Kako se izboriti sa pesimizmom

Pohvaljujem članak. Nikad dosta pisanja na temu optimizam-pesimizam. Iako se teorije bitno razlikuju, ja verujem da je EQ manje genetski opterećen. Rađamo se sa predispozicijama, ali je naš mozak tako razvijen da zadržava izvestan stepen gipkosti, te možemo da učimo nove emocionalne i društvene veštine čitav život. A OPTIMIZAM SE UČI!!
Čak verujem da smo biološki zaštićeni tako što su deca npr. do 7 godine programirana da veruju u svoje sposobnosti (poznata omnipotencija). Period od 8-12. godine je tako kritički period da se ustali biohemija naših emocija, ali ne i cementira. Roditelji potrudite se da decu naučite kako da misle pozitivno, lakše je nego da posle ispravljaju pogrešno naučeno!
Optimizam je navika pozitivnog razmišljanja, nastojanje da se sagleda povoljna strana događaja i da se očekuje povoljan izlaz. Optimista veruje da se pozitivni događaji objašnjavaju stvarima koje su TRAJNE (one će se neprestano događati) i PROŽIMAJUĆE (dešavaće se u pojedinim situacijama). Optimista takođe preuzima ODGOVORNOST za dešavanje dobrih stvari. Ako se desi nešto loše, on to vidi kao privremeno i karakteristično za datu situaciju. Pesimista misli suprotno: dobro je PRIVREMENO, loše je trajno, a SEBE KRIVI za loše stvari.
Ne verujem da nam je pesimizam sudbina. Zato, upotrebite OSMEH KAO KIŠOBRAN i naučite tehnike pozitivnog razmišljanja. Vredeće više od tablice množenja.

Pesimizma je najcesce plod nezahvalnosti i sebicnog principa zivljenja, koji je naravno naisao na razocarenje. Onaj ko ima za smisao zivota da zivotu sto vise pruzi, on ne moze biti u zivot razocaran kao onaj ko stalno od zivota nesto trazi.

istina je da su perfekcionisti podlozniji depresiji od onih sljampavih.
Nije svaki uzrok pesimizma isti, nekad se radi o hormonskom ili hemijskom disbalansu ili o tome da su osobu kinjili roditelji od malena pa nema poverenja u zivot.
A nasi ljudi nisu pesimisti nego agresivni sto imaju velike prohteve a mala primanja.
Mnogi su jednostavno navuceni na iskaljivanje negativnosti na drugima.

Ljiljana, bravo!

Dejane, nije situacija u Srbiji tebi kriva sto ne mozes da iznadjes ventile za svakodnevne stresove. Los sistem ti ne onemogucava da kazes:"Kako je danas lep miris posle kise", "Kako cu ekstra za vikend da se izorganizujem sa drustvom", "Kako imam divnu devojku", i td... Kao neko ko je boravio na tom cuvenom "razvijenom" Zapadu mogu samo da te pitam - mislis li da tamo nema korupcije, da ne "radi" kinta, da se ne gleda ime, a i nacionalnost? Uvek ce oko tebe biti necega sto ne valja, sto ozbiljno potresa i frustrira, ali je samo u tebi "kljuc" da se ne mucis koncentrisanjem na to, vec da se okrenes onim lepim stvarima. A da bi uspeo, potrebno je da si strucan u toj oblasti u kojoj zelis da uspes, da si uporan i strpljiv, spreman da radis i da se usavrsavas. Samo to, zaista. Ne mama, ne tata, ne veza, ne genijalnost. I ovo govorim iz licnog iskustva.

Dax, naivnost i optimizam nisu ekvivalenti, nemoj da banalizujes tako. Optimizam je vise "odsustvo mazohizma" koje cini da ne razmisljas po ceo dan o korupciji na tvom faksu, vec da se posvetis onome sto te ispunjava. Ne da zatvaras oci dakle, vec da okrenes glavu.

