucna disciplina? Po Feynman-u cak ni matematika nije naucna disciplina, vec samo apstraktna intelektualna masinerija, koja je neverovatno korisna za nauku.
Kada teologija bude bila u mogucnosti da da reproducibilno predvidjanje o prirodi, tada ce biti naucna disciplina (da li je prica o spageta cudovistu naucna disciplina).

Vauu. Ko kaze da nema relgijije u nauci :)

On nas je stvorio da se divimo njegovim delima. Nas i ko zna jos kakve posmatrace. Svako voli da mu se dive, pa i Bog!!! Bog s nama.

Super tekst, jos da je na blogu... :)

koliko sam shvatila - mi posmatramo svemir, dakle nase pretpostavke o razvoju svemira moraju ukljuciti i nas - biti tako postavljene da dozvoljavaju nastanak inteligentnih posmatraca.
Auto-refleksivnost u astronomiji:) Super!!!
p.s. sasvim je moguce da sam pogresno shvatila, pa neka me neko ispravi ako je tako...

nisam ukapirao razliku izmedju slabog i jakog antropickog nacela.

po tekstu slabo antropicko nacelo je da je i hemijski sastav i starost ljudskih zivuljki neophodni uslov da postoji univerrzum ...

dok je jako antropijsko nacelo predstavlja neophodni i dovoljni uslov da koegzistiraju univerzum i covek ... (to valjda znaci ono )

da li sam u pravu?

Ne vidim kakve veze ima ovaj članak sa religijom i postojanjem boga, ova teorija mi više liči na vraćanje osnovnim principima deduktivnog zaključivanja. Verovatno zbog sve veće konfuzije i mnoštva teorija kao i nemogućnosti objašnjenja naše svrhe. A naše postojanje je samo rezultat slučajnosti u kosmosu, kojih možda ima još, zbog zakona velikih brojeva

Slazem se da je tekst lepo napisan, gramaticki lepo odradjen, ali pored toga mora da se prizna da je nejasan, a cak da se u nekim svojim delovima konforntira sa logikom.

Evo jednog primera:
Kada je Ajnštajn 1917. prvi put pokušao da primeni svoju novu teoriju gravitacije na kosmos kao celinu, u nju je stavio jedan dodatni parametar, tzv. kosmološku konstantu, u nameri da omogući da kosmos bude statičan.

Kako moze parametar (broj, konstanta) da omoguci da je kosmos konstantan?

@djurkash
slazem se, ovde nema price o bogu i bozanskim mocima. ima price o opservabilnosti kosmosa i dogadjaja u tom kosmosu.

sustina je data u nekoliko poslednjih paragrafa. onaj pocetak pomalo je i non sense. ssustina je u uvodjenju jedne apstraktnog pojma - multiverzuma.

multiverzum je skup svih mogucih ostvarenja makrostanja sistema koji se zove kosmosa. po slabom antropickom pravilu tom skupu svih mogucih ostvarenja (realizacija) kosmosa koje pripada tom multiverzumu, su oni kosmosi koji dopustaju postojanje razumne inteligencije, kao jednog mikrostanja tog kosmosa. a po jacem, multiverzum je skup svih mogucih ostvarenja kosmosa koji ne samo omogucuju nego i dovode do razumne i slobodne inteligencije, pa cak i u beogradu :)

Мењају се модели и покушаји објашњења, али суштина остаје иста. Ко буде желео да верује тај ће веровати, а ко не буде желео да верује, неће му бити довољна ни сва објашњења овога (а и онога) света.
Христос је био на Земљи, страдао и васкрсао. То је суштина и решење питања свих питања, а то је питање вечности и избављења од смрти без кога било каква наука губи свој суштински смисао и пуноћу.
у том смислу, сва питања универзума или мултиверзума и овог или оног принципа апсолутно губе на било каквом суштинском значају, и само представљају заобилазне путеве ка једном истом циљу коме сви они неминовно воде. А они који упорно беже од тако очигледних одговора... на крају ће ипак доћи до истих. Овим или оним путем свеједно.
Од Истине се не може побећи.
Ја не видим потребу да "копам" стално некакве обилазнице, само да не бих ишао јединим правим и тако очигледним путем.

