"Beograd naše mladosti": Grad kakav ne poznajete, ili kakvog se ne sećate VIDEO

Taj dibni Beograd nikada vise nece postojati.

Glavni problem s moje tačke gledišta nije to što je taj stari Beograd nestao, suprotno romantičarima koji retuširaju sliku prošlosti i zaboravljaju kako su mnogi stvarmo živeli (recimo, ta dvorišta u Savamali, na staroj Čuburi, Crvenom Krstu, donjem Dorćolu, Bulbulderu, Hadži-Popovcu, Hadžinom (nikako Lekinom :) ) brdu, Dušanovcu, Zvezdari, bila su rupe za sirotinju, sa malim stančićima tipa soba - kujna, WC-ima i improvizovanim kupatilima često napolju, ponekad i bez kanalizacije, odnosno, sa septičkim jamama usred grada, gde su taj "zajednički život" i "intimnost" o kojima gosppdin govori u prilogu ređe bili lepo prijateljstvo komšija, a daleko češće licemerni dobri odnosi zbog nužde suživota ili decenijske zavade, svađe, tuče, tužakanja po sudovima. Glavni problem je što sada imamo jedan naizgled i po komforu života lepši grad, ali su ga, mahom zbog političkih i ekonomskih problema, ali i zbog globalizacije i promene načina života gde je selidba boljih na bolje postala daleko lakša i prirodnija, napustili najbolji ljudi, oni koji su imali obrazovanje, tradiciju i vaspitanje i davali Beogradu ono malo šarma (da, ne mnogo, ja nisam mitoman i retušer prošlosti i sećam se kako sam kao dete u tim "zlatnim osamdesetima" kukao kad god treba da se vratim iz Londona, Pariza, Italije, Španije, pa čak i tada još relativno zaostale Grčke) koji je imao taj sivi i oronuli grad uglavnom siromašnih ljudi gde su životi i mogućnosti za samorealizaciju bili daleko skučeniji nego danas, bez obzire na sve mane ove zemlje i njenih upravljača poslednjih trideset godina. Danas se u 80% aspekata realno bolje živi nego tada, nasuprot legendama i mitovima jugonostalgičara, jedino su ljudi postali prilično dosadni, prosečni IQ je osetno opao zbog velikog broja pametnih koji su otišli a kultura grada se negde izgubila, između degenerisanih ostataka urbanita iz dotiranog kruga dvojke i došljaka koji s pravom odbacuju takve uzore lažne i bolesne urbanosti, ali više nemaju ni prave uzore gradskog stila i vaspitanja pa hteli - nehteli daju svoj pečat pasivnijih regija i zaostalijih pogleda na svet i životnih stilova ovom novom Beogradu.

Taj dibni Beograd nikada vise nece postojati.

Glavni problem s moje tačke gledišta nije to što je taj stari Beograd nestao, suprotno romantičarima koji retuširaju sliku prošlosti i zaboravljaju kako su mnogi stvarmo živeli (recimo, ta dvorišta u Savamali, na staroj Čuburi, Crvenom Krstu, donjem Dorćolu, Bulbulderu, Hadži-Popovcu, Hadžinom (nikako Lekinom :) ) brdu, Dušanovcu, Zvezdari, bila su rupe za sirotinju, sa malim stančićima tipa soba - kujna, WC-ima i improvizovanim kupatilima često napolju, ponekad i bez kanalizacije, odnosno, sa septičkim jamama usred grada, gde su taj "zajednički život" i "intimnost" o kojima gosppdin govori u prilogu ređe bili lepo prijateljstvo komšija, a daleko češće licemerni dobri odnosi zbog nužde suživota ili decenijske zavade, svađe, tuče, tužakanja po sudovima. Glavni problem je što sada imamo jedan naizgled i po komforu života lepši grad, ali su ga, mahom zbog političkih i ekonomskih problema, ali i zbog globalizacije i promene načina života gde je selidba boljih na bolje postala daleko lakša i prirodnija, napustili najbolji ljudi, oni koji su imali obrazovanje, tradiciju i vaspitanje i davali Beogradu ono malo šarma (da, ne mnogo, ja nisam mitoman i retušer prošlosti i sećam se kako sam kao dete u tim "zlatnim osamdesetima" kukao kad god treba da se vratim iz Londona, Pariza, Italije, Španije, pa čak i tada još relativno zaostale Grčke) koji je imao taj sivi i oronuli grad uglavnom siromašnih ljudi gde su životi i mogućnosti za samorealizaciju bili daleko skučeniji nego danas, bez obzire na sve mane ove zemlje i njenih upravljača poslednjih trideset godina. Danas se u 80% aspekata realno bolje živi nego tada, nasuprot legendama i mitovima jugonostalgičara, jedino su ljudi postali prilično dosadni, prosečni IQ je osetno opao zbog velikog broja pametnih koji su otišli a kultura grada se negde izgubila, između degenerisanih ostataka urbanita iz dotiranog kruga dvojke i došljaka koji s pravom odbacuju takve uzore lažne i bolesne urbanosti, ali više nemaju ni prave uzore gradskog stila i vaspitanja pa hteli - nehteli daju svoj pečat pasivnijih regija i zaostalijih pogleda na svet i životnih stilova ovom novom Beogradu.