Ovakvo misljenje je uzrok posimizma u Srbiji: "u Srbiji ja sam svaki dan pesimista i lose raspolozen jer nema sistema na koji bi se oslonio da bi napravio uspeh" Umesto da covek preuzme na sebe odgovornost da svoj zivot uredi kako treba, on to trazi od drugih. Bili neki moji prijatelji na zurci, pa se vratili svi u depresiji. Pitam ih ja kako je bilo i zasto su u depresiji, a oni kazu: "Ma bilo je bezveze!" Pitam ih ja onda: "Pa sto niste ucinili da bude sa vezom? Zasto niste doprineli atmosferi onoliko koliko do vas stoji da ona bude dobra?" Ne secam se sta su mi odgovorili, ali poenta je da covek ne treba da bude sebican i razmazen, i da stalnio nesto ceka od drugih, vec treba da cini sve sto do njega stoji da ovaj zivot bude lepsi i bolji. Ako je zivot mracan, ti mu budi svetlost. Ako ne valja, ti ucini da bude kako treba. Ako do tebe ne stoje neke stvari, onda budi mirne savesti, jer tu i onako ne mozes nista da ucinis. A ako ucinis ono sto to tebe stoji, onda si sve ucinio sto do tebe stoji i mozes biti srecan. Depresija je plod nezadovoljenih ambicija sebicnih i razmazzenih srca.

A sta ako za vreme studija otkrijem da je pola mog fakulteta korumpirano,da i dan danas ne znaju da mi kazu da li sam master ili magistar,da nemaju trenutno specijalizacije,da ta ista ima za nekog sina ili cerku od profe.
Jednostavno ovde naivni optimizam zatvaranja ociju ne uspeva.Ako ne platis na mostu onda na cupriji.Jesu li oni koji su predvideli Hitlera 1933 bili pesimisti?Nije sve bas crno-belo.Ponekad za pesimizam treba 1000 puta vise snage nego za naivni pogled stada.

@(Dejan, 23. jul 2007 09:39)
Dejan pise:
"...dok ga nisu otkrili ljudi sa MIT-a najpoznatijeg tehnickog fakulteta/instituta na svetu i odvukli tamo...."

Nit su njega otkrili drugi i odvukli tamo, vec je decko aplicirao za postdiplomske kao i svaki drugi student, pa il te prime ili ne. Dakle kljuc uspeha tog decka je on sam a ne neki drugi koji su ga "otkrili" i "odvukli" dok je on u svemu tome bio pasivan (kako to zvuci iz Dejanovog komentara).

To sta radis u zivotu i koje misli i razmisljanja i stavove provlacis po ceo dan kroz svoju glavu - te dve stvari (akcija i misli) odredjuju u najvecoj meri kojim putem ces ici u zivotu. Ako kazes da "ne moze" - istina je, nece moci. Ako kazes da "moze" i vredno radis na tome - i to je istina i mocices da postignes to sto si planirao. U oba slucaja bice kako si mislio i koliko si se trudi.

Dejane, ne trazi razloge IZVAN SEBE ("sistem" i slicno) da opravdas to sto nista ne cinis da ti bude bolje. Da je zivot kakvim ga ti vidis, ni taj decko sa ETF-a u Nisu ne bi bio gde je.

Radi isto sto i uspesni i srecni ljudi i gotovo sigurno ces biti uspesan i srecan.

Ja mislim da tekst ni priblizno ne zadire u sustinu problema pesimizma u Srbiji - izgleda mi kao da je kreiran na osnovu iskustava sa Zapada - u Srbiji ja sam svaki dan pesimista i lose raspolozen jer nema sistema na koji bi se oslonio da bi napravio uspeh a nemam bogate roditelje da mi daju novac pa da mogu da glumim kako sam opusten i kako sam sposoban.

Sto rece neko iznad sve je korumpirano sanse za uspeh su minimalne jer je sistem napravljen za onog ko 'zna nekog' 'ciji otac/majka/teca/stric itd.. su na nekom polozaju', 'ciji je otac kriminalac' - takvi su srecni svakog dana i nemaju problema sa pesimizmom - dok sa druge strane kvalitetan mlad covek koji nema srece da zivi u Beogradu vec u unutrasnjosti ovde nema cemu da se raduje.