Zaista sjajan tekst o ovoj popularnoj temi. Nedavno sam procitala rad Anthony Aguirre-a,
Cold Big-Bang Cosmology as a Counter-example to Several Anthropic Arguments, Aguirre, A., Physical Review D 64, 083508 (2001), gde on pokazuje da u nekim "kosmologijama" gde se kosmoloski parametri razlikuju i za red velicine, ipak dolazi do formiranja suncolikih zvezda i planeta...

Smatram da rezon koji je Hojl koristio po pitanju rezonance ugljenika C12 ne moze biti bilo kakva potvrda antropickog principa. Naime, tu se ne radi o odredjenju procesa gradjenja ugljenika na osnovu fakticiteta mog postojanja, vec na osnovu postojanja samog ugljenika. Tu istu vrednost od 7,7 MeV mogao je izracunati i posmatrac koji nije zivot gradjen na ugljeniku (ne pitajte me kakav :)). Ali zakljucivanje polazi od egzistencije C12, a ne od postajanja posmatraca (tj. coveka u Hojlovom slucaju!). Zapravo, takav je rezon protivrecan sa nekim osnovnim primedbama koje se upucuju onim formulacijama antropickog principa koje fundamentalne konstante cine uslovom postojanja zivota gradjenom na ugljeniku, a ne posmatraca uopste (npr. one Baroua i Tiplera).

Isto tako, tesko je tvrditi sinteticku prirodu ovog principa (u svojstvu jednog sintetickog suda) a istovremeno se pozivati na njegovu funkcionalnost u nauci. Sud da fundamentalne konstante prirode omogucuju postajanje posmatraca koji te konstante observira kao takve ne moze biti protivrecan, sto ne vazi za sinteticke sudove. On jeste analiticki, ali ne treba se plasiti da time ne producira neka nova saznanja - on sam po sebi to nikako ne moze uciniti, ali ukoliko se kontekstualizuje na nacin jedne funkcionalne maksime u okviru procenjivanja tacnosti naucnih teorija (nesto slicno principu Okamove ostrice, ali ne sasvim) utoliko moze biti pomoc pri uporedjivanju dve ili vise teorija prilikom njihovog sukoba (najbolji primer takve upotrebe bio bi Kolinsov i Hokingov rad "Zasto je univerzum izotropan?", gde se priziva upomoc upravo (tada jos uvek neformulisano) antropicko nacelo da bi se pojacala tvrdnja o parametru gustine pocetnog stanja univerzuma; naime da Omega mora biti blizu vrednosti 1!). Ta vrednost, kao i vrednost energije rezonance C12 nije izracunata polazeci od APa, vec je kao takva ili vec bila izracunata, ili se mogla izracunati nezavisno od premise "Ja postojim...", ali sam rezultat moze i tek kako biti poduprt AP-om u slucaju da npr. postoje neke druge pretpostavke ili hipoteze o tome koje bi te vrednosti mogle biti, a nisu saglasne sa AP-om. Verujem da je to jedina legitimna upotreba ovog principa (barem formulisanog u ovoj ili analognoj formi).

Milan: Kada je Ajnštajn 1917. prvi put pokušao da primeni svoju novu teoriju gravitacije na kosmos kao celinu, u nju je stavio jedan dodatni parametar, tzv. kosmološku konstantu, u nameri da omogući da kosmos bude statičan.
_____________________
Mozda sam glup, ali kako razumete ovaj deo teksta. Kako moze jedna konstanta (pa da se zove i kosmosloska konstanta) da omoguci da kosmos bude statican? Nesto izgleda nije u redu ...

