Pitali su vojvodu Stepu da li mogu po njemu da nazovu naselje, on im je dao zanimljiv odgovor

“Ostalo je upamćeno da su vojvodu našli na Moravi kako peca izneli mu svoj predlog a on ih je savetovao da naselju daju ime nekog ministra, jer će od njega imati više koristi.”
-I on je u tom vremenu znao šta je srpska politika...Slava mu!

Na ovako dobro uradjenom tekstu nema ni jednog komentara...
Zivela Srbija i vecna zahvalanosti ovim junacima : Vojvodama, pukovnicima, majorima, narednicima ,kaplarima, prasinarima, artiljercima, dobrovoljcima, kuvarima, srpskom golji u opancima sto kosti sinova trazise po bojnim poljima od Mackovog kamena , Cera pa do Kajmakcalana , majkama sto dadose tolike sinove i grobove , kcerima ... svima koji svoje zivote dadose da bi se vijorila srpska trobojka i odzvanjao zvuk crkvenih zvona u oslobodjenoj zemlji..
Takve junake smo izradjali, imali, izdali, sahranili a sto je i najstrasnije , zaboravili....
Novoj Srbiji nema spasa jer smo sami sebe izgubili, gurajuci se da budemo Latini... ne moze..

Sve njihove borbe sad ne vrede nista kad su Karadjordjevici i Komunisti desetkovali Srbiju i napravili da joj narod zivi u 5 razlicitih drzava i trpi golgotu dan danas

Moj đed Todor Magov Radonjić (iz Kuča) došao je kao dobrovoljac iz Argentine, kao slounski ratnik dobio je zemlju u Vojvodini i na prvom popisu 1921 izjasnio se kao - srbin iz Crne Gore. Ne zaboravljamo ko smo i šta smo ni danas, srbi iz Crne Gore koji su ponosni što žive na ovim prostorima. Svima koji su ginuli za Srbiju u svim ratovima neka je večna slava i hvala.

“Voljeni srpski vojvoda Stepa Stepanović ostao je upamćen u narodu ne samo kao vrstan vojskovođa, koji je delio sudbinu svojih vojnika, već i skroman čovek koji se u životu vodio parolom: "Sve za državu".
-Posvetio život državi koja se na najbrutalniji način odužila herojima sa prosenjem i čišćenjem cipela gospodi po gradovima.Velikanima koje niko ne spominje niti želi ih se sećati.Tuga,bajo moj!

Vecna slava nasim hrabrim precima!

to su bili ljudi ! a ne ovo danas...šonje bre sve...

Od 40000 ljudi njih 10000 dobrovoljci. Kakvi ljudi, kakvi junaci, kakvo vreme. Danas bi gledali na CNN-u kako im otadzbinu neko osvaja, bez da prstom mrdnu.

Вог душу да вам прости јунаци.
Слава им!

Danas je sve jednostavnije. Nema više junaka i ratova. Dovedu ti Das Kapital u zemlju recimo neku balkansku i zaposle te za 200 evra pa naviše. I ti radiš za njih a ni ne vidiš ih. Nigde tenkova ni haubica, samo se čuje smeh ventilatora na kompjuteru....

Више оваквих текстова.

Nema više od tih sela ni kamen na kamenu,sve pokrademo i odvučeno na Dedinje i beogradske splavove.Sada su ponos Srbije kriminalci,starlete i stranački preletači.

I eto, posle svega dođosmo do situacije u kojoj velika većina grebe i rukama i nogama i noktima i zubima da se dočepa NJemačke. Za koga li su ovi ljudi, heroji, ratovali?
Ili da ideš u pomenutu NJemačku (tj. inostranstvo) ili da ostaneš ovde i robuješ. Čast izuzecima koji imaju neku treću, dobru, soluciju.

Vojvoda se na vreme upokojio pa nije dočekao da vidi za šta i za koga se borio.

Siguran sam da se nekim cudom desi da jednom krene ovoj zemlji da bar jednom imamo nekog ko ce da radi za Srbiju patriotski i posteno da bi se svi vratili do jednog.
(Jovan, 23. januar 2020 21:00)

Neće krenuti nikad. Učestvovao sam na sletu za 25 maj, mozda ni ne znas šta je to ako imaš ispod 50, pamtim svako vreme i vlast i 3 dana je bilo bolje sutra nego juče : 1 januar 1994 uvođenje deda avramovog dinara, 24 jun 1999 kada je prestalo bombardovanje i 5 oktobar 2000. Svaki drugi dan i poslednjih 40 godina je bio gori nego prethodni. Nije do vlasti, do nas je, mi biramo one koji vode ratove, uništavaju, rasprodaju, zadužuju tu zemlju. Od letos sam, preko, deca otišla odavno. Otišao sam posle mora. Vozio sam ka grčkoj i iznad tunela video ogromne slike političara od kojih jedan ima, naočare i neodoljivo podseća na kim dzong una. Vratio se, prodao stan i otišao preko. Zivim u zemlji gde niko ne zna kako im se zove predsednik, a ime predsednika vlade se ponekad pomene tek polovinom dnevnika, a često se desi da i ne bude na vestima uopšte. Da, i ja čitam šta se dešava u zavičaju, ali ne, da, bih se, vratio nego da, vidim dokle ste stigli sa ludilom.