Meni jos odzvanja slika momka koji je bio najbolji student na ETF-u u Nisu koji je ucio pod svecom i u polu supi gde je ziveo dok ga nisu otkrili ljudi sa MIT-a najpoznatijeg tehnickog fakulteta/instituta na svetu i odvukli tamo - on je genije a sta cemo mi ostali..

Eto razloga za konstantni pesimizam..

Mene bi obradovao sistem

Sunce,cveće,proleće,...
Ljudi!Mislite o onima koje volite,koji Vas vole i o onima koje ćete voleti.Kad je osmeh postane Vaš životni moto,zaboravićete kišu i sive dane.Zamislite samo:Sunce...topao vetar dodiruje Vaše lice...osećate toplinu po celom telu...svaki Vaš mišić pulsira... i Vi ste sretni što možete to da osetite...nasmejte se slučajnom prolazniku,počastite slatkišem neko dete,pomilujte mačku,podelite deo sebe sa drugima,...radujte se :)

dacu sve od sebe da vise ne budem pesimista jer ja to i zelim

Odlican tekst, pravi prijateljski.
Pozdrav, Natasa

Ovaj tekst treba najvise nekim ljudima koji non stop ostavljaju negativne komentare na b92 ,povod je nebitan ,da li smo 2. u svetu ili 10 u bilo cemu

Slazem se sa Dejanom. Cinnamon preporucuje tehniku potiskivanja koja svakako vodi u neurozu. Ponekad je pesimizam zdrav i veoma konstruktivan, ako se iz objektivnog sagledavanja stvarnosti rodi pokusaj da se ona promeni u granicama mogucnosti. Zabijanje glave u pesak kao noj ne sluzi nicemu. Secam se i ja price o jako siromasnom mladicu sa ETF u Nisu. Meni se desilo nesto vrlo slicno. Poenta je u tome da se ne ne obeshrabris zbog secenja struje i nastavis da ucis pri sveci. Nema potrebe da se tesis time sto je dan lep ili imas devojku koja te voli. To su babe i zabe. Sledi konstruktivno svoju listu prioriteta. Onda ces zaista imati jako uporiste u samom sebi i biti srecan iako si pesimista. Ja to zovem realan.

Trla baba lan da joj prođe dan!!!

Ja stvarno hocu da pohvalim tekst i da kazem da optimizam ne znaci zazmuriti kad se nesto lose desava i gledati sve ruzicasto.Za mene je optimizam kad si spreman da das svoj maksimum i ocekujes da ces uspeti.Ne mora da znaci da cu uspeti ali bar znam da sam uradio sve sto sam mogao.
Za decka koji je pricao o korupciji na fakultetu, ako ti se toliko smucilo uradi koliko ti mozes, rasiri pricu, prijavi nekom, ne moras samo da gledas i da se zalis.
Sto se tice optimizma/pesimizma generalno u Srbiji ja se slazem da stvarno treba da bude mnogo vise ovakvih clanaka.Ja kada u Kragujevcu vidim nove autobuse gspa,koliko se gradi zadnjih godina, koliko se stvari pokrecu, kako smo svi malo zivnuli ja stvarno osecam neko zadovoljstvo sto sam deo svega toga,i koliko je ovo generalno period optimizma u Srbiji koji mora mnogo vise da se siri. ne kazem da i dalje nema puno korupcije i muljanja, ali ne smemo da se samo zatvorimo i da se zalimo. poenta tranzicije i kapitalizma je da postanemo stvarno slobodni i svesni da je nas zivot, neka nasa sreca u potpunosti u nasim rukama

Autor teksta je maestralno sublimirao i na laicki nivo sveo citavu psihoterapiju. Sa zadovoljstvom cu tekst sacuvati.

Originalan tekst je u najboljem slučaju prepričan od strane potpisanog "autora". Odaje ga neprevedena reč "intinzički" (zna li autor da se to na našem lepo kaže "unutrašnji", ili, ako hoćemo da se razbacujemo intelektualizmima stranog porekla - "imanentni"), kao i još po koja prevodilačka brljotina koja odaju samo i jedino nedovoljno poznavanje oba jezika.