Мењају се модели и покушаји објашњења, али суштина остаје иста. Ко буде желео да верује тај ће веровати, а ко не буде желео да верује, неће му бити довољна ни сва објашњења овога (а и онога) света.
Христос је био на Земљи, страдао и васкрсао. То је суштина и решење питања свих питања, а то је питање вечности и избављења од смрти без кога било каква наука губи свој суштински смисао и пуноћу.
у том смислу, сва питања универзума или мултиверзума и овог или оног принципа апсолутно губе на било каквом суштинском значају, и само представљају заобилазне путеве ка једном истом циљу коме сви они неминовно воде. А они који упорно беже од тако очигледних одговора... на крају ће ипак доћи до истих. Овим или оним путем свеједно.
Од Истине се не може побећи.
Ја не видим потребу да "копам" стално некакве обилазнице, само да не бих ишао јединим правим и тако очигледним путем.

Milan: Kada je Ajnštajn 1917. prvi put pokušao da primeni svoju novu teoriju gravitacije na kosmos kao celinu, u nju je stavio jedan dodatni parametar, tzv. kosmološku konstantu, u nameri da omogući da kosmos bude statičan.
_____________________
Mozda sam glup, ali kako razumete ovaj deo teksta. Kako moze jedna konstanta (pa da se zove i kosmosloska konstanta) da omoguci da kosmos bude statican? Nesto izgleda nije u redu ...

Што више истражујем васиону и изучавам детаље њене архитектуре, то више доказа проналазим за то да је васиона у одређеном смислу сигурно знала да долазимо.
Фримен Дајсон

Teologija naucna disciplina? Po Feynman-u cak ni matematika nije naucna disciplina, vec samo apstraktna intelektualna masinerija, koja je neverovatno korisna za nauku.
Kada teologija bude bila u mogucnosti da da reproducibilno predvidjanje o prirodi, tada ce biti naucna disciplina (da li je prica o spageta cudovistu naucna disciplina).

On nas je stvorio da se divimo njegovim delima. Nas i ko zna jos kakve posmatrace. Svako voli da mu se dive, pa i Bog!!! Bog s nama.

Ne vidim kakve veze ima ovaj članak sa religijom i postojanjem boga, ova teorija mi više liči na vraćanje osnovnim principima deduktivnog zaključivanja. Verovatno zbog sve veće konfuzije i mnoštva teorija kao i nemogućnosti objašnjenja naše svrhe. A naše postojanje je samo rezultat slučajnosti u kosmosu, kojih možda ima još, zbog zakona velikih brojeva

Postojanje jedinstvenog Smisla, jedne Sile, jednog Boga... Polako se primicemo ka Istini, sa razlicitih pozicija.

Vauu. Ko kaze da nema relgijije u nauci :)

nisam ukapirao razliku izmedju slabog i jakog antropickog nacela.

po tekstu slabo antropicko nacelo je da je i hemijski sastav i starost ljudskih zivuljki neophodni uslov da postoji univerrzum ...

dok je jako antropijsko nacelo predstavlja neophodni i dovoljni uslov da koegzistiraju univerzum i covek ... (to valjda znaci ono )

da li sam u pravu?

Zaista sjajan tekst o ovoj popularnoj temi. Nedavno sam procitala rad Anthony Aguirre-a,
Cold Big-Bang Cosmology as a Counter-example to Several Anthropic Arguments, Aguirre, A., Physical Review D 64, 083508 (2001), gde on pokazuje da u nekim "kosmologijama" gde se kosmoloski parametri razlikuju i za red velicine, ipak dolazi do formiranja suncolikih zvezda i planeta...

Super tekst, jos da je na blogu... :)

Uvek sam imao neki nejasan osecaj, da "there is something fishy" u vezi s antropickim principom. A inace, Hojl je naucna polugromada, jer je tokom svog zivota izvalio poprilican broj gluposti, i na prilicno nenaucan nacin diskvlifikovao misljenja koja su se kosila sa njegovim stavovima.

Slazem se da je tekst lepo napisan, gramaticki lepo odradjen, ali pored toga mora da se prizna da je nejasan, a cak da se u nekim svojim delovima konforntira sa logikom.

Evo jednog primera:
Kada je Ajnštajn 1917. prvi put pokušao da primeni svoju novu teoriju gravitacije na kosmos kao celinu, u nju je stavio jedan dodatni parametar, tzv. kosmološku konstantu, u nameri da omogući da kosmos bude statičan.