Hvala za tekst !!
Mali podsetnik na patriotizam naših Srba koji su tada živeli u SAD, a koji je većini naših sunarodnika ostao i do dan danas nepoznat.
Slava svim našim herojima !

Za vas koji ovde na sasvim normalne komentare i na ovakav tekst dajete minuse:
Znamo mi ko ste vi !
Mi vaše portale nikada ne posećujemo, na njima ne ostavljamo komentare, ne zanimaju nas, isto kao ni vi sami.
Rešite se vaših kompleksa i pronađite neki smisao vaših malih života !

@I ja sam jedan od takvih. Da se vratim ja ili moja deca da ratujemo za KOGA?! Za tajkune i lazne doktore? Za "tekine mezimce"? Za rialiti zvezde? Ma idi begaj! Nikad! Od njih sam pobegao iz Srbije. Neka je oni brane, meni svakako povratka... nema!
(tacno, 23. januar 2020 18:49)

Vracas se, vracas se itakako.

Fizicki si mozda tamo, ali ti je srce i dusa ovde, sto se vidi i po tome da ovde citas vesti i ovde saljes komentare, makar i pljuvacke.

Retki su nasi ljudi u inostranstvu koji su prekinuli sve veze sa otadzbinom, kao sto ti bi voleo da si uradio, ali nisi.

Siguran sam da se nekim cudom desi da jednom krene ovoj zemlji da bar jednom imamo nekog ko ce da radi za Srbiju patriotski i posteno da bi se svi vratili do jednog.

Vidim da ne razumeju komentatori zasto je Vojvoda sve dao za državu. Prvo da kažemo zasto je on bio heroj a ne vojnik. Heroj je osoba koja spremno rizikuje svoj zivot kako bi drugima omogućila zivot i slobodu. Heroj nine nesto sto se pokusava da se stvori, heroj je vec gotovo delo. Dok vojnik moze biti i neko ko je nasilno doveden da ratuje ili ratuje zato sto mu je kucni prag u opasnosti. On samo gleda kako bi imao neku licnu korist. Ili stiti svoj zivot, ili zivot najmilijih, kucni prag i posle rata trazi beneficije, peMzije. Siguran sam da je najveća nagrada Stepi bila to sto su buduce generacije imale slobodu. Za to se on borio i to je bila njegova drzava, njegovi ideali, i njegova svetinja a ne ministri, vlada i Kralj. Hvala mu na slobodi koju ja danas imam i vecina mu slava kao i svim herojima koji su svoje zivite polozili za mene.

A nisam znao da postoji naselje koje nosi Stepino ime, drago mi je zbog tog. I najveca ulica u Banja Luci, duga preko 8 km, nosi ime Bulevar Vojvode Stepe Stepanovica.

ostalo je upamćeno i ovo kad mu je poštar doneo prvu penziju hteo je odmah preko poštara da vrati polovinu novca ali poštar to nije smeo da uradi i pri tom je izjavio kako smatra da on ne zaslužuje toliku penziju šta reći Č O V E K

Pa ima i veliko selo STEPANOVIĆEVO u Bačkoj, 20-ak kilometara od Novog Sada. U njemu su takodje nastanjeni dobrovoljci iz Orvog Svetskog Rata. Pretpostavljam da je i ono dobilo ime po slavnom vojvodi.

Zivim u ulici koja je paralelna sa ul. Vojvode Stepe na Vozdovcu i tvrdim da vecina Vozdovcana ne zna gde je, a kamoli da je bila u kuci Vojvode Stepe koja se nalazi na kraju istoimene ulice.

Е Степо Степо знамо да си и срцем и душом био за државу, за краља и отаџбину али на жалост Србија данас је још увек република тековина аустроугарског каплара Тита.

""...Danas bi gledali na CNN-u kako im otadzbinu neko osvaja, bez da prstom mrdnu."
(Jovan, 23. januar 2020 17:55)
I ja sam jedan od takvih. Da se vratim ja ili moja deca da ratujemo za KOGA?! Za tajkune i lazne doktore? Za "tekine mezimce"? Za rialiti zvezde? Ma idi begaj! Nikad! Od njih sam pobegao iz Srbije. Neka je oni brane, meni svakako povratka... nema!

Ekipa mog dede..a komunjare mu drpile tu zemlju i neće je vratiti jer u zakonu ne vraćaju tu zemlju dobrovoljcima.

Uprkos tome što je "svako vreme isto samo malo drugačije", u periodu između dva svetska rata smo zaista imali dobru državu.

Koliko god ljudi iz današnje perspektive u 2020. godini kritikovali stvaranje Jugoslavije, u periodu nakon Prvog svetskog rata nije bilo razloga da se ono i ne desi. Bilo je takvo raspoloženje i među običnim ljudima i elitom i nije bilo negativnih iskustava sa drugim narodima kao tokom Drugog svetskog rata ali to je sad neka druga tema.