Da, odlican je tekst. O Ovim stvarima treba pricati i razmenjivati misljenja i iskustva sa drugima, to najvise pomaze!

Ja bih voljela da vidim bibliografske izvore ovoga teksta.

Lepo prepricano. I mene interesuje bibliografija ovog teksta. Psychology Today publikuje slicne tekstove nedeljno.
U svakom slucaju, ovakav tekst je potpuno pretenciozan. Koliki procenat ljudi ima problem da je pesimistican od preteranog rada. Pre ce biti od nedostatka sigurnijeg posla.

Sto vise ovakvih tekstova. Mislim da su nam svima preko potrebni u ovim tranzicionim vremenima.

sjajan tekst

Sta znaci intrinzicnost?

Daniela,u pravu si!A najvise za osmeh :)

Ne bih se slozio sa autorom teksta da je pesimizam manifestacija zelje za perfekcionizmom.Stavise,smatram da je pesimizam odraz straha od perfekcionizma ili tacnije-straha od nemogucnosti da se perfekcionizam postigne.

A ako ja mislim da je ulazak u EU jedna velika prevara, jesam li ja pesimista ili tek nadprosecno upucen?

I ako npr. mislim da ovaj milozvucni tekst moze itekako da se zloupotrebi u smislu, eto samo da udjemo u EU pa ce sve biti civilizovanije i leprsavije i mentalno rasterecenije... jesam li i tada pesimista ili tek nadprosecno upucen?

naslov postavlja konkretno pitanje-"kako se izboriti sa pesimizmom?" Mislim da ne postoje apsolutno pesimisticke kao ni optimisticki konstantno nastrojene osobe.Mada, stoji da jednu stvar pes.gleda crno,a opt.-belo.E,sad,sve je stvar prethodnih iskustava u zivotu,pocev od perioda detinjstva u kojem su koreni svih nasih buducih percepcija. Ovo ne bi trebalo da bude prepreka za one ljude koji veruju da se sve da nauciti i da je zivot jedna stalna promena-da postoji sloboda u svakome od nas i da sami sebi mozemo biti najbolji prijatelji. Postoji veliki broj ljudi koji ne zeli ni da procita nista na temu "samopomoci" misleci da su sve to gluposti! Sve sto moze da nam pomogne dolazi u obzir,vazna je vera u boljitak i svest o tome koliko smo odgovorni prema sebi samima.
Preporucujem citanje sl.knjiga:"Najveca misterija na svetu","Najveci trgovac na svetu"- Og Mandino,nesto od Dipak Copre ili od Antoni De Mela.
Srecno!

Traziti srecu u drugima a pritom je ne potraziti u sebi pretvara zivot u patnju... Jurnjava za uspehom a da pritom ne uzivamo u svakom koraku do svog cilja na kraju zamisljeni uspeh pretvori u nesupeh, jer na kraju stignemo do cilja do kojeg smo tako TESKO stigli i shvatimo da tu opet nesto fali i tako u krug, i pored naredjanih "uspeha" redjamo i posledice prouzrokovane stresom.
Trebalo bi uneti prostora u zivot:-)

Slažem se sa stavkom 2 iz vrvog dijela teksta. Uspijeh nas ne čini boljima. Po meni, koliko je neko dobar ili loš je isključivo moralna kategorija, i smećar može biti bolji čovjek od doktora nauka ili direktora neke uspiješne firme. Dakle dobar ili lip, za moj pojam se odnosi na to kakav je neko kao čovjek, a ne na to koliki mu je uspijeh. Tekst mi se inače sviđa, ali je po meni previše fokusiran na pojedinca i njegov lični uspijeh ili neuspijeh, a šta da rade oni pesimisti koji imaju uopštenu negativnu sliku o budućnosti, nevezano za same sebe, šta sa onima koji misle da čitav svijet lagano srlja u sve veću dekadenciju i propast?

Liljana rece da se optimizam uci. Kako?