Kako moze parametar (broj, konstanta) da omoguci da je kosmos konstantan?

@djurkash
slazem se, ovde nema price o bogu i bozanskim mocima. ima price o opservabilnosti kosmosa i dogadjaja u tom kosmosu.

sustina je data u nekoliko poslednjih paragrafa. onaj pocetak pomalo je i non sense. ssustina je u uvodjenju jedne apstraktnog pojma - multiverzuma.

multiverzum je skup svih mogucih ostvarenja makrostanja sistema koji se zove kosmosa. po slabom antropickom pravilu tom skupu svih mogucih ostvarenja (realizacija) kosmosa koje pripada tom multiverzumu, su oni kosmosi koji dopustaju postojanje razumne inteligencije, kao jednog mikrostanja tog kosmosa. a po jacem, multiverzum je skup svih mogucih ostvarenja kosmosa koji ne samo omogucuju nego i dovode do razumne i slobodne inteligencije, pa cak i u beogradu :)

koliko sam shvatila - mi posmatramo svemir, dakle nase pretpostavke o razvoju svemira moraju ukljuciti i nas - biti tako postavljene da dozvoljavaju nastanak inteligentnih posmatraca.
Auto-refleksivnost u astronomiji:) Super!!!
p.s. sasvim je moguce da sam pogresno shvatila, pa neka me neko ispravi ako je tako...

Smatram da rezon koji je Hojl koristio po pitanju rezonance ugljenika C12 ne moze biti bilo kakva potvrda antropickog principa. Naime, tu se ne radi o odredjenju procesa gradjenja ugljenika na osnovu fakticiteta mog postojanja, vec na osnovu postojanja samog ugljenika. Tu istu vrednost od 7,7 MeV mogao je izracunati i posmatrac koji nije zivot gradjen na ugljeniku (ne pitajte me kakav :)). Ali zakljucivanje polazi od egzistencije C12, a ne od postajanja posmatraca (tj. coveka u Hojlovom slucaju!). Zapravo, takav je rezon protivrecan sa nekim osnovnim primedbama koje se upucuju onim formulacijama antropickog principa koje fundamentalne konstante cine uslovom postojanja zivota gradjenom na ugljeniku, a ne posmatraca uopste (npr. one Baroua i Tiplera).

Isto tako, tesko je tvrditi sinteticku prirodu ovog principa (u svojstvu jednog sintetickog suda) a istovremeno se pozivati na njegovu funkcionalnost u nauci. Sud da fundamentalne konstante prirode omogucuju postajanje posmatraca koji te konstante observira kao takve ne moze biti protivrecan, sto ne vazi za sinteticke sudove. On jeste analiticki, ali ne treba se plasiti da time ne producira neka nova saznanja - on sam po sebi to nikako ne moze uciniti, ali ukoliko se kontekstualizuje na nacin jedne funkcionalne maksime u okviru procenjivanja tacnosti naucnih teorija (nesto slicno principu Okamove ostrice, ali ne sasvim) utoliko moze biti pomoc pri uporedjivanju dve ili vise teorija prilikom njihovog sukoba (najbolji primer takve upotrebe bio bi Kolinsov i Hokingov rad "Zasto je univerzum izotropan?", gde se priziva upomoc upravo (tada jos uvek neformulisano) antropicko nacelo da bi se pojacala tvrdnja o parametru gustine pocetnog stanja univerzuma; naime da Omega mora biti blizu vrednosti 1!). Ta vrednost, kao i vrednost energije rezonance C12 nije izracunata polazeci od APa, vec je kao takva ili vec bila izracunata, ili se mogla izracunati nezavisno od premise "Ja postojim...", ali sam rezultat moze i tek kako biti poduprt AP-om u slucaju da npr. postoje neke druge pretpostavke ili hipoteze o tome koje bi te vrednosti mogle biti, a nisu saglasne sa AP-om. Verujem da je to jedina legitimna upotreba ovog principa (barem formulisanog u ovoj ili analognoj formi).