Čitajte o eliti međuratnog perioda, na primer jednom Luki Ćeloviću, Nikoli Spasiću ili Miši Anastasijeviću, o tome kako su ljudi izgledali i kako su se oblačili u tom periodu, kako su se ophodili jedni prema drugima, nađite đačku knjižicu iz tog perioda i mnogo će vam reći o tom vremenu... arhitekturi, industriji, privredi, tadašnjim fabrikama... Za to vreme, siguran sam da smo bili rame uz rame sa jednom Austrijom ili Švajcarskom.

Село код Новог Сада носи име по њему. Степановићево.

Slava im, nažalost nismo mi dostojni naših predaka, ali makar ih možemo pominjati...

Dve stvari su sasvim dovoljne da me ubede koliko sam sitan i beznacajan u ogromnom svemiru koji me okruzuje: (1) poredjenje sa Bogom i (2) poredjenje sa Vojvodama Putnikom, Stepanovicem, Misicem i Bojovicem.

Zapravo...kad malo bolje razmislim...dovoljna je samo jedna: poredjenje sa Bogom, Putnikom, Stepanovicem, Misicem i Bojovicem.

Odrastao sam u Sremskoj Mitrovici u naselju Vojvode Stepe

Selo Vojvoda Stepa u Banatu u srednje-banatskom okrugu pre nego sto su ga naselili zasluzni ratnici iz Prvog svetskog rata nosilo je ime Leonovac, po imenu sina grofa Cekonjica. Naselje je nastalo na privatnom posedu. Dvadesetak godina kasnije opet "zasluzni ratnici" 8. ofanzivom iz Like, Bosne, Hercegovine, Crne Gore zauzese zemlju i kuce banatskih Nemaca. A potomci tih dunavskih Svaba dolaze Dunavom, kruzerima do Beograda, od Beograda do Zrenjanina busom da bi leti bosi gazili po strnjici tek ovrsenih njiva. Po svojim njivama. Tu svetkovinu oni zovu ravnicarenjem. Secaju se svog detinjstva.

Znaci svi su kolonisti na Srbiju, nema starosedoca kako kazete.

Ako je delio sudbinu svojih vojnika, kako to da nije poginuo ili umro od gladi i zime u Albaniji? I kako to da je ziveo kao grof, dok su njegovi vojnici posle rata prosili po ulicama?

Pitali Stepu dal mogu da nazovu maselje po njemu a on im rekao slobodno, i onako ga gradite na zemljistu koje ste oteli od mojih naslednika iz Kumodraza.

A Šumadinci nagarili preko Albanije do Krfa,da Srbiji nije bilo Krajisnika ne bi je ni bilo,ovo pola Beograda nam je malo,nek nam zavide koliko hoce,pobednik odlucuje :)

Nije on nikog oslobodio. Došli Amerikanci i oslobodili Srbiju od Austrijanaca.

@Nije on nikog oslobodio. Došli Amerikanci i oslobodili Srbiju od Austrijanaca.
(Kermit, 23. januar 2020 21:54)

Sram te bilo tako nepismenog. Idi malo do Cera i Tekerisa, nauci nesto.
Mozda osetis nesto u vazduhu kroz nozdrve kad u glavu do sad ti ocito nista ulazilo nije.
O cemu bre ti pricas neznalico nepismena? Cerska bitka je takva bila da se uci na West Pointu, ali mogu samo da je uce. To se u srcu radja i mora da se poznaje svoja drzava da bi se vodio odbrambeni rat.
Ni danas, samo peske uz bilo kakvu silu, tesko bi iko ikad mogao da pokori Srbiju. Mogao bi, ali bi prosao isto kao svi pre njih.
E sad, druga je prica kad se upotrebi sva tehnika pa ljudstvo puta 100.

Lepo rece Ivo Andric. "Dodju tako vremena, kada pametan zacuti, budala progovori, a fukara se obogati".
Nazalost, mi u takvim vremenima zivimo.
Jos jednom, SRAM TE BILO!

Moj cukundeda, je iz tadasnje austrougarske, okolina Banjaluke, na samom pocetku rata zapicio u Srbiju i prijavio se kao dobrovoljac. Na zalost kao i mnogi nasi nije doziveo kraj rata. Ironija cele price je da eto, i ja danas, 100 godina kasnije, zivim u Austriji. Ali bih kao i moj predak bez razmisljanja obavio svoju duznost prema otadzbini, jer iako je leglo starletica, kriminalaca raznih vrsta, politikanata itd, ipak vecinu cine dobri ljudi, medju kojima i prijatelji i rodbina koja mi je i dalje tu i to su stvari koje covek brani. A ovi sto govore da nece da ginu za politicare i kriminalce, to je sve samo izgovor za sopstveni kukavicluk, al uvek su postojali i jedni i drugi i vazda ce ih i biti, al ako Bog da pa da vise ne bude ratova kod nas, valjalo bi malo i da se zivi, dosta smo ginuli...