A ako ja mislim da je ulazak u EU jedna velika prevara, jesam li ja pesimista ili tek nadprosecno upucen?

I ako npr. mislim da ovaj milozvucni tekst moze itekako da se zloupotrebi u smislu, eto samo da udjemo u EU pa ce sve biti civilizovanije i leprsavije i mentalno rasterecenije... jesam li i tada pesimista ili tek nadprosecno upucen?

Ne bih se slozio sa autorom teksta da je pesimizam manifestacija zelje za perfekcionizmom.Stavise,smatram da je pesimizam odraz straha od perfekcionizma ili tacnije-straha od nemogucnosti da se perfekcionizam postigne.

Ja mislim da tekst ni priblizno ne zadire u sustinu problema pesimizma u Srbiji - izgleda mi kao da je kreiran na osnovu iskustava sa Zapada - u Srbiji ja sam svaki dan pesimista i lose raspolozen jer nema sistema na koji bi se oslonio da bi napravio uspeh a nemam bogate roditelje da mi daju novac pa da mogu da glumim kako sam opusten i kako sam sposoban.

Sto rece neko iznad sve je korumpirano sanse za uspeh su minimalne jer je sistem napravljen za onog ko 'zna nekog' 'ciji otac/majka/teca/stric itd.. su na nekom polozaju', 'ciji je otac kriminalac' - takvi su srecni svakog dana i nemaju problema sa pesimizmom - dok sa druge strane kvalitetan mlad covek koji nema srece da zivi u Beogradu vec u unutrasnjosti ovde nema cemu da se raduje.

Meni jos odzvanja slika momka koji je bio najbolji student na ETF-u u Nisu koji je ucio pod svecom i u polu supi gde je ziveo dok ga nisu otkrili ljudi sa MIT-a najpoznatijeg tehnickog fakulteta/instituta na svetu i odvukli tamo - on je genije a sta cemo mi ostali..

Eto razloga za konstantni pesimizam..

Mene bi obradovao sistem

A sta ako za vreme studija otkrijem da je pola mog fakulteta korumpirano,da i dan danas ne znaju da mi kazu da li sam master ili magistar,da nemaju trenutno specijalizacije,da ta ista ima za nekog sina ili cerku od profe.
Jednostavno ovde naivni optimizam zatvaranja ociju ne uspeva.Ako ne platis na mostu onda na cupriji.Jesu li oni koji su predvideli Hitlera 1933 bili pesimisti?Nije sve bas crno-belo.Ponekad za pesimizam treba 1000 puta vise snage nego za naivni pogled stada.

Trla baba lan da joj prođe dan!!!

Slazem se sa Dejanom. Cinnamon preporucuje tehniku potiskivanja koja svakako vodi u neurozu. Ponekad je pesimizam zdrav i veoma konstruktivan, ako se iz objektivnog sagledavanja stvarnosti rodi pokusaj da se ona promeni u granicama mogucnosti. Zabijanje glave u pesak kao noj ne sluzi nicemu. Secam se i ja price o jako siromasnom mladicu sa ETF u Nisu. Meni se desilo nesto vrlo slicno. Poenta je u tome da se ne ne obeshrabris zbog secenja struje i nastavis da ucis pri sveci. Nema potrebe da se tesis time sto je dan lep ili imas devojku koja te voli. To su babe i zabe. Sledi konstruktivno svoju listu prioriteta. Onda ces zaista imati jako uporiste u samom sebi i biti srecan iako si pesimista. Ja to zovem realan.

@(Dejan, 23. jul 2007 09:39)
Dejan pise:
"...dok ga nisu otkrili ljudi sa MIT-a najpoznatijeg tehnickog fakulteta/instituta na svetu i odvukli tamo...."

Nit su njega otkrili drugi i odvukli tamo, vec je decko aplicirao za postdiplomske kao i svaki drugi student, pa il te prime ili ne. Dakle kljuc uspeha tog decka je on sam a ne neki drugi koji su ga "otkrili" i "odvukli" dok je on u svemu tome bio pasivan (kako to zvuci iz Dejanovog komentara).

