- Komentari -
  1. Bilo bi dobro da se uradi grafološka analiza rukopisa. Vrlo je moguće da je pravi tvorac teorije Mileva a da je Alfred samo iskoristio njenu ideju a nju šutnuo u stranu. Ne sporim da je on bio vrstan um i fizičar ali je Mileva neopravdano skrajnuta.
    (Snorke, 1. decembar 2021 16:49)

    # Link komentara

  2. AA je dao bivšoj ženi MM ceo iznos Nobelove nagrade
    AA ponavljač svoj rad nikada nije objasnio pred strukom
    AA švaler je varao MM sa svojom sestrom od tetke, oženio je i dobio decu
    MM mama je danju čuvala decu,a štreber noću pisala rad
    (Zaklela se zemlja raju da se tajne sve odaju, 26. novembar 2021 14:27)

    # Link komentara

  3. @Jr Proces izumevanja novih teorija jednak je činu stvaranja u umetnosti, on je neponovljiv, on se ne može naučiti, još manje se može ukrasti, plagirati i tsl. Naučne teorije nisu neko prosto odražavanje sveta koji nas okružuje, već predstavljaju organizovanje i strukturiranje tog sveta uz pomoć - principa i formi - koji sami po sebi nisu empirijski dati. To strukturiranje se odvija u sivim ćelijama – u neuhvatljivom za razum - psihološkom bljesku "logike otrića". Poenkare je trodimenzionost prostora vezao za mrežnjaču (2) i kordinaciju oba oka (1) odatle je gradio. A Albert? Uvodi prvo definiciju prostornog "između“; princip bliskog dejstva – je uzdigao do osnovnog principa prostorne uređenosti: bliske ralacije u prostoru treba odabrati tako da bude zadovoljen princip bliskog dejstva; to uređuje topologiju prostora. Princip bliskog dejstva može biti zadovoljen isključivo za jedan određeni izbor broja dimenzija parametarskog prostora; onaj prostor - u kom princip važi - naziva se koordinatni ili "realan prostor". Ovom formulacijom iskazan je zahtev na kom se zasniva koordinativna definicija topološkog prostora. Sada za topologiju važi isto što važi i za metriku: bez koordinativne definicije ona je neodređena i ne možemo je smatrati apsolutnom datošću. Metrika prostora postaje empirijska činjenica tek pošto se uvede postulat o iščezavanju univerzalnih sila, te, slično tome, i topologija prostora postaje empirijska činjenica tek po uvođenju principa bliskog dejstva.
    (zoran stokic, 25. novembar 2021 18:57)

    # Link komentara

  4. Jos uvek nema komentara u kojima se istice nasa Mileva i naravno Tesla a Einstein stavlja na rezervnu klupu, he, he, he. Iako Mileva nema ni jedan objavljen naucni rad, nasi nacionalisti tvrde da je ona tvorac teorije relativnosti. Privati zivot Alberta i Milene nema nikakve veze sa naukom.
    (Nostradamus, 25. novembar 2021 07:40)

    # Link komentara

  5. (Jr, 24. novembar 2021 20:31)

    Lupaš gluposti. Fragmenti teorije relativnosti se pojavljuju još od Maxwella, ljudi su dugo znali da postoji problem sa Njutnovom mehanikom. Ajnštajn je sve te fragmente sakupio, pažljivo studirao, proširio, da bi ih na kraju uobličio u jednu kompletnu, smislenu i proverljivu celinu. Ajnštajnov doprinos fizici je verovatno najveći u istoriji fizike.
    (E8, 25. novembar 2021 07:12)

    # Link komentara

  6. Ajnštajnovi rukopisi se prodaju kao antikvitet, kao recimo prvo izdanje neke knjige iz 1888. Teslini rukopisi se čuvaju pod velom tajne...
    (aje!, 25. novembar 2021 07:03)

    # Link komentara

  7. E veće ljudske gluposti skoro nisam čuo. Još ga krstili kao veliko naučno otkriće. Nedokaziva i nebulozna teorija relativnosti je skarada i izrugivanje prave opipljive i dokazive nauke. Slave i veličaju lažnu nauku kvazi naučnika Ajnštajna. I plaćaju milionima besmislene žvrljotine.
    (Qwerty, 24. novembar 2021 20:27)

    hvala na komentaru profesore.
    rekoh ja, nema naučnika do naših jutjub doktora i reko mi komšija stručnjaka.
    samo jako.
    (dude, 24. novembar 2021 21:03)