Samo da napomenem da Solunski borci nisu dobijali zemlju od Kralja samo u Srbiji, moj pradeda i stotine drugih su dobili zemlju u Slavoniji, skoro cela sela su bili dobrovoljci koji su dosli iz Amerike, nazalost ratovi devedesetih su ucinili da opet odemo sa nasih ognjista, ispada da je sve bilo uzalud, ja danas zivim sa porodicom na drugom kraju sveta sa velikim zaljenjem sto je sve ispalo ovako i sa vecnom uspomenom i slikom pradede u uniformi Drinske Divizije, neka im je svima vecna slava i hvala.

Da, i ja čitam šta se dešava u zavičaju, ali ne, da, bih se, vratio nego da, vidim dokle ste stigli sa ludilom.
(ja, 23. januar 2020 23:03)

A ti si satro iznad toga samo zato sto si prodao stan i otisao? Sad ti treba potvrda da si dobro uradio pa si nasao malo da kakis po ostatku svog naroda? Sa takvim stavom dzaba tebi i te pare i to inostranstvo.

@ako Posto vidim da ne znas nista o istoriji, pre nego sto pljunes tako sramno na Vojvodu Stepu, jednog od najvecih sinova koje je ovaj narod dao, znaj da covek nikada nije ziveo raskalasno, ziveo je u Cacku u porodicnoj kuci svoje zene i njenog oca a ne na Dedinju. Vratio je prvu penziju koju je poceo primati, jer je smatrao da je prevelika i sam je odredio neki minimalni iznos koji je zeleo da primi. Vidjan je kako sam ide na,pecanje, sad uredjuje svoj vrt u dvoristu, voljen i postovan od ljudi Cacka i okoline. Sam je platio u napred svoju sahranu nije trazio nikakve drzavne pocasti, a opet, njegovi vojnici dosli su iz cele Jugoslavije da ga isprate na vecni pocinak... Oprosti veliki Vojvodo potomcima tvojih ratnika, nismo dostojni vaseg juastva i cojstva ocigledno...

Meni nije jasno sto smo toliko proklet narod da u ratu bitke dobijamo a u miru ih gubimo. Kako ti junaci u ratu nisu junaci i u miru i poseču sve domace izdajnike koji hoce da nam ruse drzavu

Lepo. Nigde se ne kaže da su čitavu tu opštinu, pa i to mesto, devastirale sankcije i tranzicija, kao nijednu drugu. Da su im fabrike prodate u staro gvožde. Da ih svi zvaničnici obilaze u širokom luku jer valjda nemaju više gde da se slikaju. Kao da su pogazili sva obećanja koje je država dala njhovim dedovima početkom prošlog veka, ne bi li ih zaboravili, dok oni svoja i dalje drže. A oni, ljudi, ponosno ćute. Nikoga ne vuku za rukav i govore da im je teško, dok demografija i urušene kuće to jasno ne prećutkuju. Poštenje se, tamo, i dalje piše velikim slovom.

I ja sam jedan od takvih. Da se vratim ja ili moja deca da ratujemo za KOGA?! Za tajkune i lazne doktore? Za "tekine mezimce"? Za rialiti zvezde? Ma idi begaj! Nikad! Od njih sam pobegao iz Srbije. Neka je oni brane, meni svakako povratka... nema!
(tacno, 23. januar 2020 18:49)

Nemoj slučajno kad te stignu godine pozne da se vraćaš kao mnogi nego ostavi kosti u tuđini.

Vojvodo, vecna ti slava junace!

Iz odgovora velikana vidi se da se nista nije promenilo.

Da, i ja čitam šta se dešava u zavičaju, ali ne, da, bih se, vratio nego da, vidim dokle ste stigli sa ludilom.
(ja, 23. januar 2020 23:03)

Иди уживај тамо где си, овдашњице си се одрекао.

@Da, i ja čitam šta se dešava u zavičaju, ali ne, da, bih se, vratio nego da, vidim dokle ste stigli sa ludilom.
(ja, 23. januar 2020 23:03)

I nesvesno pokazujes da sam bio u pravu, jer sto bi bio vise zainteresovan za "nase" ludilo, nego za ludilo u jednom Iraku ili recimo Meksiku ili Argentini, ako nisi jos uvek pupcanom vrpcom vezan za svoju zemlju? Pracenjem "ludila" trazis potvrdu sebi da si dobro odlucio, zato sto u dubini duse si nesrecan i nisi siguran da li si doneo dobru odluku, inace ne bi gubio ni sekunde ovde, vec bi bilo "ne okreci se sine" i vec sutra bi se odrekao srpskog drzavljanstva.

@ Jovan

Jovane, babo Vango!

Da li se sećate po dijaspori skupljanje novca za majku Srbiju?
Sve pokrali i nikom ništa.....

Čačanin moj legenda.

По њену је добило име још једно село. Налази се у Бачкој између Новог Сада и Врбаса. Досељени су колонисти пошто су претходно ликвидирани или најурени нацисти и њихове породице.

Da. I mi smo pobedili NATO pa smo dobili zemlju ispod nokta

ima i prica da je stepa imao ljubavnika koji ga je ucenjivao za pare da ce da kaze o svemu sto bi za ono vreme bila katastrofa.