To sta radis u zivotu i koje misli i razmisljanja i stavove provlacis po ceo dan kroz svoju glavu - te dve stvari (akcija i misli) odredjuju u najvecoj meri kojim putem ces ici u zivotu. Ako kazes da "ne moze" - istina je, nece moci. Ako kazes da "moze" i vredno radis na tome - i to je istina i mocices da postignes to sto si planirao. U oba slucaja bice kako si mislio i koliko si se trudi.

Dejane, ne trazi razloge IZVAN SEBE ("sistem" i slicno) da opravdas to sto nista ne cinis da ti bude bolje. Da je zivot kakvim ga ti vidis, ni taj decko sa ETF-a u Nisu ne bi bio gde je.

Radi isto sto i uspesni i srecni ljudi i gotovo sigurno ces biti uspesan i srecan.

Ovakvo misljenje je uzrok posimizma u Srbiji: "u Srbiji ja sam svaki dan pesimista i lose raspolozen jer nema sistema na koji bi se oslonio da bi napravio uspeh" Umesto da covek preuzme na sebe odgovornost da svoj zivot uredi kako treba, on to trazi od drugih. Bili neki moji prijatelji na zurci, pa se vratili svi u depresiji. Pitam ih ja kako je bilo i zasto su u depresiji, a oni kazu: "Ma bilo je bezveze!" Pitam ih ja onda: "Pa sto niste ucinili da bude sa vezom? Zasto niste doprineli atmosferi onoliko koliko do vas stoji da ona bude dobra?" Ne secam se sta su mi odgovorili, ali poenta je da covek ne treba da bude sebican i razmazen, i da stalnio nesto ceka od drugih, vec treba da cini sve sto do njega stoji da ovaj zivot bude lepsi i bolji. Ako je zivot mracan, ti mu budi svetlost. Ako ne valja, ti ucini da bude kako treba. Ako do tebe ne stoje neke stvari, onda budi mirne savesti, jer tu i onako ne mozes nista da ucinis. A ako ucinis ono sto to tebe stoji, onda si sve ucinio sto do tebe stoji i mozes biti srecan. Depresija je plod nezadovoljenih ambicija sebicnih i razmazzenih srca.

Liljana rece da se optimizam uci. Kako?

Lepo prepricano. I mene interesuje bibliografija ovog teksta. Psychology Today publikuje slicne tekstove nedeljno.
U svakom slucaju, ovakav tekst je potpuno pretenciozan. Koliki procenat ljudi ima problem da je pesimistican od preteranog rada. Pre ce biti od nedostatka sigurnijeg posla.

Ovaj tekst treba najvise nekim ljudima koji non stop ostavljaju negativne komentare na b92 ,povod je nebitan ,da li smo 2. u svetu ili 10 u bilo cemu

Ljiljana, bravo!

Dejane, nije situacija u Srbiji tebi kriva sto ne mozes da iznadjes ventile za svakodnevne stresove. Los sistem ti ne onemogucava da kazes:"Kako je danas lep miris posle kise", "Kako cu ekstra za vikend da se izorganizujem sa drustvom", "Kako imam divnu devojku", i td... Kao neko ko je boravio na tom cuvenom "razvijenom" Zapadu mogu samo da te pitam - mislis li da tamo nema korupcije, da ne "radi" kinta, da se ne gleda ime, a i nacionalnost? Uvek ce oko tebe biti necega sto ne valja, sto ozbiljno potresa i frustrira, ali je samo u tebi "kljuc" da se ne mucis koncentrisanjem na to, vec da se okrenes onim lepim stvarima. A da bi uspeo, potrebno je da si strucan u toj oblasti u kojoj zelis da uspes, da si uporan i strpljiv, spreman da radis i da se usavrsavas. Samo to, zaista. Ne mama, ne tata, ne veza, ne genijalnost. I ovo govorim iz licnog iskustva.