    # Link komentara

  8. Kako se tvorci teorijskih sistema (koji nisu naučni) suštinski razlikuju od Ajnštajna? Oni izbegavaju, proveru - potencijalno falsifikovanje - svojih metafizičkih hipoteza. Ajnštajn je, međutim, svoje hipoteze učinio objektivnim, izložio ih je brojnim testovima (na pr: " ako merimo rastojanje između dve zvezde noću i ako ga merimo danju /kada ih možemo videti za vreme pomračenja Sunca/, ta će se dva merenja razlikovati".) sa ciljem da proveri koliko su one „istinite“ ; mi nismo Bog, čovek nije u mogućnosti da izbegne svoje greške; provera, testiranje - je nešto najvažnije - ono nam pomaže da što pre pronađemo naše greške, da ih ako je to moguće što pre eliminišemo, greške mogu biti skrivene čak i u onim teorijama koje su veoma dobro potvrđene, koje su izdržale toliko provera, kao što je Njutnova dinamika. Profesionalna naučna etike sprečava nas da svoje greške zataškavamo. Ajnštajnova teorija je izložena mnogo većem riziku od Njutnove, upravo zato što je broj njenih potencijalnih falsifikatora veći. Do sad je Ajnštajnova Relativnost izdržala sve te testove pa je smartamo boljim približenjem istini od Nutnove dinamike. Na pr, u opštoj relatvnosti, modifikovana su sva tri Keplerova zakona. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom.
    (zoran stokic, 24. novembar 2021 20:42)

    # Link komentara

  9. 1. "Specijalna teorija relativnosti

    Izumeo Albert Ajnštajn (Albert Einstein) 1905.? – Ne!

    Anri Poenkare (Henri Poincaré) je predstavio princip relativnosti 14. septembra 1904 na Kongresu umetnosti i nauka koji je bio uz Svetsku izložbu u Sent Luisu, Misuri. Njegov govor je objasnio da zakoni fizičkih fenomena moraju biti isti za posmatrača koji stoji kao i za onog u jednoobraznom kretanju...
    To je princip specijalne relativnosti. Ne može se izbeći činjenica da je Poenkare to pogodio, razumeo i izrazio prvi. (Videti Henri Poincaré's "L'état actuel et l'avenir de la physique mathématique" in the Bulletin des sciences mathématiques, vol. 28, no. 2, 1904, pp. 302-324.)
    On je bio verovatno najveće ime u fizici tog doba, već je zastupao tu ideju na mnogim takvim seminarima, i Albert Ajnštajn je tvrdio da nikada nije ništa čuo o tome.

    2. Opšta teorija relativnosti

    Izumeo Albert Ajnštajn (Albert Einstein) 1915.? – Ne!

    Dejvid Hilbert (David Hilbert) je završio opštu teoriju relativnosti bar pet dana pre Ajnštajna. Uprkos činjenici da je trebao biti svestan Ajnštajnovih ponovljenih krađa tuđih ideja, Hilbert je poslao kopiju svog rada Ajnštajnu, koji je zaglavio i vrteo se ukrug, i Ajnštajn je smesta kopirao jednačine i podneo ih za objavljivanje kao originalni rad. Videti Winterberg's article, "On ‘Belated Decision in the Hilbert-Einstein Priority Dispute,' published by L. Corry, J. Renn, and J. Stachel" in Zeitschrift für Naturforschung, 59a, 2004, pp. 715-719."
    (Jr, 24. novembar 2021 20:31)

    # Link komentara

  10. E veće ljudske gluposti skoro nisam čuo. Još ga krstili kao veliko naučno otkriće. Nedokaziva i nebulozna teorija relativnosti je skarada i izrugivanje prave opipljive i dokazive nauke. Slave i veličaju lažnu nauku kvazi naučnika Ajnštajna. I plaćaju milionima besmislene žvrljotine.
    (Qwerty, 24. novembar 2021 20:27)

    # Link komentara