A Šumadinci nagarili preko Albanije do Krfa,da Srbiji nije bilo Krajisnika ne bi je ni bilo,ovo pola Beograda nam je malo,nek nam zavide koliko hoce,pobednik odlucuje :)

Ako je delio sudbinu svojih vojnika, kako to da nije poginuo ili umro od gladi i zime u Albaniji? I kako to da je ziveo kao grof, dok su njegovi vojnici posle rata prosili po ulicama?

Nije on nikog oslobodio. Došli Amerikanci i oslobodili Srbiju od Austrijanaca.

Znaci svi su kolonisti na Srbiju, nema starosedoca kako kazete.

Sve njihove borbe sad ne vrede nista kad su Karadjordjevici i Komunisti desetkovali Srbiju i napravili da joj narod zivi u 5 razlicitih drzava i trpi golgotu dan danas

""...Danas bi gledali na CNN-u kako im otadzbinu neko osvaja, bez da prstom mrdnu."
(Jovan, 23. januar 2020 17:55)
I ja sam jedan od takvih. Da se vratim ja ili moja deca da ratujemo za KOGA?! Za tajkune i lazne doktore? Za "tekine mezimce"? Za rialiti zvezde? Ma idi begaj! Nikad! Od njih sam pobegao iz Srbije. Neka je oni brane, meni svakako povratka... nema!

@I ja sam jedan od takvih. Da se vratim ja ili moja deca da ratujemo za KOGA?! Za tajkune i lazne doktore? Za "tekine mezimce"? Za rialiti zvezde? Ma idi begaj! Nikad! Od njih sam pobegao iz Srbije. Neka je oni brane, meni svakako povratka... nema!
(tacno, 23. januar 2020 18:49)

Vracas se, vracas se itakako.

Fizicki si mozda tamo, ali ti je srce i dusa ovde, sto se vidi i po tome da ovde citas vesti i ovde saljes komentare, makar i pljuvacke.

Retki su nasi ljudi u inostranstvu koji su prekinuli sve veze sa otadzbinom, kao sto ti bi voleo da si uradio, ali nisi.

Siguran sam da se nekim cudom desi da jednom krene ovoj zemlji da bar jednom imamo nekog ko ce da radi za Srbiju patriotski i posteno da bi se svi vratili do jednog.

Pitali Stepu dal mogu da nazovu maselje po njemu a on im rekao slobodno, i onako ga gradite na zemljistu koje ste oteli od mojih naslednika iz Kumodraza.

Selo Vojvoda Stepa u Banatu u srednje-banatskom okrugu pre nego sto su ga naselili zasluzni ratnici iz Prvog svetskog rata nosilo je ime Leonovac, po imenu sina grofa Cekonjica. Naselje je nastalo na privatnom posedu. Dvadesetak godina kasnije opet "zasluzni ratnici" 8. ofanzivom iz Like, Bosne, Hercegovine, Crne Gore zauzese zemlju i kuce banatskih Nemaca. A potomci tih dunavskih Svaba dolaze Dunavom, kruzerima do Beograda, od Beograda do Zrenjanina busom da bi leti bosi gazili po strnjici tek ovrsenih njiva. Po svojim njivama. Tu svetkovinu oni zovu ravnicarenjem. Secaju se svog detinjstva.

“Voljeni srpski vojvoda Stepa Stepanović ostao je upamćen u narodu ne samo kao vrstan vojskovođa, koji je delio sudbinu svojih vojnika, već i skroman čovek koji se u životu vodio parolom: "Sve za državu".
-Posvetio život državi koja se na najbrutalniji način odužila herojima sa prosenjem i čišćenjem cipela gospodi po gradovima.Velikanima koje niko ne spominje niti želi ih se sećati.Tuga,bajo moj!

Dve stvari su sasvim dovoljne da me ubede koliko sam sitan i beznacajan u ogromnom svemiru koji me okruzuje: (1) poredjenje sa Bogom i (2) poredjenje sa Vojvodama Putnikom, Stepanovicem, Misicem i Bojovicem.

Zapravo...kad malo bolje razmislim...dovoljna je samo jedna: poredjenje sa Bogom, Putnikom, Stepanovicem, Misicem i Bojovicem.

Siguran sam da se nekim cudom desi da jednom krene ovoj zemlji da bar jednom imamo nekog ko ce da radi za Srbiju patriotski i posteno da bi se svi vratili do jednog.
(Jovan, 23. januar 2020 21:00)

Neće krenuti nikad. Učestvovao sam na sletu za 25 maj, mozda ni ne znas šta je to ako imaš ispod 50, pamtim svako vreme i vlast i 3 dana je bilo bolje sutra nego juče : 1 januar 1994 uvođenje deda avramovog dinara, 24 jun 1999 kada je prestalo bombardovanje i 5 oktobar 2000. Svaki drugi dan i poslednjih 40 godina je bio gori nego prethodni. Nije do vlasti, do nas je, mi biramo one koji vode ratove, uništavaju, rasprodaju, zadužuju tu zemlju. Od letos sam, preko, deca otišla odavno. Otišao sam posle mora. Vozio sam ka grčkoj i iznad tunela video ogromne slike političara od kojih jedan ima, naočare i neodoljivo podseća na kim dzong una. Vratio se, prodao stan i otišao preko. Zivim u zemlji gde niko ne zna kako im se zove predsednik, a ime predsednika vlade se ponekad pomene tek polovinom dnevnika, a često se desi da i ne bude na vestima uopšte. Da, i ja čitam šta se dešava u zavičaju, ali ne, da, bih se, vratio nego da, vidim dokle ste stigli sa ludilom.