Dax, naivnost i optimizam nisu ekvivalenti, nemoj da banalizujes tako. Optimizam je vise "odsustvo mazohizma" koje cini da ne razmisljas po ceo dan o korupciji na tvom faksu, vec da se posvetis onome sto te ispunjava. Ne da zatvaras oci dakle, vec da okrenes glavu.

Originalan tekst je u najboljem slučaju prepričan od strane potpisanog "autora". Odaje ga neprevedena reč "intinzički" (zna li autor da se to na našem lepo kaže "unutrašnji", ili, ako hoćemo da se razbacujemo intelektualizmima stranog porekla - "imanentni"), kao i još po koja prevodilačka brljotina koja odaju samo i jedino nedovoljno poznavanje oba jezika.

istina je da su perfekcionisti podlozniji depresiji od onih sljampavih.
Nije svaki uzrok pesimizma isti, nekad se radi o hormonskom ili hemijskom disbalansu ili o tome da su osobu kinjili roditelji od malena pa nema poverenja u zivot.
A nasi ljudi nisu pesimisti nego agresivni sto imaju velike prohteve a mala primanja.
Mnogi su jednostavno navuceni na iskaljivanje negativnosti na drugima.

Sunce,cveće,proleće,...
Ljudi!Mislite o onima koje volite,koji Vas vole i o onima koje ćete voleti.Kad je osmeh postane Vaš životni moto,zaboravićete kišu i sive dane.Zamislite samo:Sunce...topao vetar dodiruje Vaše lice...osećate toplinu po celom telu...svaki Vaš mišić pulsira... i Vi ste sretni što možete to da osetite...nasmejte se slučajnom prolazniku,počastite slatkišem neko dete,pomilujte mačku,podelite deo sebe sa drugima,...radujte se :)

Odlican tekst, pravi prijateljski.
Pozdrav, Natasa

Pohvaljujem članak. Nikad dosta pisanja na temu optimizam-pesimizam. Iako se teorije bitno razlikuju, ja verujem da je EQ manje genetski opterećen. Rađamo se sa predispozicijama, ali je naš mozak tako razvijen da zadržava izvestan stepen gipkosti, te možemo da učimo nove emocionalne i društvene veštine čitav život. A OPTIMIZAM SE UČI!!
Čak verujem da smo biološki zaštićeni tako što su deca npr. do 7 godine programirana da veruju u svoje sposobnosti (poznata omnipotencija). Period od 8-12. godine je tako kritički period da se ustali biohemija naših emocija, ali ne i cementira. Roditelji potrudite se da decu naučite kako da misle pozitivno, lakše je nego da posle ispravljaju pogrešno naučeno!
Optimizam je navika pozitivnog razmišljanja, nastojanje da se sagleda povoljna strana događaja i da se očekuje povoljan izlaz. Optimista veruje da se pozitivni događaji objašnjavaju stvarima koje su TRAJNE (one će se neprestano događati) i PROŽIMAJUĆE (dešavaće se u pojedinim situacijama). Optimista takođe preuzima ODGOVORNOST za dešavanje dobrih stvari. Ako se desi nešto loše, on to vidi kao privremeno i karakteristično za datu situaciju. Pesimista misli suprotno: dobro je PRIVREMENO, loše je trajno, a SEBE KRIVI za loše stvari.
Ne verujem da nam je pesimizam sudbina. Zato, upotrebite OSMEH KAO KIŠOBRAN i naučite tehnike pozitivnog razmišljanja. Vredeće više od tablice množenja.

Pesimizma je najcesce plod nezahvalnosti i sebicnog principa zivljenja, koji je naravno naisao na razocarenje. Onaj ko ima za smisao zivota da zivotu sto vise pruzi, on ne moze biti u zivot razocaran kao onaj ko stalno od zivota nesto trazi.

Ja bih voljela da vidim bibliografske izvore ovoga teksta.