Na ovako dobro uradjenom tekstu nema ni jednog komentara...
Zivela Srbija i vecna zahvalanosti ovim junacima : Vojvodama, pukovnicima, majorima, narednicima ,kaplarima, prasinarima, artiljercima, dobrovoljcima, kuvarima, srpskom golji u opancima sto kosti sinova trazise po bojnim poljima od Mackovog kamena , Cera pa do Kajmakcalana , majkama sto dadose tolike sinove i grobove , kcerima ... svima koji svoje zivote dadose da bi se vijorila srpska trobojka i odzvanjao zvuk crkvenih zvona u oslobodjenoj zemlji..
Takve junake smo izradjali, imali, izdali, sahranili a sto je i najstrasnije , zaboravili....
Novoj Srbiji nema spasa jer smo sami sebe izgubili, gurajuci se da budemo Latini... ne moze..

Moj đed Todor Magov Radonjić (iz Kuča) došao je kao dobrovoljac iz Argentine, kao slounski ratnik dobio je zemlju u Vojvodini i na prvom popisu 1921 izjasnio se kao - srbin iz Crne Gore. Ne zaboravljamo ko smo i šta smo ni danas, srbi iz Crne Gore koji su ponosni što žive na ovim prostorima. Svima koji su ginuli za Srbiju u svim ratovima neka je večna slava i hvala.

Od 40000 ljudi njih 10000 dobrovoljci. Kakvi ljudi, kakvi junaci, kakvo vreme. Danas bi gledali na CNN-u kako im otadzbinu neko osvaja, bez da prstom mrdnu.

Е Степо Степо знамо да си и срцем и душом био за државу, за краља и отаџбину али на жалост Србија данас је још увек република тековина аустроугарског каплара Тита.

Uprkos tome što je "svako vreme isto samo malo drugačije", u periodu između dva svetska rata smo zaista imali dobru državu.

Koliko god ljudi iz današnje perspektive u 2020. godini kritikovali stvaranje Jugoslavije, u periodu nakon Prvog svetskog rata nije bilo razloga da se ono i ne desi. Bilo je takvo raspoloženje i među običnim ljudima i elitom i nije bilo negativnih iskustava sa drugim narodima kao tokom Drugog svetskog rata ali to je sad neka druga tema.

Čitajte o eliti međuratnog perioda, na primer jednom Luki Ćeloviću, Nikoli Spasiću ili Miši Anastasijeviću, o tome kako su ljudi izgledali i kako su se oblačili u tom periodu, kako su se ophodili jedni prema drugima, nađite đačku knjižicu iz tog perioda i mnogo će vam reći o tom vremenu... arhitekturi, industriji, privredi, tadašnjim fabrikama... Za to vreme, siguran sam da smo bili rame uz rame sa jednom Austrijom ili Švajcarskom.

Hvala za tekst !!
Mali podsetnik na patriotizam naših Srba koji su tada živeli u SAD, a koji je većini naših sunarodnika ostao i do dan danas nepoznat.
Slava svim našim herojima !

Za vas koji ovde na sasvim normalne komentare i na ovakav tekst dajete minuse:
Znamo mi ko ste vi !
Mi vaše portale nikada ne posećujemo, na njima ne ostavljamo komentare, ne zanimaju nas, isto kao ni vi sami.
Rešite se vaših kompleksa i pronađite neki smisao vaših malih života !

“Ostalo je upamćeno da su vojvodu našli na Moravi kako peca izneli mu svoj predlog a on ih je savetovao da naselju daju ime nekog ministra, jer će od njega imati više koristi.”
-I on je u tom vremenu znao šta je srpska politika...Slava mu!

to su bili ljudi ! a ne ovo danas...šonje bre sve...

Ekipa mog dede..a komunjare mu drpile tu zemlju i neće je vratiti jer u zakonu ne vraćaju tu zemlju dobrovoljcima.

I eto, posle svega dođosmo do situacije u kojoj velika većina grebe i rukama i nogama i noktima i zubima da se dočepa NJemačke. Za koga li su ovi ljudi, heroji, ratovali?
Ili da ideš u pomenutu NJemačku (tj. inostranstvo) ili da ostaneš ovde i robuješ. Čast izuzecima koji imaju neku treću, dobru, soluciju.

Више оваквих текстова.

ima i prica da je stepa imao ljubavnika koji ga je ucenjivao za pare da ce da kaze o svemu sto bi za ono vreme bila katastrofa.

Vecna slava nasim hrabrim precima!

Vidim da ne razumeju komentatori zasto je Vojvoda sve dao za državu. Prvo da kažemo zasto je on bio heroj a ne vojnik. Heroj je osoba koja spremno rizikuje svoj zivot kako bi drugima omogućila zivot i slobodu. Heroj nine nesto sto se pokusava da se stvori, heroj je vec gotovo delo. Dok vojnik moze biti i neko ko je nasilno doveden da ratuje ili ratuje zato sto mu je kucni prag u opasnosti. On samo gleda kako bi imao neku licnu korist. Ili stiti svoj zivot, ili zivot najmilijih, kucni prag i posle rata trazi beneficije, peMzije. Siguran sam da je najveća nagrada Stepi bila to sto su buduce generacije imale slobodu. Za to se on borio i to je bila njegova drzava, njegovi ideali, i njegova svetinja a ne ministri, vlada i Kralj. Hvala mu na slobodi koju ja danas imam i vecina mu slava kao i svim herojima koji su svoje zivite polozili za mene.

Nema više od tih sela ni kamen na kamenu,sve pokrademo i odvučeno na Dedinje i beogradske splavove.Sada su ponos Srbije kriminalci,starlete i stranački preletači.

I ja sam jedan od takvih. Da se vratim ja ili moja deca da ratujemo za KOGA?! Za tajkune i lazne doktore? Za "tekine mezimce"? Za rialiti zvezde? Ma idi begaj! Nikad! Od njih sam pobegao iz Srbije. Neka je oni brane, meni svakako povratka... nema!
(tacno, 23. januar 2020 18:49)

Nemoj slučajno kad te stignu godine pozne da se vraćaš kao mnogi nego ostavi kosti u tuđini.

Вог душу да вам прости јунаци.
Слава им!

Danas je sve jednostavnije. Nema više junaka i ratova. Dovedu ti Das Kapital u zemlju recimo neku balkansku i zaposle te za 200 evra pa naviše. I ti radiš za njih a ni ne vidiš ih. Nigde tenkova ni haubica, samo se čuje smeh ventilatora na kompjuteru....

@ Jovan

Jovane, babo Vango!

Slava im, nažalost nismo mi dostojni naših predaka, ali makar ih možemo pominjati...

Vojvoda se na vreme upokojio pa nije dočekao da vidi za šta i za koga se borio.

Da, i ja čitam šta se dešava u zavičaju, ali ne, da, bih se, vratio nego da, vidim dokle ste stigli sa ludilom.
(ja, 23. januar 2020 23:03)

A ti si satro iznad toga samo zato sto si prodao stan i otisao? Sad ti treba potvrda da si dobro uradio pa si nasao malo da kakis po ostatku svog naroda? Sa takvim stavom dzaba tebi i te pare i to inostranstvo.

A nisam znao da postoji naselje koje nosi Stepino ime, drago mi je zbog tog. I najveca ulica u Banja Luci, duga preko 8 km, nosi ime Bulevar Vojvode Stepe Stepanovica.

Odrastao sam u Sremskoj Mitrovici u naselju Vojvode Stepe

@Nije on nikog oslobodio. Došli Amerikanci i oslobodili Srbiju od Austrijanaca.
(Kermit, 23. januar 2020 21:54)

Sram te bilo tako nepismenog. Idi malo do Cera i Tekerisa, nauci nesto.
Mozda osetis nesto u vazduhu kroz nozdrve kad u glavu do sad ti ocito nista ulazilo nije.
O cemu bre ti pricas neznalico nepismena? Cerska bitka je takva bila da se uci na West Pointu, ali mogu samo da je uce. To se u srcu radja i mora da se poznaje svoja drzava da bi se vodio odbrambeni rat.
Ni danas, samo peske uz bilo kakvu silu, tesko bi iko ikad mogao da pokori Srbiju. Mogao bi, ali bi prosao isto kao svi pre njih.
E sad, druga je prica kad se upotrebi sva tehnika pa ljudstvo puta 100.

Lepo rece Ivo Andric. "Dodju tako vremena, kada pametan zacuti, budala progovori, a fukara se obogati".
Nazalost, mi u takvim vremenima zivimo.
Jos jednom, SRAM TE BILO!

Zivim u ulici koja je paralelna sa ul. Vojvode Stepe na Vozdovcu i tvrdim da vecina Vozdovcana ne zna gde je, a kamoli da je bila u kuci Vojvode Stepe koja se nalazi na kraju istoimene ulice.

@Da, i ja čitam šta se dešava u zavičaju, ali ne, da, bih se, vratio nego da, vidim dokle ste stigli sa ludilom.
(ja, 23. januar 2020 23:03)

I nesvesno pokazujes da sam bio u pravu, jer sto bi bio vise zainteresovan za "nase" ludilo, nego za ludilo u jednom Iraku ili recimo Meksiku ili Argentini, ako nisi jos uvek pupcanom vrpcom vezan za svoju zemlju? Pracenjem "ludila" trazis potvrdu sebi da si dobro odlucio, zato sto u dubini duse si nesrecan i nisi siguran da li si doneo dobru odluku, inace ne bi gubio ni sekunde ovde, vec bi bilo "ne okreci se sine" i vec sutra bi se odrekao srpskog drzavljanstva.