Ja stvarno hocu da pohvalim tekst i da kazem da optimizam ne znaci zazmuriti kad se nesto lose desava i gledati sve ruzicasto.Za mene je optimizam kad si spreman da das svoj maksimum i ocekujes da ces uspeti.Ne mora da znaci da cu uspeti ali bar znam da sam uradio sve sto sam mogao.
Za decka koji je pricao o korupciji na fakultetu, ako ti se toliko smucilo uradi koliko ti mozes, rasiri pricu, prijavi nekom, ne moras samo da gledas i da se zalis.
Sto se tice optimizma/pesimizma generalno u Srbiji ja se slazem da stvarno treba da bude mnogo vise ovakvih clanaka.Ja kada u Kragujevcu vidim nove autobuse gspa,koliko se gradi zadnjih godina, koliko se stvari pokrecu, kako smo svi malo zivnuli ja stvarno osecam neko zadovoljstvo sto sam deo svega toga,i koliko je ovo generalno period optimizma u Srbiji koji mora mnogo vise da se siri. ne kazem da i dalje nema puno korupcije i muljanja, ali ne smemo da se samo zatvorimo i da se zalimo. poenta tranzicije i kapitalizma je da postanemo stvarno slobodni i svesni da je nas zivot, neka nasa sreca u potpunosti u nasim rukama

naslov postavlja konkretno pitanje-"kako se izboriti sa pesimizmom?" Mislim da ne postoje apsolutno pesimisticke kao ni optimisticki konstantno nastrojene osobe.Mada, stoji da jednu stvar pes.gleda crno,a opt.-belo.E,sad,sve je stvar prethodnih iskustava u zivotu,pocev od perioda detinjstva u kojem su koreni svih nasih buducih percepcija. Ovo ne bi trebalo da bude prepreka za one ljude koji veruju da se sve da nauciti i da je zivot jedna stalna promena-da postoji sloboda u svakome od nas i da sami sebi mozemo biti najbolji prijatelji. Postoji veliki broj ljudi koji ne zeli ni da procita nista na temu "samopomoci" misleci da su sve to gluposti! Sve sto moze da nam pomogne dolazi u obzir,vazna je vera u boljitak i svest o tome koliko smo odgovorni prema sebi samima.
Preporucujem citanje sl.knjiga:"Najveca misterija na svetu","Najveci trgovac na svetu"- Og Mandino,nesto od Dipak Copre ili od Antoni De Mela.
Srecno!

Daniela,u pravu si!A najvise za osmeh :)

Da, odlican je tekst. O Ovim stvarima treba pricati i razmenjivati misljenja i iskustva sa drugima, to najvise pomaze!

Autor teksta je maestralno sublimirao i na laicki nivo sveo citavu psihoterapiju. Sa zadovoljstvom cu tekst sacuvati.

Sto vise ovakvih tekstova. Mislim da su nam svima preko potrebni u ovim tranzicionim vremenima.

sjajan tekst

Sta znaci intrinzicnost?

dacu sve od sebe da vise ne budem pesimista jer ja to i zelim

Traziti srecu u drugima a pritom je ne potraziti u sebi pretvara zivot u patnju... Jurnjava za uspehom a da pritom ne uzivamo u svakom koraku do svog cilja na kraju zamisljeni uspeh pretvori u nesupeh, jer na kraju stignemo do cilja do kojeg smo tako TESKO stigli i shvatimo da tu opet nesto fali i tako u krug, i pored naredjanih "uspeha" redjamo i posledice prouzrokovane stresom.
Trebalo bi uneti prostora u zivot:-)

Slažem se sa stavkom 2 iz vrvog dijela teksta. Uspijeh nas ne čini boljima. Po meni, koliko je neko dobar ili loš je isključivo moralna kategorija, i smećar može biti bolji čovjek od doktora nauka ili direktora neke uspiješne firme. Dakle dobar ili lip, za moj pojam se odnosi na to kakav je neko kao čovjek, a ne na to koliki mu je uspijeh. Tekst mi se inače sviđa, ali je po meni previše fokusiran na pojedinca i njegov lični uspijeh ili neuspijeh, a šta da rade oni pesimisti koji imaju uopštenu negativnu sliku o budućnosti, nevezano za same sebe, šta sa onima koji misle da čitav svijet lagano srlja u sve veću dekadenciju i propast?