Moj cukundeda, je iz tadasnje austrougarske, okolina Banjaluke, na samom pocetku rata zapicio u Srbiju i prijavio se kao dobrovoljac. Na zalost kao i mnogi nasi nije doziveo kraj rata. Ironija cele price je da eto, i ja danas, 100 godina kasnije, zivim u Austriji. Ali bih kao i moj predak bez razmisljanja obavio svoju duznost prema otadzbini, jer iako je leglo starletica, kriminalaca raznih vrsta, politikanata itd, ipak vecinu cine dobri ljudi, medju kojima i prijatelji i rodbina koja mi je i dalje tu i to su stvari koje covek brani. A ovi sto govore da nece da ginu za politicare i kriminalce, to je sve samo izgovor za sopstveni kukavicluk, al uvek su postojali i jedni i drugi i vazda ce ih i biti, al ako Bog da pa da vise ne bude ratova kod nas, valjalo bi malo i da se zivi, dosta smo ginuli...

Da, i ja čitam šta se dešava u zavičaju, ali ne, da, bih se, vratio nego da, vidim dokle ste stigli sa ludilom.
(ja, 23. januar 2020 23:03)

Иди уживај тамо где си, овдашњице си се одрекао.

Pa ima i veliko selo STEPANOVIĆEVO u Bačkoj, 20-ak kilometara od Novog Sada. U njemu su takodje nastanjeni dobrovoljci iz Orvog Svetskog Rata. Pretpostavljam da je i ono dobilo ime po slavnom vojvodi.

ostalo je upamćeno i ovo kad mu je poštar doneo prvu penziju hteo je odmah preko poštara da vrati polovinu novca ali poštar to nije smeo da uradi i pri tom je izjavio kako smatra da on ne zaslužuje toliku penziju šta reći Č O V E K

Село код Новог Сада носи име по њему. Степановићево.

Da li se sećate po dijaspori skupljanje novca za majku Srbiju?
Sve pokrali i nikom ništa.....

Čačanin moj legenda.

Da. I mi smo pobedili NATO pa smo dobili zemlju ispod nokta

По њену је добило име још једно село. Налази се у Бачкој између Новог Сада и Врбаса. Досељени су колонисти пошто су претходно ликвидирани или најурени нацисти и њихове породице.

@ako Posto vidim da ne znas nista o istoriji, pre nego sto pljunes tako sramno na Vojvodu Stepu, jednog od najvecih sinova koje je ovaj narod dao, znaj da covek nikada nije ziveo raskalasno, ziveo je u Cacku u porodicnoj kuci svoje zene i njenog oca a ne na Dedinju. Vratio je prvu penziju koju je poceo primati, jer je smatrao da je prevelika i sam je odredio neki minimalni iznos koji je zeleo da primi. Vidjan je kako sam ide na,pecanje, sad uredjuje svoj vrt u dvoristu, voljen i postovan od ljudi Cacka i okoline. Sam je platio u napred svoju sahranu nije trazio nikakve drzavne pocasti, a opet, njegovi vojnici dosli su iz cele Jugoslavije da ga isprate na vecni pocinak... Oprosti veliki Vojvodo potomcima tvojih ratnika, nismo dostojni vaseg juastva i cojstva ocigledno...

Meni nije jasno sto smo toliko proklet narod da u ratu bitke dobijamo a u miru ih gubimo. Kako ti junaci u ratu nisu junaci i u miru i poseču sve domace izdajnike koji hoce da nam ruse drzavu

Samo da napomenem da Solunski borci nisu dobijali zemlju od Kralja samo u Srbiji, moj pradeda i stotine drugih su dobili zemlju u Slavoniji, skoro cela sela su bili dobrovoljci koji su dosli iz Amerike, nazalost ratovi devedesetih su ucinili da opet odemo sa nasih ognjista, ispada da je sve bilo uzalud, ja danas zivim sa porodicom na drugom kraju sveta sa velikim zaljenjem sto je sve ispalo ovako i sa vecnom uspomenom i slikom pradede u uniformi Drinske Divizije, neka im je svima vecna slava i hvala.

Vojvodo, vecna ti slava junace!

Iz odgovora velikana vidi se da se nista nije promenilo.

Lepo. Nigde se ne kaže da su čitavu tu opštinu, pa i to mesto, devastirale sankcije i tranzicija, kao nijednu drugu. Da su im fabrike prodate u staro gvožde. Da ih svi zvaničnici obilaze u širokom luku jer valjda nemaju više gde da se slikaju. Kao da su pogazili sva obećanja koje je država dala njhovim dedovima početkom prošlog veka, ne bi li ih zaboravili, dok oni svoja i dalje drže. A oni, ljudi, ponosno ćute. Nikoga ne vuku za rukav i govore da im je teško, dok demografija i urušene kuće to jasno ne prećutkuju. Poštenje se, tamo, i dalje piše velikim slovom.